Gospodine ministre, reagovali smo u ovom članu u stavu 4. zato što se ovde daje mogućnost da se obrazuju ogranci poliklinike. Kaže se – može, a mi smo tražili da to u neku ruku bude obavezno, naravno, po sagledamo stanju u čitavoj Srbiji, na osnovu kapaciteta tih poliklinika.

Sada ovde hoću da potenciram opet ovaj odnos Ministarstva i Fonda za zdravstveno osiguranje prema privatnim klinikama. Vi ste potencirali u petak da su još, čini mi se, pre dve godine Ministarstvo i Fond potpisali ugovor sa privatnim klinikama, što se tiče operacije katarakte i veštačke oplodnje.

Mi smatramo da je neophodno da napravite još nekoliko ugovora. Pre svega, mislimo na mogućnost pregleda magnetnom rezonancom, zato što u sklopu privatnih poliklinika ima, takav je podatak zvanično na njihovom sajtu, 23 magnetne rezonance, što, složićete se, bi u mnogome olakšalo rad državnim zdravstvenim ustanovama zbog velikog broja ljudi koji traže takvu vrstu pregleda.

Takođe, ono što smatramo da je neophodno je da se sagleda šta to još treba poliklinikama koje postoje, a tiče se kadra. Mi smatramo da treba u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, dakle, a i na nivou poliklinika da se pojača kadar, što se tiče specijalističke struke za kardiovaskularne bolesti, jer i sami ste rekli da to zvanično nije uvedeno u zakon, mada ste vi svesni toga kao ministar za taj resor, kao i svi prisutni iz vašeg Ministarstva, da je zapravo taj problem najveći.

Najveći iz razloga što su i nedavne studije pokazale da preko 50% ljudi koji spašavaju svoje živote je upravo iz oblasti kardiovaskularnih bolesti. To su Finci uradili na način tako što su preventivnim pregledima i, pre svega, ranim prepoznavanjem od hipertenzija, gojaznosti i svega onoga što može da dovede do tih bolesti bolest smanjili za 70%. Mi bar imamo mnogo mladih lekara koji mogu da krenu da rade, da se upute na tu specijalističku struku. Smatramo da bi to bilo neophodno i da se da mogućnost da i ti privatni vlasnici poliklinika uz dogovor, odnosno uz ugovor sa vama te pregleda omogućavaju, dok se drugi mladi lekari ne edukuju dovoljno, dok ne završe specijalističke studije, kako bi se taj problem rešio.

Moram da potenciram odličan rad Studentske poliklinike u Kragujevcu. Da li ste nekada bili, ne znam, ali to je poliklinika koja dugo postoji, koja je zaista na najvišem nivou što se tiče kadra, ali ono što je potrebno i studentskoj poliklinici i što je potrebno kragujevačkom kliničkom centru, opet se vraćamo na one kvote za zapošljavanje, na sistematizacije i na neophodnost da vi date saglasnost za taj plan zapošljavanja, to su zdravstveni saradnici. Misli se na, pre svega, psihologe, defektologe, biologe, fizičare koji su uglavnom na radiologiji i zapošljavaju. Imali smo u Kragujevcu prošle godine jedan takav slučaj, ali psiholozi su neophodni, jer u sistemu zdravstvene zaštite studenata, u okviru Studentske poliklinike u Kragujevcu, oni imaju mogućnost zato što mnogi od njih, na kraju krajeva, pogotovu dođu iz raznih sredina i mi smo veliki univerzitetski centar, možda i ne znaju kojim putem da krenu da bi našli način da neku svoju zdravstvenu tegobu otklone.

Mi smatramo, s obzirom na to i da grad Kragujevac, a verujem da je takva situacija u Nišu, Novom Sadu, Beogradu, ima potrebu za zdravstvenim saradnicima te struke, da treba da date šansu da vi lično, kao ministar, sagledate koliko je to Kragujevcu potrebno i koliko još možete da zaposlite kliničkih psihologa koje, verujte, imamo, mnogi od njih ne rade, a imamo i takve svetle primere da su već na drugoj, trećoj godini doktorskih studija, da su završili sve edukacije, da im to država nije čak plaćala, nego su to iz privatnih džepova i njihovi roditelji, a da su sada bez posla.

Kako bi se zaokružilo to i u Kliničkom centru Kragujevac i u Studentskoj poliklinici i svuda bilo bi potrebno da što pre to sagledate i da im date saglasnost da se ti ljudi zaposle, jer to je neophodno za te domove, a na kraju i po celoj Srbiji.

Ovo je veoma bitno i to su tražili od nas da potenciramo, da nam kažete kada će se steći uslovi da vi, kao Ministarstvo i Fond, sa ovim privatnim poliklinikama i za ove druge, one koje žele, naravno, da ih integrišete, pozovete, potpišete ugovore i za ove druge vrste pregleda i onoga što je pacijentima potrebno.

Vlada Republike Srbije je proglasila 2019. godinu godinom bezbednosti i zaštite na radu i to je dobra odluka, ali pošto sada razgovaramo o članu 82. zakona, koji reguliše Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika, da vidimo, gospodine ministre, šta se dešava u praksi.

Dakle, nije samo za zaštitu i zdravlje radnika na poslu nadležno vaše ministarstvo, već i Ministarstvo za rad, boračka i socijalna pitanja. Ne može ministarstvo kao ministarstvo određene probleme koji se dešavaju ad hok da rešava, a da se to sistemski ne uradi.

Ako je već ovo odluka Vlade Republike Srbije, onda pođite od toga da li poslodavci, osim toga što overe zdravstvenu knjižicu radnicima koji su na stalnom radu, nešto dalje rade na njihovom preventivnom zdravstvenom zbrinjavanju i kada se desi povreda na radu, a tu je važan vaš inspekcijski nadzor, i drugog ministarstva, da li se sve ono što je propisano Zakonom o radu, kolektivnim ugovorom i što je propisano kroz ovaj i druge zakone vašeg ministarstva, sprovodi u delo? Nažalost, ne.

