Dame i gospodo narodni poslanici, obzirom da imam tu čast da se prvi put obratim sa ove skupštinske govornice, red je da kažem da sam izabran za narodnog poslanika na pobedničkoj listi Srpske radikalne stranke - dr Vojislav Šešelj i da dolazim iz opštine Ub.
Opštinu Ub nisu baš po lepom zapamtili građani, obzirom na neke pojedince koji su često pominjani u medijima. Ne po Džajiću, rekao bih po Subotićima, koje ste često pominjali, koje su srpski radikali često pominjali, i to s pravom. Dospeli smo malo na rđav glas, ali su valjda zbog toga građani masovno glasali za Srpsku radikalnu stranku. Mi smo tamo ubdljivo pobedili, baš zbog toga da tu negativnu hipoteku malo skinu sa svog imena.
Zaista sam stekao utisak dolazeći u ovaj parlament, obzirom da su zaista 82 poslanika u ovom republičkom parlamentu, po nekom ponašanju predstavnika drugih političkih opcija, da ćemo prekinuti sa onom praksom koju smo imali u prethodnom sazivu, sa onim ponašanjem, sa onim načinom rada koji je bio u prethodnom sazivu.
Imali smo jedno pokajanje iz Demokratske stranke, da su oni muvali malo sa tim glasovima, da su malo radili gimnastiku preko klupa i sada se ispostavilo da su zaista krivotvorili to sa karticama. Dakle, očekivali smo neku bolju atmosferu, da će se poštovati neka osnovna demokratska načela. Međutim, od samog izbora predsednika Narodne skupštine pokazalo se da se od prakse odstupilo i da ćemo zaista nastaviti po starom.
To se pokazuje prilikom diskusije, sazivanja i same procedure koja ide uz ovo vanredno zasedanje, tako da mi se čini da će stari sistemi i stari način rada zaista karakterisati i ovu skupštinu. Predsednik Skupštine je isti kao i onaj od pre tri godine i Poslovnik koji imamo je zaista Poslovnik koji je obesmislio apsolutno ovaj parlament.
Zaista su u pravu srpski radikali kada su tražili da se prvo Poslovnikom uredi rad ove skupštine, da se donese jedan zaista demokratski poslovnik na osnovu koga bismo mogli da radimo, da diskutujemo, da se na pravi i pravilan način odnosimo prema parlamentu.
Mi sada idemo u izbor novog guvernera, a nismo razrešili prethodnog guvernera. To još jednom potvrđuje onu praksu koju ste do sada praktikovali. Ako smo ranije mogli u jednom trenutku da imamo više od 250 poslanika, zašto ne bismo sada mogli da imamo dva guvernera, mada mislim da su prve dve tačke dnevnog reda zaista izlišne.
Ukoliko želite da uspostavljate institucije, onda zaista mislim da je institucija predsednika Republike mnogo bitnija i da su prve tačke dnevnog reda trebalo da budu promena Zakona o izboru predsednika Republike, da se raspišu izbori, da imamo tu prvu i najvažniju instituciju izabranu, pa tek onda da krenemo u izbor guvernera.
Drugi razlog zbog koga smatram da su ove dve tačke suvišne je pogotovo kada sam video ko je predložen za guvernera Narodne banke Srbije. Čuli smo da su mu osnovne karakteristike da je dobar saradnik Mlađana Dinkića, da su njih dvojica maltene jedno, da nema razlike između jednog i drugog.
Ako je Mlađan Dinkić pre tri ili četiri godine na onakav način ušao u Narodnu banku Srbije, mogao je tako i Radovan Jelašić da uđe. Džabe gubimo vreme ovde, samo se pokazuje koliko kršite proceduru, samo se pokazuje da ne znate neka osnovna i elementarna načela u funkcionisanju ovog parlamenta. Mogli ste na juriš, kao što ste i onda uradili i da sačekamo onda neke nove izbore da dobijete još veću kaznu od ove koju ste dobili na ovim izborima.
Čini mi se, a to je isticao i zamenik našeg šefa poslaničke grupe, a zaista je tako, da sve ovo što radite su kompromisi za formiranje republičke vlade.
Demokratska stranka Srbije, da bi dobila poverenje od stranke G17 plus, ide prvo da im da mesto guvernera i njima ovim čini da bi se dobilo njihovo poverenje prilikom glasanja o republičkoj vladi. Nisam vidovit, i što reče gospodin Maršićanin, nisam ni Vanga, ali sve mi se nešto javlja da će sledeći korak biti sazivanje parlamenta državne zajednice da izaberete ministra inostranih poslova. Nešto mi se javlja da će to biti gospodin Vuk Drašković. Vi idete tako, pravite taj korak po korak, da pribavite svoju većinu. Ne znam šta je ostalo za SPS, verovatno to da se još neko vreme zabrani Slobodanu Miloševiću da ih zove, da ih ne uznemirava u onome što su naumili da urade.
Na samom kraju hteo bih nešto da kažem, a vezano je za ono što je juče gospodin Dejan Mihajlov rekao reagujući na izlaganje gospodina Zorana Krasića, poslanika Srpske radikalne stranke. Gospodin Dejan Mihajlov je rekao da gospodin Krasić nije rekao istinu kada je tvrdio da su pripadnici Demokratske stranke Srbije učestvovali u kriznim štabovima. Ni jedan poslanik Srpske radikalne stranke ne laže, pa tako ni gospodin Krasić.
Sada ću da vam dokumentujem da je ono što je gospodin Krasić rekao istina: učestvovali ste u kriznim štabovima. Dana 2. novembra 2000. godine organizovana grupa demonstranata upala je u Skupštinu opštine Ub, pretukla poslanike Socijalističke partije Srbije, izbacila ih napolje i preuzela vlast na jedan zaista nelegalan i nezakonit način. Vi ste, gospodine Dejane Mihajlov, vaša stranka, učestvovali u tome, jer je predsednik izvršnog odbora te pučističke vlasti bio Dragan Ranković, član Demokratske stranke Srbije. Dakle, nije istina to što ste vi rekli da niste učestvovali.
Potpuno ste isti kao i oni sa kojima sada pokušavate da napravite vlast, potpuno ste identični njima i zaista ne bio vam ja u koži za prve sledeće izbore, jer sa ova 82 očekujem sigurno, pošto pre toga izaberemo gospodina Tomislava Nikolića za predsednika Republike Srbije, da ćemo vas počistiti i na parlamentarnim izborima i da ćemo onda zaista pokazati kako se vlada u skladu sa zakonom i kako se ova Srbija vodi na jedan pravi domaćinski način.