Poštovani potpredsedniče, gospodine Krkobabiću, poštovana ministarko, gospođo Gojković sa saradnicom, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, drago mi je da smo konačno dobili i ovaj zakon na dnevni red. Neću da se ponavljam, pošto su moje kolege iznele već masu stvari vezano za zakon, ali dozvolite radi građana Republike Srbije da kažem ipak da se ovde radi o dve mere. Jedna koja obavezuje, a druga koja stimuliše i to je izuzetno važno.

Dakle, prve mere su koje obavezuju i šire krug subjekata koji su obavezni da koriste ćirilično pismo. Koji su to subjekti? Svi koji posluju ili obavljaju delatnost sa povećanim učešćem javnog kapitala i ovi stimulativni, a odnose se na privatni sektor. U prvom redu na sredstva javnog informisanja. Zašto? U privatnom vlasništvu, jer obzirom na njihov značaj koji imaju u javnom životu. Došlo je vreme da konačno uvedemo red u tom smislu.

Danas ću malo drugačije nego moje kolege govoriti kada je u pitanju upotreba ćiriličkog pisma i ćiriličkog jezika, u prvom delu upozoravam na ovih 20 minuta, a kasnije i u diskusiji.

Dame i gospodo narodni poslanici, zanemarivanje i nestajanje srpskog ćiriličkog pisma, uvod je u nestajanju nas kao naroda. To je ono što treba da imamo na umu. Zato treba da nam budu uvek pred očima i na pameti reči i zaveštanje koje je Sveti Stefan Nemanja uputio svom sinu Svetom Savi, ja ću citirati: „Bolje ti je izgubiti i najveći grad svoje zemlje nego najmanju i najneznatniju reč svoga jezika, znaj da te je neprijatelj onoliko osvojio i pokorio koliko ti je reči potrao i svojih poturio, završen citat.“

U tom zaveštanju kazao je i ovo dame i gospodo, citiram: „Dva naroda milo moje mogu se biti, mogu se miriti, dva jezika nikada se pomiriti ne mogu, dva naroda mogu živeti u najvećem miru i ljubavi, ali njihovi jezici mogu samo ratovati. Kad god se dva jezika susretnu i izmešaju, oni su tu kao dve vojske u bici za život i smrt. Dok se god toj bici čuje i jedan drugi jezik, borba je ravnopravna. Kada počinje da se bolje čuje i više čuje jedan od njih taj će prevladati. Najposle, čuje se samo jedan, bitka je završena, nestao je jedan jezik, nestao je jedan narod, završen citat.“

Dame i gospodo narodni poslanici, bilo bi dobro da svi ovaj citat imamo na umu.

Sve ovo vredi za pismo, u potpunosti vredi za pismo. Oba pisma teško mogu koegzistirati zajedno i u službenoj upotrebi i na kraju te borbe ostaje samo jedno pismo, a drugo nestaje postepeno, ali sigurno. Ovo se najbolje vidi na primeru naše zemlje, jer je latinično pismo gotovo osvojilo sve što je moguće, a na uštrb ćirilici.

Potiskivanje ćiriličkog pisma sa ovih prostora traje 10 leta. Najpre je ćirilica počela da nestaje sa teritorija Republike Hrvatske, BiH, Slovenije, a evo, konačno i Crne Gore, dok je u Srbiji u nešto manjoj meri zanemaren.

Nakon razbijanja SFRJ ćirilično pismo je praktično nestalo u novonastalim državama u Hrvatskoj, u BiH, u Sloveniji, evo konačno i u Crnoj Gori je nestalo. Na tim prostorima egzistira samo u izdanjima Srpske pravoslavne crkve i na nadgrobnim i ne svim nadgrobnim spomenicima.

Da se razumemo na početku, niko nema za cilj proterivanje latinice. Latinica je srpska koliko i hrvatska, jer Hrvati ne govore svojim pismom i jezikom, oni su se odrekli 925. godine, odnosno dvadeset osme, svoga pisma, staroslavenske glagoljice i ćirilice i uzeli tuđe čije je latinsko, kojeg su službeno upotrebljavali sve do polovine 19. veka, odmah da smo načisto s tim.

Svest o ćiriličnom pismu u Srbiji postepeno slabi, posebno kod mlade generacije. Tako smo krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina, imali sve manje u upotrebi ćirilično pismo u raznim vidovima, čak je i državni dnevnik tadašnje Radio televizije Beograd imao ravnopravno zastupljen odnos oba pisma, ćirilicu i latinicu. Neke emisije i igrane serije sa ove televizije bile su isključivo na latinici. Ništa bolje nije situacija u drugim elektronskim i pisanim medijima kako državnim, tako i privatnim.

Danas imamo istu situaciju kao i pre 30 godina. Dovoljno je samo letimično pogledati dnevne i periodične novine, časopise, revije i slično, i videti koliko je latinica postala dominantna. Takva situacija je i u elektronskim medijima. Međutim, tu se dominacija latiničnog pisma ne zaustavlja, nego je nalazimo i kod pojedinih državnih ustanova i preduzeća itd. Ni državne institucije u Srbiji od ovakve prakse nisu imune, iako se uglavnom u zvaničnoj komunikaciji obraćaju ćiriličnim pismom, ali ne svi.

U Republici Srpskoj je slična situacija. Prolazeći gradovima Republike Srbije i Republike Srpske, gotovo da se ne može naći preduzeće posebno privatno ili ugostiteljski objekat sa istaknutim ćiriličnim natpisom, posebno se to odnosi na kafiće i diskoteke gde se okupljaju mladi ljudi.

Pored toga što su natpisi ispisani latiničnim pismom, često su i sami nazivi tih objekata ispisani stranim jezikom, a najčešće engleskim. Uzmimo na primere Beograda, Novog Sada, Niša i Kragujevca. Postotak zastupljenost ćirilice u ovom gradovima, pa i u manjim gradovima u Srbije i ispod 20%, a negde čak i manje, ima i sa 7%.

Ne postoji niti jedna zabrana za korišćenje ćiriličnog pisma, ali je latinica ušla u komunikaciju. To se odnosi i na sredstva komunikacije gde je isključivo zastupljeno latinično pismo iako ima, postoje tehničke mogućnosti za korišćenje ćirilice, mobilni telefoni, laptopovi, kompjuteri itd.

Kakva je situacija u drugim zemljama? Kako druge zemlje koriste svoje pismo? Samo ću navesti nekoliko primera. Rusija i Bugarska nisu vodile nikakva druga ravnopravna pisma iako je Bugarska članica EU, niti se oko toga vodila uopšte diskusija. Bugarska je članica EU, ali nije odustala ni za pedalj u odnosu na svoje pismo. Jel tako narodni poslanici? Dabome da je tako.

Grčka je članica EU, ali Grčka je i turistička zemlja, ali ako ste bili u Grčkoj, a verujem da većina jeste, većina natpisa je isključivo na grčkom jeziku. Jeste i to da u novije vreme se pojavljuju i dvojezični natpisi na grčkom i engleskom kako bi turistima omogućili bolju komunikaciju.

Rusi, Bugari i Grci ne prave nikakve kompromise i ne uvode drugo pismo. Je li tačno? Tačno je. Mi smo po tom pitanju poklekli pedesetih godina prošlog veka kada smo oberučke prihvatili latinicu kao svoje pismo u ime bratstva i jedinstva, i to je tačno, voleo bih da me demantuje neko.

Na taj truli kompromis pristala je samo Srbija i Crna Gora tada. Taj kompromis je imao za cilj potiranje ćirilice. Taj kompromis nisu prihvatili ni Hrvatska, ni Bosna i Hercegovina, ni Slovenija, a najnovije i Crna Gora nakon hiljadu godina u službenoj upotrebi. Je li tako dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije? Dabome da je tako.

Očuvanje srpskog ćiriličnog pisma znači očuvanje i srpskog kulturnog bića. Time ćemo i Evropi više pripadati ako negujemo i očuvamo bogatstvo svog jezika i svog pisma, a posebno u zakonu.

U Ustavu EU, u preambuli povelje ističe se da Unija ima za cilj, pored ostalog, i očuvanje kulturnih razlika, tradicije i nacionalnog identiteta, posebno poštovanje kulturnih, religijskih i lingvističkih razlika. To je to dame i gospodo.

U Ustavu Republike Srbije, u članu 10. izričito je predviđeno da je u službenoj upotrebi srpski jezik i ćirilično pismo, a u službenom upotrebu drugih jezika uređuje zakon na osnovu Ustava. Treba istaći da u Republici Srpskoj, u članu 7. stav 1. je predviđeno da je, citiram: „U službenoj upotrebi jezik srpskog naroda, jezik bošnjačkog naroda i jezik hrvatskog naroda.“ Službeno pismo je ćirilica i latinica.

Ustavne odredbe su jedno, a život je drugo, pa imamo situaciju da se ćirilica sve manje koristi i u Republici Srpskoj, a latinica sve više uzima maha. To smo očevici.

Dolazimo do paradoksa da ćirilica ne samo da nije ravnopravna, nego se sve više potiskuje i ustupa prostor latinici. Znate koji je razlog, dame i gospodo? Indiferentan odnos nadležnih državnih organa prema ćirilici na svim nivoima, ali i nemar kulturnih i medijskih institucija, odnos sredstava informisanja. Zbog toga smo došli u situaciju da latinica kao sporedno pismo u Republici Srbiji postaje glavno, a ćirilica kao zakonom službeno pismo postaje sporedno, a svakim danom sve manje nažalost i službeno. Time smo, svesno ili nesvesno, postali saučesnici gubljenja i satiranja srpskog nacionalnog identiteta.

Sveti Stefan Nemanja je na to opominjao još pre osam vekova, citiram: „Čedo moje, bolje ti je izgubiti sve bitke i ratove nego izgubiti jezik. Posle izgubljenog jezika nema naroda.“ Završavam citat. Ovo važi i za pismo.

Naši sudovi, naše opštine i drugi državni organi ne poštuju u potpunosti zakonske odredbe o ćirilici kao zvaničnom i službenom pismu. Ja sam očevidac toga, jer sam dobio od jednog suda na latinici kad smo tražili, a kad smo došli čudi se sudija. Pa, nije čudno, jer je sa ulice došao. To je onaj koji je Kosmajca pustio na slobodu itd. Sudovi i opštine svoje odluke i druge akte ne donose uvek napisane na ćiriličnom pismu. Često su napisane na latiničnom pismu, ali malo ko se osvrće na to.

Naša zemlja je procesnim zakonima nastojala poslednjih godina da te odredbe usaglasi sa ustavnim odredbama o Zakonu o jeziku i pismu. Dolaskom SNS na vlast to je zaista učinjeno. Tako u Zakonu, o tome je nešto govorila i ministar Gojkovićka, o Krivičnom postupku, u članu 11. je predviđeno, citiram – u postupku je u služenoj upotrebi srpski jezik i ćirilično pismo, a drugi jezik i pismo u službenoj upotrebi su u skladu sa Ustavom i zakonom, odnosno ustavnim isto zakonom. Navedena odredba je jasna, ona je i razumljiva, ali je sporno kako se sprovodi u praksi i to je najveći problem.

Skoro identična je odredba u vezi sa upotrebom jezika i pisma u članu 6. Zakona o parničnom postupku. Nezainteresovanost ili inertnost pravosudnih organa po ovom pitanju je posledica nedostatka kaznenih odredbi za takvo ponašanje.

Tačno je da je danas pored gospođe Gojković ovde trebao sedeti ministar prosvete i pravde, jer ovo je pitanje i drugih ministarstava.

U Zakoniku o krivičnom postupku nisu predviđene sankcije, dok u Zakonu o službenoj upotrebi jezika i pisma, u odeljku 6. pominje se kazna od 20.000 do milion za privredni prestupa preduzeća, ustanove i druga pravna lica koja ispišu firmu protivno odredbama člana 20. zakona. Znate šta tamo piše? Predviđeno je da firme, preduzeća, odnosno ustanove i druga pravna lica ispisuju se na srpskom jeziku i jeziku nacionalnih manjina koje su u službenoj upotrebi u opštini u kojoj je sedište tog subjekta. Tako da, nemaju problema nacionalne manjine i bojazni, kao što je i gospođa ministar rekla. Drago mi je da je dr Pastor izuzetno dobro govorio povodom toga, ali mogu i razumeti zabrinutost sa druge strane, mada nema nikakvog razloga za zabrinutost nacionalnih manjina.

Korišćenje ćiriličnog pisma nema nikakvih kaznenih odredbi, ali kada je reč o jeziku kazne su predviđene isključivo u sferi privrede i kada je reč o isticanju i ispisivanju firmi. Generalno gledano, sud i u druge državne institucije ne poštuju doslednost zakonske i odredbe o upotrebi ćiriličkog pisma. Tu imamo problema. Savezna skupština na sednici Veća građana 14.11.2002. godine donela je Deklaraciju o zaštiti ćirilice kao izraz zabrinutosti najviših državnih organa za sudbinu ćirilice. Kako smo prošli? Pa, proterana je iz svih bivših republika i jednim delom iz Srbije. Ćirilica danas nailazi na prepreke i opstrukcije u njenom funkcionisanju i pored njenih viševekovnih zasluga. Tužno je što prepreke ponekada dolaze iznutra od pojedinaca i grupa kojima ne treba ćirilica iz njima znanih razloga.

Pošto mi primiče vreme, dozvolite ipak da kažem da sam uveren da je to sprega stranog faktora sa pojedincima iznutra i tako je uvek bilo u prošlosti. Sa pojavom ćirilice Srbi su kulturno nastali, dame i gospodo. Sa njenim odricanjem, oni će kulturno nestati. Postaćemo narod bez identiteta, a država bez autoriteta. Srpska napredna stranka i predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, a i Vlada Republike Srbije uvek će biti uz svoj narod i državu i zato je dobrodošla inicijativa predsednika Republike i Vlade Republike Srbije i gospođe Gojković, da ovaj zakon ugleda svetlo dana.

Poštovane dame i gospodo, pošto još imam dva minuta vremena, u diskusiji ću nastaviti tamo gde budem stao, da jezik je ključna odrednica nacije. Nacija označava zajednicu ljudi istog porekla. Karadžićeva tvrdnja je, citiram: „Svi Štokavci su Srbi, a svi Srbi Štokavci“. Završen citat. Ovu tezu o srpsko etno jezičkom identitetu potvrdili su mnogi Srbi katolici, a i Srbi muslimani, među njima i dvojca srpskih književnika velika, Ivo Andrić i Meša Selimović. Je li tako, dame i gospodo? Dabome da je tako. Ali, preuzimanje, prisvajanje, a zatim preimenovanje srpskog jezika od strane Hrvata poslužilo je geopolitičkim ciljevima Habzburške monarhije i misionarskim prozeljinskim ciljevima rimske kurije. I ne samo to, nego je poslužilo u širenju trožupanijske kajkavske Hrvatske, na širinu srpsko štokavsko etno jezičkog prostora u Dalmaciji, u Slavoniji, u BiH i u Dubrovniku.

Sa prostorom Hrvati su osvajali srpski katolički narod, srpsku istorijsku baštinu, srpski jezik i književnost. Taj prvi susret Srba i Hrvata u vreme Ilirskog pokreta bio je njihov sukob za prisvajanje srpskog jezika, srpskog naroda i teritorije koja traje do danas.

Srbi za Jugoslavijom ne treba da žale. Da su bili pametni, ne bi je ni stvarali, jer je prva i druga Jugoslavija predstavljala za Srbe diskontinuitet u svakom smislu, u istorijskom, u jezičkom, u geopolitičkom, u kulturnom, u etničkom itd. Spoljni faktori, uz pomoć unutrašnjih podguznih muva, vršili su i vrše rasrbljavanje Balkana, tačnije područje bivše SFRJ, zatim teritorije Srbije otimajući njen identitetski deo KiM.

Rasrbljavanje je bio pravi cilj razbijanja Jugoslavije i prvi cilj, dame i gospodo. Zapad je u tom cilju koristio sva sredstva, podsticao je i suorganiozvao etničko čišćenje Srba iz Republike Srpske Krajine. Satanizovao je srpski narod do vrhunca. Crna Gora je dokaz da je podela Srba moguća ne samo po verskoj liniji, nego i u okviru pravoslavlja. Crnogorsko odmetanje od srpstva nije od juče, ali je savremena antisrpska zasnovanost montenegrina došla sa strane, kao uostalom i uvek.

Na crnogorskom primeru najbolje se vidi koliki su gresi srpskih filologa i političara u prošlosti, svojim kompromisima u nauci i u politici oni su u mnogome doprineli da se na srpskom etničkom prostoru narodi dele po veri, a ne po jeziku, kako je uobičajeno u Evropi. I danas se po tom osnovu na srpskom istorijskom i jezičko-etničkom prostoru formiraju nove nacije i nove države, nažalost.

Srpski filozofi i političari naneli su sopstvenom narodu neprocenjivu štetu, što se na vetrometini istorije…

(Predsedavajući: Profesore Atlagiću, samo da obratimo pažnju na vreme.)

Završavam rečenicu. Na ovoj vetrometini istorije, na tom geopolitičkom tržištu Balkana nisu bolje skućili, jer su oni pozivajući se na Dositeja i Vuka potpuno odustali od njegovih etno-jezičkih stavova. Sa ovim završavam. Nadam se da ćemo svi jednoglasno glasati za ovaj zakon. Svoju diskusiju nastaviću u drugom delu, kada budu i ostale kolege diskutovale. Hvala lepo.

Zahvaljujem.

Gospodine potpredsedniče Narodne skupštine, gospođo Gojković, ministre u Vladi Republike Srbije i potpredsednice Vlade, ja sam u prvom delu rekao da ću nastaviti tamo gde sam stao kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe.

Dame i gospodo narodni poslanici, jezik je ključna odrednica nacije i to nam je svima jasno. Nacija označava zajednicu ljudi istog porekla.

Vuka Stefanovića Karadžića je tvrdnja: „svi štokavci su Srbi, a svi Srbi su štokavci“. Ovu tezu o srpsko etno-jezičkom identitetu potvrdili su mnogi Srbi katolici, Srbi muslimani, ovo ponavljam, jer sam video da su se pojedini poslanici danas bunili ovde, a među njima i dvojica srpskih književnika, velikana Ivo Andrić i Meša Selimović.

