Hvala vam.
Dame i gospodo narodni poslanici, na početku moje diskusije želim prvo da se zahvalim vama narodnim poslanicima ovde u sali i onima koji možda trenutno su odsutni, ali svakako onima koji učestvuju u radu na tome što ste sačuvali dostojanstvo ovog doma, što ste odoleli pritiscima i nasrtajima i ovu sednicu uveli u jedna normalan tok, sednicu koja na svom kraju treba da kao rezultat ima izglasavanje zakona koji treba da pomognu građanima ove države da žive bolje.
Neizmerno sam vam zahvalan na hrabrosti koju ste pokazali jer ste kao oružje koristili argumente, reči, poziv na razgovor, a ne nož, suzavac, baklju, biber sprej, staklene flaše ili šta je već sve letelo ka nama onog dana kada smo pokušali da ovu sednicu započnemo. Zbog toga sam osećao potrebu da vam se posebno zahvalim na tome. Hvala vam puno. Pozivali ste na dijalog, na raspravu, dok je neko pozivao na nasilje, na linč, na fizički obračun.
Zahvaljujem se svim poslanicima bez obzira kojim poslaničkim grupama pripadaju, svako ko želi da diskutuje, da raspravlja i da svoju političku budućnost gradi na osnovu argumenata i rezultata koje ima, ukoliko ih ima.
Takođe želim da se zahvalim i kolegama, ministrima u Vladi Republike Srbije, na prvom mestu predsedniku Vlade Republike Srbije jer će svakako ovoj vladi biti konstatovana ostavka naredne nedelje ili već kada se završi ova skupština, na jednoj izuzetnoj saradnji, na tome što je bila Vlada kontinuiteta, jer smo nastavili da sprovodimo dobru politiku za građane ove zemlje, politiku koja je unapređivala život građana ove zemlje, u rekao bih, veoma teškim okolnostima kada sa druge strane imate, ne argumente, nego samo politiku negiranja. Pa, tako kada vi kažete da ste vi smanjili nezaposlenost za više od tri puta, oni kažu nije važno.
Ako iznesete podatak da su se oni razdužili 2012. godine sa gotovo 26% nezaposlenosti, tačno, tu je ministar Mali da me ispravi ako grešim, a prošlu godinu smo završili sa stopom nezaposlenosti od 8,1%, oni kažu to nije bitno. Onda im kažete, dobro ljudi, inflacija kao jedan od vrlo bitnih stavki, jedan od temelja ekonomskog napretka je 2012. godine iznosila u znaku tog broja 12, 12,2%, a danas je 4,3%. Pa, oni kažu – nije važno, to nije bitno.
Dobro, hajde da pređemo na one konkretne životne stvari. Možda ljudi ne razumeju ove procente, stope, itd. kao vrlo važne parametre da možete da razvijate zemlju i da unapređujete život u njoj. Hajde da vidimo. Prosečna penzija u vaše vreme - 200 i kusur evra, 204 evra. Danas je gotovo 400 evra, a oni kažu da nije važno. Sada je 436, a ja govorim podatke za kraj prošle godine. Dakle, više od duplo veća i kažu da to nije bitno, vi ste uzeli penzionerima penzije. Pa, vi sa 200 evra niste ništa uzeli, a mi sa 436 evra mi smo nešto uzeli? Negiranje jasnih rezultata.
Došli smo do plata. Plate su bile 366 evra 2012. godine, prošlu godinu smo završili sa 861 evrom prosečnom platom, sad je verovatno to nešto više i oni kažu nije važno, to nije bitno.
Korupcija. Vi ste svakakvi, ovakvi i onakvi. Pa, dobro, kad ste vi pošteni bili plata je bila skoro dva i po puta manja i nije bila baš redovna, a danas, kada smo mi najgori na vlasti plata i dalje raste, uvećava se iz meseca u mesec i redovna je.
Za njih ništa nije važno, za njih život nije važan, nebitno je. Oni su sebe proglasili, elitom, najpametnijima, nema veze što nemaju rezultate, nema veze što nemaju ništa čime bi se pohvalili, ali oni su tako odlučili da su oni najpametniji, najbolji, da sve što dotaknu pretvore u zlato, da je svaka njihova reč zakon, a zakon i Ustav na stranu.
Gradimo auto-puteve. U modernoj istoriji Srbije nikada nije više auto-puteva izgrađeno. Na sve strane gradilišta, više nego decenijama i decenijama pre nas što su gradili, od vremena Tita, a oni kažu nije važno. Nije važno ni to. Ni to nije bitno.
Nisu bitni di auto-putevi, ali se uredno voze sa tima auto-putevima i putevima i prugama. Uredno lete avionima „Er Srbije“, iako su bili protiv toga i nešto ću kasnije govoriti o Zakonu o vazdušnom saobraćaju, ali ni to nije bitno.
Otvorile su se stotine fabrika. Neka me ispravi gospodin Mali ako grešim, ali to je ozbiljan trocifren broj fabrika koje su otvorene. U njihovo vreme jeste trocifren broj, ali zatvorenih fabrika, ali - ma nije važno, to nije bitno, koga briga, jer mi kada smo na vlasti, nema veze što narod loše živi, nama je važno da smo mi na vlasti, da nama dobro ide, a sad kad narod dobro živi, onda ništa ne valja, jer mi nismo ti koji sedimo na mestima na kojima oni smaraju da treba da sede, a videli smo kako to izgleda kada se nalaze na vlasti.
Neverovatan broj škola smo izgradili i obnovili i to mogu da govorim kao ministar za javna ulaganja. Ozbiljan broj škola i ove godine, juče smo na primer potpisali za jednu osnovnu i srednju školu u Velikom Gradištu, sutra potpisujemo ugovor za gimanziju u Vrbasu, i da ne nabrajam sad neverovatan broj škola. Neke od njih su kad sam bio od Trstenika u Velikoj Drenovi, građen 1893. godine i od tad teško da je kvaka menjana.
Obnovili smo zbog naše dece, zbog toga da imaju mogućnost da idu u bezbedne, sigurne objekte, da njihovi roditelji kada ih ostave u školi znaju da su na sigurnom, ali to za ove nije važno. To je nebitno. Za njih je važno da škola ne radi, da je škola blokirana, što bi škola radila, jer ako škola ne radi, pa šta ima da je obnavljamo, kao da je to pa bino.
Bolnice. Sigurno dobro znate, svi odemo ponekad kod doktora, neko češće, neko ređe. Znali ste šta smo imali od opreme u tim bolnicama i kako su one izgledale. Danas je sagrađen ogroman broj novih klinika, novih bolnica, renoviran, ali ne samo da kažemo taj tercijalni nivo zaštite, već i sekundarni i primarni, od ambulanti u selima, pa do velikih kliničkih centara, ulagalo se i gradilo se, ali kažu to nije važno. To nije važno i to nije bitno.
Kažu da bi oni sve bolje i uspešnije. Znate kako, život vam uvek izrežira situaciju u kojoj vi možete kao u ogledalu da vidite kako je to bolje i kako je to uspešnije. Eto, 2024. godine, negde polovinom godine, uspeli su da uzmu vlast u jednoj opštini niškoj. Niš ima pet gradskih opština i šesta jedinica lokalne samouprave je Skupština grada. E tih šest jedinica lokalne samouprave na teritoriji grada Niša ujedno je i pobedila i kažu – ovi iz SNS, pa to je katastrofa, oni su imali četiri komisije neke u kojima su zapošljavali svoje kadrove i trošili pare građana, opštine Medijana u Nišu, silan novac, znate, to je zloupotreba, mi ćemo to da ukinemo i da damo pare narodu.
Da li znate šta su uradili i kako su se na delu pokazali? Ti iznosi su bili 20 do 30 hiljada. Oni su toliko uspešno krenuli da vode opštinu Medijana da im je sada potrebno 12 komisija. Oni sada nemaju četiri, nego 12, a toliko posvećeno rade da ne mogu da se zadovolje sa 30 ili 20 hiljada dinara, nego sa 70 i 80 hiljada dinara. To su nadoknade.
Ukinu građanima „Kulturno leto“. Šta će građanima „Kulturno leto“? Mi smo dovoljno kulturni za sve vas na Medijani. Ukinu im i proslavu Nove godine, koja je tradicija i pre nas, desetinama i desetinama godina. Desila se ova tragedija i nije baš prikladno da pravimo proslavu Nove godine, ali to ne smeta njihovom glavnom lideru, koga nisu džabe prozvali Pinokio, dr Miliću, da on samo tri nedelje nakon tragedije u Novom Sadu napravi za svoju kliku žurku, veselje sa najpoznatijom muzikom, pevačica na sto i potroše više nego što bi za „Kulturno leto“ i proslavu Nove godine zajedno, ali to vam je iz ugla onih koji smatraju da svet samo njima pripada i da su oni odlučili da ono što oni kažu je jedina istina i jedino je merodavno.