U prošloj godini u Srbiji je stradalo 53 radnika. Ko zna koliko njih je povređeno na radu. Da li vam je poznato, gospodine ministre, da toliko ima bahatih pojedinih privatnih poslodavaca koji osim toga što krše i ovakve norme lošeg Zakona o radu, koji mi tražimo da se stavi van snage, te ljude nezbrinu kako treba, odnosno vrše pritisak, zamislite, i takvih je slučajeva bilo, na lekare kada se radnik povredi da mu napiše – napiši neka ide na bolovanje, a kakvu je on povredu imao nemoj da zavodiš jer znaju šta ih dalje čeka.

Naime, po postojećem Zakonu o radu, radnik koji doživi povredu na radnom mestu, ukoliko ima trajno invalidsko oštećenje i ne može više da obavlja taj posao koji je obavljao, mora da bude premešten na drugo radno mesto. Ali, znate kada? Zbog toga je taj zakon loš i mi tražimo da se potpuno novi zakon o radu donese. Samo u slučaju, ako ima adekvatno radno mesto za tog radnika. Znate vi koliko je poslodavaca koji će da kažu – e, nemamo adekvatno radno mesto.

Pa setite se šta su ovi žuti kriminalci radili, Vlahović i Đelić i ostala mafijaška klika kada su otpustili onoliko hiljada radnika u kragujevačkoj „Zastavi“. Oni su bili dužni da za invalide rada formiraju takozvane zaštitne radionice. Evo nije sad tu Arsić, ali seća se toga, verovatno i ovde ima drugih poslanika iz SNS-a, i Martinovića koji je došao u salu. Izglasali u zakonu, tamo gde se gase fabrike koje su oni opljačkali i otpustili ljude, budzašto prodali u staro gvožđe onoliku opremu i mašine, oterali da niko ne zna ni gde, u stvari znaju oni za svoj džep, nisu formirali te zaštitne radionice. To vam je tipičan primer „Impra“ Kragujevac koji je tek kasnije nekako inkorporisan u sistem da ti ljudi imaju posao.

Dakle, gospodine ministre imam jedno još konkretno pitanje za vas. Vi ste videli i čuli iz naših izlaganja da mi potenciramo da sa ovim privatnim sektorom pronađete još modalitete i načine da se uključe u sistem zdravstvene zaštite, da im fond to plaća kao što su apoteke poistovećene sa apotekarskim ustanovama, ima tome još koliko godina i mogu da kažem da to dobro funkcioniše i ovo pogotovo kada je u pitanju izdavanje lekova na recept, sada je to i šest meseci. Jel tako? Da ne mora da se ide, evo u konkretnom slučaju i moja majka i drugi stari ljudi, lepo dođe i preuzme svoju terapiju u apoteci, ne mora ponovo da čeka red, ako nema za tim potrebe.

Ali, ako damo mogućnost privatnom sektoru da vrši ove poslove što se tiču medicine rada, to neće biti dobro. Da li oni mogu da se pojavljuju na tenderu za taj posao to je moje konkretno pitanje? Jer kao što ste videli iz ovih mogućih, a ima primera brojnih zloupotreba privatnika koji zaprete lekaru. Čak je jedna doktorka iz Novog Sada morala je da pozove advokata, došao je privatnik, radnik se povredio i on je rekao taj bahati čovek – e, napiši tamo njemu bolovanje do 30 dana, a ne da ona ustanovi, da ide dalje, da se procesuira sve to koja je to povreda? Zato što on zna da onda ima obavezu daljeg zbrinjavanja.

Na kraju krajeva, da se pojača to i kod medicine rada, da oni znaju kakva je to vrsta bolesti, kada je taj čovek oboleo, da se to prati, da li mu se poboljšalo zdravstveno stanje, da li ima trajno oštećenje, da li on treba da se uputi na invalidsku komisiju, a da ne bude i ovih zloupotreba koje smo imali u praksi pa su ovi žuti i Tomica i društvo i ona Vukajlović beše, tamo zdrave ljude slali u invalidsku penziju.

Dakle, sve to mora sad sistemski da se reguliše, a da se i ovo pitanje veoma važno, u sadejstvu sa drugim ministarstvom uredi pogotovo, opet se vraćam na početak priče, što je ova godina proglašena godinom bezbednosti na radu. Hvala.

Gospodine ministre, mi smo protiv toga da se bilo koji propis iz ovog zakona usklađuje sa propisima EU, a pogotovo što je ovaj zakon u pitanju, iz prostog razloga što je projekat EU, zajedno sa Amerikom, narko-mafija na KiM, koju su šiptarski teroristi pokušali da svojim obezbeđivanjem kod pojedinih zemalja u svetu priznavanjem tzv. nezavisnosti otrgnu iz Srbije, što im neće uspeti, a tek im ništa od toga neće uspeti ako se odreknete evropskog puta.

Treba li da vas podsetim da, prema proceni stručnjaka iz sveta, a i naših bezbednosnih službi, 15 narko-kartela posluje, pod znacima navoda, na Kosovu i Metohiji i da je na čelu svih tih narko-kartela upravo Tači, sa kojim zvaničnici Republike Srbije pregovaraju.

Ono što je bila internet šala, u stvari je istina. Kada su ti šiptarski zlikovci proglasili tu tzv. nezavisnost pre više od 10 godina, pojavila se na internetu takva neka smicalica - da je distributer priznao nezavisnost svom dileru, odnosno Avganistan, koji je prvi požurio da prizna tzv. nezavisnost Kosova. To nije slučajno. Upravo zbog činjenice da 65% od ukupne proizvodnje heroina upravo ima taj tranzitni čvor preko južne srpske pokrajine. Leglo mafije, narko-kartela, droge koja se distribuiše do američke vojne baze „Bonstil“ odakle oni dalje finansiraju svoje aktivnosti i sve to u službi rušenja sistema i teritorijalnog integriteta i suvereniteta Republike Srbije.

Ono što je najžalosnije, gospodine ministre, mi danas u Srbiji na političkoj sceni imamo upravo ove koji šetaju, uču, buču, koji podržavaju na izvestan način, odlaze tamo i pričaju kako je situacija u Srbiji katastrofalna, idu na ruku tim šiptarskim teroristima i njihovim prijateljima iz SAD i Evropske unije.

Zato smatramo da kompletno naše zakonodavstvo treba da se projektuje tako da bude primenjivo za nas ovde.