Preuzimanjem, prisvajanjem, a zatim preimenovanjem srpskog jezika, od strane Hrvata, poslužilo je geopolitičkim ciljevima, Habzburške monarhije i misionarskom prozelitizmu ciljeva i ciljevima rimske kurije, ne samo to, nego je poslužilo i širenju trožupanijske, kajkavske, hrvatske na širinu srpsko-štokavskog etno-jezičkog prostora u Dalmaciji, u Slavoniji, BiH i Dubrovniku.

Sa prostorom, Hrvati su osvajali i srpski i katolički narod, srpsku istorijsku baštinu i srpski jezik i književnost. Taj prvi susret Srba i Hrvata, u vreme Ilirskog pokreta bio je i njihov sukob zbog prisvajanja srpskog jezika, srpskog naroda i teritorije, nažalost koja traje do danas.

Srbi za Jugoslavijom ne treba da žale. Da su bili pametni ne bi je ni stvarali, jer je prva i druga Jugoslavija predstavljala za Srbe diskonuitet u svakom smislu, u istorijskom, u jezičkom, u geopolitičkom, u kulturnom i etničkom.

Spoljni faktori uz pomoć unutrašnjih naših „podguznih muva“ vršili su i vrše pojedini danas, prepoznaćete ih, poštovani građani Republike Srbije, rasrbljavanje Balkana, tačnije područja bivše Jugoslavije, zatim rasrbljavanje čak i Srbije, otimajući njen identitetski deo Kosovo i Metohiju.

Rasrbljavanje je bilo prvi cilj razbijanja Jugoslavije. Zapad je u tom cilju koristio sva sredstva, podsticao je i suorganizovao je etničko čišćenje Srba iz Republike Srpske Krajine, satanizovao je srpski narod do vrhunca. Crna Gora je dokaz da je podela Srba moguća ne samo po verskoj liniji, nego i u okviru pravoslavlja. Crnogorsko ometanje od srpstva nije od juče, ali je savremena antisrpska zasnovanost Montenegrina došla sa strane, kao uostalom uvek ranije.

Na crnogorskom primeru najbolje se vidi koliki su gresi srpskih filologa i političara u prošlosti. Svojim kompromisima u nauci, u politici oni su u mnogome doprineli da se na srpskom etničkom prostoru narodi dele po veri, a ne po jeziku kako je uobičajeno u Evropi i da se po tom osnovu na srpskom istorijskom i jezičko-etičkom prostoru formiraju nove nacije i nove države. Srpski filozofi i političari naneli su sopstvenom srpskom narodu neprocenjivu štetu, što se na vetrometini istorije, na tom geopolitičkom tržištu Balkanskom nisu bolje skučili, jer su oni pozivajući se formalno na Dositeja Obradovića i Vuka Stefanovića Karadžića potpuno odustali sve do dolaska SNS na vlast od svojih etno-jezičkih stavova.

Treba istaći da je Crna Gora 1992. godine referendumom izjasnila se za zajedničku državu sa Srbijom, gotovo 100%, da li je tako gospodo narodni poslanici? Naravno da je tako. Jedan od crnogorskih tadašnjih čelnika i zagovornik zajedničke države, tada veliki Srbin Milo Đukanović, danas zvani milogorac, predsednik Crne Gore, nažalost, rodonačelnik antisrpske montenegrinske politike, zagovornik crnogorskog jezika koji nije postojao devet vekova crnogorske nacije i crnogorske pravoslavne crkve, on nastoji da uništi vekovima stvaran i nacionalni srpski identitet u Crnoj Gori i normalno da neće uspeti.

Poštovane dame i gospodo, on je napao u intervjuu zagrebačkom Jutarnjem listu predsednika Republike Aleksandra Vučića i Republiku Srbiju, optužujući ga, gle čuda, da pravi veliku Srbiju i da je mir i stabilnost u regionu u opasnosti. Pozvao je zdrave snage u regionu i međunarodnoj zajednici da se tome suprotstave.

Ovi napadi Đukanovića na Aleksandra Vučića i Srbiju je pokušaj da se na lažima zasnovanoj retorici iz prošlog veka prikrije svoje političke promašaje i neuspehe, te da tako izazove osećaj ugroženosti i sebe predstavi kao spasioca naroda u Crnoj Gori.

Gospodine Đukanoviću, uspeh predsednika države ne meri se po lažima svoje zemlje, ne meri se proizvođenjem konflikata u vlastitom društvu i vlastitoj zemlji, nego povećanjem BDP-a, povećanjem plata i penzija, izgradnjom autoputeva i cesta, izgradnjom tvornica, izgradnjom novih škola, novih bolnica, novih kovid-bolnica, domova zdravlja, kliničkih centara, izgradnjom kanalizacionih mreža, otvaranjem novih radnih mesta.

Optužili ste Srbiju da želi Kosovo i Metohiju bez Albanaca i Crnu Goru bez Crnogoraca, bez stida i bez srama. To ne samo što je neistina i besmislica, nego zamenili ste teze. Vi ste, gospodine Đukanoviću, priznali lažnu državu Kosovu. Jel tako, gospodo, narodni poslanici i poštovani građani Republike Srbije i Republike Crne Gore?

Vi negirate postojanje Srba u Crnoj Gori, gospodine Đukanoviću, negirate pravo na upotrebu ćiriličkog pisma posle devet vekova, negirate pravo jezika, negirate pripadnost SPC.

Upoređivanje Srbije sa nacističkom Nemačkom i predsednika Vučića sa Hitlerom predstavlja vrhunac vašeg moralnog pada i moralne bede, vrhunac vaše uznemirenosti.

Gospodine Đukanoviću, o vama je blaženopočivši Patrijarh Irinej rekao 2020. godine, pred smrt, citiram: „Đukanović je 1998. godine doveden u Patrijaršiju i predstavljen kao budućnost i snažna perspektiva srpskog naroda, a danas, tuga me obuzima kada vidim koliki dubok može biti ljudski pad. Sa takvim tražiti mogućnost kompromisa, u to ne verujem.“ Završen citat.

U samostalnoj Crnoj Gori zvanični jezik od 1992. godine do 2006. godine zvao se srpski jezik. On se zvao srpski osam vekova ranije.

Poznato je da su Crnogorci u Titovoj Jugoslaviji počeli menjati svoj nacionalni identitet. Na popisu 2004. godine oko 39% stanovništva Crne Gore izjasnilo se kao Crnogorci, oko 32% kao Srbi. Tada se 64% izjasnilo da govori srpskim jezikom, a nešto preko 20% crnogorskim, a ostalo bošnjačkim, hrvatskim i albanskim. Osim Albanaca, svi ostali imaju jedan jezik, srpski, ali ga danas različito nazivaju.

Dobar primer, dame i gospodo, zajedničkog poduhvata hrvatsko–crnogorskog falsifikovanja istorije predstavlja i doktorat o crnogorskom jeziku koji je Bošnjak Adnan Čingrić, gle čuda, odbranio na Osiječkom sveučilištu. Ovaj Bošnjak je tako postao prvi doktor iz oblasti crnogorskog jezika, nepostojećeg, koji ga je napisao i branio na starom hrvatskom, a zapravo na srpskom jeziku.

Izmišljenoj crnogorskoj naciji izmišljen je i crnogorski jezik, Crnogorska pravoslavna crkva, radi namicanja novog crnogorsko-nacionalnog identiteta.

Poštovani naučnici u Crnoj Gori i bivšoj Jugoslaviji, identitet se ne stvara preko noći. Ovo rade pojedinci zarad političkih poena.

Kao što se Hrvati ne mogu da pozivaju na dubrovačke pisce - Gundulića, Zlatarića, Palmotića, Držića, Vojinovića, Pucića, da bi utvrdili svoj hrvatski i etno jezički identitet, jer su to srpski pisci, tako se i nacionalni Crnogorci ne mogu da pozivaju na Petra Cetinjskog Njegoša, Nikolu Petrovića, Mitrova Ljubišu, Marka Miljanova, a da se odmah ne susretnu sa njihovim srpstvom.

Da su Crnogorci lokalna varijanta velikog sprskog plemena svedočio je i Milovan Đilas, kreator crnogorske političke nacije, a Batrić Jovanović je dokazao crnogorsko iskonsko srpstvo u knjizi "Rasrbljavanje Crnogoraca".

Danas više nego ikada srpski narod u Crnoj Gori odupire se rasrbljavanju. Istorija crnogorskog odmetanja od srpske nacije počela je sa Sekulom Drljevićem, a poznato je da je on i u toku Prvog svetskog rata veličao srpstvo i aktivno radio na ujedinjenju dve srpske države. Kada je bio nezadovoljan svojim položajem u jednom ministarstvu, postao je žestoki mrzitelj Srba. Drugi Crnogorac koji je pošao tim putem je Savić Marković Štedimlija, koji je kao i Drljević živeo pod ustaškim režimom u Zagrebu i zadojen srbomržnjom. Kad smo već ovde, treći od njih je Milo Đukanović.

E, sad da vidite, poštovani građani Republike Srbije i Crne Gore, poznati hrvatski lingvista Dalibor Brozović, jedan od osnivača HDZ-a, zamenik predsednika Hrvatske tada Franje Tuđmana, je na pitanje - zašto prosečnjaci iz Crne Gore dobijaju priliku da brane doktorate u Zagrebu, odgovorio, citiram: "Da, sve je to istina. U pitanju su diletanti, ali su nam potrebni kao naša ekspozitura u Crnoj Gori, jer treba da rade na dokazivanju različitosti crnogorskog identiteta u odnosu na srpski i približiti Crnu Goru Hrvatskoj, pa su nam potrebna naučna zvanja kako bi njihove teze dobile privid naučnog istraživanja i kako bi njihova reč imala bolji odjek i težinu u crnogorskoj javnosti." Završen citat. Evo, i danas vidite ko je Milo Đukanović.

Sekula Drljević, čije ideje je prihvatio sadašnji crnogorski vrh, odnosno Milo Đukanović, završio je studije u Zagrebu, a tokom saradnje sa Pavelićem, lansirao tezu da je, citiram - agresivna srpska politika kriva za sve probleme na Balkanu. Završen citat.

Da li možete prepoznati u Bratislavi govor Mila Đukanovića? Dabome da možete. Crnogorska nacija nastala je u kuhinji Kominterne i Komunističke partije, na čelu sa Brozom, i tu nema dileme. Posle pada Rankovića 1966. godine, proradila je antisrpska filijala u Crnoj Gori, koja traje, evo, sa Milom do danas.

Postavljam pitanje montenegrinima bivšeg Srbina Mile Đukanovića - jeste li vi to isti oni koji ste 1992. godine plebiscitarno izjasnili ste za zajedničku državu sa Srbijom? Sam čin prevratnog i nasilnog sticanja nezavisnosti Crne Gore 2006. godine bio je projekat srpskih geopolitičkih i geostrateških protivnika i na to su se braća Crnogorci odlučili i to je njihov izbor. Tada je svega 55%, radi šire javnosti, izašlih birača izglasalo crnogorsku nezavisnost. Tada je pravo glasa dozvoljeno svim crnogorskim državljanima izvan dijaspore i, gle čuda, ali ne onima iz Srbije, a njih je više od 260.000.

Crnogorsku nezavisnost nisu izglasali Crnogorci, nego Šiptari i Hrvati. Sve to nije smetalo bivšem predsedniku države Borisu Tadiću da sutradan čestita bivšem Srbinu Mili Đukanoviću nezavisnost. Otvoreno antisrpstvo crnogorskog režima danas u punom svetlu pokazao je Milo Đukanović sa priznavanjem Kosova kao nezavisne države 2008. godine, a nas optužuje da hoćemo Kosovo bez Albanaca, bez srama i bez stida, kako misli to da izvede.

Bio je to nož tada u leđa Srbiji i rasrbljavanju Srba u Crnoj Gori, a to znači duhovni genocid nad srpskim narodom. Poštovana ministre, poštovana Gojković, hvala vam što ste ovaj zakon stavili na dnevni red na inicijativu predsednika Aleksandra Vučića, jer narod koji nema svoje pismo i svoj jezik neće imati dugog veka.

Na koncu, neka niko ne shvata da je ovo borba protiv latinice. Latinica je srpska koliko i hrvatska. Vi koji ste lingvisti znate da su se Hrvati svog jezika u 10. veku odrekli i uzeli tuđi latinski i tuđe pismo latinicu. Prema tome, nismo mi protiv latinice, dapače, ali smo za službenu upotrebu ćirilice.

Hvala vam što se vraćamo svojim korenima, jer nam srpsko zatiru na Kosovu. Hvala.

Poštovana potpredsednice, drago mi je što je Vlada Republike Srbije prihvatila amandman, gospođe Sandre Božić, jer je to dokaz uvažavanja stavova narodnih poslanika i Narodne skupštine, kao zakonodavnog tela.

Kada su u pitanju naši potrošači, oni su danas u znatno povoljnijem položaju, nego što su bili, pre 2012. godine. Zašto? Upravo zato što je ukupan razvoj Republike Srbije, na znatno većem nivou. Ne zaboravimo, a građani se vrlo dobro sećaju, da smo mi 2012. godine zatekli državu koja je bila u ekonomskom, industrijskom i infrastrukturnom smislu, totalno devastiranu. Danas ako pogledamo u tim delatnostima, ona je na zaista zavidnom nivou, zapravo nalazimo se u procesu modernizacije, ubrzane modernizacije Republike Srbije, na svim delatnostima i na svim poljima, da nema dobre i ovako zavidne ekonomske situacije, naši potrošači, zaista bi bili u težoj situaciji. Šta je rezultat svega toga?

To je rezultat mukotrpnog rada naših građana u prvom redu, zatim zalaganja Vlade Republike Srbije i NBS, o kojoj smo jutros ovde govorili, zahvaljujući i guverneru Jorgovanki Tabaković, a u prvom redu i predsedniku Republike, kao motoru ubrzane modernizacije Republike Srbije. Gde smo mi danas momentalno? Kada su u pitanju devizne rezerve, na znatno većem stepenu, naše devizne rezerve su sada na 15,6 milijardi, a 2012. godine smo bili oko 10 milijardi. Devizne zlatne rezerve, 36 tona.

Poštovani građani Republike Srbije, to je više nego nekoliko naših susednih zemalja zajedno, vidite gde nas je politika Aleksandra Vučića, i Vlade Srbije, u znatno povoljniji položaj. Sećam se nazad, a verovatno i vi, 3 godine, kada je predsednik Republike rekao da je dobro kada imamo devizne rezerve i uvećane i citiraću sada, kaže – ne daj Bože da se desi nešto državi, to će nas spasiti. Upravo nakon godinu dana, njegove izgovorene rečenice, desio se Kovid i upravo nam je to dalo sigurnost u ovoj situaciji da u ekonomiji stojimo tu gde jesmo.

Dozvolite da kažem, jer, kako reče prethodni diskutant, gospodin Mrdić, svakodnevno mi imamo laži od strane Dragana Đilasa i njegovih medija i njegovih saradnika. Te laži se strašno uvećavaju. Poklonili su satanizaciji pojedinih naših članova ne samo predsednika Republike, njegove porodice, dece, nego i narodnih poslanika i članova Vlade. Puštaju filmove po sat vremena, izmišljotine najniže vrste.

Ja ću danas da kažem zbog građana Republike Srbije samo jedan deo onoga što je Dragan Đilas izgovorio zbog vas, poštovani građani, i zbog otadžbine sa kojom sprdnju pravu u zadnje tri, četiri godine i zbog građana koje pogrdnim imenima nazivao.

Dozvolite da kažem da je 13.08.2021. godine, valjda što su bili godišnji odmori, pa mislio da niko neće da mu to zapamti, izrekao je i rekao da su građani Republike Srbije koji glasaju za Aleksandra Vučića i SNS majmuni. Zamislite kako je građane nazvao?

Međutim, idemo dalje. On to čini svakodnevno. Tako je, ako se sećate 2020. godine, 16.07. izgovorio i zapravo izvređao naše kineske prijatelje, Republiku Kinu, a i građane, kada je rekao: „Hoćemo li primiti kinesku vakcinu koju niko drugi neće u Evropi“. Videli ste koliko je u Evropi primilo tu kinesku vakcinu?

On se bahati našim parama, pokradenim, u 16 zemalja 53 destinacije.

Znate, poštovani građani, šta je izgovorio 18.08.2020. godine, opet za vreme godišnjih odmora? Mislio je da niko neće da spazi šta je izgovorio. Pošto se bahati sa parama, kaže: „Platio sam za jednu noć hotel 4.000 evra, a mogu da platim za jednu noć i 17.000 evra za vilu na moru, a i patike od 600 evra i sako od 5.000 evra“. To je izgovorio 18.08.2020. godine. To su one pare koje je on uzeo iz naših džepova, 619 miliona prihoda i više i to svakodnevno.

Đilas ide dalje. On vređa najviše predsednika Republike, jer on mu smeta. Vidite, 05.05.2020. godine izvređao je Aleksandra Vučića na njegovoj televiziji, Đilasovoj. To ste svi mogli čuti koji ste pratili tada prenos. On je, između ostalog, na TV N1 rekao za predsednika Vučića da je lud, a onda na pitanje novinarke - hoćete li prestati sa tim, Đilas je odgovorio - pojačaću to. Citiram: „Vučiću, ti si lud“, nekoliko puta je ponovio.

Šta bi bilo da je to Aleksandar Vučić kao predsednik države ili naše stranke ili bilo ko od poslanika rekao Draganu Đilasu? Zašto nisu reagovale nevladine organizacije? Gde su tada bili tzv. nezavisni novinari? Nijedan nije pribeležio to.

Na dalje, Đilas je 20.01.2018. godine rekao, zamislite, ima tri godine: „Vučiću, sram te bilo“. Znate zašto je to rekao? Samo što je predsednik Republike posetio našu južnu srpsku pokrajinu Kosovo i Metohiju i obišao nastradali narod i poneo pomoć sa sobom.

Njega nije briga za Kosovo i Metohiju. On se odrekao, kako ste videli, Kosova i Metohije. Ja sam već nekoliko puta citirao u američkoj ambasadi šta je izrekao sa gospođom Braš, da njega ne interesuje Kosovo i da ga je otpisao i da će se zalagati za to itd.