Evo, ja sam vam dao samo nekoliko činjenica koje to potpuno drugačije prikazuju. Da ne govorim više o tom famoznom autu. Svi su pričali… Predsednik opštine će da proda auto i da vrati građanima novac, jer šta će predsedniku centralne gradske opštine da se vozi autom. Pa, njemu je tu sve na nogu. Peške mu je dva minuta do Skupštine grada, ali nisu imali u planu da će njihov predsednik opštine da se vozi vikendom na Zlatibor i više puta.
Medijana i Zlatibor, to je sad tu blizu, odmah iza „Najsa“. I tako troši, krčmi pare građana njihov glavni lider. Koji god plac kupi taj Milić, on je 500 hiljada evra, pa onda još 500 hiljada evra da ga renovira i privede nameni. Pa, doktore, odakle pare? Odakle pare? Odakle sad baš tebi toliki novac da ti šta god investiraš to nije manje od pola miliona evra? Kolika je ta doktorska plata tamo gde radiš ili je po sredi možda nešto drugo?
Da se vratim na suštinu što je najbitnije istaći i što bi trebalo da bude glavna poruka. Politika negiranja nikad ne može da pobedi politiku rezultata i svega onoga što smo uradili i da to građani vrlo dobro znaju i neće uspeti sa ovim tzv. novim vrednostima koje žele da nam uvedu. Tako nam se pojave sa onom knjižicom Ustav, pa mlate njom i kažu – poštujte Ustav, kršite Ustav, a kada pogledate ko mlati sa tom knjižicom, pa to su osobe koje se zalažu da se Kosovo i Metohija priznaju kao nezavisna država, onda osobe koje traže da Vojvodina bude država. Valjda su po Ustavu Kosovo i Metohija i Vojvodina Srbija? Ko onda krši Ustav? Ko krši Ustav?
Kažu, ne poštujete zakon, mi se zalažemo za poštovanje zakona, za vladavinu zakona, samo nisu stigli ni jedan jedini skup koji su organizovali da prijave u skladu sa zakonom. Svi su bili van zakona. svi su bili grubo kršenje zakona.
Po njihovom, oni imaju pravo i zakon je kada oni biju, da zakon štiti njih koji biju. Ako se neko slučajno usudi da uzvrati ili ako policija želi da zavede red i mir, onda je to nasilje.
Najgori student je sada student koji se usudio da iskaže svoje drugačije mišljenje, da kaže – ljudi ja hoću da studiram. Mene su otac i majka poslali da studiram. Student koji želi da uči. Pri tom ima sve desetke, nikada ni na jednom kolokvijumu nije imao bod manje od maksimalnog, nikada nije bila situacija da nije znao da odgovori na pitanje svojih profesora, od osnovne, srednje, do fakulteta, ali problem je, usudio se da iznese svoje mišljenje.
Ko si ti da imaš svoje mišljenje? I to mu govore ljudi pošto ovde predstavnici studenata imaju svoje predstavnike, odnosno studenti imaju svoje predstavnike ovde u Skupštini. Imaju jednog izuzetnog ovde studenta koji već 26 godina studira, vrlo uspešno, vrlo uspešno, znači generacije su dolazile i odlazile on je ostajao na fakultetu. Nemojte tu činjenicu da potcenite. Možete misliti koje je njegovo znanje za 26 godina? On vrlo temeljno svaki ispit polaže. Položio ih je osam do sada.
Znači, ako naredne godine da sledeći ispit, on je u fantastičnom ritmu od jedan ispit na tri godine. I to ne treba da se potcenjuje. Znate, tri godine učite, pa vi kada to naučite to je sila.
Neki profesori su otišli na tom fakultetu u penziju. On ima već staž nego Dekan na tom fakultetu. Dekana je prešišao sa stažom na fakultetu. On je bio prvi na listi ove liste koja je najvećim delom, neću da kažem celim, ali najvećim delom atakovao ovde na živote ljudi.
Dakle, oni imaju svog predstavnika ovde. Taj student je dobar. On je odličan. Ali, student koji studira čak i brže od onoga roka i tempa koji se inače studira, dečko koji po ceo dan uči, njega zanima biblioteka, čitaonica, katedra, idem, učim, tražim nova znanja, želim da savladam ono što je ispred mene, želim što pre da počnem da radim, on je najgori. A, zašto? Zato što se usudio da ima suprotno mišljenje od onih koji bi jedan otvoreni boljševički sistem u Srbiji da uspostave i da znate da neće uspeti.
Demokratija, još samo nekoliko rečenica, jednu opasku i onda ću, verovatno vas zanima šta ću da kažem o Zakonu o vazdušnom saobraćaju. To ću odmah, vrlo brzo ću da pređem na to. Ali demokratija koju oni žele da uspostave ima nekih dodira, ali sa onim prvim oblicima demokratije nege iz 5. veka p.n.e.
Tada su se pojavili da kažemo i knjigama to stoji prvi oblici demokratije, na prostoru današnje Grčke, odnosno konkretno na prostoru Atine, imaju vrlo zanimljive teorije iz tog vremena o tome kako je ta demokratija izgledala i videćete koliko se podudara sa ovom, „demokratijom“ koju oni žele da uspostave. Tada je živelo negde oko 200.000 ljudi na prostoru današnje Atine. Znate koliko je imalo pravo glasa? Pa 15%. Ostali nisu imali pravo glasa.
Pravo glasa nisu imale žene. Kod njih je malo drugačije. Oni bi ženama dali pravo glasa, ali bi pre toga da biju, da prskaju biber sprej u oči, da gađaju, jer rukovodeći se logikom, pa dobro ako mi kući bijemo našu ženu, zašto ne bi tukli i sve druge žene. Kod njih kao da je kvalifikacija da uđete u taj njihov svet, da imate evidentirano ste prebili ženu.
Njih 15% dalo je sebi za pravo da odlučuje o 100% ljudi. Radnici nisu imali pravo glasa, deca nisu imala pravo glasa. Imali su jednu zanimljivu stvar koja takođe se podudara sa nekim stvarima, a danas imali su pravo jednom godišnje tih 15% kada izaberu svoje predstavnike da donesu odluku o progonu, pa ko dobije najviše glasova koga oni etiketiraju taj bude prognan na 10 godina, 10 godina su bili progonjeni, i tek posle 10 godina je mogao da se vrati.
Da li vam to nešto poznato zvuči u odnosu na ono što se danas radi, u odnosu na progon, na maltretiranje ljudi koji danas vrše, a rekao bih da gotovo nema skvera i ugla ulica naših gradova, a da se ne pojavi njih 5, 10, negde troje, četvoro, negde 50, 100,nebitno, gde se koliko skupi. Da vas samo zbog toga što imate drugačije mišljenje ne počnu da maltretiraju. I sve je nebitno. Kada im kažete, ljudi nemojte da radite, smirite tenzije, neko će izgubiti glavu, opet se vraćamo na početak, nije važno, nebitno je, koga briga, jel vas i to na nešto podseća?
Godine 1999. ja sam istog dana kada sam dobio poziv uveče već bio u uniformi, sa mnogima , verovatno i dobar deo vas, branio državu od NATO agresije, ne od intervencije, kako oni kažu. Nisam išao kod doktora da izvadim nalaz da mi se upalio mladež, da mi se uvrnuo nešto što je ovde jedan ovaj što mlati noževima, donosio i prska biber sprejom u oči, ne, nego sam u roku od 15 minuta pokupio svoje stvari i otišao i znate kakva su stradanja i razaranja bila, ginula su deca. Poginulo je dete na noši, poginulo je mnogo ljudi, a uvek je bilo objašnjenje, dobro, to je kolateralna šteta. U načinu na koji se ponašaju prema ljudima danas i neodgovornost koju ispoljavaju, ne znajući šta rade, i koliku tenziju podižu dovodeći do usijanja ovo društvo, oni smatraju da svako ko strada na njihovom putu, pa to je kolateralna šteta i koga briga, to je neko poginuo, šta ima veze.