Apsolutno je nerealno, ne samo zbog izrazito antievropskog stava EU, Srpske radikalne stranke. Zapitajte se koliko birača u Srbiji, to vam je zaista na klackalici, kad ispituju ovi anketari javno mnjenje, uvek nekako to nategnu da bude preko 50%, a verujte da nije, jer ima onih koji su u tom ispitivanju i tzv. evroskeptici, koji nisu izričito protiv ali koji imaju određenu bojazan i sumnju. Kako vreme bude prolazilo i kako se svi oni koji hoće, onaj što sam vam ga pominjala pre neki dan, onaj Nemac iz Bundestaga, evo ga sada, došao u Prištinu i brifuje Tačija i Haradinaja za ono što dalje treba da rade. Čujem da će taj da dođe i u Beograd. Zaboravila sam mu ime, a bila sam zapisala. Taj isti je rekao, kao poslanik Bundestaga u oktobru prošle godine, da je realnost da se prizna tzv. nezavisno Kosovo.

Zato smo mi protiv toga da se bilo kakve smernice i bilo šta, u bilo kom zakonu, usklađuje sa propisima Evropske unije, jer oni otvoreno podržavaju srpske neprijatelje i njihov projekat za narko-mafiju je upravo Kosovo.

Hvala gospodine Marinkoviću.

Povređen je član 162. i član 107. Poslovnika.

Evo živog i zdravog gospodina Komlenskog u sali, koji je predsednik nadležnog odbora koji po članu 162. Poslovnika o radu Skupštine, koji ja ne verujem da je uopšte ova gospođa koja predlaže ove izmene zakone, kao eksponent Vlade, u ovom slučaju Nebojše Stefanovića, ne što se ona toga setila ili SNS. Pa znate kada bi oni razmišljali, baš sada gledaju Martinović i Orlić kada stupa koji član zakona na snagu, kad bi to tako bilo, nego resorno ministarstvo, odnosno ministar Stefanović i Vlada Republike Srbije zbog kratkog vremenskog roka, jer 3. april kuca na vrata, nisu imali mogućnosti, zato je stigla ova odluka da nadležni odbor čiji je ona predsednik, odnosno predsedavajući podnese izmenu ovog zakona.

To ništa ne bi bilo sporno da ona nije drska i bezobrazna. A znate kada, neko to i jeste, a ima elementarno znanje, onda to nekad može da bude i simpatično, naravno ako neko nije bahat, ali kada ništa ne znate pa kažete… (Isključen mikrofon)

Ja ne znam zašto vi to smatrate uvredama kada je gospođa govorila i rekla da su naši amandmani nikakvi, skromni, ovakvi-onakvi, jer ona nije kompetentna da o tome odlučuje, već opet sam rekla nadležni odbor koji je u skladu sa članom 162. stavio u skupštinsku proceduru, vi niste reagovali.

Zaista je nemoguće bilo kakvu argumentovanu polemiku voditi sa osobom koja ne razume realnost i ono što mi promovišemo, a to je da Vlada Republike Srbije i zato su ovakvi naši amandmani, dobili smo ih takođe u pet do 12, predlog zakona, tada i uoči same sednice i napisali ove amandmane, treba jednom zasvagda da shvati da ne ulazi u izmene pojedinih odredaba zakona koje su bile štetne kao i ova obavezna preregistracija onda kada zakuca to vreme da treba da stupi na snagu taj član.

Neka vodi računa o interesima građana, kao što to vodi SRS.

Ovaj član se odnosi na izmenu postojećeg člana gde je za identifikaciju vozila, pored broja šasije, potrebno, kako je predlagač obrazložila, da se pojavila potreba za utiskivanjem broja motora.

Zaista to ne bi bilo sporno da nema nekih drugih spornih stvari. Ovde u sali vidim prisutan je gospodin Borković, dakle, neko ko bi po prirodi svog posla, morao da zna šta je to ispravnost vozila. Žalosno je to da je u Srbiji danas tržište polovnih automobila neuređeno zbog toga što je državi u interesu samo da kroz carinsku deklaraciju i kroz papirologiju koja se dobija prilikom uvoza ogromnog broja, veoma velikog broja automobila sa lažnom kilometražom, da uzme novac za registraciju da bismo se vozili sa takvim automobilima po putevima, je li tako gospodine Borkoviću, mnogima od njih u Srbiji, koji su dovoljni za vaše reli trke.

Sada uopšte ne razumem potrebu da se potencira nešto što je manje-više i nesporno a ne potencira se to da država zbog bezbednosti na putevima Srbije stane u kraj takvom mafijašluku. Da li je po vama normalno i po vama gospodine Marinkoviću i prisutnih narodnih poslanika, da ta automafija to sve radi na očigled i kod države koja je nemi posmatrač?

Automobili koji se uvoze u Srbiju, a podsetiću vas da je prošle godine za 400 miliona evra uvezeno polovnjaka, negde oko 130.000 iz EU, ne prolaze proceduru kao što vi mislite, već oni ljudi naivni, obično su to automobili do 3.000 evra da se ne lažemo, koji su najviše prisutni na putevima Srbije, sa euro 3 motorom, odu na auto-pijacu, sve je navodno ispravno, evo tu je broj šasije, servisna knjižica koja je na granici sa Mađarskom napisana za nekih 10 evra, pa svako može tamo da stavi tamo šta god hoće. A, po broju šasije, kada taj čovek dođe i vidi ili mu neko pomogne da to sazna, vidi se kada je taj automobil proizveden, kupljen i koliko je prešao, jer se vodi neka evidencija za neke automobile, u nekim auto-kućama, do nekih godina starosti. Onda čovek misli, automobil ne znam koje 2003, 2004. godište da je prešao 157.000, obično su tako neke cifre 157.000 162.000 itd.

Znači problem je što vi nećete da spašavate ljude. Hoće ljudi da kupuju polovne automobile, ali vi dozvoljavate mafiji da se bavi prevarom, da vara građane Srbije, a onda im nenormalno skupo naplaćujete i registraciju i tehnički pregled koji ste povećali za četiri puta, 400%.

Biću precizna, gospodine ministre.

U ovom trenutku u Srbiji preko 220 hiljada poljoprivrednika duguje za zdravstveno osiguranje i doprinose za penzijsko, samim tim. To je veliki problem. Ta cifra je otprilike 160 milijarde dinara, od čega je 70 milijardi glavnica, ostalo je kamata.