Đilas je 16.04.2020. godine rekao: „Vučić ima mentalnih problema. Ima neke poremećaje“ i dodao: „Sram te bilo, Vučiću! Vučiću, ti si lud čovek“.

Da li možete, poštovani građani, verovati da to taj čovek izgovara? Šta bi bilo da mi to kažemo za njega ili za bilo koga drugog samo zato što Aleksandar Vučić vodi svakodnevnu, ekonomsku, političku i patriotsku brigu o našoj državi i građanima Republike Srbije.

Đilas ide dalje. Njegova propagandna mašinerija N1 pokazala je, verovali ili ne, mapu bez Kosova i Metohije u emisiji „Među nama“ i ta je mapa stajala na ekranu pola sata, što znači da nije greška tehničke prirode, jer on se zaista zalaže za nezavisno Kosovo. On je to i rekao. Ja sam već nekoliko puta citirao to.

Idemo dalje. Dragan Đilas je taj sa svojim saradnicima koji ruše institucije naše države. On je to javno, poštovani građani, izjavio i to 02.02.2018. godine. On tri godine, a i ranije, vodi bespomučnu borbu protiv državnih institucija. Izjavio je zajedno sa svojom opozicijom u to vreme: „Ako izbacimo dijalog iz Skupštine Srbije, onda kao društvo imamo problem“. Kaže Đilas: „Skupština je mesto gde se priča. Ako to zaustavimo, zaustavimo sve medije. Oni će eksplodirati negde“. Dobro obratite pažnju, poštovani građani, dalje kaže: „Kome treba parlament? Dajte, molim vas.“

On je taj koji je povukao iz parlamenta ovde svoje poslanike. Njega parlament ne interesuje. Njega interesuje 619 miliona i kako će ih zaštiti.

Idemo dalje. Dragan Đilas, inače u narodu zvani Điki mafija, 19.09.2020. godine je poslao pismo, verovali ili ne, Evropskoj komisiji, optužujući svoju vlastitu državu Srbiju da nije postala deo mehanizma Kovaks u trenutku kada je država Srbija sa Kovaksom i dogovorila i platila avans za nabavku vakcina. Na svakom koraku blati državu Srbiju, predsednika države i građane Republike Srbije.

Dragan Đilas je 13.08.2009. godine, molim vas, obratite pažnju, poštovani poslanici i vi građani Republike Srbije, u razgovoru sa otpremnicom poslova u američkoj ambasadi u Beogradu rekao: „Ja se zalažem za izručenje Ratka Mladića i odrećiću se Kosova i Metohije“.

Neka iziđe na svoju N1 i neka kaže da li je ovo rekao ili ne. Ja ne znam šta tužilac radi? Po krivičnom zakoniku, tačno stoje posledice za onoga ko se zalaže za razbijanje naše otadžbine.

Idemo dalje. Đilas je pisao pismo Donaldu Tusku, inače predsedniku Evropske narodne partije i zamerio mu što je čestitao predsedniku Republike Aleksandru Vučiću na svemu što je uradio tokom mandata i što mu je poželo pobedu na parlamentarnim izborima 22020. godine. Da li možete verovati, poštovani građani, da ovaj tužibaba stalno to radi?

Đilas je prethodno pisao i pismo Semu Fabriciju, šefu delegacije EU u Srbiji i žalio mu se na Vučićev režim koji, navodno, maltretira građane i uništava Srbiju u momentu kada Srbija ekonomski i politički najbolje stoji u zadnjih 30 godina.

Taj je pisao mnoga pisma dalje. Đilasovi mediji stalno satanizuju Srbe i građane Republike Srbije i državu Srbiju. Tako je njegova televizija Njuz Maks Adrija… Uveče se urednik te emisije obratio građanima. Obratite pažnju, ja sam mislio da se Hrvatima obraćaju, ali Srbima: „Dobar veče. Gde ste bili devedesetih? Koliko ste sela spalili? Da li ste doneli kući bar jedan frižider, prsten ili zlatni zub? Da li ste ubili bar jednog čoveka u Srebrenici, uhapsili bar jednog Albanca u masovnim grobnicama?“ Sram da bude Đilasa.

Kada govori o zlatnim zubima, on mora da zna da su Hrvati u Jasenovcu svu zlatninu pokupili od Srba, od Jevreja i Roma. Njihove zlatne zube, pravili dijamante. Od tih dijamanata ustaše su iznele jedan deo, odneli sa sobom, a drugi deo ostao je na Kapitolu.

Godine 1991. Franjo Tuđman u svom kabinetu pozvao je Ferdinanda Jukića i rekao mu, citiram - Ajde, bogati, ti nabavljaš oružje, jer je bila zabrana uvoza oružja, daj nešto i prodaj. Kaže - predsedniče šta? Evo u vrećama. Dve vreće dijamanata od srpskih, romskih i jevrejski zuba, da bi prodali to i ponovo Tuđman uzeo oružje, ponovo tukao te ljude. Šta Đilas i njegovi mediji, ja verujem da su na to mislili? Da li je ikad progovorio on i njegovi mediji o tome? Naravno da nisu.

Idemo dalje. Obratite pažnju, poštovani građani, na ove podatke. Bivši američki ambasador u Beogradu, Kamerun Manter je 19.03.2009. godine kazao, citiram: „Đilas mi je rekao da je njegov plan za razvoj Beograda samo marketinški, a ne realan“. Završen citat. Pa, eto šta je radio on dok je bio gradonačelnik, pa pokrao pare. Da li bi sutra da dođe na vlast isto radio? Dabome da bi to isto radio. Njega građani Republike Srbije zaista ne interesuju, niti naša država.

Đilas ide dalje. On je napao i američkog ambasadora u Beogradu, gospodin Godfrija, jer je gospodin ambasador hvalio SNS i predsednika Vučića. Ja ću citirati. A onda mu odgovara Đilas, zamislite, citiram: „On će završiti mandat koji će imati smisla samo ako otvori etno srpski restoran negde u Americi, pošto se uglavnom bavio obilaskom kulinarskih delatnosti i Vučićem“. Završen citat. Da li se tako uređuju međudržavni odnosi i blati ambasador, bez obzira šta ko mislio? Ovo nije način da se vređa niti SAD, niti naš predsednik, samo zato što je ambasador Amerike pohvalio našu stranku.

Dozvolite da kažem da i njegova pomoćnika politička, dr Vesna Pešić, je poručila Đilasu. Ja ću sada citirati: „Žalosno je što ste toliko godina zamajavali narod“, poručuje dr Vesna Pešić, „a niste naučili šta je demokratija. Bojkot izbora koji vi zagovarate nije demokratija, niti je politika“. Završen citat, 28.5.2021. godine. Čak i Vuka Jeremića saradnica, jer njega izbori ne interesuju. Njega ulica, reče on prekjuče, interesuje. Misli da mu je 5. oktobar. Nema više 5. oktobra, kada ste ulicom osvajali vlast i rušili ovaj sveti hram u kojem se danas nalazimo.

Na kraju, Đilas je 14. i 15.8.2021. godine, opet za vreme godišnjih odmora, rekao preko svojih medija da su svi građani Republike Srbije, da su i oni koji glasaju, dakle, Srbi i oni građani koji glasaju za Aleksandra Vučića i SNS majmuni. Vidite kako vas vređa, poštovani građani Republike Srbije.

Na kraju, da ne odugovlačim, nešto ću još da kažem. Da ovi napadi koji se vrše na predsednika Vučića nikada u istoriji Srbije, ja vodim računa o istoriji Srbiji, izučavam od Tribala, znači, od vremena Tribala. Tribali su srpsko pleme koje je bilo daleka prošlost za rimsko carstvo. Od vremena Tribala do današnjeg dana ni jedan vladar Srbije nije toliko napadan kao Aleksandar Vučić, a više je učinio dobro za dobrobit građana i Republike Srbije nego što je učinio Aleksandar Vučić.

Samo ću nekoliko naziva, zbog vremena, da vidite. Prošli put sam deset, sada ću 17, da vidite kako ga naši novinari, tzv. analitičari, tzv. opozicija vređa. Nazivali su ga: diktator, peder, picousti, manipulator, Vučić je Albanac, kreten, budala, psihopata, maloumni, lud čovek, Hitler, Musolini, Franko, nenormalna budala, osoba sa mentalnim poremećajem, prvorođeni, izmećar Angele Merkel, dinster, džiberko, mamlaz, muljator, fukara, iskompleksirani glupak, idiot, lupetalo, mesar i najnovije, Vuk Jeremić mu je dao naziv, onaj član međunarodne bande lopova i prevaranata, rekao je za predsednika Republike da je pomahnitali mašinovođa. To je ludi Vuk Jeremić rekao.

Dakle, da završim. Dok naš predsednik svakodnevno vodi politiku mira, politiku bezbednosti svih građana i Republike Srbije, ne samo Republike Srbije, nego i u okruženju, politiku ekonomskog napretka, politiku kulturnog napretka, politiku saradnje dobrosusedske, politiku zdravlja svih naših građana i ne samo njih, nego i u okruženju, politiku ubrzane modernizacije Republike Srbije, politiku traženja kompromisnog rešenja za našu južnu srpsku pokrajinu, dotle Dragan Đilas, u narodu zvani Điki mafija, Vuk Jeremić, u narodu znani kao član međunarodne bande lopova i prevaranata i drugi njihovi saborci, blate državu Srbiju i njene građane na svakom koraku, samo da opravdali svoje opljačkane pare od građana Republike Srbije, ne bi li došli na vlast i doveli Srbiju tamo gde su je doveli 2012. godine, a to je na ivicu bankrota.

Poštovani građani, pošto ih poslali u političku prošlost, ja sam siguran da se ama nikada, nikada neće vratiti sa smetlišta istorije. Hvala.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, dozvolite da kažem da ću, kao i moje kolege, podržati ove sporazume.

Posebno ću nekoliko rečenica da kažem o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između vlada zemalja Republike Srbije i Ruske Federacije kada je u pitanju formiranje kulturno-informacionih centara.

Odmah da kažem da to nije došlo preko noći. Ovo ima svoju tradiciju, svoju istoriju koja seže vekovima unazad. Dozvolite da kažem da je prijateljstvo Srba i Rusa građeno zaista vekovima, ne samo u kulturnom, istorijskom, duhovnom, antifašističkom, nego i u političkim vezama.

Rusi nastanjeni u Srbiji, arhitekte i naučnici raznih struka bukvalno su preporodili Srbiju krajem 19. i početkom 20. veka i ostavili izuzetan trag dajući veliki doprinos kako nauci, tako univerzitetu, baletu, opere, arhitekture, heraldike, pa i stripa.

Kralj Aleksandar Karađorđević je smatran prijateljom Rusa. Upravo uz njegovu podršku, poštovani narodni poslanici, i srpskog patrijarha Varnave otvoren je 1933. godine Ruski dom u Beogradu. Naglašavam posebno, u svetu danas postoji preko 60 ruskih domova, ali, naglašavam ali, samo je beogradski Ruski dom namenjen druženju Rusa i Srba. To nam, zaista, govori nešto.

Neke najlepše zgrade i kuće u Beogradu projektovali su upravo ruski arhitekti. Do 1925. godine u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca funkcionisalo je 17 ruskih škola.

Ono što je veoma važno da naglasim radi građana Republike Srbije, Srbi i Rusi, kao dva naroda, nikada nisu bili u ratnim sukobima. To je jako važno zbog naših prijateljskih odnosa. Naprotiv, mnogi Srbi prateći putokaz pravoslavne vere bežali su od unijaćenja i katoličenja i u 18. veku naselili dve oblasti carske Rusije, Novajuserbiju i Slavenoserbiju.

Nadalje, ono što je jako važno, to je da je Rusija bila jedini spoljno-politički saveznik Srbije od 1804. do 1813. godine, za vreme Prvog srpskog ustanka.

Poštovani narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, naš srpski, crnogorski Petar Drugi Petrović Njegoš, upućen po amanetu Svetog Petra cetinjskog – mol' se Bogu i drž' se Rusije, je 6. marta 1835. godine u Sankt Peterburgu rukopoložen za vladiku Crne Gore i brda.

Poštovani narodni poslanici, samo dan nakon austrijskog ultimatuma Srbiji 1914. godine, srpski kralj Aleksandar Karađorđević tražio je savet od ruskog cara Nikolaja Dugog Romanova, a on mu je poslao čuveni odgovor koji glasi: „Rusija ni u kom slučaju neće ostaviti Srbiju“.

Uloga Rusije u Drugom svetskom ratu je nemerljiva. Preko 26 miliona Rusa dalo je živote za oslobođenje od fašizma i ugradila svoje živote u temelje slobode čitavog slobodoljubljivog sveta. Samo za slobodu Beograda Rusija je dala preko hiljadu života. Srbi i Rusi su narod istog korena, iste pravoslavne vere, skoro istog pisma i jezika. To nas dodatno povezuje i učvršćuje.

Poštovani narodni poslanici, veliki Dositej Obradović bio je izvor pokušaja da se pokrene duhovni život u jednom srednjeevropskom prozapadnom pravcu. Kako znate, Dositej je bio zapadnjak, govorio je više zapadnih jezika, divio se engleskoj kulturi, a tvrdio je da su Engleskinje najbolje žene na svetu. Tu se prevario, bolje su Srpkinje. Ali, čim je prešao u Srbiju, nakon što ga je Karađorđe pozvao, koji je inače, kako znate, bio sklon Austriji, rekao je, citiram: „Karađorđe, okreni se Rusiji“. Završen citat.

Poštovani građani Republike Srbije, ako bi se iz svetskog slikarstva uklonilo rusko slikarstvo svet bi potamneo, ako bi se iz svetske muzike uklonila ruska muzika svet bi ogluveo, a svi vrlo dobro znate u ovoj sali, a i građani, ako bi se iz svetske književnosti uklonila ruska književnost svet bi zanemeo.

I sada ono što je vrlo važno za nas i za građane Republike Srbije, i mi Srbi dali smo ogroman doprinos u formiranju savremene ruske države. Ne samo Rusi nama, nego i mi njima. Srbi su udarali temelje modernoj ruskoj državi. Daću samo tri primera.

Prvo, grof Sava Vladislavić Raguzinski, Hercegovac poreklom, bio je sekretar ruskog cara Petra Velikog i ambasador Rusije u Kini. I, gle čuda, udario je granice između Rusije i Kine, koje se nisu, čini mi se, od tada do danas, jedino malo promenile za vreme predsednika Putina.

Drugi primer, general grof Mihajlo Miloradović osnovao je rusku obaveštajnu službu i bio najzaslužniji u odbrani Moskve 1812. godine od Napoleona. I, gle čuda, od 30 generala u odbrani Moskve u Borodinskoj bici 10 su bili Srbi, naglašavam. Upravo je general Miloradović spasio Moskvu od Napoleona 1812. godine. Zbog kratkoće vremena neću da elaboriram o tome.

Treće, grof Marko Vojinović, inače Užičanin, bio je osnivač i prvi general Ruske crnomorske flote. Evo, poštovani građani, kako su Srbi udarali temelje ruskoj savremenoj državi, a ne samo što su Rusi dali ogroman doprinos i našoj državi.

Ono što je vrlo bitno na kraju o ovom sporazumu da kažem, jeste da je saradnju Srba i Rusa unapredio i doveo do vrhunca predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić i Vladimir Vladimirovič Putin, u svim oblastima društvenog života. Navešću samo nekoliko.

Zahvaljujući ogromnim naporima predsednika Vučića i Vladimir Putina vraćen je 166 list Miroslavovog jevanđenja. Dalje, zahvaljujući predsedniku Vučiću Rusi su dali ogroman doprinos izgradnji Hrama Svetog Save na Vračaru, najvećem i najlepšem pravoslavnom spomeniku na svetu. Rus Rukavišnjikov je autor spomenika Stefanu Nemanji. Nadalje, Srbi zahvaljujući predsedniku Vučiću, koji ima izvanredne odnose sa Rusijom, nisu uveli sankcije Rusiji, kao što znate. Nadalje, Rusi su sprečili u Savetu bezbednosti Rezoluciji o genocidu u Srebrenici. Rusi su sprečili da se lažna država Kosovo učlani u UNESKO. Poštovani građani imam masu toga koje bi nabrajao, ali zbog kratkoće vremena, dovoljno je i ovo, da vidite da ovaj sporazum ima svoju tradiciju.

Dozvolite sada da kažem, da smo svedoci stalnih brutalnih, neviđenih, medijskih napada, medija pod kontrolom Dragana Đilasa na predsednika Vučića, njegovu porodicu i njegove roditelje. Ti medijski napadi, lažima i izmišljotinama i podmetanjima su sprega tajkunsko-mafijaških i politikanstkih grupa i pojedinaca, koji svi skupa imaju samo jedan jedini cilj, a to je satanizovati Aleksandra Vučića, njegovu porodicu i njegove roditelje, kako bi ustupio vlasti i oni došli ponovo na vlast u Srbiji, kako bi Srbiju doveli tamo gde su je već jedno doveli, a to je do bankrota, i to ne izborima, kako kažu, nego ulicom, onako kako su to učinili i 5. oktobra.

Đilasovi mediji idu još dalje, sada napadaju sve ono što je Aleksandar Vučić dobro za građane Republike Srbije, napadaju izgradnju auto-puteva, cesta, mostova, škola, bolnica, svega što je za dobro državu Srbiju i građane Srbije, i ne samo to, napadaju državu i njene najsvetlije simbole, državnu himnu, SPC, čak i grb Republike Srbije. Tako su Đilasovi mediji žestoko napali himnu Bože pravde, samo zato, gle čuda, što je intonirana na početku školske godine, da bi je slušali naši đaci. To se može samo kod nas desiti, ni u jednoj zemlji, zaista, ne, i to od strane Đilasa i njegovih medija.

Njima su se pridružili i pojedini Đilasovi i Jeremićevi mrzitelji svega što je srpsko u liku advokata Bože Prelevića, inače, u narodu znanog i među advokatima „Boža lažov“, doktora Vesne Pešić, poznata u narodu zvana „Vesna snajperista“, jer se zalagala da predsedniku Srbije cev u glavu, i onog nesretnog Teofila Pančića. Ovaj Pančić je napisao, da himnu Bože pravde, da joj nije mesto u školi. Ove ideje su na tragu ustašluka i fašizma. Doktor Vesna Pešić kaže da je neodgovarajuća, a jedna novinarka na Đilasovoj televiziji je kazala, citiram - nije normalno da deca idu u školu uz stihove služi srpsku braću dragu, završen citat.