Mi smo odlučili ljudi, mi pretvaramo u zlato sve što dotaknemo, i zato ne treba da glasa niko ko je protiv nas, jer pošteni izbori za njih su da glasa tih 15%, 20%, samo, i to već najavljuju, kažu, zabranićemo ljudima starijim od 60 i nešto godina da glasaju, pa će svima nama da zabrane, a ja se ne uklapam u tu kategoriju, ja sam nešto mlađi u odnosu na te godine. Dakle, zabraniti svima koji drugačije misle, pa onda kada izađu samo ovi naši koji misle kao mi, pa to su pošteni izbori, mi smo pobedili.
Sećate li se računice o kojima kažu, znate u Srbiji ima 7 miliona ljudi, na izbore izađe 50%, vi osvojite 50% i to je četvrtina. Znate kako, matematika je jedna opasna nauka, ona pokazuje lice i naličje, a kakve su vaše brojke u toj matematici.
Bojan Pajtić vladao sa 5%, na tih 50% izašlih, od 100% je imao 2,5%. Kakav je legitimitet da vršite vlast?
Ja sam bio zapanjen kada je jedan dekan izašao i rekao, pa znate, SNS nema legitimitet, oni su osvojili dva miliona glasova, a u Srbiji ima sedam miliona, znači pet miliona je protiv njih.
Ja da ih pitam, dobro , vi sada kada se skupite na ovim ulicama kada protstvujete u Nišu ovo poslednje, bilo ih je 30 hiljada, oni kažu 3 miliona, nebitno, ne može fizički da stane u Nišu 200 ni 300 hiljada, i evo gledam poslanike iz Niša, oni to vrlo dobro znaju, fizički, ja sam bio sto puta u Nišu, toliko nema stanovnika ni prostora za toliko ljudi.
Dakle, bilo je 30 hiljada, i da li to znači da je 6 miliona i 970 hiljada je protiv vas? Rekao bih da je ta matematika nešto tačnija od vaše matematike. Ova matematika koju izvlačim na osnovu vaše jednačine, mnogo je tačnija i bliža realnosti nego vi matematika koju vi izvlačite. Ovde je to govorila jedna narodna poslanica fakultetski obrazovana, a ja sam pitao njenog kolegu koji je išao sa njom na fakultet, jel ona dolazila na nastavu ili je bila blokader u vreme kada je išla na fakultet? Meni je neverovatno da neko može na taj način da rezonuje. Oni smatraju da ko nije izašao na izbore, on je za njih.
Jel tako protiv Trampa bio svako ko nije izašao u Americi ili je protiv Makrona bio svako ko nije izašao u Francuskoj, ili je protiv vas svako ko ne izađe na izbore? Pa nije, suština i osnova demokratije je da pozovete ljude da izađu, a da oni na tim izborima donesu odluku
Reći ću vam kako je to izgledalo pre tačno 14 godina, evo ovde baš ispred Skupštine, na jedinom legalnom skupu, legalno prijavljenom, gde su ova deca koja žele da uče, studenti koji žele da uče, mi smo se okupi pre 14 godina. Za razliku od njih niko nije bacio kamenicu. Bio je broj ljudi koji će otprilike biti i 15. marta, gotovo identično. Znam jer sam bio učesnik i jedan od organizatora tog skupa, 2011. godine, ako se ne varam, a ne varam se, pamtim još uvek dobro.
Mi smo samo tražili od tadašnjeg predsednika Republike, Borisa Tadića, da raspiše izbore. Sedeli smo tu na onom čuvenom stiroporu, proveli čitav dan tražeći ne prelaznu Vladu, ne da nas neko dovede na vlast bez izbora. Nismo bacili petardu, a kamo li dimnu bombu i suzavac. Nikoga nismo povredili. Okupili smo se na skupu koji smo prijavili i tražili samo, jer smo smatrali kroz našu aktivnost i obilazak čitave Srbije videli smo da se menja raspoloženje, tražili smo od tadašnjeg državnog rukovodstva, dajte izbore. Ako na izborima kažu da vi radite dobro, nastavite.
Sačekali smo i 2012. godinu. U najgorim izbornim uslovima u modernoj istoriji Srbije smo ih pobedili, najgorim. Potpuna medijska blokada, zabranjivani su nam spotovi. Ko se dobro seća tog vremena, prošlo je 13 godina, zabranjivani su nam spotovi, proganjani smo. Oni sada dobijaju svuda, kada god zatraže salu neku za skup, za tribinu, evo nije nikakav problem. Nama nigde to nisu dozvoljavali. I izgubili su jer je narod smatrao da treba da dođe do promene. I mimo volje naroda i mimo odluke naroda ne može nikada ništa da se desi. I to treba da znaju, da ne pribegavaju tim starogrčkim modelima demokratije, jer to državu vodi u propast, to ovu državu uništava. Takav model vladanja i takav model rukovođenja ovom državom direktno bi nas vratio u srednjovekovno doba i uništio svaku perspektivu ovoj državi, uništio generacije koje dolaze. Zbog toga takva politika ne da nema poverenje građana, nego teško da će ga zadobiti ako nastave sa insistiranjem na takvoj politici.
Oni ne traže izbore. Izbore bi dobili sutra. Oni traže da ih neko dovede na vlast bez izbora. Ja vas pitam, kako rođaci? Kako, na osnovu čega? Gde to piše? U kojoj to državi se radi, a da to nije marionetska država? Ovo nije marionetska država. Ovo je slobodna država koja sama odlučuje o svojoj sudbini i bira put kojim želi da ide i izabrala je put, onaj put koji je trasirao naš predsednik Aleksandar Vučić.
Ako smatraju da je drugačija, ajmo na izbore, ljudi. Na izbore neće niko. To da mlatite noževima, suzavcem, da prebijate, da svakom ko drugačije misli pravite pakao od života, hajkama po društvenim mrežama, nastupima na ovim vašim medijima kojima javno linčujete svakoga ko se drugačije usudu. Vi se ismevate Milošu Pavloviću studentu. On sa 21, sada će 22 godine, ima više znanja nego svi vi zajedno opozicioni lideri kada se skupite. On svoje znanje stiče radom, ne kupovinom diplome. I vi nađete da nekome spočitavate obrazovanje, znanje ili kupovinu diplome. Evo, neki nisu ni stigli do diplome, oni još rade na njoj, 26 godina naporno i vrlo posvećeno.
Neki su ujutru upisali fakultet, a uveče ga završili. Vunderkind do vunderkinda. I oni će jednom Milošu Pavloviću da kažu da ih je sramota. Ta deca i takva deca su budućnost Srbije. To je budućnost Srbije, a mi treba da mislimo o svoj deci i da gradimo ispravan sistem vrednosti u ovoj državi, jer ne može nerad i neznanje da bude ispred rada, rezultata i učenja. Ne može nasilje da bude iznad pristojnosti. Pristojnost mora da bude na prvom mestu, argumenti, činjenice, brojke za koje vi kažete da nisu važne, licemerje da isključimo.
Da se vratim još jednom na ovog, nešto sam se danas zakačio za Niš, tako mi je došlo. Da se Bilja ne ljuti, doći ćemo i do Novog Sada.
Čovek koji kaže gadi se Beograda i ostatka Srbije, samo Niš, pa Niš, jel tako, jesam li u pravu, Svetlana, ali se ne gadi nekretnina van Niša. Au, što voli nekretnine po Beogradu na najelitnijim mogućim mestima. U njima cirke milion i malo preko. Odakle, od čeka, od prekovremenog rada? Jesi li nosio gajbice, šta si radio? Čime si se bavio? Pošto vi znate druge da ismevate, hajde da čujemo tebe, na osnovu čega si ti, majstore, toliko valjao? Gadi ti se Beograd i ti si protiv svega onoga što se dešava u Beogradu, nikad tamo ne bi kročio, ali si malo pazario. Stanovi su lepi, komforni. Beograd se izgradio. Pa, taj Beograd na vodi, za koji su rekli da nikad neće da se izgradi, izgradio se. Njima je valjda lepše bilo, ja se sećam kao student, tad sam tu s motao, pa kad idem na autobusku stanicu da idem kući, dođemo ranije, pa se onda motamo po onom šipražju tamo, pa srećan si kad izvučeš živu glavu iz onog keja, šta sve tamo nije bilo. Da ne govorim reči koje nisu dostojne ovog doma, šta sam sve sretao i na šta sam nailazio.
Danas, oni bi da ga spale, oni bi da ga sruše, ali najviše vole da idu tamo u restorane, da sede i da kupuju stanove. Od reči ljudi. Ali, dobro.
Mislim da je svima sve jasno. Mislim da sam ovih prvih 30 minuta potrošio na ovaj uvod, nećete mi zameriti. Poštovani narodni poslanici, još jednom vam veliko hvala što ste čuvali državu i čuvali dostojanstvo ovog doma. Sva slava pripada vama, jer ste spasili državu od anarhije, od bezakonja i od onoga u šta žele da nas uvuku. Još jednom, veliki naklon za vas.