Ovo smo potencirali kada je nedavno bio Nedimović i problem je u tome što je do 2008. godine nosilac gazdinstva u jednoj porodici na selu bio taj preko kojeg su ostali ukućani mogli da se osiguraju i da dobiju zdravstvenu zaštitu. Kada je to promenjeno, samim tim su i porasli nameti. Kasnije je usledilo obavezno registrovanje poljoprivrednog gazdinstva, da bi mogli da dobiju subvencije. A inače, da bi dobili subvencije za ono što proizvode, oni moraju da plate.

Naravno, svako želi da plati. Nikome nije prijatno da duguje i ko zna koliko je, možda 300 ili 400 hiljada drugih pravnih lica, preduzetnika i drugih koji su obavezni poreski obveznici, po osnovu privredne delatnosti, koji nisu u mogućnosti da plate.

Samo u prošloj godini u Kragujevcu je podneto 3.600 zahteva preduzetnika i preduzeća za reprogram. Koliki je broj poljoprivrednika, taj broj je verovatno još mnogo veći. Gde je tu nepravda države? Nepravda države je što je to obavezno osiguranje. Država, dakle, ima monopol.

S druge strane, poljoprivrednik koji ne dobije isplatu subvencija na vreme, jer su kašnjenja ogromna, onaj koji nema mogućnosti da se leči tu u svom mestu, jer, mreže zdravstvenih ustanova koje su pravljene od strane lokalnih samouprava su uglavnom išle na štetu seoskog domaćinstva, pa su ugašene mnoge ambulante. Da vam ne ređam sela oko Kragujevca. To je zaista jedan skandal, što se gase škole, ali i ambulante, koje više ne postoje. Tako da su ljudi prinuđeni da odu na drugo mesto i da putuju od svoje kuće da bi se lečili. Ove putujuće lekare, u okviru raznih kampanja, to ne može da se računa kao nešto ozbiljno.

Problem je, gospodine ministre, u tome što oni ljudi, da li su poljoprivrednici ili drugi zdravstveni osiguranici koji zbog nemaštine i zbog činjenice da nisu mogli da prihoduju i da posluju onako kako su zamislili, jer, to je začarani krug, neko duguje vama, vi onda dugujete državi, kada uđu u reprogram, moraju da plate, što je protivustavno, retroaktivno i za zdravstveno osiguranje koje nisu mogli u tom trenutku da ostvare.

Poljoprivrednik koji danas u bilo kojoj filijali poreske uprave sklapa taj reprogram mora to da plati, sa kamatom koja će mu biti otpisana u toku perioda, do 60 rata ima mogućnost otplate, ali on nije koristio to upravo u trenutku kada mu je bilo potrebno, ni članu njegove porodice.

I ono što je velika nepravda i stalno pričate – sutra će, sutra će, čak, nije ovde gospodin Arpad iz Saveza vojvođanskih Mađara, i on je to pokrenuo kao pitanje, iako je u koaliciji sa vama – kad ćete vi već jednom da donesete zakon koji će da omogući poljoprivrednicima da na osnovu svojih prihoda plaćaju državi namete za to? A ne ovako. Jer, mi imamo male, usitnjene posede. Gde vi imate u Šumadiji više od pet hektara? To je retkost, stvarno. To su uglavnom domaćinstva koja imaju do pet hektara. A kada pogledate na godišnjem nivou, svakome se isto obračunava, to je prosek od 96 hiljada dinara. Kako ste rekli – sutra, sutra, evo, oni uđoše u novu kalendarsku godinu, evo, i on vam je tražio, i on, iz Saveza vojvođanskih Mađara, a mi to stalno potenciramo, da treba da budete valjda toliko pošteni.

Malo pre nam ova Marija Obradović, koja ništa ne zna ni o selu ni o poljoprivredi, priča – vi ste protiv poljoprivrednika, a mi suprotno, stalno tražimo, od kad je konstituisan ovaj saziv Skupštine, dakle, od juna 2016. godine, Srpska radikalna stranka neprestano insistira na tome da pomognete poljoprivrednicima. E, sad je pitanje kada ćete to da uradite?

Pošto i vi niste pravnik, kao ni ja, ali ima pravnika ovde i u našoj poslaničkoj grupi, reći će vam, mislim da je čak i kolega Jovanović iz Topole u svojstvu građanina podneo dopis odnosno žalbu Ustavnom sudu na takav protivustavan zakon koji obračunava sve ono što oni nisu koristili.

Vaša je obaveza, ministre, da znate, jer ja upravo govorim o onima koji su i preduzetnici i obveznici. To stoji u tački 17. predloga ovoga člana, o čemu govorim. Ne možete sada da kažete – joj, ja ne znam, ja sam ministar zdravlja. Juče ste obrazlagali, odnosno, mi nemamo ništa protiv, zastupali i osnivanje Azijske investicione infrastrukturne banke, pa kako to znate, morate da znate i činjenicu da poljoprivrednici duguju i da nisu mogli da overe knjižice.

Sad kažete – moći će. Ja govorim o periodu kada to nije bilo moguće. Posekao se, ne daj Bože neka mašina ga je povredila, član njegove porodice i ide tamo i ljudi su platili. Dakle, ja govorim o periodu, i oni će morati, sve to što su se oni reprogramom obavezali će opet da ide u Fond za socijalno osiguranje. Ne možete vi sada da kažete – ja o tome ništa ne znam. Onaj ko je danas potpisao za reprogram platiće upravo Fondu kroz reprogram. Lepo ima stavka koliko ide za penzijsko, koliko ide za socijalno, i to je problem što u trenutku to nisu mogli. Niste vi ministar od juče, bar ste od 2016. godine, a do današnjeg dana nisu imali ni hitno, ni imunizaciju, ni ništa. Ja vam o tome govorim.

Dakle, to je nešto što je nepravda ove Vlade. Činjenica da obračunavate da bi on mogao da ima zdravstvenu knjižicu, pa ne žele svi oni da budu bez zdravstvene knjižice. Vi sad dajete mogućnost da dođu i oni koji nemaju, pa hoće ljudi da imaju i da plate, ali ne da plate tako da im se visina prihoda obračunava isto kao onome ko ima 20 hektara i onome ko ime hektar zemlje. Malo uđite u tu materiju.