Pozivam Tužilaštvo Republike Srbije da u članu 173. Krivičnog zakonika se kaže – citiram ga - ko javno izloži poruzi Srbiju, njenu zastavu, grb i himnu kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom - završen citat. Đilasov i Jeremićev advokat Božo Prelević je zaista napao intoniranje himne na početku školske godine, i gle čuda, advokat kaže, to ne piše u Ustavu. Ne samo što laže, pa, ne piše u Ustavu da se tablica množenja uči.

On pripada onoj garnituri koja nam je izbacila u trećem razredu osnovne škole iz područja slušanja muzike Marš na Drinu. On spada u onu generaciju, poštovani građani koja nam je izbacila u osmom razredu iz srpskog jezika, Ivan Goran Kovačić „Jama“, deseto pevanje, vratićemo to u nastavne planove i programe. Poštovani advokat, a bivši koministar zna da se u Grčkoj, članici EU svako jutro intonira na početku nastave grčka himna. Verovatno zna, ali ovde iz drugih pobuda govori.

Đilasovi pajtosi napali su ustoličenje Joanikija za mitropolita Crnogorsko-Primorskog, zamislite čuda, tako je Nenad Čanak u narodu znani „Nešo gicoje“, je išao 5. septembra 2021. godine na Cetinje kao član terorističke grupe Đukanovićevih komita, da se suprotstavi ustoličenju mitropolita i suprotstavi ovom svetom činu. Čanak u narodu zvani „Nešo gicoje“, taj sveti čin je nazvao sramnim, a ustoličenje Joanikija potpuno da je sramota.

Poštovani građani televizije sa nacionalnom frekvencijom svako jutro puštaju da blati Srbiju „Nešo gicoje“, a evo i danas je to radio, dok mi sedimo u ovom visokom domu. Čanak je dokazani neprijatelj države Srbije, a evo i argumenata. On je 5. marta 2017. godine izjavio kao propali predsednički kandidat, citiram – spreman sam da priznam nezavisnost Kosova. Završen citat.

Još tada je javno tužilaštvo trebalo reagovati u skladu sa kaznenim zakonom Republike Srbije. Čanak je dve godine kasnije 24. juna 2019. godine opet izjavio, citiram – Kosovo nije Srbija, nego prostor na kome žive neki ljudi koji imaju zaokruženu državnu celinu. Završen citat. Bez srama, bez stida, a vi ga, televizije sa nacionalnom frekvencijom zovite svaki dan da blati Srbiju.

Poštovani građani Republike Srbije, uvaženi narodni poslanici, nemački diplomata, Gert Arens je u svojoj knjizi koja nosi naslov Diplomatija na rubu, posvedočio da je Nenada Čanak u narodu zvani „Nešo gicoje“, 13. decembra 1991. godine poslao lordu Karingtonu i konferenciju o Jugoslaviji, gle čuda, memorandum Vojvodine u kojem je kazao, citiram – budućnost Vojvodine jeste da postane konfederalna jedinica Srbije, a ako to Srbija ne prihvati, onda će Vojvodina biti nezavisna država. Evo javnom tužilaštvu argumenata.

Nenad Čanak je zagovornik nacije vojvođanske. Čanak u narodu zvani „Nešo gicoje“, je 11. januara 2020. godine u Zrenjaninu zatražio od države Srbije za Vojvodinu izvršnu, sudsku, zakonodavnu vlast i da bude država.

Tada je izjavio, citiram – „Ovo je novi početak, upamti Aleksandre Vučiću“, ja sam Vojvođanin.

Evo ga, stvara vojvođansku naciju, kao što to radi i njegov kolega u Crnoj Gori, Milo Đukanović, inače bivši Srbin. Vi to vrlo dobro znate. I oni su potpuno isti.

Kada to kažem, evo argumenata, i jedan i drugi zakleti su neprijatelji i mrzitelji Srbije i srpskog naroda.

I jedan i drugi su za nezavisnost Kosova. I jedan i drugi su se zalagali i rekli da se u Srebrenici desio genocid. I jedan i drugi napadaju Srpsku pravoslavnu crkvu. I jedan i drugi bili su protiv ustoličenja Joanikija, na Cetinju. I jedan i drugi su za nezavisnu Vojvodinu.

I ono na kraju što je važno, i jedan i drugi su jad i beda, moralne mizerije i Čanak i Đilas i Marinika Tepić i Jeremić, podržavaju lažnu državu Kosovo, nemam vremena da vam iscitiram i njih, to sam već radio. Promovišu vojvođansku naciju i jedni i drugi. Podržavaju šefa balkanske mafije Mila Đukanovića.

Protiv su ustoličenja Joanikija za mitropolita crnogorsko-primorskog.

U takvo društvo, gle čuda opet se pojavilo društvo „Apel 88“, među kojima su verovali ili ne, Vesna Pešić, Nikola Samardžić, prof. Vesna Pusić, iz Hrvatske, Dinko Gruhonić, nesretni Lekić i dalje da ih ne nabrajam.

Poštovani građani Srbije, ja mislim u ime vas, zaista tražim od tužilaštva da pokrene postupke protiv Nenada Čanka i ovih osoba, jer da je pravo tužilaštvo Nenad Čanak je davno treba biti u buvari, odnosno zatvoru. Ja se čudim tužilaštvu Republike Srbije što ne reaguje.

Svi ovi o kojima sam govorio, su strani poslušnici, jadnici i bednici, takve ih smatraju većina građana Republike Srbije i ne samo mi, takve ih smatraju i njihovi inostrani gospodari.

I na kraju, dok oni svakodnevno satanizuju predsednika Vučića, Republiku Srbiju, SPC, rasrbljavaju Srbe širom regiona, dotle Aleksandar Vučić svakodnevno vodi politiku mira, politiku bezbednosti, politiku solidarnosti, politiku dobrosusedstva, a za takvu politiku potrebno je dvoje, ovo odgovaram jednom narodnom poslaniku danas, Srbija je uvek spremna za to, politiku ekonomskog napretka naše zemlje, a to sve zarad budućnosti naše zemlje i naše otadžbine. Hvala.

Poštovana potpredsednice Narodne skupštine Republike Srbije, poštovana ministarko, gospođo Gojković, sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, pred nama su danas dva veoma važna zakonska akta iz oblasti kulture, i to Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bibliotečko-informacionoj delatnosti.

Najpre, radi građana Republike Srbije, a i radi nas da kažemo zašto smo ova dva predloga zakona stavili na dnevni red današnjeg zasedanja Narodne skupštine, jer smo mi već donosili Zakon o kulturi, ovaj saziv, je li, a isto tako i o bibliotečko-informacionoj delatnosti.

Prvi - zakon o izmeni i dopuni Zakona o kulturi, da bi ga usaglasili sa nedavno donesenim Zakonom o rodnoj ravnopravnosti. Zato je on danas ovde na dnevnom redu. Drugi - Predlog zakona o bibliotečko-informacionoj delatnosti, da bismo ga usaglasili za Zakonom o kulturi, jer smo mi donosili Zakon o kulturi itd.

Kada je u pitanju Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi, tu imamo samo četiri člana jer ministarstvo, odnosno Vlada je predložila da se izvrše izmene i dopune i, radi građana Republike Srbije i radi nas, da kažem o čemu se radi.

Poštovani narodni poslanici, u članu 1. Predloga zakona, a inače 16a Zakona o kulturi stav 6, broj 30 zamenjuje se sa brojem 40. O čemu se radi? Ovim članom utvrđujemo da predlog ministra kulture Republike Srbije za izbor Nacionalnog saveta za kulturu treba da osigura najmanje 40% predstavnika manje zastupljenog pola. Zato smo menjali Zakon o kulturi, odnosno ove izmene i dopune.

Isto tako, u članu 2. predloga, ali u članu 42. važećeg Zakona o kulturi stav 5, broj 30 zamenjuje se sa brojem 40. O čemu se radi? Ovim članom utvrđujemo obavezu da sastav upravnog odbora ustanove kulture treba da obezbedi najmanje 40% predstavnika manje zastupljenog pola. To je suština.

Član 3. ovog predloga koji imate na stolu, a inače član 46. Zakona stav 4. - broj 30 zamenjujemo sa brojem 40. Šta smo želeli ovim članom? Ovim članom utvrđuje se obaveza da sastav Nadzornog odbora ustanove kulture treba da obezbedi zastupljenost najmanje 40% predstavnika najmanje zastupljenog pola. Članom 4. ovog zakona, regulišemo u stvari, vreme stupanja na snagu ovog zakona, a to je osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku RS“.

Kada je u pitanju ovaj drugi zakon o izmeni i dopuni Zakona o bibliotečko-informacionoj delatnosti, u njemu se vrše samo dve izmene, u dva člana i to u članu 1. inače važećeg zakona, 17. stav 6. reči tri godine zamenjuje se rečima pet godina. O čemu se radi? Ovim članom utvrđujemo da za direktora biblioteke se imenuje lice koje ima visoku stručnu spremu i najmanje, podvlačim, najmanje pet godina radnog iskustva u kulturi. Molim vas, narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, ovo naglašavam. Dakle, do sada je bilo tri godine, ali pet godina radnog iskustva u kulturi i ne može se izabrati direktor biblioteke onaj koji nema pet godina radnog iskustva u kulturi, imali smo tu određenih problema u praksi, strahovitih i ovim zakonom to rešavamo, i koji normalno ispunjavaju druge uslove utvrđene statutom biblioteke. Međutim, statut biblioteke ne može menjati ovaj zakon, a imali smo to u praksi, o kojima je i ministarka govorila, imali smo određenih problema.

U članu 2. reguliše se vreme stupanja na snagu ovog zakona, a to je osmog dana od objavljivanja u „Službenom glasniku RS“.

Poštovana ministarko, poštovani narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, sada ću da uporedim šta je vlast SNS učinila na području kulture, a šta je bivša vlast oličena u Draganu Đilasu, Borisu Tadiću i Vuku Jeremiću. Vlast SNS učinila je ogromne korake na polju kulture u odnosu na prethodni period vlasti Dragana Đilasa, Vuka Jeremića, Borisa Tadića i Đilasovog političkog električnog zeca Marinike Tepić. Ne možemo naravno biti zadovoljni, jer želimo još više i još bolje, kako reče i sama ministarka.

Samo ću nekoliko kapitalnih objekata da kažem šta je učinjeno za vreme SNS. Sanirali smo, adaptirali rekonstruisali Narodni muzej Srbije. Dakle, Narodni muzej se zvao sve do ovog saziva Skupštine. Mi smo ga preimenovali u Narodni muzej Srbije, ovo radi građana Republike Srbije, u Beogradu, nakon 15 godina, koliko je ova ustanova bila zatvorena za posetioce u vreme gospodina Đilasa, Tadića i Jeremićeve vlasti. Oni su prali novac tih 15 godina.

Drugo, otvorili smo isto tako Muzej savremene umetnosti u Beogradu nakon što je 10 godina bio zatvoren za javnost za vreme Đilasove, Jeremićeve i Tadićeve vlasti.

Sanirali smo, adaptirali i rekonstruisali i druge zgrade u kojima se nalaze ustanove zaštite kulturnih dobara. Samo ću nekoliko radi građana Republike Srbije, nabrojati, a to je Muzej Vuka i Dositeja, Muzej nauke i tehnike, Galerija Matice Srpske, Muzej istorije Jugoslavije, Etnografski muzej, deo jedan, i Biblioteka Šabac.

U Filskom centru izdvojili smo iz budžeta Republike Srbije najveća sredstva u istoriji za razvoj filmske industrije tog centra. Samo da napomenem, u 2020. godini izdvojili smo milion i 115 hiljada dinara iz budžeta Republike Srbije. Dakle, ovo je jako bitno radi građana Republike Srbije. Budžet Filmskog centra veći je bio u 2019. godini 50 puta veći nego za vreme Dragana Đilasa. Dakle, ne 50%, nego 50 puta veći nego za vreme Dragana Đilasa, Vuka Jeremića i Borisa Tadića.

Narodna skupština Republike Srbije proglasila je 700 rukopisnih i štampanih retkih i starih knjiga nastalih od 15. do 19. veka, što predstavlja dugotrajan i mukotrpan rad stručnjaka kako u Narodnoj biblioteci Srbije, tako i drugim ustanovama. Narodna skupština Republike Srbije donela je Zakon o arhivskoj građi i arhivskoj delatnosti, koji se primenjuje od 1. februara 2010. godine. Vlast Dragana Đilasa, Vuka Jeremića i Borisa Tadića zatvorila je Narodnu biblioteku Srbije, četiri godine za posetioce, toliko je trajala rekonstrukcija, koja nikada nije završena. Direktor Narodne biblioteke, verovali ili ne, ali je istina, za vreme Đilasove vlasti je smenjen zbog podrške koju je dao savetniku predsednika crnogorskog parlamenta, koji je izjavio da bi bio civilazacijski iskorak aktiviranje eksploziva u banjalučkoj hali Borik 2012. godine, gde se na proslavi dvadesetogodišnje Republike Srpske nalazilo najviše rukovodstvo iz Beograda. Povežite događaje sa savremenim stvarima koje se dešavaju danas u okruženju i u našoj državi.

U Narodnoj biblioteci Srbije za vreme Đilasove vlasti uklonili su zavese, zavese na kojima su dominirala ćirilička slova prema slovima Miroslavljevog jevanđelja, a umesto njih Đilasov direktora „sašio je“ bez ikakvih slova. Sve što je podsećalo na srpsku kulturu je uklonjeno.

Dragana Đilasa nikada nije interesovala kultura Beograda i Srbije. To kažu njegove dojučerašnje stranačke kolege i neki inostrani ambasadori. Da kažem direktno o čemu se radi. Đilasov kolega, glumac Sergej Trifunović je za Đilasa kazao 16.6.2020. godine, citiram – Đilasu je glavno oružje novac kojim sve rešava i kupuje političku naklonjenost. Jeremić je netalentovan političar, a Đilas je upropastio kulturu u Beograd, završen citat, kaže njegov dojučerašnji kolega Sergej Trifunović, inače poznat pod nazivom pišoje. Zašto? Zato što je on izjavio da će da piša po grobu predsednika Aleksandra Vučića.

Da Đilasa nikada nije interesovala kultura i razvoj Beograda potvrdio je, verovali ili ne, i američki ambasador bivši Kamerun Manter koji je 13.9.2009. godine kazao, citiram – danas mi je rekao Đilas da je njegov plan za Beograd samo marketinški, a ne realan, završen citat. Tako je bilo i u pogledu kulture i ukupnog razvoja, rekao je bivši američki ambasador.

Ništa bolji od Đilasa nije bio ni njegov ministar kulture Predrag Marković koji je kasnije nažalost bio i predsednik Narodne skupštine Republike Srbije. Dok je bio ministar kulture država je otkupila 2.616 knjiga od izdavačke kuće „Stubovi kulture“ čiji je vlasnik bio upravo ministar Marković. Vrednost knjiga iznosila je milion 173 hiljade 903 dinara, kaže DRI, a ne ja.

U 2011. godini kao predsednik Skupštine Đilasov kolega Marković samo na putovanja potrošio je 15 miliona dinara. Sliku za poklon platio je nezakonito, podvlačim nezakonito, milion 664 hiljade dinara bez odobrenja Narodne skupštine Republike Srbije jer morao je po zakonu imati odobrenje. Na službena putovanja nezakonito je potrošio 13 miliona i u tom svojstvu.

Tako su Đilas i njegovi saborci iz DOS-a upropastili kulturu i bogatili svoje džepove, a politika SNS na čelu sa Aleksandrom Vučićem izvlači to iz takve situacije.

Poštovani građani Republike Srbije, Srbija danas vodi bespoštednu borbu protiv organizovanog kriminala, oličenog u tajkunsko-mafijaško, politikanskim organizovanim grupama koje su sprega domaće i inostrane provenijencije. Te grupe imaju samo jedan jedini cilj, a to je stvaranje haosa u zemlji, kako bi srušili Aleksandra Vučića sa vlasti, a ne izborima, nego ulicom, ne prezajući kako kažu i od prolivanja krvi.

Oni žele Srbiju ponovo dovesti do bankrota. Među tim grupama jeste i tajkun Dragan Đilas koji je pred predsednikove razgovore u Briselu preko svog portala, po ko zna koji put napao predsednika Vučića tako što je Đilas podržavao koljača Belivuka time što je objavio skandalozni tekst preko svog portala u kojem je priznao da su kriminalci Belivuka skandirali – Vučiću pederu, uz poklon od 100 evra zbog hapšenja svoga vođe Belivuka. Đilasov portal otvoreno je stao na njihovu stranu.

Ono poštovani građani Republike Srbije, što je važno i pre nego što kažem završni deo, dozvolite da kažem još dve rečenice o Narodnoj biblioteci Srbije, kako je uništavana deset godina, da su se 2005. godine za vreme Đilasovog ministra knjige dragocene Narodne biblioteke Srbije našle se i na Kalenić pijaci, verovali ili ne, ali je istina. Na svakoj knjizi uredno zaveden broj Narodne biblioteke Srbije. Tu na tezgi našao se i Zbornik „Dubrovnik“, štampan u Splitu 1866. godine, prodat verovali ili ne, za 50 dinara. Tu je bila i čitanka iz koje su đaci trećeg razreda u Kraljevini Jugoslaviji učili gramatiku. Gle čuda, prodavali su i „Fruškogorske manastire“ iz 1927. godine, knjigu, ali i „Srbijanku“ iz 1896. godine. To je u stvari neka vrsta tadašnjeg ženskog muzeja.

Malo je vremena danas čitav dan da bih vam ja nabrajao još kolike stvari su uklonjene za vreme Đilasovog, Jeremićevog i Tadićevog ministra koji je u Narodnoj biblioteci držao Soroševu kancelariju i po nalogu njega sve je to bilo uklonjeno.