Sada malo o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o vazdušnom saobraćaju. Odlukom predsednika Vlade prošle godine dobio sam ovlašćenje da rukovodim tim ministarstvom do izbora novog ministra. Oni u tom ministarstvu malo sitnije kucaju, pa ću ja morati da stavim naočare da bih ovo dobro video.
Dakle, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vazdušnom saobraćaju sadrži ukupno 92 člana i predstavlja osmu po redu, jednu najdužu izmenu i dopunu ovog zakona od njegovog donošenja, a prvo donošenje ovog zakona je bilo 2010. godine. Ovim predlogom je predviđeno da se menja, dopunjava ili briše 89 članova Zakona o vazdušnom saobraćaju, a pored nekoliko tehničkih članova na kraju ovog predloga, a predlog sadrži i neke potpuno nove članove.
Jedan od glavnih ciljeva ovog Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o vazdušnom saobraćaju je postavljanje pravnog okvira za proizvodnju, registraciju i naročito korišćenje sistema bespilotnih vazduhoplova, uključujući tu obavezu operatera tih sistema, kao i obaveza daljinskih pilota koji neposredno upravljaju tim sistemima. Taj pravni okvir čine više članova sadržanih u ovom predlogu. Ja ću vam član po član. Dakle, ukoliko imate dilemu i niste sigurni da li ćete da glasate za Zakon o vazdušnom saobraćaju, ja ću se truditi da vam svaki član koji se menja posebno objasnim i nadam se da ću uspeti da zadobijem vaše poverenje da u danu za glasanje podržite ovaj zakon.
Preći ću odmah na članove, da ne pravim više širi uvod.
Konkretno, u članu 1. Šta menjamo u članu 1? Ne menjamo mnogo, 90 i nešto članova, koliko sam rekao. U članu 1. predloga zakona pojmovnik iz člana 3. zakona se terminološki usklađuje sa izmenama pojmova sadržanim u aneksima Čikaške konvencije i dopunjuje se novim definicijama. Članom 2. predloga zakona se vrši izmena člana 8. kako bi se dodatno precizirali uslovi pod kojima se može odstupiti od načelne zabrane letenja iznad objekta ili iznad skupova lica na otvorenom ispod minimalne propisane visine. Pored toga, izmenom člana daje se u pravni osnov za donošenje propisa kojim bi se utvrdile minimalne visine i uslovi pod kojima Direktorat može izdati odobrenje za letenje ispod propisanih minimalnih visina.
Što se tiče člana 3. Predloga zakona, menja se član 10, kako bi se definisale tri kategorije operacije sistema bespilotnih letilica - otvorena, posebna i sertifikovana i osnovni uslovi za njihovo odvijanje. Ovim članom se stvaraju preduslovi za usaglašavanje zakonodavstva sa Uredbom EU 2019/947. Pored toga, ovim članom se predviđa i pravni osnov za donošenje podzakonskih propisa od strane Direktorata.
Članom 4. Predloga zakona tekst zakona se dopunjuje novim članovima od 10a do 10đ. Članom 10a do 10g takođe se vrši načelno usaglašavanje sa Uredbom koju sam već pomenuo. Članom 10a određuju se osnovne dužnosti operatera sistema bespilotnih vazduhoplova, propisuje se u kojim slučajevima je obavezna njegova registracija, a predviđa se i pravni osnov za donošenje podzakonskog akta kojim bi se bliže razradile ove zakonske odredbe.
Članom 10b se određuju osnovne dužnosti daljinskog pilota i takođe se predviđa pravni osnov za donošenje odgovarajućih podzakonskih akata.
Članom 10v predviđena je mogućnost da se vazduhoplovno-modelarskom klubu ili udruženju može izdati odobrenje u kojem bi se odredili uslovi pod kojima se u okviru tog kluba odnosno udruženja mogu sprovoditi operacije sistema bespilotnih letilica. Ovi uslovi mogu biti bliži u odnosu na uslove za ostale operatere sistema kako bi se promovisale sportsko-takmičarske aktivnosti u okviru ovih klubova.
Pretpostavljam da vas član 10d ne zanima, pa ću ga preskočiti.
Dolazimo do člana 10đ. Njime se reguliše korišćenje raketa i drugih letećih objekata, propisuje se obaveza pribavljanja odobrenja pružaocu usluga kontrola letenja za njihovo lansiranje, a predviđa se i donošenje podzakonskog propisa kojim bi se ova pitanja detaljnije uredila.
Članom 5. Predloga zakona menja se stav 1. u članu 12. Zakona, kako bi se dosadašnja zabrana stranoj letilici da u vazdušnom prostoru Republike Srbije nosi aktivno napunjeno streljačko, raketno ili bombardersko naoružanje proširila i na zabranu nošenja aktivne opreme za snimanje i elektronsko snimanje, ovo je vrlo važan član zakona, kao i vršenje dopune gorivom u vazduhu. Mislim da ovim čuvamo bezbednost države i ljudi.
Članom 6. Predloga zakona briše se član 13. Zakona, s obzirom da je materija koju je on regulisao postala sastavni deo člana 42. ovog zakona.
Članom 7. Predloga zakona se vrši izmena člana 16. Zakona kako bi se na drugačiji način uredile obaveze vazduhoplovnih subjekata u pogledu sistema upravljanja bezbednošću. Novim rešenjem se više ne predviđa obaveza subjekta da pribavi saglasnost Direktorata na sistem upravljanja bezbednošću, s obzirom da će se ocena uspostavljenosti ovog sistema vršiti u toku sertifikacije.
Član 8. Predloga zakona. Njime se vrši izmena člana 17a stav 3. Zakona tako što precizira da će se poverljivim smatrati i svi dokumenti o događaju koje je Direktorat prikupio tokom obrade događaja u smislu značenja koje pojam dokumenata ima u zakonu o tajnosti podataka. Naime, ovde je važno istaći da je jedina svrha pribavljanja i analize događaja ta da unapređenje bezbednosti i obezbeđivanje izvlačenja pouka o događaju i razlozima zbog kojih je do njih došlo a nikako pripisivanje krivice ili odgovornosti.
Član 9. Predloga zakona, menja se stav 1. u članu 18, kako bi se predvidela obaveza letačkog subjekta da obavesti Direktorat o svakom planiranju uvođenja promene u funkcionalni sistem, dok će se samo u slučaju da takva promena utiče na bezbednost obavljanja delatnosti ili pružanja usluga ili na obezbeđivanju u vazduhoplovu zahtevati od subjekta da dostavi bezbedonosnu argumentaciju, odnosno pribavi odobrenje Direktorata za planiranu promenu.
Član 10. je jedan zanimljiv član. Ovim Predlogom zakona se vrši izmena člana 19a koji reguliše bezbedonosnu naredbu i izuzeće. U odnosu na postojeće zakonsko rešenje izmenom stava 3 produžava se period sa šest na osam meseci na koji se letačkom subjektu može odobriti da bude izuzet od obaveze ispunjenja određenog zahteva sadržanog u propisu donetom na osnovu ovog zakona.
Dodavanjem novog stava 4 predviđa se da se odredbe u bezbedonosnoj naredbi shodno primenjuju na donošenje naredbe u oblasti u obezbeđivanju u vazduhoplovstvu.
Član 11. Predloga zakona. Menja se član 23. stav 1 Zakona, kako bi se delimično izmenio pojam povrede vazdušnog prostora. Naime, prema predloženom rešenju povredu vazdušnog prostora može da izvrši i domaći vazduhoplov, a ne samo strani. Takođe, samo odstupanje od plana leta više se neće smatrati povredom vazdušnog prostora, s obzirom da do ovih odstupanja dolazi često, prvenstveno onda kada je to neophodno usled određenih meteoroloških prilika.
Članom 12. Predloga zakona se u članu 36. Zakona vrši terminološko usklađivanje i to je suština člana 12.
U članu 13. Predloga zakona vrši se izmena člana 37. Zakona. Ovom izmenom se predviđa da će Vlada odrediti klase vazdušnog prostora koji se primenjuju u Republici Srbiji, kao i uslove za korišćenje tih klasa. Predmetni akt će uzeti u obzir klasifikaciju vazdušnog prostora. Takođe, propisana je i obaveza operatera vazduhoplova i pružaoca usluga u vazdušnoj plovidbi da se pridržavaju uslova za korišćenje klasa vazdušnog prostora kako bi se predvidela odgovarajuća kaznena odredba.