Drago mi je da to čujem gospodine ministre. Dakle, razumeli ste da nisu samo u pitanju poljoprivrednici, već svi zdravstveni osiguranici. Po članu 11. obuhvaćeni su i preduzetnici i svi oni koji imaju tu obavezu.

Znate šta je sada problem? Problem je u tome što Ustavni sud ćuti već dve godine. Evo, čuli ste kolegu kada je podneo žalbu, a te obaveze teku i dalje. Onaj ko je ušao u taj reprogram, a nije koristio to pravo.

Evo, ja da vam kažem slučaj jedne gospođe, ugledan je preduzetnik. Ona ima petoro zaposlenih, ona u jednom periodu da bi njima dala, jer ima velika dugovanja od strane svojih klijenata, svim svojim zaposlenim plaća redovno i plate i poreze i doprinose, ali za sebe to nije mogla da uradi. Ona je doživela, mlađa žena je u pitanju, da dobije u poznim tim godinama velike boginje. Kada je došla u Klinički centar morala je sve da plati i ona je sada ušla u reprogram da za taj svoj period koliko nije mogla da plati, isplati državi, a plaća i onaj deo kada je imala tu veoma nezgodnu i tešku bolest. Zaista neverovatno, to je takva nepravda, i to ne može uopšte po Ustavu naše zemlje.

Dakle, ovo je veoma važno. Mi pozdravljamo što ste omogućili ljudima koji nemaju, ko zna koliki je broj tih ljudi, ko zna koliko je onih prava cifra, Vjerica stalno potencira da je to i preko pola miliona koji rade na crno, a evo sada i poljoprivrednika. Naravno, sada kad se usvoji ovaj zakon imaju pravo na to hitno zbrinjavanje i sve ovo što ste vi pobrojali i što piše u zakonu, ali šta će ovi mučenici svi moraju to da plate. I, vi kada dobijete to rešenje o reprogramu imate tamo kolonu koliko je za svaki mesec, koliko je kamata, koliko je rata, i tačno izdvojeno za socijalno osiguranje, i, onda vam se sve to vraća unazad, a vi to pravo niste koristili.

Gospodine ministre, ovaj član je mogućnost da govorimo o jednoj zaista važnoj temi u Srbiji, a to su retke bolesti. Na žalost, po proceni vašeg ministarstva i po izjavama u više navrata, koji se oglašavao na tu temu, kad god je pokrenuta, gospodina Mahmutovića, to je oko 450.000 ljudi, retke bolesti mahom pogađaju decu, ali ima i starijih koji obolevaju od toga.

Ono što je bilo važno i što ste vi obećali kao ministarstvo je da ćete do kraja 2018. godine da donesete nacionalnu strategiju o retkim bolestima. To je neophodno da se uradi iz prostog razloga što iz Udruženja retkih bolesti potenciraju na tome da je samo 5% retkih bolesti prepoznato u sistemu zdravstvenog osiguranja u našoj zemlji, a ostali 95% nije.

Mi kao stranka se zalažemo za to posle svih onih skandala i zloupotreba ovog nesrećnika Sergeja Trifunovića na muci dece i ne samo njega, vas koji ste mu platili taj novac, da sve bolesti treba pre svega da nastojimo da relevantne institucije procenjuju koje će to dete da ide na lečenje u inostranstvo.

Ovde se govori o svim osiguranicima koji treba da se leče u inostranstvu. Da država Srbija sa toliko zaista umnim ljudima iz zdravstva i sa toliko priznatih stručnjaka treba svoj pravac, ja ne znam zaista kako će ta strategija da izgleda, a inače je stav SRS da ne treba Vlada, već da sve strategije, to smo u jednom amandmanu na Zakon zaštiti zdravlja napisali da budu usvojene, ratifikovane u Skupštini Srbije, jer tu možete da čujete različita mišljenja. Vidim da ste čovek koji hoće da sasluša i prihvati neku dobru ideju, ali ovde je zaista jedno vrlo osetljivo pitanje.

Svakako da je povoljno za roditelje, za decu do 18 godina što ste u ovim zakonskim predlozima uveli da im se 100% plaća bolovanje, ali neki poslodavac neće da trpi stalno odsustvovanje tog roditelja i mi smatramo da država treba da dodeli neku vrstu statusa roditelja – negovatelja onima koji leče decu od retkih bolesti.

Kako će to da se zove, da li posebna nega ili već kako, u svakom slučaju malo više da se usmerimo. Nije mali iznos ovih sredstava, 17 miliona evra, ja sam malo gledala i vratila se na onaj period kada su ovi žuti lopovi bili, to je bilo do 15 puta manje u tom periodu. Možda se nisu ni bavili čak time razni oni ministri, od Tomice, pa preko svih redom. Ipak to treba da bude mnogo više.

Mi razumemo da održavanje sistema socijalne zaštite zahteva sredstva. Svi bismo mi voleli da je sve dostupno i da mogu ljudi za šta god da se obrate to da dobiju, ali ovo je jedno veoma osetljivo pitanje, ne usuđujem se da više, jer nisam zdravstveni radnik, da govorim o tome, ali jednostavno sam osetila i potrebu i obavezu i svi mi srpski radikali, jer nam često i obraćaju i sami ti roditelji pišu nam kao poslanicima i kao našoj parlamentarnoj grupi pisma, pa bismo voleli da čujemo i vaše mišljenje, ali zauzimamo stav da ovde u Srbiji mora da se osnuje centar koji će sa našim stručnjacima da leči i decu i odrasle dok se ne steknu naravno da se vodi računa o tome kako se i gde, koje dete upućuje, ali da svakako mi imamo osnova za to i imamo stručnjake i tek generacije koje stasavaju da to mogu da rade, to ćete se složiti da je to za budućnost moguće, ali sada u ovom trenutku oko strategije, oko novca.

Ono što su posebno potencirali u jednom dopisu, takođe koji smo dobili, je da kada se dijagnostikuju retke bolesti u inostranstvu, onda je tamo sve plaćeno, a ovde kada uđu u neku proceduru, kada posumnjaju, od lekara koji leči, obično su to deca, da je to neki vid retke bolesti i da imaju dosta administrativnih barijera i peripetija dok ne dođu do same dijagnoze o čemu se tu radi.