Poštovani narodni poslanici, ono što je veoma važno za sve građane Republike Srbije i za našu zemlju, je da je prvi put u istoriji PIO Fonda, a on je formiran kako znate 1992. godine, PIO Fond uspeo da samostalno isplati penzije za tekući mesec, bez dodatka budžeta Republike Srbije, kada su u pitanju penzije iz radnog odnosa.

Bivša vlast dotirala je PIO Fond 2012. godine više od 40% iz budžeta. Naša vlast, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, već 2016. godine smanjila dotacije na 36%, da bi 2020. godine smanjila dotacije na 20% iz budžeta Republike Srbije i gle čuda, za juni mesec 2021. godine PIO Fond sebe sam finansira, kada su u pitanju doprinosi iz radnog odnosa.

Šta nam to govori, poštovani građani Republike Srbije? To je pokazatelj, veliki pokazatelj dobre ekonomske politike koju vodi Vlada Republike Srbije na čelu sa Anom Brnabić i politike predsednika Aleksandra Vučića, kako u ekonomskom smislu, tako i u smislu zaposlenosti, a isto tako i naplate poreza.

Dozvolite, pre nego što dam završnicu, da kažem da ovo što se ovih dana dešava, napad na predsednika Vučića je nezabeležen u istoriji Srbije. Nikad u istoriji Srbije nijedan vladar nije imao veću podršku građana, a više napada od jedne male grupe, veoma agresivne i veoma nepristojne. Samo da kažem nekoliko rečenica.

Evo, javila se opet, verovali ili ne Vesna Pešić politička, aktivistkinja Dragana Đilasa. Napala je opet predsednika Vučića lažući da predstavnici vlasti stalno izražavaju govor mržnje i da naše poimanje politike jeste uništenje protivnika. Zamena teza upravo je obrnuto. Pa gospođo Pešić, nismo mi, nego vi izražavali uništenje političkih protivnika. Vi lično gospođo Pešić, kada je u pitanju predsednik Vučić. Pa, vi ste gospođo Pešić 19. januara 2020. godine rekli, citiram – ako Brnabićka da ostavku, da znate sprema se doživotni Vučić - e, nema tu bojkota, samo cev u glavu, završen citat. Pa ko radi na uništenju političkih protivnika?

Vesna Pešić se oduševila što je Incko dao zakon kojim se negira genocid u Srebrenici, pa kaže, citiram – konačno da Valentin Incko ide iz BiH podignute glave zbog zabrane negiranja genocida u Srebrenici, ostala je Srbija još, na našu bruku, poslednja koja negira genocid. Zar Srbija nema elementarne ljudske osećajnosti i odluke da više nikad takve stvari ne ponovi? Završen citat, 25. jula 2021. godine.

Poštovana gospođo Pešić, pa vi pojma nemate šta je genocid. Vi ovo govorite zadnjih 15 godina. Kako ste svojim studentima to predavali? To je veliki problem.

Na kraju, poštovana potpredsednice Narodne skupštine, dok naš predsednik Aleksandar Vučić svakodnevno čini nadljudske napore da povrati međunarodni ugled naše zemlje sprovodeći politiku mira, politiku bezbednosti, politiku solidarnosti, politiku zdravlja svih naših građana u zemlji i regionu, politiku kompromisnog, trajnog i održivog rešenja za južnu srpsku pokrajinu, politiku modernizacije Republike Srbije i politiku bespoštedne borbe protiv organizovanog kriminala, dotle Dragan Đilas, Vuk Jeremić i pojedini intelektualci, pojedini razni analitičari, šarlatani su se udružili da pokušaju svakodnevno obesmisliti svaki uspeh naše ekonomije, zarada jeftinih političkih problema.

Nadam se da u budućnosti ćemo još veće postizati uspehe. Živeo naš ekonomski, politički i kulturni uspeh na čelu sa Aleksandrom Vučićem. Hvala.

Poštovani potpredsedniče dr Orliću, poštovana ministarko Čomić sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, ja sam kao predstavnik poslaničke grupe uglavnom govorio o ova dva zakona u prepodnevnoj raspravi, a dozvolite ipak da neke stvari još kažem.

Kako smo čuli od narodnih poslanika pred nama su dva zakona. Prvi Zakon o kulturi i drugi Zakon o bibliotečnoj informacionoj deltanosti.

Zašto smo ih stavili na dnevni red? Postoji jedan osnovni razlog. Zbog toga kada je u pitanju prvi ovaj zakon, dakle Zakon o kulturi, da ga upodobimo, tako da kažemo, sa Zakonom o rodnoj ravnopravnosti. Ovaj drugi zakon, Zakon o bibliotečnoj informacionoj delatnosti da ga upodobimo sa Zakonom o kulturi.

Dakle, SNS kako smo već i rekli, će glasati za ova dva predloga. Ja sam u prepodnevnoj raspravi upoređivao šta je to SNS napravila na polju kulture, a šta je to prethodna vlast napravila sa konkretnim, odnosno direktnim podacima.

Dozvolite ipak da kažem, pošto su kolege neke već i spomenule, a i moja malenkost jutros, da Narodni muzej Srbije, ranije zvani Narodni muzej, je li, je građen 15 godina. Deset godina ga je prethodna vlast držala zatvorenim za posetioce. Muzej savremene umetnosti isto tako deset godina. On je sad jedan od boljih muzeja, jedan i drugi, u ovom delu Evrope.

Treće, Filmski centar koji je bio totalno zapušten, samo jedan podatak, 2019. godine je u materijalnom smislu Filmski centar dobio 50 puta više finansijskih sredstava nego prethodna vlast. Dakle, poštovani građani, ne 50% više, nego 50 puta više nego prethodna vlast. Dalje da ne nabrajam, pošto sam to nabrajao jutros.

Poštovani narodni poslanici, mi smo ovih dana svedoci brutalnih neviđenih napada na predsednika Republike Aleksandra Vučića i na Republiku Srbiju, i na građane Republike Srbije. Centar tih napada je u jednoj inostranoj državi, ali je povezan sa unutrašnjim tajkunsko-mafijaškim politikanskim grupama i pojedinim, podvlačim, intelektualcima i pojedinim analitičarima šarlatanima, koji imaju samo jedan cilj, a to je cilj srušiti sa vlasti Aleksandra Vučića kako bi ponovo preuzeli vlast i doveli Republiku Srbiju na ivicu bankrota kao što su ga doveli.

Mi imamo napade iz Hrvatske na primer, ne samo iz nje, imali smo iz Bosne, Hrvatske, Crne Gore povezano čak u Bratislavi gde je predsednik jedne susedne nama bratske države napao žestoko predsednika Republike Aleksandra Vučića lažima normalno, Srpsku pravoslavnu crkvu i državu Srbiju. Sve imaju skupa jedan cilj. Srušiti Aleksandra Vučića sa vlasti i zaustaviti ekonomski, politički i kulturni napredak Republike Srbije.

Kada je Hrvatska u pitanju, država Srbija je jasno rekla i rekla da je Tesla, o kome smo govorili ovih dana i danas narodni poslanici, krađa. Posle toga se na naslovnoj strani jutarnjeg lista, to je najtiražniji inače list u Hrvatskoj, pojavio tekst da im se ne može ništa zato što su stavili to, a posle toga opet se u jutarnjem listu pojavi pljuvanje po Srbiji, Aleksandru Vučiću i da smo najveći, optužuju nas, razbojnici na Balkanu. Nismo mi činili genocid. Hrvati su učinili genocid 1941. do 1945. godine u NDH. Hrvati su učinili genocid kad je u pitanju „Oluja“. Molim vas, ponovo podvlačim, ne mešajmo zločin za genocid.

Genocid ima nameru koja se dešava pre rata. Ako govorimo samo o ubijanju i klanju, to je homocid, vidim da to 99% i analitičara meša itd.

Onda su napali na najmlađeg predsednikovog sina Vukana, što je prema njima neopravdani greh. Znate li, poštovani građani, zašto su ga napali, pozadinu? Ne samo da pokušaju da psihološki deluju na predsednika Republike, nego što je Vukan bio sin Stefana Nemanje koji je vladao u Crnoj Gori, pa su poredili Aleksandra Vučića sa Nemanjom, a njegovog sina sa Vukanom, aludirajući na Crnu Goru. To je pozadina, ne što ovo analitičari svaki dan lupetaju ovuda. To je optužba za velikosrpski nacionalizam kojeg nema.

Da smo načisto, ono što je i predsednik Republike rekao, niko u Srbiji ne dovodi državnost Republike Crne Gore, ali imamo problem sa položajem Srba u Crnoj Gori, sa njihovim položajem. Tražimo ista prava, ona koja imaju svi drugi narodi u drugim državama. To je suština toga. Dakle, to kada je u pitanju da i to raščistimo.

Sad, ko se dalje javlja, videli ste. Đilasov i Jeremićev, hajde da kažem, bivši saborac, a danas je predsednik političkog saveta Vuka Jeremića, Vladimir Gajić koji je 27. jula 2021. godine brutalno izvređao dr Kona. Znate li zašto? Izvređao ga je na nacističkoj osnovi, zato što je rekao da je normalno razmišljati o odvajanju vakcinisanih od nevakcinisanih građana, kao što su to i u susednim državama rekli. Gajić je rekao: „Zar je moguće da jedan Jevrejin ovo govori?“ Šta bi bilo da je neko od narodnih poslanika to ovde izrekao? Jesmo li mi ikad slične stvari ovde izgovorili? A mi se optužujemo uvek za neku imaginarnu mržnju koje nema, a oni seju mržnju. Ovo je mržnja. Je li ovo mržnja ili ne?

Isto, vezano za napade na predsednika. Grupa od 50 „grobara“ dobila je po 100 evra od ljudi iz okruženja Dragana Đilasa i njegove stranke, to su svi mediji objavili, da na stadionu skandiraju: „Vučiću, pederu“ 17. jula ove godine u Novom Sadu, na fudbalskoj utakmici. Dakle, vidite o čemu se radi. To je deo specijalnog rata, ja vas uveravam, protiv predsednika Srbije, a kad se on skine sa vlasti, onda će doći opet oni koji će na ivicu bankrota. Lažima idu, iskonstruisanim lažima.

Videli ste juče jednog bivšeg ministra. Da je bilo ko od nas na televiziji pod kontrolom Đilasovom da je izgovorio, pa to bi bilo napada itd. On nama traži psihološku analizu, svim poslanicima i svim članovima SNS i predsedniku države. To je ono lupetalo koje izmišlja stalno, nekakav Prelević. To advokat, pa taj nikad nije istinu rekao koliko ga znam, 20 godina. Taj je izmislio nakon 15 dana jednu rečenicu koju sam ja ovde izrekao, lagao i tražio napad na mene na toj televiziji. Pa, puno ih se bojim, pa će oni odvojiti nas od stranke ili od predsednika Vučića. Oni znaju, džabe su krečili. Pa nisam se ja napadao što nešto vredim, nego što podržavamo predsednika koji vodi bespoštednu borbu za ekonomski napredak naše zemlje i borbu protiv kriminala.

Sad, ko se još javio, videli ste. Sad ćemo malo da kažem o tome. Javila se Marinika Tepić, politički, električni zec Dragana Đilasa. Ona je, dame i gospodo, 2016. godine potpisala Predlog rezolucije o genocidu u Srebrenici, vi se sećate koji ste bili narodni poslanici, i tražila da se sprski narod osudi za genocid, kako bi Srbi otišli u zatvor ako negiraju genocid.

Govorio sam prošle sedmice u ovom visokom domu, Nenad Čanak u Prištinu, Nenad Čanak instruiše Aljbina Kurtija, Nenad Čanak kod Mile Đukanovića, instrukcije kako će napasti. Nenad Čanak instrukcije daje Đukanoviću kako će napasti predsednika u Bratislavi, ne samo predsednika, nego i SNS. Srpsku pravoslavnu crkvu niko nije onako napao kao što je spomenuti gospodin.

Dakle, vidite o čemu se radi, Tepićka je povezana sa banditskim narko-dilerom, vi to vrlo dobro znate, mi smo o tome govorili ovde, Novakom Filipovićem, a on je povezan sa klanom Velje Nevolje, koji je Pančevo pretvorio u svoj kartel. Je li tako, narodni poslanici? Pa vi znate iz prethodnog saziva da je to tako.

Đilas je pobesneo zaista kao, da to ne uporedim sa čim, zbog teksta objavljenog u jednim dnevnim novinama u kojem je jasno navedeno da je Marinika koristila rečnik fašističkog pokreta o kojima je gospodin Bakarec govorio jutros u ovom visokom domu. U toj grupi napada, gle čuda, javio se prof. dr Janko Veselinović, u narodu znani kao „stanokradica“. To je onaj čovek kojem sam direktno ovde rekao da je ukrao stan Milici Badži u Obrovcu u Ulici braće Kurjakovića broj 7. Hvala vam, gospodine potpredsedniče Orliću, i svim prethodnim potpredsednicima, što ste mi dali mogućnost da o tome govorim. Rezultat toga jeste da je Milica Badža nakon 23 godine ušla u svoj stan. A Janko Veselinović nije izbeglica bio, imao je kuću i opravljena mu je bila, zapravo, ne njegova, nego njegovih roditelja. Dakle, to je taj čovek, nek se ispita njegova aktivnost oko „Tesla banke“ u Zagrebu, nek se ispita njegova aktivnost dok je bio zadužen za povratak izbeglica u Hrvatsku, koliko je finansijskih sredstava pokupio. E, o tome treba razgovarati. I on ide nekoga kritikovati ovde. Videli smo ovih dana, moram da kažem da je Janko Veselinović podržao Hrvatsku za lik Nikole Tesle na evru. Nije podržao Srbiju, nego Hrvatsku.

Da skratim, da bi mogle i druge kolege da govore. E sad vidite, u tu hajku, verovatno ste čuli, poštovani narodni poslanici, ali i građani Republike Srbije, još jedanput da podsetim da se uključila, ali stalno 12 godina, dr Vesna Pešić, politička aktivistkinja Dragana Đilasa i Vuka Jeremića, napala je ponovo Aleksandra Vučića, lažući da predstavnici vlasti izražavaju govor mržnje i da je naše, zamislite, poimanje politike uništavanje protivnika. Gde smo mi to radili? Koga smo mi to uništili? A ona je tražila da se uništi politički protivnik. Vi znate, ja neću napamet nikada da govorim, jer Vesna Pešić je tražila uništenje, likvidaciju Aleksandra Vučića kada je 19. januara gospodnje 2020. godine rekla, citiram: „Ako Brnabićka da ostavku, da znate, sprema se doživotni Vučić. E, nema tu bojkota, samo cev u glavu“, završen citat. Je li to poziv na ubistvo? Je li to poziv na ubijanje političkih protivnika? O čemu ona govori?

Pa ona se oduševila što je Inzko doneo zakon kojim se negira genocid u Srebrenici, pa kaže, citiram: „Konačno da Valentin Inzko ide iz Bosne i Hercegovine podignute glave zbog zabrane negiranja genocida u Srebrenici“. Poslušajte dalje, i nastavila: „Ostala je Srbija još, na našu bruku, poslednja koja negira genocid. Zar Srbija nema elementarne ljudske osećajnosti i odlike da više nikada takve stvari ne ponovi?“, završen citat, 25. jula 2021. godine. To je izrekla.

Šta ona zna o genocidu? Ne zna ništa. Je li ona izučila šta se tamo desilo? Ne zna. Za razliku od nje, moja malenkost je svu literaturu svetsku i našu pročitala i izveštaje sve moguće pregledala. Ona i ne čita šta naši naučnici kažu. Nijedan svetski naučnik nije tvrdio da se desio genocid. Za vas je ova informacija, poštovani građani, da vidite kako vas lažu, nijedan svetski.

Ne mogu da pređem preko još dve stvari, a to je da kažem da Dragana Đilasa nikada, nikada nije interesovao razvoj Beograda, ama baš nikada. To ne kažem ja. To kažu njegove stranačke kolege, bivše, a neke i sadašnje. To kaže i glumac Sergej Trifunović koji je rekao Đilasa ne interesuje kultura u Beogradu, a to kažu i neki ambasadori inostrani.

Ja ću sada da citiram bivšeg američkog ambasadora Kamerun ManterA. Manter je 13.09.2009. godine rekao: „Đilas mi je rekao da je njegov plan za Beograd marketinški, a nerealan“.

Da li je, gospodine Đilas, ovo istina što ja govorim svaki dan ovde? Proveri to, izađi pred TV ekrane i reci.

Vidi, ima neko ko pamti u ovom domu i koji izučava. Dakle, to kada je u pitanju Dragan Đilas i razvoj kulture u Beogradu. Pa, to mu je Sergej Trifunović rekao. Jeremić je, kaže, netalentovan političar, a Đilas je uništio kulturu u Beogradu, kao što je istina.

Nije čudo što je bio zatvoren Narodni muzej u Beogradu, Muzej savremene umetnosti, u isto vreme i Narodna biblioteka. Znate ko je bio na vlasti tada? Znate ko je bio direktor Narodne biblioteke i čija se kancelarija Soroševa nalazila deset godina tamo? Mi koji svakodnevno posećujemo te ustanove vrlo dobro znamo.

I, evo, ko se javio? Akademik Dušan Teodorović, zvani glavotres. Narod ga zove tako zbog toga što stalno trese glavom od mržnje kada se spomene Aleksandar Vučić i SNS. Dozvolite ipak da kažem nekoliko reči o tom gospodinu.

On stalno iskazuje mržnju prema SNS, predsedniku države i svakog onoga ko podržava predsednika Republike. Tako je iskazao mržnju prema sjajnom glumcu Nenadu Jezdiću na otvaranju autoputa „Miloš Veliki“ 2019. godine i obavestio javnost da neće više kupovati Jezdićevu, inače, odličnu rakiju. Zamislite, zbog Jezdićeve ljubavi prema uspehu države, prema svojoj državi i uspehu u infrastrukturi isijava mržnja iz jednog akademika prema državi, prema Aleksandru Vučiću i prema glumcu Jezdiću. Da li ja govorim istinu ili ne, poštovani građani i vi narodni poslanici?

Teodorović je isejavao mržnju prema poslanicima u Narodnoj skupštini Republike Srbije u jednoj emisiji pod kontrolom Dragana Đilasa, 18.7.2019. godine, kada je rekao da su narodni poslanici primitivci. Da li smo mi njemu ikada to rekli? Pa, ko isejava mržnju, zamenu teza?