Član 14. Predloga zakona predviđa da se menja stav 2 u članu 38. Zakona, na način da se više ne predviđa posebno odobrenje Direktorata za usklađivanje mreže ruta vazdušnog saobraćaja u Republici Srbiji, s obzirom da se Direktorat svakako saglašava sa ovim aktima pružaoca usluga posredstvom odobravanja promena u funkcionalnom sistemu, te nije potrebno da se više puta odobrava ista promena.
Član 15. ovog Predloga zakona predviđa da se vrši izmena člana 40. Zakona, kako bi se regulisalo odobravanje aerodromskih i saobraćajnih zona, što do sada nije bio slučaj. Shodno predloženom rešenju, operater aerodroma podnosi Direktoratu zahtev za odobravanje vertikalnih i horizontalnih granica aerodromskih saobraćajnih zona, dok će u postupku odobravanja biti uzeto u obzir i mišljenje pružaoca usluga Kontrole letenja.
Član 16. je malo komplikovaniji i obimniji, nadam se da ću imati vašu pažnju da ga dobro obrazložim i da vas ubedim da ga podržite.
Član 16. Predloga zakona predviđa da se vrši izmena člana 42. Zakona kako bi obuhvatili sve strukture vazdušnog prostora, uključujući i zabranjene, uslovno zabranjene i opasne zone za letenje vazduhoplova, ali i geografske zone za sisteme bespilotnih letelica koje predstavljaju novinu u odnosu na dosadašnja zakonska rešenja. Pored toga, prestala je potreba za korišćenjem pojma „zone za letenje vojnih vazduhoplova“ kao jedne od struktura vazdušnog prostora, s obzirom da su ove zone deo šireg pojma privremeno rezervisanih i privremeno izdvojenih delova vazdušnog prostora.
Dosadašnji pravni osnov za donošenje propisa Vlade upotpunjen je davanjem ovlašćenja da Vlada propiše i pravila za razdvajanje vazduhoplova od privremeno rezervisanih i privremeno izdvojenih delova vazdušnog prostora, prekograničnih zona i uslovnih ruta, kao i da propiše geografske zone za sisteme bespilotnih letelica i uslove za odvijanje operacije u tim zonama.
Kada je reč o zabranjenim zonama, uslovno zabranjenim zonama i opasnim zonama, zadržano je dosadašnje zakonsko rešenje da ove zone, kao i pravila za odvijanje operacije u tim zonama, pravila o tim zonama, određuje dalje Direktorat.
Pojam „integrisanog vazduhoplovnog informativnog paketa“, koji je postojao u dosadašnjem članu 42, i to u stavu 2. Zakona, zamenjen je pojmom „vazduhoplovni informativni proizvodi“, što je posledica terminoloških izmena koje smo vršili u ovom zakonu na osnovu člana, odnosno Aneksa 15. Čikaške konvencije.
Članom 17. Predloga zakona menja se član 47. stav 3. Zakona kojim je predviđeno da aerodromska kontrola letenja pruža uslugu kontrole letenja na aerodromu i u njegovoj blizini sa aerodromskog tornja. Izmenama ovog stava izostavljaju se reči „sa aerodromskog tornja“, imajući u vidu napredak tehnologije i mogućnost da se usluga aerodromske kontrole letenja ne mora više vršiti sa tornja, već postoji mogućnost tzv. udaljenog tornja tj. tehnologija rada – udaljeni toranj, kako se to stručno kaže.
Članove 18. i 19. mogao bih da vam obrazložim objedinjeno. Tu se podrazumeva da se vrše izmene člana 48. i 49. Zakona kako bi se predvidela mogućnost da se sporazum ministarstva nadležnog za poslove odbrane, ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove i pružaoca usluga u vazdušnom saobraćaju utvrde izrazi na srpskom jeziku, što je veoma važno, koji je moguće koristiti u operativnom vazdušnom saobraćaju.
Pored toga, izrazi na srpskom jeziku koje propiše Direktorat, mogu se koristiti u slučaju pružanja usluga informisanja vazduhoplova u letu u opštem vazdušnom saobraćaju, i to je predviđeno novim stavom 3. člana 49. Zakona, dodavanjem novog stava 4. u članu 49. Zakona, i određuje se da procese uspostavljanja ili izmene granica oblasti informisanja vazduhoplovom u letu sa nadležnim domaćim i stranim subjektima, u skladu sa procedurama Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva, koordinira Direktorat.
Član 20. Predloga zakona predviđa da se promeni član 51. i da se usaglasi definicija usluga uzbunjivanja sa ISO Aneksom 11.
Članom 21. Predloga zakona se vrše izmene člana 59. i člana 60. zakona radi usaglašavanja sa definicijama i standardima sadržanim u Aneksu 15 Čikaške konvencije.
Član 22. Predloga zakona predviđa da se vrši izmena člana 2, a u članu 61. a kako bi se postojeće rešenje unapredilo, odnosno kako bi se predvideli mogućnosti da spasilačko-koordinacioni centar i organ strane države nadležan za traganje i spasavanje mogu posebno pružati pomoć u vidu vazduhoplova, ljudstva, vozila ili opreme radi učešća u operaciji traganja za letelicom i spasavanja lica na teritoriji te strane države, odnosno na teritoriji Republike Srbije. Dakle, jedan vrlo važan i bitan član.
Član 23. Predloga zakona dopunjava član 62. postojećeg zakona koji menjamo kako bi se predvidela obaveza zaposlenih u spasilačko-koordinacionom centru da prilikom obavljanja terenskih poslova i vežbi nose službena odela. Sem toga, postojeći pravni osnov za donošenje propisa Direktorata sa ovim članom se proširuje tako se što se predviđa da Direktorat svojim propisom uređuje izgled i način korišćenja službenog odela zaposlenih u spasilačko-koordinacionom centru.
Član 24. Predloga zakona predviđa da se zakon dopunjuje novim članom 62. a i 62. b kako bi se predvidelo donošenje nacionalnog plana za traganje za vazduhoplovima i spasavanje lica, kao i formiranje nacionalnog komiteta za traganje za vazduhoplovima i spasavanjem lica, kao i povremenog radnog tela Vlade. Predviđeno je i donošenje podzakonskog akta kojim bi Vlada uredila način rada ovog tela. Ovim članovima nastoji se obezbediti plansko delovanje i još bolja koordinacija nadležnih organa i svih drugih potencijalnih učesnika u traganju i spasavanju. Postojanje nacionalnog plana za traganje, kao i formiranje nacionalnog komiteta za traganje lica predstavlja, vazduhoplova, dakle, i spasavanje lica, predstavlja praksu u najvećem broju razvijenih evropskih država.
Član 25. Predloga zakona predviđa dodavanje novog stava 3. u članu 73. zakona kako bi se predvidelo ovlašćenje da Vlada u skladu sa potvrđenim međunarodnim ugovorima odredi izuzeća od plaćanja naknada za pružanje usluga u vazdušnim plovilima koja se uobičajeno mogu odnositi na vojne letilice ili vazduhoplove ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove koji učestvuju u traganju i spasavanju, humanitarne letove, itd.
Članovima 26. i 27, ako ste saglasni da ih objasnim objedinjeno, predviđa se izmena člana 77. stav 1. i člana 79. stav 4. zakona kako bi se u odnosu na postojeće zakonsko rešenje predvidela mogućnost da se u slučajevima koji su izričito propisani zakonom avio prevoz može obavljati i bez obaveze posedovanja operativne dozvole. Posedovanje operativne dozvole ostaje pravilo, ali se izmenama kasnijih članova predviđaju i određeni izuzeci od tog pravila, mogućnost obavljanja javnog prevoza samo na osnovu sertifikata vazduhoplovnog operatera ili na osnovu date izjave a u skladu sa praksom kakva postoji i u zemljama EU.
Član 28. u stavu 1. člana 84. predviđa da se vrši izmena tako što se propisuje da se sertifikat vazduhoplovnog operatera izdaje operateru vazduhoplova, tj. definicija operatera sadržana je u članu 3. ovog zakona.
Članom 29. Predloga zakona se tekst zakona dopunjuje novim članom 85. a kojim se za operatere balona i jedrilica koje obavljaju javni avio prevoz predviđa izuzetak od obaveze posedovanja sertifikata vazduhoplovnog operatera, pa samim tim i operativne dozvole, već im se omogućava da delatnost obavljaju na osnovu date izjave o svojoj osposobljenosti, što je u skladu sa praksom kakva inače postoji u razvijenim evropskim zemljama.
Član 30. Predloga zakona dopunjuje pravni osnov za donošenje propisa iz člana 86. stav 1.