Gospodine ministre, ne znam da li se sećate, pre par meseci, kada smo razgovarali o vašim predlozima zakona koji su bili u Skupštini, da smo mi izneli ideju da to ne bude samo za decu iz Srbije, već za ceo region, jugoistočni deo. To je zato što mi smatramo da država treba da preduzme inicijativu da se to razvija, jer svakako će tih problema i dalje biti.

Vi kažete, i u pravu ste – da, upućuju se na dijagnostiku. Ali, oni su nama rekli da kada se ovde vrši dijagnostika, moraju sami da plaćaju određene nalaze i da je to teška procedura. Iz tog razloga svi su u iščekivanju te strategije.

Jer, sve opet polazi, za nas laike za medicinu, od te primarne zdravstvene zaštite i od toga kako pratite nekoga od rođenja. Vi to lekari već bolje znate, ali, razumite i te ljude, ne snađu se, razmišljaju da je to nešto prolazno i na kraju se ispostavi da je to tako.

Smatramo da država i te kako ima stručni kadar i tek stasavaju, opet kažem, te generacije, koje će moći da to prepoznaju na vreme i da pomognu, ne samo deci ovde.

Kako se proslavila ova „Acibadem“ klinika u Turskoj? Upravo zbog toga što su oni prvi počeli da rade neke operacije koje drugi nisu i samim tim i da profitiraju od toga i da sklapaju međunarodne sporazume sa raznim fondovima iz zemalja, kao što je i naša zemlja imala, a onda je, bogu hvala, i u našu zemlju stigao gama-nož i vidite da i mi, odnosno vi to bolje i kao lekari svi znate, možemo to da radimo, samo su nam potrebna sredstva.

Kad pogledate budžet, malo se zainteresujte, ja verujem da se vi samo usredsredite na vaše ministarstvo, ali ako biste se stavili u ulogu narodnog poslanika, vi biste videli da je toliko novca razbacano na razne strane za neke stvari koje su uslov i direktiva EU u koju sigurno nećemo ući, a to može da se preusmeri, evo, i na ovako nešto, i da možemo još više. Da, u pravu ste, dve milijarde dinara, to je 17 miliona evra, a verujemo da će u budućnosti biti i više. Od nula do 17 miliona evra, ali, kako vreme prolazi, ipak može ta preraspodela i dobra volja da učini da to bude još više.

Razumeli smo, gospodine ministre, u toku vašeg boravka ovde u Skupštini da vam je Srbija na prvom mestu i sav fokus rasprave ste stavili tako da i zdravstveni sistemi i socijalna zaštita i zdravstvena zaštita treba da budu briga Srbije za zdravlje građana Srbije.

Zbog toga smo podneli ovaj amandman, koleginica na stav 1. i ja na stav 2, zato što se vezuje stupanje na snagu jednog dela člana za pristupanje Srbije Evropskoj uniji. Srbija nikada neće postati član EU, zato što je EU, kao jedna nakazna i bauk politička tvorevina, već doživela krah, to je apsolutno svima jasno i možda će postojati neka Evropa u Nemačkoj, jer nemačka unija u EU je, kako sada postoji i kroji apsolutno i ekonomsku i svu drugu politiku, nešto što neće moći da opstane, naročito i zbog nepovoljne pozicije Angele Merkel. Onda se postavlja pitanje zašto vi svi iz Vlade Republike Srbije i dalje kao mantru ponavljate tu istu priču – i EU i Kosovo, kada znate da je to nemoguće. Kako se zvao onaj, evo, morala sam da se podsetim, Peter Bajer, poslanik Bundestaga koji je, čini mi se, u oktobru ili novembru prošle godine rekao da de jure Srbija mora da prizna situaciju na Kosovu i Metohiji, da je to nezavisna država.

Zar vama to sve nije dovoljan signal, šta priča taj Mekalister, juče okupljanja onih činovnika iz Brisela u Beogradu zato što se obeležilo 10 godina od podnošenja zahteva za pristupanje EU. Mi stvarno više vremena nemamo. S druge strane, pogledajte šta naši neprijatelji iz EU rade da prave kataklizmičnu situaciju u zemlji. Pa niste valjda pomislili da je ovaj ljotićevac Boško sa ovom lopovskom bratijom Đilas i Jeremić tek tako došao na ideju da sve to radi? Pa njih upravo brifuju vaši prijatelji iz EU, da sve to rade, da ruše državni sistem. Zbog toga je neophodno da prekinete sa tom politikom, jer zaista će u nekom periodu ako se to tako nastavi biti kasno. Taj uslovi i pravno obavezujući sporazum će usloviti i te kako Srbiju da se odrekne dela svoje teritorije ako želi u EU.

Mi koji učestvujemo u tim raznim međunarodnim delegacijama kao članovi parlamenta Republike Srbije i te kako imamo priliku na licu mesta, verujte, da vidimo to nesaglasje između njih, država članica EU. Nas raduje svaki nemir koji se tamo pojavi. Raduje nas i to da sledeća u koraku ka izlasku iz EU bude Italija, da se sve to dešava pred očima naroda kome vi govorite – samo tamo je naša sigurna budućnost. Ne, nije. Posle 20 godina nisu se izvinili za zločine nad našim narodom. Posle 20 godina niko nije odgovarao za te zločine. Naša tek rođena deca i nažalost i mnogi stariji ljudi od posledica zlikovačkog NATO bombardovanja gube glavu i formirana je komisija koja je i došla do sasvim izvesnih naučnih tvrdnji i tom smislu.

Prema tome, mi smatramo da je ovo poslednji trenutak, a oni što će da podržavaju ovu bulumentu koja je spremna sve da izda, državu i narod, neka to rade. Vi se okrenite prijateljima Srbije. Uostalom, ponavljali smo i mi, ali pre nekoliko dana je to opet rekao i srpski patrijarh – naš brod da vežemo za veliki brod Ruske Federacije i da vodimo računa o tome ko će da nas štiti u geostrateškom, vojnom, političkom, ekonomskom savezu, a od onih koji su nam neprijatelji tradicionalni mi nemamo šta da tražimo.