Idemo dalje. Nazove predsednika Vučića 10.3.2012. godine u jednom listu pod kontrolom Dragana Đilasa, direktnim, Staljinom, Hitlerom, Musolinijem, Frankom, Peronom ili dinastija Kim u Severnoj Koreji. Jesmo li mi to ikada njemu rekli, osim kada se on izjasnio?

E, ovo su istine. Dragane Đilas, izađi pa reci da li ja govorim istinu da li ste to rekli ili ne. Što je najteže. otpisao je Dušan Teodorović, kao i Dragan Đilas, Kosovo i Metohiju. I čuveni akademik je otpisao Albancima, kada je rekao 22.7.2012. godine, citiram: „Kosovo nije sastavni deo Srbije“ u jednom listu pod kontrolom Dragana Đilasa. Da li je tako, gospodine akademiče, ili ne? U ime koga se vi odričete jednog dela svoje otadžbine?

Problem na Kosovu nije problem teritorijalne, već ljudskih prava koje su oni zamenili sa teritorijalnim. To nema nigde.

Isti Teodorović akademik je 5.03.2020. godine uporedio građane, verovali ili ne, koji podržavaju Aleksandra Vučića i SNS sa stanovnicima nacističke Nemačke. Da li je tačno, gospodine akademiče? Jel jeste ili niste?

Da li ste možda, gospodine akademiče, rekli: „Na čelu države Srbije je huligan koji je nevaspitan“? Jesmo li mi to nekome rekli? Pa, to radi svakodnevno.

I ovo što je kolega Ivan rekao, potpuno je u pravu - više verujem Velji Belivuku nego Aleksandru Vučiću. To je akademik? Pa, nije on, poštovani građani, profesor. Proteran Saobraćajnog fakulteta u najtežem momentu naše istorije, kada je bilo bombardovanje i sakrio se u državu koja nas je bombardovala i vratio se nakon dve godine, postavila Srbijanka Dugalić protivzakonito ponovo na isti fakultet i ponovo želi da se bombarduje zemlje da bi ponovo otišao u zemlju koja bi nas bombardovala. Zato se zalaže za haos, jer on je prosperitet svoj video samo u haosu i ne samo on, ima ih još mnogo. Malo je vremena da o tome govorim.

Neću više da citiram druge, ali na koncu da kažem, poštovani građani, dok naš predsednik Republike Aleksandar Vučić svakodnevno, ali baš svakodnevno čini nadljudske napore da povrati međunarodni ugled naše zemlje i dosta uspešno to uspeva, provodeći politiku mira, kako vidite, politiku bezbednosti, politiku solidarnosti, politiku zdravlja svih naših građana u zemlji i regionu, politiku kompromisnog, trajnog i održivog rešenja za našu južnu srpsku pokrajinu, politiku modernizacije zemlje i politiku bespoštedne, beskompromisne borbe protiv kriminala, u isto vreme Dragan Đilas, Vuk Jeremić i pojedini intelektualci, pojedini razni analitičari, šarlatani, udružuju se i pokušavaju svakodnevno da obesmisle svaki uspeh naše države na ekonomskom i svakom drugom polju.

Vuk Jeremić da priča? Pa, šta mu radi francuska političarka Mišlen u Centru za održivi razvoj i međunarodnu politiku, evo ja ga pitam, koja se 30 godina zalaže za nezavisno Kosovo i vodi je Nataša Kandić na međunarodne skupove, verovali ili ne, da kaže da ona predstavlja normalnu Srbiju? Progovori, Vuče Jeremiću.

Poštovani potpredsedniče Orliću, poštovana ministarko, Srpska napredna stranka će glasati za ova dva zakona.

Živeo naš ekonomski napredak pod vođstvom Aleksandra Vučića. Hvala.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine dr Orliću, postavljam pitanje Tužilaštvu Republike Srbije. Šta će Javno tužilaštvo poduzeti protiv pojedinaca koji svojim izjavama narušavaju teritorijalni integritet Republike Srbije?

Obrazloženje. Pred veoma teške, važne i mukotrpne razgovore predsednika Aleksandra Vučića sa predstavnicima privremenih prištinskih institucija u Briselu, pojedinci iz tajkunsko-mafijaško-politikanskih grupa iz zemlje i okruženja, zaštitnici tzv. nezavisnog Kosova učinili su sve da predsedniku Vučiću otežaju te razgovore.

Nenad Čanak je pre briselskih razgovora posetio u dva navrata Kurtija u Prištini da ga podrži po pitanju tzv. kosovske nezavisnosti. Ne zaboravite da je Čanak još 5.03.2007. godine kao propali predsednički kandidat izjavio: „Spreman sam da priznam kosovsku nezavisnost“.

Pre predsednikovih razgovora u Briselu, Čanak je posetio Srebrenicu, što je civilizacijski čin, ali nije se setio dan ranije da poseti Kravice i od poštu i srpskim žrtvama, ali zato nije zaboravio da napadne Aleksandra Vučića direktno iz Srebrenice.

Čanak odlazi u Podgoricu juna ove godine da pouči Mila Đukanovića kako da Đukanović napadne Aleksandra Vučića na Međunarodnoj konferenciji o Zapadnom Balkanu u Bratislavi, optužujući ga zbog, kako kaže, citiram – zaštite interesa srpskog naroda Crne Gore i stvaranja velike Srbije, završen citat, što je notorna neistina.

Aleksandar Vučić je stalno naglašavao i naglašava da Srbija nema nikakav problem sa nezavisnosti Crne Gore, to je njihova odluka da budu nezavisna država, ali Srbija neće ćutati na težak položaj sprskog naroda u Crnog Gori.

U govoru punom mržnje prema Aleksandru Vučiću, Đukanović je u Bratislavi rekao, citiram – mišljenje je mnogih da je Srbija izgubila Kosovo kada je Rusija bila slaba, što znači da bi sada bilo vreme da se Kosovo vrati, završen citat i tako narušava integritet Republike Srbije pred razgovorom u Briselu i podržava nezavisno Kosovo.

Poštovani narodni poslanici, i blaženopočivši patrijarh Irinej rekao je za Đukanovića 9. avgusta gospodnje 2020. godine, citiram: „Đukanović je 1998. godine doveden u Patrijaršiju i predstavljen kao budućnost i snažna perspektiva srpskog naroda, a danas tuga me obuzima kada vidim koliki dubok može biti ljudski pad. Sa takvim tražiti mogućnost kompromisa, u to ne verujem“. Završen citat. Rekao je blaženopočivši patrijarh Irinej.

I gle čuda, i Dragan Đilas, u narodu znani Đikaš mafija, uključio se u napade na Aleksandra Vučića pred polazak u Brisel, kako bi otežao razgovor preko svog portala tekstom u kojem je priznao da su kriminalci Belivuka skandirali na utakmici u Novom Sadu, citiram – Vučiću pederu, završen citat i tako je Đilasov portal otvoreno stao na stranu kriminalaca.

Poštovani građani Republike Srbije, Dragana Đilasa uopšte ne interesuje razvoj Beograda, to vi znate, a o tome svedoči bivši američki ambasador u Beogradu Kamerun Manter, koji je 19. marta gospodnje 2009. godine rekao, citiram: “Đilas mi je rekao da je njegov plan za Beograd marketinški, a ne realan“. Završen citat. Time je Điki mafija priznao da ga samo interesuju privatni računi i onih 619 miliona evra po kojekakvim destinacijama.

Poštovani građani Republike Srbije, dok naš predsednik Vučić čini nadljudske napore da povrati međunarodni ugled Republike Srbije provodeći politiku mira, politiku bezbednosti, politiku solidarnosti, politiku zdravlja svih naših građana u zemlji i regionu, politiku dijaloga u pronalaženju trajnog kompromisnog i održivog rešenja za južnu srpsku pokrajinu, dotle Dragan Đilas, Vuk Jeremić i Boris Tadić pune svoje privatne račune po raznim destinacijama sveta, pljujući predsednika države, državu Srbiju i građane Republike Srbije, ne bi li ponovo došli na vlast i doveli Srbiju do bankrota. Neće moći.

Na kraju, apelujem na sve građane Republike Srbije, posebno na Beograđane, i posebno na mladu generaciju, naše studente i naše učenike, da se vakcinišu, jer jedino vakcinacijom možemo dovesti do zdravlja i ekonomskog prosperiteta Republike Srbije. Živela Srbija!

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, pošto sam ja već danas govorio, a i sinoć, da ne kažem previše, dozvolite ipak da kažem nekoliko rečenica pošto sam član Odbora za kulturu. Pošto je naša predsednica Odbora za kulturu izuzetno dobro obrazložila ove predloge, dozvolite da kažem da Odbor za kulturu radi izuzetno dobro i da je više sednica održao nego ranije u dve godine, tri, što se održavao.

Dozvolite da kažem da ću podržati predložene kandidate, jer imaju izuzetno dobre biografije, a isto tako ću podržati rad REM-a, jer obavlja svoj posao u skladu sa zakonom, i to je ono što je jako bitno.

Međutim, dozvolite da ipak kažem, radi građana Republike Srbije i radi naših penzionera, šta se dogodilo ovog meseca prvi put, a nakon 30 godina.

Prvi put, poštovani građani Republike Srbije, posle tri decenije, penzije se isplaćuju bez dotacija budžeta Republike Srbije. Zato se napada Aleksandar Vučić iz dana u dan.

Dozvolite da kažem da je Fond PIO samostalno isplatio penzije za tekući mesec iz uplata doprinosa zaposlenih bez dotacija državnog budžeta i ono što je jako dobro za našu zemlju jeste da je prvi put u istoriji, od kada postoji Fond, a to je 1992. godina, samostalno isplatio penzije za tekući mesec. To je uspeh Republike Srbije, to je uspeh modernizacije koju predvodi Vlada Republike Srbije, a motor ubrzane modernizacije Srbije jeste Aleksandar Vučić. Zato je on napadnut ovih dana sa svih strana. Naplata doprinosa za tekući mesec je uvećan za 36%.

Dozvolite, ipak, pošto većina građana Republike Srbije to vrlo dobro zna: 1970. godine je četvoro radilo a jedan primao penziju. Pazite dobro, to naši građani znaju, iz tadašnjih SIZ-ova su se prelivala sredstva i od tih doprinosa gradili smo Gazelu, gradili smo Sava centar. Samo deset godina kasnije, a to je 80-ih godina, taman smo imali za penziju priliv sredstava. Dalje, 90-ih godina nema SIZ-ova, prerastaju u Fond PIO, a to je 1992. godine, koji se dotira iz budžeta Republike Srbije. Pratite dobro poštovani građani, pa ćete videti uspeh naše države i Aleksandra Vučića.

Od 58 milijardi dinara, koliko je potrebno za mesečnu isplatu penzije, u junu je isplaćeno za milion i 400 hiljada penzionera bez dotacija budžeta, osim jednog dela, zaposlenih u poljoprivredi, koji su ranije obavljali samostalno svoju delatnost.

I da skratim taj deo, poštovani penzioneri, poštovani građani Republike Srbije, dotacije za penzije u 2012. godini iz budžeta bile su 48%. Godine 2016. je Aleksandar Vučić i SNS smanjio to na 36%. Godine 2020. smanjili smo na 20%, a evo već u junu ove godine, PIO fond se samostalno finansira. To je najveći uspeh reforme od 2014. godine koju je sprovodio Aleksandar Vučić a mi pratili.

Tada sam u ovo visokom domu, poslanici se vrlo dobro sećaju, rekao da je onaj ekspoze Aleksandra Vučića na 200 i nešto strana najbolji, najkvalitetniji i najdetaljniji od pojave prvog predsednika Vlade Republike Srbije u 19. veku do danas, jer sam pregledao sve ekspozee. Jel tako, poštovani politički protivnici, koji ste ovde sedeli i činili sprdnju prema nama ovamo? To je taj uspeh. To je pokazatelj danas oživljavanja Srbije - povećanje stope zaposlenosti, smanjivanje sive ekonomije. To su rezultati modernizacije Republike Srbije koju sprovodi Vlada na čelu sa Anom Brnabić, a motor ubrzane modernizacije Republike je naš predsednik Republike Aleksandar Vučić.

Da ne bih oduzimao mnogo vremena, dozvolite ipak da kažem o svojim političkim protivnicima, jer sam mnogo sinoć i jutros govorio, ali da ipak kažem da je jedan predstavnik opozicione stranke, a to je Vuk Jeremić, rekao da je "Aleksandar Vučić pomahnitali mašinovođa", završen citat. Zato što se bori širom Srbije, uzduž i popreko, za modernizaciju Republike Srbije. Vidite kojim rečnikom govori Vuk Jeremić, član međunarodne bande lopova i prevaranata.

Kad sam uzeo reč, pošto su kolege danas o njemu i o Đilasu govorile, dozvolite samo nekoliko rečenica. Taj Jeremić je u autorskom tekstu pariskog "Li Monda", 17. 7. 2018. godine, verovali ili ne ali je istina, kada je Aleksandar Vučić imao važan susret sa predsednikom Makronom, optužio državu Srbiju i njenog predsednika Aleksandra Vučića za širenje stabilokratije na zapadnom Balkanu i time nesagledivo naneo štetu našoj zemlji. To i danas radi i on i Dragan Đilas i još mnogi o kojima sam sinoć govorio, udruženi sa lopovima i prevarantima iz susednih zemalja, sa jednim ciljem - da sruše Aleksandra Vučića, misleći da će ponovo doći na vlast i dovesti državu do bankrota. E, neće moći.

Vuk Jeremić je u autorskom tekstu "Vašington postu" najbrutalnije izvređao Srbiju, njenog predsednika Aleksandra Vučića i to baš, verovali ili ne, pred njegov važan susret sa potpredsednikom Majklom Pensom i time ponovo zabio nož u leđa svojoj vlastitoj otadžbini.

Jeremić je 2008. godine, u razgovoru sa američkim kongresmenom Tedom Poom rekao, citiram - da je ulazak KiM u UN najbolje čemu se Srbija može da nada ako bude imala sreće, završen citat.

Poštovani građani Republike Srbije, ja pitam Vuka Jeremića javno - šta vam, Vuče Jeremiću, bitango jedna, radi švajcarska političarka gospođa Mišelin koja zadnjih 30 godina se zalaže za nezavisno Kosovo u vašem Centru za međunarodnu politiku i održivi razvoj? Odgovori Vuče Jeremiću.

Poštovani građani Republike Srbije, Nataša Kandić vodi ovu gospođu Mišelin na međunarodne skupine i predstavlja je kao predstavnika normalne Srbije. To je taj Vuk Jeremić.

O Draganu Đilasu sam sinoć i jutros govorio, ali sada samo dve rečenice. Poštovani Beograđani, poštovani građani Republike Srbije Đilasa uopšte ne interesuje razvoj Beograda, a o tome sam govorio jutros i sinoć, ali to ne kažem samo ja. To su rekli mnogi uvaženi narodni poslanici u ovom visokom domu i mnogi van ovog visokog doma. Znate ko još to kaže? Verovali ili ne, američki ambasador u Beogradu koji je 19.3.2009. godine rekao, citiram - Đilas mi je rekao da se njegov plan za razvoj Beograda sastoji u marketingu, a da nije realan, završen citat. Jel vam sada jasno, poštovani građani, otkud 619 miliona?

Da ne bi dužio, da ostavim malo vremena i ostalim koleginicama i kolegama, poštovani građani Republike Srbije, dok naš predsednik Aleksandar Vučić čini nadljudske napore da povrati međunarodni ugled Republike Srbije provodeći politiku mira, politiku bezbednosti, politiku solidarnosti i u zemlji i u regionu, politiku zdravlja svih naših građana u zemlji i u regionu, politiku dijaloga, pronalazeći trajno, kompromisno i održivo rešenje za našu južnu srpsku pokrajinu, dotle mafija Dragan Đilas, Vuk Jeremić i Boris Tadić svakodnevno pune svoje privatne račune po raznim destinacijama, pljujući Republiku Srbiju, predsednika Aleksandra Vučića kako bi ponovo došli na vlast i ponovo Srbiju doveli do bankrota.

Šaljem poruku vama, poštovani građani, poštovani Beograđani i Vladi Republike Srbije i predsedniku Vučiću da izdrže do kraja u razbijanju kriminalaca i kriminalnih grupa, jer to će obezbediti još bržu modernizaciju i razvoj naše zemlje.

Na kraju, pozivam sve svoje bivše učenike širom regiona, sve svoje đake, sve svoje studente, kolege profesore da se uključe u proces vakcinacije, jer samo vakcinacijom ćemo moći osigurati zdravlje svih nas i ekonomski napredak.

Živela Srbija! Živeo predsednik naš!

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, poštovana ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su danas dva zakona, Predlog zakona o dopunama Zakona o Visokom savetu sudstva i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama. Pošto su naše kolege dosta o tome rekli, dozvolite da kažem samo dve, tri rečenice da kažem koji je cilj ovih zakona. Cilj je ispunjavanje neophodnih koraka o realizaciji neophodnih i preuzetih od međunarodne zajednice i preporuka grupe država Saveta Evrope u borbi protiv korupcije. To je cilj.

Kada je u pitanju izbor sudija, samo dve, tri rečenice, moram da kažem da je naše sudstvo pre dolaska na vlast SNS i Aleksandra Vučića bilo poslednje u Evropi. Kod izbora sudija nisu se držali ni stručnosti, niti obučenosti, a najmanje o dostojnosti. Da mnogo ne širim o tome, da kažem da u istoriji ovog dela Evrope nije se desilo da u 21. veku pomoćnik ministra za vreme Đilasove vlasti je bio čovek sa srednjom stručnom spremom. Šta ste mogli očekivati od tog čoveka kada je u pitanju pravda i pravo?