Član 31. Predloga zakona vrši izmene člana 87. stav 6. zakona kako bi se predvidelo da se odredbe tog člana koja se tiču obaveza koji avio prevoznik ima u pogledu pribavljanja saglasnosti Direktorata na zaključenje ugovora o zakupu shodno primenjuju samo na komercijalno posebne delatnosti u vazdušnom saobraćaju, a ne i na one koje se obavljaju bez naknade. Na ovaj način se olakšava uzimanje u zakup vazduhoplova za operatere koji obavljaju posebne delatnosti u vazdušnom saobraćaju na nekomercijalnoj osnovi.
Član 32. Predloga zakona vrši izmene u članu 95. stav 1. kako bi se za operatere balona i jedrilica predvideli bliži uslovi za obavljanje posebnih delatnosti u vazdušnom saobraćaju koje se obavljaju uz naknadu u odnosu na operatere ostalih vazduhoplova.
Član 33. Predloga zakona predviđa da se član 98. dopuni novim stavom 4. kojim se daje pravni osnov za donošenje propisa koji bi detaljno uredili uslove za organizaciju vazduhoplovnih manifestacija i na taj način povećao stepen bezbednosti kako učesnika, tako i onih koji posećuju te manifestacije.
Član 34. Predloga zakona predviđa da se tekst zakona dopunjuje novim članom 98. a. Ovaj član predviđa obavezu svih operatera vazduhoplova bez obzira da li obavljaju komercijalno ili nekomercijalno letenje, da od Direktorata su u obavezi da pribave posebno odobrenje ako nameravaju da obavljaju pojedine aktivnosti koje mogu da predstavljaju određeni bezbedonosni rizik.
Članom 35. Predloga zakona se menja član 106. zakona koji definiše aerodrome kojima se izdaje dozvola za korišćenje i saglasnost za korišćenje. Dozvola za korišćenje se izdaje operateru aerodroma koji je namenjen za obavljanje svih vrsta vazdušnog saobraćaja i javni avio prevoz, a nije obuhvaćen članom 105. stav 1. ovog zakona.
Sa druge strane, predviđa se da se saglasnost za korišćenje aerodroma izdaje operateru onog aerodroma koji nije namenjen za obavljanje javnog avio prevoza.
U odnosu na postojeće zakonsko rešenje značaj izmene ovog člana ogleda se u davanju mogućnosti tzv. malim aerodromima ili ti aerodromima sa saglasnošću da prošire delatnosti koje se na njima mogu obavljati. Do sada na malim aerodromima nije bilo moguće obavljati obuku pilota, a sada im je to omogućeno, te se opravdano očekuje da ovo treba da da jedan, rekao bih, zamajac njihovom razvoju.
Članom 36. Predloga zakona se član 107. zakona dopunjuje novim stavom kojim se predviđa mogućnost izdavanja dozvole ili saglasnosti za korišćenje i onom aerodromu koji usled određene specifičnosti ne može da ispuni sve propisane uslove. Ovaj aerodrom će sada moći da ipak aplicira za dozvolu, odnosno da traži saglasnost za korišćenje, ali će Direktorat u svakom konkretnom slučaju procenjivati određenu neusaglašenost i odobriti je samo ako oceni da ona neće uopšte imati uticaja na bezbednost.
Članom 37. Predloga zakona se implementira jedan od standarda u cilju unapređenja bezbednosti.
Članom 38. Predloga zakona se vrši izmena stava 1. a u članu 118. zakona na način da se iz teksta ovog zakona brišu reči – rešenje kojim izdaje saglasnost s obzirom da Direktorat ne izdaje posebno rešenje u situacijama kada se saglasnost Direktorata pribavlja u postupku objedinjenja procedure elektronskim putem koja proizilazi iz Zakona o planiranju i izgradnji.
Član 39. je jedan veoma zanimljiv član. Predlog zakona se menja ovim članom u smislu da se dopunjuje novim članom 119a. koji se odnosi na nevazduhoplovna svetla, lasersko zračenje i reflektovanu svetlost u blizini aerodroma. Ovim članom se implementira standard Aneksa 14. Čikaške konvencije tako što se propisuje zabrana postavljanja i korišćenja nevazduhoplovnih svetala na zemlji koje mogu da ugroze bezbednost vazduhoplova kako na zemlji, tako i u letu ili koja mogu da spreče ili ometaju pilote u tumačenju vazduhoplovnih svetala na zemlji ili mogu da ometaju kontrolora letenja u aerodromskoj kontroli letenja.
Stavom 2. se propisuje zabrana postavljanja i korišćenja objekata, instalacija ili uređaja koji emituju lasersko zračenje ili reflektovanu svetlost i za koje Direktorat na osnovu bezbedonosne procene je utvrdio da može da ugrozi bezbednost vazduhoplova na zemlji ili u letu.
Pored toga, stavom 3. predviđa se donošenje podzakonskog propisa kojim se utvrđuju zone na osnovu kojih se određuje ta vazduhoplovna svetla, zone zaštite od laserskog zračenja ovog aerodroma, kao i zone zaštite od reflektovane svetlosti oko aerodroma.
Član 40. predviđa promenu dela zakona u stavu 1. člana 131. kako bi se navedenim obavezama imaoca dozvola za pružanje usluga zemaljskog opsluživanja ili samoopsluživanja pridodala i obaveza da usluge za koje mu je izdata dozvola pruža tako da ne ugrozi bezbednost saobraćaja na aerodromu.
Član 41. dopunjuje stav 3. u članu 133, član 42. predloga zakona se menja, predviđa da se menja član 138, kako bi se preciziralo da ne podležu svi bezpilotni vazduhoplovi u evidenciju vazduhoplova, već sam one bezpilotne letilice za čije projektovanje se zahteva sertifikacija. Članom 43. Predloga zakona vrši se izmena člana 139. zakona, članom 144 se menja član 140. i dopunjuje novim stavom 3.
Članom 45. Predloga zakona se rok trajanja privremenog upisa vazduhoplova u Registar vazduhoplova predviđa članom 41. stav 2. zakona, skraćuje se sa 24 meseca na 12 meseci, koliko je ovaj rok iznosio do 2020. godine.
Naime, izmenama Zakona iz 2020. godine, bilo je potrebno prevazići probleme zbog, svi vi dobro znate, epidemije kovida, kako bi postupci pred stvarno nadležnim sudom, na osnovu čijeg akta se vrši upis u vlasničko korisnički list Registra postali dugotrajniji, pa su morali biti prevaziđeni previđanjem dužeg roka za privremeni upis u Registar.
Član 46. Predloga zakona vrši se izmena člana 142, stav 4, a članom 47. Predloga zakona se vrši izmena i dopuna člana 149. Zakona. Izmenama stava 2. se krugu subjekata koji mogu vršiti vazduhoplovno tehničku delatnost pridodaje i organ državne uprave koji omaškom je bio izostavljen u ranijem zakonu, i ako se on izričito navodi u članu 159. stav 1. Zakona.
Član 48. Predloga zakona vrši se izmena člana 150. i člana 151. izmena člana 151. kako bi se precizirala vrsta stranog dokumenta koji može da bude predmet priznavanja dozvola za obnavljanje vazduhoplovno tehničke delatnosti.
Član 49. Predloga zakona se vrši izmena stavova 2. i 4. u članu 151. Članom 50. Zakona se tekst zakona dopunjuje novim članom 152.a, koji reguliše projektovanje i proizvodnju sistema bezpilotnih letilica. Dodavanjem ovog člana stvoriće se pravni osnov za donošenje podzakonskog propisa kojim se ova pitanja detaljnije uređuju u skladu sa rešenjima kakva postoje u relevantnim EU propisima iz ove oblasti, prvenstveno u skladu sa Uredbom koju sam spominjao 2019/945.
Član 51. vrši se izmena člana 158. i člana 159. obrazložiću to objedinjeno. U članu 158. stav 1. se precizira da izdavanje potvrde o plovidbenosti neophodno da se proverom plovidbenosti utvrdi da vazduhoplov ispunjava sve uslove iz potvrde o tipu, dok se stavom 3. definiše da će se tokom provere plovidbenosti utvrđivati i ispunjenost uslova za kontinuiranu plovidbenost pri čemu se izdaje potvrda o proveri. Takođe, u odnosu na postojeće zakonsko rešenje novinu predstavlja stav 4. kojim se uspostavlja osnov da se u potvrdu o plovidbenosti unese i određeno ograničeno korišćenje ako to proizilazi iz izvršne provere plovidbenosti.