Ovim ću završiti, gospodine Arsiću, ozbiljne su teme, o tome da mnogi ljudi odlaze. Vi ste u pravu, ne možemo mi da im u ovom trenutku ponudimo tolike plate, ali izvinite, molim vas, to je nacionalni resurs. Svaki čovek koji završi srednju medicinsku školu, a tek i fakultet i specijalizaciju je blago Srbije i oni sad to dobijaju na izvolte. Ljudi to rade zato što je takva propaganda i nemaju strpljenja da čekaju da budu ti, što vi govorite, bolji su uslovi, da još budu veće plate. Zato gledajte, vi ste rekli: „koliki je jorgan“, ja ću reći guber, eto, slučajno se i mesto porekla gospođe Radete zove tako, to je stara poslovica, „opruži se koliki je“. Mislim da je on ipak malo duži od onoga što vi govorite i imate prostora za zapošljavanje, za još veće plate, za nabavku opreme i mi ćemo uvek to da pozdravimo, ali zaista poslednji je trenutak da se okanete puta ka EU.

Gospodine ministre, vi kada to govorite, a u kontekstu je znanja, razmene iskustava u oblasti nauke, slobodne trgovine kapitala i svega, to ovako izgleda kao lepa priča da se poštuje, te njihove tzv. evropske vrednosti. Ali, kada oni, vi kažete nemojte vi da brinete, moram da brinem, zato što Srbija srlja, jer sve što se kaže i što su uslovi je zato što to traži EU. Sada ne govorim konkretno samo samo o ovome, bila je univerzalna priča o odnosu EU prema Srbiji. Da li treba da vas podsećam koliko puta je pokušala ta ista EU da nas ponizi, pred otvaranje onih vaših Poglavlja 23. i 24. mi smo održali konferenciju za novinare, kako su preko ustaške hrvatske vlasti pokušali da nas ucenjuju i izabrali njih da oni budu taj neki evropski policajac koji će da određuje šta Srbija može, a šta ne može i kako treba da se otvore ta poglavlja.

Znate, da bahatost i to što je očigledno da im je samo u interesu da nam otmu teritoriju, da oni vladaju tim delom, da oni instališu kompletnu svoju, kako god hoćete moć političku, to jednostavno neće moći. Mi smo na to upozoravali, mislim još 2011. godine kada je još Velika Britanija bila u kompletnom članstvu EU, jedan od najvećih mrzitelja tamo, a zaboravih mu ime, možda će se setiti Martinović pošto ga je i on tada pominjao, on je napisao knjigu o tome kako oni vide Srbiju rasparčanu skroz bez Kosova i Metohije.

Dakle, nije to nešto što je samo moja bojazan, nas srpskih radikala već je i kolegina, a s druge strane građani Srbije kada sve to imaju u vidu, postavi se pitanje u anketi, neko od anketara koji zove po tom slučajnom uzorku i predstave mu tu lepu stranu, ali već kad se svako ko je zaista odgovoran prema svojoj zemlji i svom narodu pita, da li vi to vidite sa ili bez Kosova i Metohije. Normalno je da će reći da je to sastavni deo naše zemlje, naša svetinja, kolevka srpstva i sve to će doći na red jer oni pod tom famom, svih tih drugih vrednosti, lepo je, razgovaraćemo o tome.

Slučajno sam danas u ovoj pauzi upoznala grčkog ministra ekologije, jer je bio sa ovim našim ministrom tu, pa, eto, susreli smo se, normalno, šta ću da kažem čoveku, jer on isto predstavlja prijateljsku zemlju koja nije priznala Kosovo i Metohiju, a baštine te neke evropske vrednosti, ali oni su na svojoj koži isto osetili šta znači ta politika ucene, njih u ekonomskom smislu, nas samo zbog našeg geostrateškog položaja, i to nije nikakva teorija zavere, već istina koju znaju svi. To znaju i Kinezi, to znaju i Rusi, to znaju apsolutno svi koji staju u našu odbranu da je to cilj Evropske unije ovde na ovom prostoru.

Tražili smo brisanje ovog člana, gospodine ministre, jer se podrazumeva da se sredstva za finansiranje zdravlja obezbeđuju zakonom, s tim što su još i druga dva zakona uključena, Zakon o budžetu i Zakon o budžetskom sistemu. Smatrali smo da je ovo suvišno, zato što i sam Ustav određuje da se zdravlje stanovništva Srbije finansira iz zakona.

Ovo je sada prilika da potenciram još neke oblasti iz ovog zakona o kojima smo hteli da razgovaramo, ali nije bilo vremena. Nešto sam pomenula u načelnoj raspravi.

Što se tiče dopunskog rada, tu niste bili precizni, bili ste precizni ali tako piše – kako ste zamislili da to postoji u praksi? Evo, sada imamo situaciju da su pojedini domovi zdravlja potpuno devastirani. Vi ste pokušali da ih oporavite, ali neki nisu, blokade su bile do pre 15 dana, i blokada Kliničkog centra Kragujevac, a niste reagovali, dugo je račun bio blokiran.

Šta je ostavljeno u lokalnoj samoupravi, tek ćete da vidite sada, pošto je to prešlo na vašu nadležnost. Mi smatramo, mi, srpski radikali, da treba da se donese strategija u Skupštini Srbiji, precizno smo je nazvali i napisali – razvoja zdravstvene zaštite. Ima više. Ja ne mogu da kažem da ovo ministarstvo nije usvajalo te različite strategije, ali ministarstvo.

Da li ste videli iz ove rasprave, evo, mi smo najveća opoziciona stranka, jedina prava opozicija, a ne ovi koji su napustili Skupštinu, mnogi se tu pojavljuju kao neke stranke koje nisu učestvovale na izborima i rade protiv interesa države i naroda, dakle, mi zaista hoćemo svakom poslu da pristupimo kao opozicija, od nas ste čuli u ovoj raspravi po amandmanima, i u načelnoj raspravi, verujem, dosta dobrih ideja. Jer, mi smo glas naroda, razgovaramo sa ljudima, što kaže gospođa Radeta, ako vratite ovu medicinsku sestru i rešite tako te neke slučajeve koji do vas ne mogu da dođu, jer ne može svaki građanin da vam se obrati, svi sa problemima, to će puno da znači.

Ali, razmislite malo, zar nije dobro da razgovaramo o tome kako možemo još dodatna sredstva da nađemo? Mi budžet dobijamo u zakonskom roku. Ali, mi o budžetu nismo mogli da raspravljamo adekvatno, u smislu da je to bila posebna tačka dnevnog reda, pa da mi, srpski radikali, iznesemo sve naše primedbe, nekada je Arsić bio ekspert za pisanje amandmana na budžet, sve naše primedbe po stavkama, da pišemo amandmane i da kažemo.