Desilo se i nešto nezabeleženo u istoriji sudstva time što su izabrali mrtvog sudiju, godinu dana bio je mrtav iz Požege, za sudiju. Iako je Nata Mesarović, rođaka Borisa Tadića, rekla da je razgovarala više od 200 sati sa svakim pojedinačno, do dana današnjeg, često je prozivam, nije objasnila kako je mogla obaviti razgovor sa mrtvim sudijom. Da rezimiram. Dakle, nisu se držali niti stručnosti, niti obučenosti, a najmanje dostojnosti. Čega su se držali? Samo stranačke opredeljenosti, da li je član DS ili ne.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, poštovane dame i gospodo, mi zadnjih dana imamo koordinirane napade na predsednika Aleksandra Vučića, na državu Srbiju i na SPC. Pred veoma važan susret predsednika Aleksandra Vučića sa predstavnicima privremenih prištinskih institucija u Briselu 19.7. ove godine javili su se, poštovani narodni poslanici, politički napadi na Aleksandra Vučića, političkih lešinara, tajkunsko, mafijaško, političke, domaće, inostrane provenijencije, zaštitnici tzv. kosovske nezavisnosti.

Oni su napadali predsednika Vučića na najprizemniji način klevetama, lažima, izmišljotinama ovaj put čak iz inostranstva. Pošto neću napamet da govorim, ja ću biti jako konkretan. Jedan od njih je i predsednik Crne Gore, Milo Đukanović, bivši Srbin, nazvan milogorac, tako je u narodu znani. Napade je uputio ovaj put verovali ili ne sa Međunarodnog skupa o Zapadnom Balkanu iz Bratislave. Đukanović je u govoru punom neviđene mržnje u Bratislavi napao žestoko predsednika Republike Aleksandra Vučića, SPC, državu Srbiju i čak Rusiju.

Znate šta je rekao tamo kada je napao Aleksandra Vučića, zbog toga kako kaže citiram- zbog zaštite interesa srpskog naroda u Crnoj Gori koju pokušava da predstavi kao legitiman cilj, završen citat. Poštovani građani Republike Srbije, naravno da će predsednik Aleksandar Vučić i država Srbija pomagati naš narod u Crnoj Gori, poštujući nezavisnost Crne Gore, jer je to njihova odluka da bude nezavisna država. Nemamo problema sa tim, već sa položajem srpskog naroda u Crnoj Gori imamo problema.

Đukanović se iz Bratislave meša u unutrašnje stvari države Srbije, narušavajući njen teritorijalni integritet, zagovarajući tzv. nezavisnost KiM. Vi ste gospodine Đukanoviću kazali u Bratislavi, citiram - mišljenje je mnogih da je Srbija izgubila Kosova kada je Rusija bila slaba, što znači da bi sada možda bilo vreme da se Kosovo vrati, završen citat.

Poštovani građani Republike Srbije, poštovani narodni poslanici, poštovani građani Crne Gore, je li ovo mešanje u unutrašnje stvari naše države? Ovom izjavom otvoreno ste, gospodine Đukanoviću, po ko zna koji put narušili svojom izjavom teritorijalni integritet Republike Srbije, a optužujete Aleksandra Vučića. Vi, gospodine Đukanoviću, stalno lažno optužujete predsednika Vučića zato što se zalaže dijalogom za rešenje kompromisno, pravedno i trajno za kosovski problem. Vi ste priznali, gospodine Đukanoviću, tzv. nezavisno Kosovo i time ste narušili teritorijalni integritet naše zemlje. Vi gospodine Đukanoviću, tako na sraman način pokušavate da operete sramnu svoju biografiju kada je u pitanju KiM i kada je u pitanju položaj srpskog naroda u Crnoj Gori.

Aleksandar Vučić, predsednik Republike Srbije, i država Srbija se neće odreći KiM i našeg naroda na KiM. Znate li, gospodine Đukanoviću, zbog čega? Zato što je kosovski problem problem ljudskih prava, a ne teritorijalno pitanje. Znate li još, gospodine Đukanoviću, zbog čega? Zato što KiM u istoriji srpskog naroda zauzima centralno mesto i što je kolevka srpske države, gospodine Đukanoviću. Znate li zašto još? Zato što je KiM srpska teritorija na kojoj se nalazi najviša koncentracija duhovne i svetovne baštine srpskog naroda od neprocenjive vrednosti. Znate li zbog čega još, gospodine Đukanoviću? Zato što suština problema na KiM, poštovani građani, nije u proganjanju Albanaca, u kršenju njihovih ljudskih prava ili u nedovoljnoj autonomiji. Suština problema je, gospodine Đukanoviću, u separatističko-sesesionističkoj težnji ka nasilnom izolovanju srpske teritorije koja je jezgro srpske države i kolevka srpske kulture.

Znate zašto još, gospodine Đukanoviću? Zato što KiM nikada, ama nikada nije bila albanska država. Znate li zašto još, gospodine Đukanoviću, bivši Srbine? Zato što se ni po političkom, niti po pravnom, niti po ekonomskom, niti po kulturnom i etičkom osnovu ne može jedan deo srpske države proglasiti za suverenu državu, niti se jedna nacionalna manjina, u ovom slučaju albanska, te srpske države može proglasiti za suverenu i državotvornu naciju po svim dokumentima, ne domaćim nego inostranim.

Gospodine Đukanoviću, optužili ste sramno i lažno po ko zna koji put SPC prikrivajući svoje vlastite neuspehe i svoj ljudski i političi pad.

Vi ste, gospodine Đukanoviću, dali sebi za pravo da uređujete verski život i ustrojstvo Srpske pravoslavne crkve po meri vaše DPS partije. I to ste stavili u svoj politički program, a niste Srbin, kako vi kažete, već ste po nacionalnosti, rekli ste, Crnogorac.

To je, gospodine Đukanoviću, presedan koji nije viđen nigde u Evropi. Optužili ste sramno SPC u Bratislavi da je, citiram: "klevetničko nacionalistička klerikalno fašistička". Što bi rekli braća Srbi u Crnoj Gori i oni koji se deklarišu kao Crnogorci - e, jado, jadni.

I pokojni je blaženopočivši patrijarh Irinej vas kritikovao kada je 9. 8. 2020. godine rekao, citiram: "Đukanović je 1998. godine doveden u Patrijaršiju i predstavljen kao budućnost i snažna perspektiva srpskog naroda, a danas, tuga me obuzima kada vidim koliki dubok može biti ljudski pad. Sa takvim tražiti mogućnost kompromisa, u to ne verujem". To je rekao blaženopočivši patrijarh Irinej.

Napali ste i Rusiju, ali to neću.

Završiću o vama, gospodine, kada ste vi u pitanju, Đukanoviću, citirajući jednog srpskog poslanika u Crnoj Gori: "Kada ste, gospodine Đukanoviću, od Srba uzimali glasove, od Rusa milijarde, od SPC blagoslov, bili ste veći Srbin od bilo koga, veći vernik od patrijarha. Sada pokušavate da budete veleizdajnik. Nemojte pokušavati, vi to jeste" završen citat, rekao je srpski poslanik u crnogorskom parlamentu, Milan Knežević.

Vi ste, gospodine Đukanoviću, ovoga jula meseca ove godine posetili Srebrenicu, što je civilizacijski čin. Kako to bivši Srbine da se dan ranije niste našli u Kravicama da odate poštu i srpskim žrtvama?

Pred odlazak predsednika Aleksandra Vučića u Brisel na razgovor sa predstavnicima privremenih prištinskih institucija, na težak razgovor, tražeći kompromisno, pravedno i trajno rešenje za našu srpsku pokrajinu, javio se još jedan njegov saborac, a to je ovaj put Nenad Čanak. Išao je u Prištinu, pre odlaska predsednika u Brisel, i sastao se sa Kurtijem alijas Kurtovićem, da podrži tzv. nezavisno Kosovo.

Poštovani građani Republike Srbije, uvaženi narodni poslanici, kako znate, Čanak je 5. 3. 2017. godine kao predsednički kandidat izjavio: "Spreman sam da priznam nezavisnost Kosova". Jel vam jasno zašto je pre predsedničkog puta u Brisel išao u Prištinu?

Čanak je otišao i u Srebrenicu i, gle čuda, otuda je direktno u prenosu napao predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića što nije došao u Srebrenicu. Valjda je želeo da ponovo pokušaju da ga ubiju, jer još do danas nisu istražili pokušaj ubistva prilikom njegove posete Srebrenici.

Čanak se sastao pre ovoga puta i sa Milom Đukanovićem u Crnoj Gori, kaže - svratio na kafu, da zajedno lobiraju za nezavisno Kosovo i Metohiju. Verovatno je dogovarao sa Đukanovićem kako će Milo napasti Aleksandra Vučića u Bratislavi a Kurti u Briselu.

I gle čuda, i ne samo oni, nego ovaj put i Dragan Đilas, pred razgovore u Briselu napao je preko svog portala Aleksandra Vučića tako što je Đilas podržao Belivuka, objavljujući skandalozni tekst na kojem je priznao da su sramno vređali predsednika Vučića na fudbalskoj utakmici u Novom Sadu zbog hapšenja Belivuka. Nakon priznanja da su kriminalci Belivuka skandirali "Vučiću, pederu", Đilasov portal otvoreno je stao na njihovu stranu.

Poštovani građani Republike Srbije, uvaženi narodni poslanici, da skratim. Dragana Đilasa, u narodu znanog "Điki mafija" uopšte ne interesuje Beograd ni razvoj Beograda, njega interesuje samo novac i pljačka. To ne kažem samo ja. Gle čuda, za svog mandata u Beogradu ništa nije napravio, osim što je na svoje račune prebacivao milione evra.

Obratite pažnju, poštovani građani Republike Srbije i vi uvaženi narodni poslanici, da Đilasa ne interesuje razvoj Beograda svedoči i bivši američki ambasador u Beogradu, Kameron Manter, koji je kazao 19. 3. gospodnje 2009. godine, citiram: "Đilas mi je rekao da je njegov plan za razvoj Beograda samo marketing, a ne stvarni", završen citat. Je li tako, gospodine Đilas, a za Evropu đilaš?

Kada je u pitanju Nenad Čanak, da napomenem, u najnovijoj literaturi, nemački diplomata Gert Arens je u svojoj knjizi "Diplomatija na rubu" otkrio da je Nenad Čanak 13. 12. 1991. godine poslao Lordu Karingtonu i Konferenciji o Jugoslaviji memorandum o Vojvodini, u kojem se kaže, citiram, to kaže Gert Arens, da je rekao Nenad Čanak: "budućnost Vojvodine jeste da postane konfederalna jedinica Srbije, ali ako to Srbija ne prihvati, onda će biti nezavisna država", završen citat. Usput da kažem da u toj knjizi isto stoji da je Nenad Čanak 1990. godine predložio za predsednika Republike Ota fon Habsburga i time po ko zna koji put ponizio građane Republike Srbije i državu Srbiju.

Na kraju, dok naš predsednik Republike Aleksandar Vučić iz dana u dan čini nadljudske napore da vrati međunarodni ugled Srbije, provodeći politiku mira, politiku bezbednosti, politiku solidarnosti, politiku zdravlja svih građana u Srbiji i regionu, politiku pronalaženja dijaloga i kompromisnog i trajnog rešenja za našu južnu srpsku pokrajinu, i za Srbe i za Albance na KiM, politiku ubrzanog ekonomskog razvoja, poštovani građani, dotle Dragan Đilas, Vuk Jeremić i Boris Tadić na sve načine pokušavaju, u saradnji sa inostranim faktorima, da se vrate na vlast, odričući se KiM, kako bi Srbiju ponovo doveli na ivicu bankrota.

Ovih dana lansiraju laži preko svojih medija. Kao istoričar, ja u istoriji to nisam video.

Evo, predsednik Vučić je otvorio novi Dom zdravlja u Borči i odmah su njegovi mediji dolazili tamo da lansiraju laži u naslovu, ali su na kraju ipak priznali da je to jedan izvanredan dom zdravlja, ali će biti, znaju to građani Palilule, i kanalizacija, ali, Boga mi, i gas.

Ovog puta ja se zahvaljujem narodnim poslanicima sa te opštine, gospodinu Todoroviću i gospođi Mijatović i poslanicima iz beogradskih opština na podršci koju su pružili tada.

Na kraju, narod dobro zna, gospodine Đilas, i pamte i ne zaboravlja. Znate zbog čega? Zbog toga što ste vi i Boris Tadić, Vuk Jeremić uništili našu prošlost, uništili našu sadašnjost, uništili budućnost naše dece, a da ste ostali još samo godinu dana na vlasti uništili bi i naše korene. Zbog toga narod dobro pamti.

Živela Srbija!

Poštovana potpredsednice Narodne skupštine, poštovana ministarko Vujović, sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pošto su koleginice i kolege narodni poslanici skoro iscrpeli dnevni red, ja ću ipak nekoliko rečenica da kažem, iako sam u sklopu ove teme pripremio da Draganu Đilasu postavim jedan broj pitanja. Od njih ću odustati, samo ću deo večeras da ga upitam, jer kaže prošli put nije razumeo neka pitanja.

Dakle, ovde su danas veoma važni sporazumi, gospođo ministarko, za unapređivanje i zaštitu životne sredine, pogotovo kada je u pitanju projekat modernizacije daljinskog grejanja grada Kragujevca, koji ima sa jedne strane za cilj smanjenje goriva i sa druge strane, smanjenje zagađenja vazduha. To je izuzetno važno.

S tim u vezi, ja ću pred kraj svog govora citirati danas i šefa narodnjaka u Evropskom parlamentu, vezano baš za Srbiju, da građani Republike Srbije vide kako Srbija ima, pogotovo predsednik Srbije Aleksandar Vučić, viziju kada je u pitanju i zaštita životne sredine i industrijalizacija naše zemlje.

Kragujevac je, kao što ste i vi rekli, prvi grad koji ide u realizaciju ovakvog projekta. Ovi ostali sporazumi nemaju direktnu finansijsku podršku, ali će omogućiti veću trgovinsku razmenu i tako ćemo postići veću konkurentnost, što je izuzetno važno za našu privredu.

Poštovani građani Republike Srbije, kada je u pitanju zaštita u unapređivanje životne sredine, bivša vlast Dragana Đilasa nije imala sluha za to.

Pošto ja ne volim da pričam napamet, dozvolite da ipak iznesem dokaze i konkretne podatke.

Njihov ministar je bio, kako znate, dr Oliver Dulić. Samo da podsetim građane Republike Srbije da je dr Dulić platio 25.000 evra za sajt „Očistimo Srbiju“. Tada je taj sajt koštao 1.000 evra. To ne kažem ja, to kaže DRI.

Vidite, isti ministar Dulić platio je za promociju, verovali ili ne, akcije „Očistimo Srbiju“, dakle, za promociju te akcije, 475.790 evra.

Da li možete, poštovani građani, sada videti šta je bivša vlast radila prilikom zaštite i unapređivanja čovekove okoline? I gle čuda, tačno znam da ćete pogoditi, poštovani građani, ko ga je podržao? Gradonačelnik Dragan Đilas i branio ga i ove pare.

Ja ga pitam večeras, gospodine Đilas, a za Evropu Đilaš, da li su tačni ovi podaci? Dabome da jesu.

Kad sam već kod Dragana Đilasa, postaviću mu samo nekoliko pitanja večeras, a ostala pitanja će slediti na drugim sednicama. Evo, neka građanima Republike odgovori. Da li je tačno, gospodine Đilas, samo da podsetim, jer ima ko da pamti u ovom parlamentu, da ste za u jeku pandemije, za vreme karantina pozvali naše penzionere da slobodno šetaju i da im virus Kovid-19 ne može ništa da učini i napadali ljude koji su štitili zdravlje, počevši od lekara, Kriznog štaba, na čelu sa dr Konom, a naše lekare, naše medicinske sestre, a posebno predsednika Aleksandra Vučića? Ako imate bar malo morala, izađite, bre, na TV pod vašom kontrolom i recite da li je ovo istina ili ne.

Drugo pitanje – da li je tačno, gospodine Đilas, da ste vi jedan deo opozicionih stranaka predvodili u bojkotu, zapravo, i time ih isključili iz političkog života i stavili ih pod svoju kontrolu, pogotovo Dragana Lutovca, u narodu zvani zalutovac. Zašto zalutovac? Jer je u politiku zalutao i evo, kontroliše ga, to kažu njihovi iz DS. Recite da li je tačno ili ne?

Treće pitanje – da li je tačno, gospodine Đilas, da je vaša službenica Biljana Lukić htela na pešačkom prelazu da pregazi novinara Predraga Sarapu, ali je odustala da ne bi, citiram, isprljala auto? Završen citat. To je bilo maja gospodnje 2021. godine. Tako ste pokazali svoj odnos prema novinarima. Nažalost, nevladine organizacije nisu reagovale.

Da li je tačno, gospodine Đilas, da ste vi 18.7.2019. godine izjavili na TV pod vašom kontrolom: „Srbija je zemlja u kojoj nema ni slobode, ni demokratije, u kojoj su narušene moralne vrednosti“? Zamislite šta on govori svojoj zemlji? Pa, o kojoj vi demokratiji govorite? O kojoj slobodi, gospodine Đilas, sa 619 miliona evra, sa računima u 17 zemalja, 56 i ko zna koliko računa itd? Time ste pokazali svoj odnos, ne samo prema otadžbini, nego i prema građanima Republike Srbije.

Da li je tačno, gospodine Đilas, da ste 18.7.2019. godine na TV pod vašom kontrolom sramno izjavili: „Ne sumnjate da bi Aleksandar Vučić uveo Srbiju u rat sada samo kada bi imao s kim da ratuje“? Da li ste svesni koliko optužujete institucije Republike, državne, sistema, a pogotovo predsednika Aleksandra Vučića? U momentu kada Aleksandar Vučić sprovodi politiku mira ne samo u okruženju, nego i u Evropi i šire. To ne kažem sam ja, to kažu evropski zvaničnici.

Da li imate malo stida sada posle te izjave nakon godinu dana? Da li imate obraza? Naravno da nemate jer vam je deblji nego moj đon. Nemate obraza da se zastidite.

Idemo dalje. Da li je tačno, gospodine Đilas, da je pokojna Verica Barać raskrinkala načine na koje ste vi, gospodine Đilas, kao gradonačelnik Beograda sticali bogatstvo nameštanjem državnih tendera? Bogatstvo za svoje privatne firme i za svoje kolege?