Član 52. Predloga zakona predviđa izmenu člana 160. Zakona, i to su stavu 1, a član 53. Predloga zakona predviđeno je brisanje člana 161.
Član 54. Predloga zakona vrši se izmena stava 2. u članu 163, a članom 55. Predloga zakona dopunjuje se stav 2. u članu 164. kako bi se predvideo izuzetak od obaveza korisnika vazduhoplova da pribavi odobrenje Direktorata na program održavanja vazduhoplova.
Članom 56. Predloga zakona se vrši izmena u članu 165. Zakona kako bi se u skladu sa praksom kakva postoji u državama članicama EU, predvidelo da dozvolu za let može da pored Direktorata na osnovu odobrenih uslova leta, izdaje i odobrena organizacija za projektovanje, proizvodnju ili obezbeđivanje kontinuirane plovidbenosti za koju Direktorat da ovlašćenje. Ovim članom se takođe precizira da se let vazduhoplova u tom slučaju mora obaviti sa odobrenim uslovima leta, odnosno dozvolom za let.
Član 57. Predloga zakona pravni osnov za donošenje propisa sadržanim članom 167. Zakona o vazdušnom saobraćaju, a članom 58. Predloga se menja dosadašnji član 168. Zakona kako bi se regulisala plovidbenost onih vazduhoplova koji nemaju potvrdu o tipu.
Član 59. Predloga zakona koji se nalazi pred vama vrši se nekoliko izmena u članu 175. pogotovo u stavu 3. ali i u stavovima 4, 5. i 6. Članom 60. Predloga zakona se vrši izmena člana 178. i 179. Važno je naglasiti kada je reč o izmeni člana 179. Zakona vrši se dopuna stava 2. kako bi se predvidela mogućnost za obuku za sticanje ili obuku važenja dozvola, dispečera, vazduhoplova. Pored Centra za obuku, može da vrši i operater u vazduhoplovu, javnom avio prevozu što je rešenje kako trenutno postoji i za kabinsko osoblje koje je usaglašeno sa praksom koja postoji u zemljama EU.
Član 61. Predloga zakona vrši terminološke izmene u stavu od 2. do 4. člana 180. Članom 62. Predloga zakona vrši se izmena člana 188. zakona. Član 63. Predloga zakona se tiče teksta na član 189. Član 64. menja član 193. a član 65. vrši izmene u članu 203. stav 3.
Član 66. Predloga zakona dopunjuje stav 2. u članu 205. a član 67. predviđa izmenu člana 206. Članom 68. Predloga zakona se vrše izmene člana 208. kako bi se dodatno uredili uslovi u pogledu ambalaže koja se koristi za transport opasne robe vazdušnim putem, a u skladu sa dokumentom 9284 Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva.
Članom 69. Predloga zakona vrši se izmena člana 215. Zakona radi usklađivanja sa izmenama tehničkih instrukcija za bezbedan transport opasne robe vazdušnim putem koja je usvojila Međunarodna organizacija civilnog vazduhoplovstva, a članom 70. Predlogom zakona menja se član 219. stav 2.
Član 71. Predloga zakona predviđa da se dopuni novi član ovog zakona, član 219a kako bi se u skladu sa standardima sadržanim u aneksu 9. Čikaške konvencije propisala obaveza operatera aerodroma sa kojeg se obavlja međunarodni avio prevoz da na takvom aerodromu obrazuje aerodromski komitet za olakšice u vazdušnom saobraćaju određuju se organi i subjekti koji moraju da učestvuju u radu tog komiteta.
Član 72. Predloga zakona vrši izmenu stav 2. u članu 220. a član 73. Predloga zakona takođe u stavu 2. ali člana 221. Član 74. Predloga zakona tiče se člana 223. koji dobija novi stav 3. a član 75. predloženog zakona vrši izmenu člana 224a.
Član 76. vrši izmenu člana 226. a član 77. Predloga zakona menja stav 4. u članu 227. kako bi se upotpunio pravni osnov za donošenje predviđenog podzakonskog propisa. Članom 78. Predloga zakona se član 228. Zakona dopunjuje propisivanjem obaveza operatera vazduhoplova da obezbedi zaštitu vazduhoplova, kao i obavljanje predpoletnog pregleda, obezbeđivanje vazduhoplova ili predpoletne provere obezbeđivanja vazduhoplova, a sve u skladu sa Nacionalnim programom za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu.
Ulazimo sada u finiš, član 79. menja član 230. i član 230a. Član 230a. se menja tako da se sada proširuje pravo avioprevozioca da formira listu koju će obuhvatiti pored putnika neprihvatljivog ponašanja i problematične putnike. To je vrlo zanimljiv član. Osim političara problematičnog i neprihvatljivog ponašanja, imamo i putnike. Ovde zakon to decidno reguliše, kako neko ne bi tamo bacio dimnu bombu, prskao biber sprejom, sazavcem, unosio nož itd. Tako da obratite pažnju, 230a. vrlo jasno to u novom tekstu zakona reguliše.
Član 80. Predloga zakona vrši izmene člana 231, a član 81. predloženog zakona vrši izmene člana 231a. Članovima 82. i 83. menjaju se članovi zakona 231g. i 231d. a članom 84 se dopunjuje stav 2. u članu 241. Članom 85. Predloga zakona se vrši dopuna stava 3. člana 250. Ostalo nam je još sedam članova ovog zakona da vam obrazložim.
Ostalo nam je još sedam članova da vam obrazložim ovog zakona.
Član 86. Predloga zakona predviđa da se član 251. stav 2. Zakona dopunjuje novom tačkom 5a, kako bi se preciziralo da vazduhoplovni inspektor ima pravo i dužnost da obrađuje podatke o ličnosti koji su od značaja za pripremu i obavljanje inspekcijskog nadzora.
Član 87. i član 88. Predloga zakona – vrše se shodne izmene prekršajnih odredaba sadržanih u članovima 258. i 260, kao posledica izmena izvršenih ovim zakonom, a članom 89. predloženog zakona se menja osnovni tekst Zakona i dopunjuje novim članom 260a, s obzirom da je članom 84. stav 5. Zakona o prekršajima predviđena mogućnost da se za prekršaj u određenim oblastima, uključujući i vazdušni saobraćaj, posebnim zakonom predvidi duži rok zastarelosti. Ovim članom se, dakle, to i čini.
Članom 90. predloženog zakona određuje se rok za donošenje, odnosno usklađivanje propisa za izvršenje ovog zakona, kao i rok u kome su operateri aerodroma sa kojih se obavlja međunarodni javni avio-prevoz dužni da obrazuju aerodromski komitet za olakšice u vazdušnom saobraćaju.
Članom 91. Predloga zakona predviđa se prestanak važenja propisa za čijim postojanjem je prestala potreba.
Poslednji predloženi član, član 92. Predloga zakona predviđa da ovaj zakon stupi na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku“.
Nadam se da sam vas ubedio i da ćemo imati najširu moguću podršku za ovaj zakon.
Ako vam nisam dosadio, možda bih, ne znam da li se buni potpredsednik, ja bih sad i nekoliko reči o ministarstvu u koje ste me birali, to je Ministarstvo za javna ulaganja. Rekao bih nekoliko važnih rečenica, pretpostavljam da to ljude zanima.
Dakle, u ovom trenutku Ministarstvo za javna ulaganja trenutno ima 36 aktivnih gradilišta, a ukupna vrednost radova koji se izvode na ovih 36 gradilišta je 57 milijardi dinara. Ja ću letimice preći one najznačajnije.
Najviše objekata koje u ovom trenutku radimo je iz oblasti obrazovanja, ali najviše novca ide na objekte iz oblasti zdravstva. Tako da, u ovom trenutku mogu da vam pročitam konkretne podatke vezano za osam objekata iz oblasti zdravstva, koji zaokupljuju najviše pažnje. To su svakako Centar za rani razvoj dece i inkluziju, gde se gradi potpuno novi objekat i to bi trebalo uskoro da bude gotovo. Država je ogroman novac tu odvojila. Naravno, ono što je najviše pažnje privuklo kod ljudi, to jeste Univerzitetska dečija klinika „Tiršova 2“. Gotovo 14 milijardi će koštati, najsavremenija dečja klinika, slobodno mogu da kažem na svetu, standardi, oprema i sve ono što je predviđeno u tom objektu će biti na takvom nivou da to zaista neće imati niko.