(Vjerica Radeta: Zaboravilo se, moj Arsiću.)

Uvek smo to radili. Tu ima još poslanika koji će to da potvrde.

Od kad postoji Srpska radikalna stranka, uvek smo, i na saveznom nivou, i na republičkom nivou, tražili koja su to mesta gde možemo da preusmerimo za zdravstvo, pre svega, a onda za vojsku i za policiju. Smatramo da su to tri osnovna stuba društva koja treba da funkcionišu i da čine državu i narod.

Ima Strategija o javnom zdravlju i za zdravlje mladih, ali ovo, kako će u budućnosti da se razvija? Jer, zakon je dao jasan okvir, a Srbija mora da se opredeli za ono što joj je prioritet da ostvari u toj oblasti.

Kasnije ću da govorim, kad budu sledeći amandmani, i o načinu kako da se pospeši još više to javno-privatno partnerstvo.

Da, ovo ste u pravu, ali mislim da je tu i bojazan ljudi. Mnogo veće treba da bude. Pojavljujte se, ko će da vam zameri, ministar ste. Pričajte – građani Srbije, možete da izvršite, imamo 17 klinika, tu, tu i tu, isto je, nemojte da se plašite ničega. Jer, znate, ljudi malo zaziru od svega što je novo i što ne poznaje, normalno je da će građanin Srbije da se boji toga. On kaže – ne, sigurnije je meni tamo. I ovde rade odlični i stručni ljudi, neću sada da pravim reklamu.

Dobro je da se tim putem krenulo, ali, ja sam pratila i šta je predsednik njihovog udruženja rekao. Oni su čak i pohvalili vlasnike privatnih klinika i ordinacija. Dobar je zakonski okvir, ali još više mora da se, pozivanjem tih ljudi, uključe. I kada je govorila koleginica, nije samo mislila na te klinike, nego je mislila i na druge ordinacije, koji treba da se opredele da sklope sa vama ugovor da bi, normalno, dobijali novac, a da građani ne bi čekali toliko za razne specijalističke preglede.

Hvala.

Predložili smo, gospodine ministre, da se u društvenoj brizi za zdravlje uključi i porodica. Dakle, pojedinac, poslodavac, to je to, ali porodica kao važna i najvažnija ćelija društva za brigu čoveka, zbog toga što smatramo da i nekoliko zakona koji se tiču porodice upravo nas usmeravaju na to da ona i te kako treba da ima ulogu i zato smo tu reč stavili.

Evo iz kog razloga. Ja sam i član Odbora za prava deteta i u okviru tog Odbora, koji je ranije bio Komisija, mi se bavimo brigom za zdravlje dece u porodici, kako u porodici bioloških roditelja, tako i u hraniteljskim porodicama, kod onih koji su usvojili tu decu. Govorili smo i pre nekoliko dana o tome. Baš je koleginica to potencirala kada je predložila izmenu i dopunu tog zakona i tu su moguće svakakve zloupotrebe, znate, naročito u hraniteljskim porodicama.

Zašto se onda i taj termin, kad je to najvažnije za očuvanje i mentalnog zdravlja svakog pojedinca i tek rođenog deteta i uopšte ljudi, ne bi uneo u zakon? Eto, to smo iz tog razloga, da ne mislite da je nešto drugo ispravljamo, predložili i zbog toga što u okviru Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja postoji sektor za brigu o porodici.

Sad, da li nešto slično, nisam uspela da pronađem, postoji u okviru Ministarstva zdravlja, to zaista ne znam, ali ono što treba da se unapredi sad, pošto ste vratili ove domove zdravlja u svoju nadležnost, to je u okviru rada službe patronažne sestre postoji i kao sektor, jel tako, ispravite me ako grešim, služba koja se bavi brigom o porodici.

To je jedan koncept koji bi trebao da se približi građanima, a naročito starima i bolesnima zbog njihove sigurnosti. Kad smo govorili o ovim zakonima, pogotovo o ovom u načelnoj raspravi, ja sam iznela podatak koji je tačan da preko 20% naše populacije su stari ljudi i ta demografska slika našeg društva, nažalost, ne može da se popravi tako brzo. Da bi oni imali tu mogućnost, jer, znate, mnogi stari ljudi su nekada i ostavljeni i od svojih najbližih i o njima ne vode računa, šta je njima potrebno, ako bi se taj akcenat stavio na porodicu i da se ovim i drugim zakonima obavežu kada je u pitanju zdravlje ljudi, i te kako mislimo da bi se ulila neka nova sigurnost, a na kraju prava i obaveze koje proističu iz tog zakona.

Kada su u pitanju poslodavci koje ste vi ovde jasno naveli, gospodine ministre, mnogi od njih, a naročito privatni, obezbeđuju samo zdravstvenu knjižicu. I vi to znate.

Drugih uslova za lečenje tih ljudi nema, pa nam se dešavalo sve ovo na gradilištima, što je zaista strašno, u samoposlugama, prodavnicama brze hrane, itd, gde su ljudi prepušteni na milost i nemilost. Na kraju, u kafićima, ugostiteljskim objektima. Znate, tu mora malo u sadejstvu sa vama, jer to je opet zdravlje tog čoveka na poslu. To ne može samo Inspekcija rada da gleda da li su oni prijavljeni ili nisu, već da li se vodi računa, propisana oprema, sve ono što njih ugrožava?

Imali smo, zaista, razne situacije. Imamo i dalje slučaj Lapova, jel tako, gde se otvoreno sumnja da jedna strana kompanije u naseljenom mestu izmešta nuklearni otpad.

Prema tome, mi moramo veoma ozbiljno, kao društvo da se posvetimo svim tim problemi od jednog do drugog kraja. Despotović je pričao o deponiji na ulazu u Prijepolje. Sve su to neke stvari koje direktno atakuju na zdravlje čoveka.

Zato smo, pre svega, stavili akcenat na porodicu, a onda i ovi poslodavci, i pojedinci koji to rade, svesno ili nesvesno, moraju strožije da se sankcionišu, jer zdravlje čoveka je na prvom mestu.