Takođe, Institut za patologiju Medicinskog fakulteta, kompletna rekonstrukcija dela objekta i rekonstrukcija fasade dekanata Medicinskog fakulteta, iz poznatih razloga nismo u mogućnosti da vam damo presek kako to izgleda u ovom trenutku. Ali zato, što se tiče Klinike za neurohirurgiju Kliničkog centra Srbije, pre neki dan smo završili prvu fazu i predali je na upotrebu. Ona podrazumeva treći i četvrti sprat Klinike za neurohirurgiju i potkrovlje, a u drugoj fazi koju ćemo krenuti ove godine, uradićemo podrumski prostor, prvi i drugi sprat i fasadu, čime će taj objekat biti u potpunosti završen. A zašto ga radimo iz dve faze? Pa zato što prosto pacijenti negde moraju da budu i taj objekat mora da funkcioniše, mora da obavlja svoju delatnost. On je bio sužen, u skučenom prostoru su radili na ta prva dva sprata. Sada sa potpuno novom opremom, u koju je uloženo, ako se ne varam, negde oko 530 miliona dinara, krenuće, dakle, da se obavljaju operacije, moći će da se primaju pacijenti i to zaista deluje najsavremenije moguće i podiže nivo naše zdravstvene zaštite na najviši mogući nivo.
Opšta bolnica Leskovac, druga faza, razlozi kao i za neurohirurgiju. Moramo da idemo fazno, da bi bolnica mogla da funkcioniše. Ne možete da zatvorite toliku bolnicu koja gravitira čitav Jablanički okrug i da im kažete – idite negde drugde, jednostavno to morate tako da podelite.
Isti takav slučaj je i sa Opštom bolnicom u Novom Pazaru. Jedan od kolega je pre nekoliko dana pomenuo da bi trebalo ponovo da dođemo. Ako sam negde dolazio često, ja sam dolazio u Novi Pazar i sa velikim zadovoljstvom ću otići kod naših prijatelja i mog brata Mehe Mahmutovića, koji je jedan sjajan čovek, da sve što budemo mogli da uradimo na ubrzanju završetka Opšte bolnice Novi Pazar, da uradimo i da taj objekat bude konačno završen. Dakle, tu je i rekonstrukcija doma zdravlja, internog odeljenja, i psihijatrije, i hirurgije, i izgradnja trafo stanice, i toplane i toplovoda, dakle, jedan kompletan posao koji podrazumeva da ta bolnica koja je od izuzetnog značaja za taj region bude zaista podignuta na onaj nivo na kojem će oni moći da pruže uslugu svim građanima koji tu budu došli po zdravstvenu zaštitu.
Zdravstveni centar Surdulica je takođe u toku, a od stvari koje planiramo u zdravstvu da radimo i u fazi projektovanja je porodilište u Nišu, što je veoma značajno. Dosta smo toga pričali i o Nišu, intenzivno se radi projekat. Naravno da je potrebno vreme, ali svakako da u onom najkraćem mogućem vremenskom roku koji podrazumeva da se kvalitetno isprojektuje jedan tako složen objekat. Mi ćemo krenuti u prvu fazu izgradnje porodilišta u Nišu. Mislim da je to nešto što je veoma značajno.
Napomenuo bih još i ortopediju na Banjici, kao nešto što je takođe pod velikim pritiskom pacijenata. Projektujemo i tražimo rešenja da i taj objekat bude funkcionalan i da može da primi sve pacijente. Takođe, Dijagnostički centar Kraljevo. Očekujem da tender vrlo brzo bude objavljen, kao i za GAK Višegradska i KBC Zemun.
Što se tiče ostalih oblasti, takođe u narednih nekoliko dana biće objavljen tender za ambulantu u Kotlujevcu, grad Zaječar, kao uslov daljih radova na zdravstvenom centru u Zaječaru. Mi smo skoro otvorili jedno moderno, opremljeno, sređeno dečje odeljenje bolnice u Zaječaru. Da bismo mogli dalje da radimo, moramo da završimo tu ambulantu u Kotlujevcu, onda će se postojeći dom zdravlja preseliti u ambulantu, dok mi budemo uradili dom zdravlja, a onda ćemo odeljenje po odeljenje da u taj rekonstruisani i novoizgrađeni dom zdravlja polako preseljavamo, kako bismo ta odeljenja pojedinačno sređivali i privodili nameni.
Što se tiče prosvete, tu je dosta škola, veliki broj škola koje se rade, to je već brojka koja je negde preko 20 školskih objekata. Iz oblasti socijalne zaštite – Centar za zaštitu odojčadi, dece i omladine Beograd je u toku, Dom za smeštaj odraslih lica Kulina, takođe i stambena zgrada C1 objekta neprofitnog i socijalnog stanovanja u postojećem kompleksu naselja Dr Ivan Ribar.
Što se tiče sporta, u toku su radovi na dva objekta. To je Sportsko društvo „Radnički“, koje nešto malo sporije napreduje, Nacionalni odbojkaški trening centar, koji se trudimo da ubrzamo, da bude u što kraćem vremenskom periodu završen. Plan nam je negde da do kraja marta ili polovine aprila budu objavljene javne nabavke za sve ostale projekte koje planiramo. Planiramo iz oblasti prosvete još 21 novi objekat da radimo. Takođe, u Novom Sadu je dogovor, tu sad krećemo od nule, treba da se gradi novi stadion Karađorđe, doneta je odluka za to i veliki je posao pred nama da se taj posao završi. Nacionalni bokserski centar bi trebalo da uskoro bude objavljena javna nabavka i da onda možemo nove šampione da u tom centru stvaramo i da donose radost i medalje našoj državi.
I jedna novina koja se tiče ovog ministarstva, i sa tim ću da završim, nadam se da vas nisam mnogo umorio svojim izlaganjem, to jesu projekti vodosnabdevanja. Mi smo već krenuli jedan projekat da realizujemo, mislim da je 1.300.000 evra, u Malom Zvorniku, koji rešava taj deo od Malog Zvornika ka selu Radalj, kao prvu fazu rešenja svih njihovih problema, biće ukupno tri faze, a narednih dana bi trebalo da objavimo za Ljuboviju i mislim za Vršac, ako se ne varam, javne nabavke, što znači da bi u nekih mesec do mesec i po dana i tamo krenuli radovi na rešavanju velikog dela problema koje ljudi imaju sa vodosnabdevanjem. Kao jedan od osnovnih problema koje smo prepoznali, to jeste dotrajala mreža. Dakle, negde su te vodovodne mreže po 30, 40 ili 50 godina stare. To su te tzv. azbestne ili kamene cevi, koje pod nešto većim pritiskom vrlo lako puknu, nemoguće ih je zameniti, prave neverovatnu štetu i gubitke.
Kao podatak koji bi vam to najbolje ilustrovao kada smo u Malom Zvorniku uzeli pred ulazak u ove radove koje smo već krenuli, pre možda mesec dana, mi smo došli do podatka da je 80% gubitak. Dakle, od 10 litara vode koje proizvede fabrika, fabriku košta da proizvede 10 litara vode, samo dva litra stignu do krajnjeg korisnika i oni samo dva litara naplate. Dakle, vi uložite da proizvedete 10 jedinica nečega i vas košta da proizvedete 10 jedinica nečega, a na kraju naplatite samo dve i to je neodrživo.
Dakle, to dovodi naša komunalna preduzeća ili vodovode kako gde, negde je to spojeno, negde je vodovod u okviru komunalnog preduzeća, negde je posebna jedinica u lokalnim samoupravama, dovodi do velikih problema, do gubitaka, do finansijskih problema i pošto znam da ima ovde dosta ljudi koji dolazi iz lokalnih samouprava, neki su bili predsednici opština, da vrlo dobro znaju i razumeju o čemu pričam, da je to večiti gubitak, a i ministar finansija jako dobro zna, jer mu uglavnom zbog toga i najviše zbog toga stižu zahtevi za tekuću budžetsku rezervu, pošto su ta preduzeća održiva.
Dakle, mi kada zamenimo tu mrežu i kada budemo doveli da to bude održivo u smislu da ono što se proizvede može da se naplati i da pokrije troškove proizvodnje onda ćemo napraviti jedan veliki posao i krenuli smo intenzivno u to. Koleginica Irena Vujović takođe radi deo svog programa, ja radim deo programa koji je poveren našem ministarstvu i mislim da ćemo vrlo brzo imati konkretne rezultate.
Na samom kraju, još jednom da vam se zahvalim svima na tome što ste odbranili državu i sačuvali državu, što ste odbranili, sačuvali dostojanstvo ovog parlamenta, nerad, primitivizam i nasilje nikada neće pobediti rad, pristojnost i ljude koji žele da napreduju, zbog toga vam još jednom neizmerno hvala, želim vam sve najbolje i do pobede.