Da li je tačno da je Verica Barać govorila da vi, gospodine Đilas, imate svoje privatne firme kao gradonačelnik Beograda i da ste stalno poslovali sa budžetom, ne samo lokalnih zajednica, nego i Republike i tako prali ogroman novac građana Republike Srbije, a pre stupanja u politiku bili ste običan gologuzan? Otud je, poštovani građani, 619 miliona, je li, u 17 zemalja i 67 računa.

Da li je tačno, gospodine Đilas, da ste vi vršili kontrolu medija u Srbiji u to vreme time što ste kupovali minute, plaćali avansno i tako uticali na medije, te da ste vršili kontrolu dnevnih novina, kupovali prostor u medijima i cenzuru novina? Da li je tačno ili ne? To ne kažem ja, to pokojna Verica Barać kaže. O kakvim medijima vi govorite?

Poštovani građani Republike Srbije dozvolite da kažem vezano za zaštitu i unapređenje čovekove okoline još nekoliko rečenica.

Poštovana ministarka, ovih dana kroz razne nevladine organizacije se napada Republika Srbija, kroz udruženja za zaštitu i unapređenje životne sredine. To ne kažem ja, to kaže šef narodnjaka u Evropskom parlamentu, jer nam preti opasnost da ne aktiviziramo modernizaciju Republike Srbije, ne samo Srbije nego Evrope.

Citiraću ga, ne volim napamet da pričam. Šef narodnjaka u Evropskom parlamentu Manfred Veber, inače blizak saradnik Angele Merkel, jedan od najboljih saradnika, obratio se javnosti istim rečima, verovali ili ne, kao i naš predsednik Aleksandar Vučić, poštovani građani, vama. Ja ću sad citat tačno reći, a vi prosudite da li je tačno. Kaže Veber: „Brinemo o ekologiji, ali moramo sprečiti puzajuću deindustrijalizaciju opasnu po ekonomski poredak u slučaju velikog zaokreta prema politici koju provode pojedini tzv. zeleni pokreti“.

Je li istina da je ovo predsednik Aleksandar Vučić zadnjih 15 dana, ima, čini mi se, 10-15 dana obraćajući se građanima Republike izgovorio ove reči? Dabome da jeste. Zašto vam to govorim? Govorim zbog toga da vidite koliko naš predsednik ima viziju, ne samo Republike Srbije, nego i evropsku viziju i kolika nam se opasnost krije od deindustrijalizacije pod vođstvom ovih pokreta koji imaju za cilj samo da zaustave investicije u našoj zemlji.

Gde se god pojavi fabrika, evo ih, protiv su. Da sad ne nabrajam, imam 20 takvih slučajeva gde su se oni pojavili, uprkos tome, je li, da mi zaista vodimo računa o zaštiti i unapređenju životne sredine o kojima su koleginice govorile. Hvala vam, gospođo ministarko, što ste učinili sve ovo za vrlo kratko vreme, vidljivo građanima Republike Srbije.

Pošto se primiče kraj, dozvolite na kraju da kažem da dok naš predsednik Republike Aleksandar Vučić svakodnevno, kako vidite, poštovani građani Republike Srbije, vraća međunarodni ugled naše zemlje širom sveta, sprovodeći politiku mira, a ne rata, kao što laže Dragan Đilas, politiku bezbednosti, politiku solidarnosti širom Evrope i sveta, politiku zdravlja ne samo naših građana za razliku od Đilasa, nego i zdravlja u regionu i šire, politiku ubrzane modernizacije Republike Srbije, politiku kompromisa i trajnog i održivog rešenja za našu srpsku pokrajinu, dotle Dragan Đilas, Vuk Jeremić i onaj nesretni Boris Tadić, videli ste ga juče kako lupeta, je li, na televizijama pod kontrolom Dragana Đilasa pune svoje džepove, blateći Republiku Srbiju, institucije Republike Srbije, posebno predsednika Aleksandra Vučića, dok on svakodnevno izgara u modernizaciji, jer je on motor modernizacije Republike Srbije. Hvala lepo.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine dr Orliću, poštovana ministarko Vujović sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite gospođo Vujović da iskažem zahvalnost na svemu što ste kao ministar uradili na unapređenju i na zaštiti čovekove sredini u Republici Srbiji i da kažem da vašu marljivost su prepoznali građani Republike Srbije.

Pošto su moje kolege i koleginice uglavnom rekli o zaštiti prirode i o drugoj tački, dozvolite da kažem zašto, zarad građana Republike Srbije, zašto ove izmene.

U prvom redu, da se uklone uočeni nedostaci u dosadašnjoj primeni zakona. Drugo, da zakon uskladimo sa planskim sistemom Republike Srbije, jer nije bilo dovoljno usklađenosti.

Dalje, usklađivanje sa Zakonom o inspekcijskom nadzoru, i to je potrebno učiniti. Usklađivanje sa propisima EU, to je jedan od naših zadataka. Zatim, odredbe o ekološkoj mreži su definitivno zaista i detaljno razrađene u ovom predlogu zakona, što je vrlo bitno radi uspostavljanja ekološke mreže Republike Srbije, kao i ekološke mreže EU.

Jedan deo izmena odnosi se na izgradnju malih hidroelektrana u zaštićenim područjima, iako smo mi nedavno usvojili Zakon o obnovljivim izvorima energije, koji zabranjuje izgradnju malih hidroelektrana na zaštićenim područjima. Međutim, proces se ovaj mora dovesti do kraja.

To je što se tiče zakona, a sada, potpredsedniče, dozvolite da nekoliko stvari kažem šta se dešava na političkom životu ovih zadnjih dana.

Zadnjih dana su se ostrvili na predsednika Vučića i na SNS i na Republiku Srbiju mnogi iz okruženja, ali i mnogi iz naše Republike.

Ja ću spomenuti nekoliko njih. Verovali ili ne, ostrvio se ovoga puta i Boro Novaković, koji je, vi znate, poštovani građani, da vas podsetim ko je taj čovek. To je čovek koji je profesionalni lopov. Kada to kažem, ja neću napamet da pričam, nego da vas podsetim da je on uhvaćen u organizovanoj krađi glasova u Narodnoj skupštini Republike Srbije, ovde u ovom visokom domu, 2001. godine. To je ona tzv. afera „Solun“. Onda vam je jasno za kakvu se on demokratiju i revanšizam zalaže, pošto je on potpredsednik onog Vuka Jeremića, člana međunarodne bande lopova i prevaranata.

Samo da vas podsetim, Novaković je 2001. godine bio na službenom putu u Solunu, a nije bio prisutan na sednici Narodne skupštine Republike Srbije, ovde u ovom visokom domu, kada se glasalo o Zakonu o radu. Gle čuda, ali je neko koristio njegovu poslaničku karticu i glasao umesto njega.

(Aleksandar Martinović: Bojan Pajtić.)

Bojan Pajtić, tako je, gospodine Martinoviću, Bojan Pajtić. To su ti ljudi koji danas kritikuju predsednika države i sve ono što se danas radi u Republici Srbiji.

Samo usput da kažem da je taj isti Boro Novaković osuđen na 3,5 godina zbog malverzacija u Novom Sadu dok je bio na vlasti. A on je potpredsednik Jeremićev. Šta da kažem za Vuka Jeremića? Taj stalno radi protiv interesa naše zemlje, verovali ili ne, kontinuiranih 15, 20 godina.

Ja ga sada pitam, pred vama narodnim poslanicima i pred svim građanima Republike Srbije, da li je tačno, gospodine Vuče, da u savetodavnom odboru vašeg Centra za međunarodne odnose i održivi razvoj, da li je tačno da se nalazi švajcarska političarka Mišelin Kalmi-Rej? Zašto to kažem? Ta gospođa se decenijama bori za tzv. nezavisno Kosovo. Da li to možete verovati, poštovani građani?

Šta vam, Vuče Jeremiću, bitango jedna, radi ta žena? Koga ona predstavlja tamo? Znate koga, poštovani građani, predstavlja? Predstavljala je Natašu Kandić na međunarodnim skupovima kao predstavnik normalne Srbije. Jadna Srbija koga jedna i druga predstavlja.

Poštovani građani, ne treba da vas čudi zašto bitanga Vuk Jeremić to radi. On se odrekao Kosova već 2008. godine. On je decembra 2008. godine u razgovoru sa američkim kongresmenom Tedom Doom rekao, citiram: „Ulazak Kosova i Metohije u UN je najbolje čemu se Srbija treba da nada“. Završen citat. Time je zabio nož u leđa vlastitoj državi. Jel vam sada jasno, poštovani građani, šta ova žena iz Švajcarske radi u njegovom centru? Radi na nezavisnosti Kosova i zabija nož u leđa vlastitoj državi.

Samo da podsetim građane. Jeremić je bez saglasnosti Narodne skupštine Republike Srbije zatražio prebacivanje kosovskog problema iz Saveta bezbednosti UN u Evropsku uniju i time onemogućio stavljanje veta od strane Rusije i Kine i ponovo zabio nož u leđa vlastitoj državi. Da ja mnogo ne nabrajam, ima toga mnogo.

Samo da kažem, zato šiptari 27.7. ali to je bilo 2010. godine, slave ga, ali svake godine na 27.7. kao jednog od najvećih datuma za tzv. državnost Kosova. Toga dana je Vuk Jeremić dao Prištini pravni argument da guraju svoju tzv. nezavisnost. Šiptarsko rukovodstvo u Prištini smatra Vuka Jeremića tvorcem najvažnijeg papira u rukama tzv. nezavisnosti Kosova i Metohije. To je taj Vuk Jeremić. Ima toga još mnogo, ali ja neću dalje o njemu.

Poštovani građani, da vidite ko kritikuje predsednika države, SNS i narodne poslanike u ovom visokom domu i za koga taj čovek radi. Ja neću govoriti o onim milionima koji su mu dolazili iz Mongolije i kojekakvih drugih destinacija.

Ko se još ostrvio na predsednika Vučića i na Srbiju? Predsednik Republike Crne Gore Milo Đukanović. Ja moram da progovorim o tome. On napada Srbiju iz Srebrenice, videli ste prekjuče. Taj čovek, samo da građane podsetim, ovo moram radi Srba u Crnoj Gori i radi Srba u Srbiji i drugih građana Republike Srbije, Milo Đukanović je predložio formiranje pravoslavne crkve nacionalnih Crnogoraca i time zabio nož u leđa SPC. Ja pitam, da li je tačno ili ne? Tačno je da je to predložio.

Đukanović kaže, citiram: „Obnovili smo državu, pa moramo obnoviti i crkvu“. Završen citat. Pa, niko ne negira crnogorsku državu. A ovo da će obnoviti crkvu, to je Pavelićeva teza. On to vrlo dobro zna. Za Đukanovića je važno da iz autokefalne SPC izbaci epitet srpska, a da ostane pravoslavna crkva nacionalnih Crnogoraca. Pazite, nacionalnih Crnogoraca. I to otvoreno ovde moram da kažem kao čovek struke, a ne samo kao narodni poslanik.

Isto tako, svesno ide na formiranje nacionalnosti Crnogoraca.

Poštovani građani Republike Srbije i vi, poštovani građani u Crnoj Gori, takva nacionalnost nikada u Crnoj Gori nije bila od 10. do 20. veka. To znaju svi istoričari u Crnoj Gori, a i širom bivše Jugoslavije i širom Evrope, znači, od 10. do 20. veka nije postojala.

U svim crnogorskim udžbenicima, ja sam ih pregledavao, iz 19. veka sva izdanja, piše da u Crnoj Gori žive Srbi. Niko normalan i ovde od nas neće dovoditi u pitanje državu Crnu Goru. To niko ne dovodi u pitanje. Ona je postojala od 19. veka, postoji i dan danas. Ali, identitet državni postoji i narodni i nacionalni identite. Državni identitet Crne Gore stvaran je zaista vekovima.

Međutim, kada se radi o nacionalnom, odnosno narodnom identitetu, isto je stvaran od 10. veka pa do danas.

Poštovani građani, da razjasnimo to, šta je to nacionalni identitet Srba u Crnoj Gori, šta su sačinjavali? Autokefalna SPC, srpski jezik, srpsko pismo, srpska kultura i srpski običaji. I tu zaista nema dileme.

Postavljam pitanje – kako Milo Đukanović, predsednik Crne Gore, misli da obezbedi vernike za pravoslavnu crkvu nacionalnih Crnogoraca? Tu nema nijednog vernika. Pa, on je to tako formirao pre 27 godina u Domu kulture u Cetinju, a registrovao u lokalnoj policijskoj stanici, verovali ili ne, ali to je tačno.

Zaista da kažem, 2006. godine Đukanović je izdvojio Crnu Goru iz državne zajednice sa Srbijom suprotno većini u Crnoj Gori, referendum je pokraden, svedočenje knjige Jovana Markuša na 1290 strana. To je tzv. „Bela knjiga“, koju ste verovatno čitali.

Danas Dejvid Gibs, američki istoričar, tvrdi da je prilikom izbora Mila Đukanovića za predsednika države kupljen sve i jedan glas. Pročitajte tu knjigu, pa ćete videti.

Kad smo pri kraju Mila Đukanovića, da ipak kažem da 12. maja 2020. godine da je uhapsio, naredio da se uhapsi, nakon Svetovasiljevske liturgije u Nikšiću vladika Joanikije.

Poštovani građani, vi koji ste stariji, komunisti za 45 godina vladanja nikad nisu uhapsili niti jednog vladiku. I moram da vam kažem da se nisu mešali u crkvene odnose.

Mislim i meni je drago što je tako, da su mladi i stari u Crnoj Gori konačno shvatili da je SPC u Crnoj Gori poslednja i najveća brana onoga što nas čini ljudima, posebna brana nacionalnog i verskog identiteta.

Moram da citiram ovde pokojnog patrijarha Irineja, koji je kritikovao Mila Đukanovića, pa citiram šta je rekao: „Milo Đukanović je doživeo veliki ljudski pad. On je 1998. godine doveden u Patrijaršiju i predstavljen kao budućnost i snažna perspektiva srpskog naroda. On je tako govorio i obećao, a danas, kaže patrijarh, tuga me obuzima kada vidim koliki dubok može biti ljudski pad. Sa takvim tražiti mogućnost kompromisa, u to ne verujem.“ Završen citat, 9. avgusta 2020. godine, pokojni patrijarh, tri, četiri meseca pre smrti je to izjavio.

Ja bih rekao, Milo Đukanović, jado, što bi rekli crnogorski, nije se desilo da jedan predsednik bilo koju nacionalnost pretvara u drugu nacionalnost i da pretvara crkvu, nego što se desilo za vreme Pavelića.

Što se tiče Mila Đukanovića, ali neka zna, Srbi će stalno i matica Srbija pomagati srpski narod u dijaspori i u okruženju. Neće se mešati u njihov izborni proces tamo, ali ja ga molim, neka obezbedi Srbima u Crnoj Gori ono što i Srbija obezbeđuje drugim manjinama, iako Srbi u Crnoj Gori nisu manjina nego narod. Neka obezbede 30%, od opštinskog nivoa do republičkog, a videli ste da on to zaista ne čini.

Poštovani potpredsedniče i narodni poslanici, verovali ili ne, ostrvio se ovih dana na predsednika Vučića niko drugi nego Nenad Čanak, zvani "Gicoje". I to odakle? Iz Srebrenice kritikuje predsednika Vučića. Šta reći o Nenadu Čanku? Taj se stalno bori za nezavisno Kosovo, verovali ili ne. Čanak je 5. 3. 2017. godine kao propali predsednički kandidat rekao: "Spreman sam da priznam nezavisnost Kosova" i time se uvrstio u tim izdajničkih bitangi naše zemlje.

Unazad nekoliko dana išao je u Prištinu i vrlo je pohvalno što je posetio grob jedne Albanke. Zašto nije posetio Dragicu Gašić u Đakovici? Nije mu palo napamet. Ili onog malog dečaka iz Gojbulje? Ne pada mu napamet. Znate zašto je išao? Ja imam hrabrosti da kažem - uzeo je pare i vratio se od Aljbina Kurtija. To radi stalno. E, tako radi Nenad Čanak i njemu jednom treba da se kaže da to više nema smisla.

Nemački diplomata, poštovani potpredsedniče Orliću, Gert Arens je u svojoj knjizi, koja nosi naslov "Diplomatija na rubu" otkrio da je Nenad Čanak, verovali ili ne, 13. 12. 1991. godine poslao lordu Karingtonu i konferenciji o Jugoslaviji memorandum Vojvodine u kojem se kaže: "Budućnost Vojvodine jeste da postane konfederalna jedinica Srbije, a ako to Srbija ne prihvati, onda će ona biti nezavisna država". Zašto se zalaže za nezavisno Kosovo? Zato jer očekuje i bori se da to bude i Vojvodina. I ovo jednom neko mora da kaže otvoreno gospodinu Nenadu Čanku. I još usput da kažem da je Nenad Čanak 1990. godine, verovali ili ne ali je istina, evo ja ga pozivam neka kaže, za predsednika Republike predložio Oto fon Habzburga i time ponizio srpski narod i državu.

Poštovani građani Republike Srbije, ima još jedan koji se ostrvio na predsednika Srbije i na Republiku Srbiju, a to je bivši poslanik DS, Balša Božović. To ne možete da verujete. Ja citiram što je izrekao 12. jula 2021. godine. On je rekao, citiram: "Genocid u Srebrenici ne sme nikad da se zaboravi i istina o genocidu mora zauvek da odzvanja", završen citat i optužio je Srbe i Srbiju za genocid.

Balša Božović, izvinite, Božovići, ja ću mu reći, a on zna šta to znači kada mu kažem Božovići, jer sam mu to govorio ovde dok je bio poslanik. Vidite šta taj čovek radi. Znate li šta taj čovek radi, kako se bori protiv Republike Srbije?

Ja ću sada da vam kažem. Spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta je izradio studiju jednu koja nosi naziv "Mapiranje lažnih vesti i dezinformacija na Balkanu" i označio ko je najveći širitelj lažnih vesti u Srbiji. Poštovani građani, da li možete verovati koga su označili? Ne štampu, nego upravo Balšu Božovića kao najvećeg širitelja lažnih vesti.

Ja ga sad pozivam, ako ima i malo morala, a verujem da nema, i obraz, jer mu je deblji nego moj đon od cipele, jer ga nema, nek se izvini predsedniku Republike i njegovoj porodici za sve laži koje je izgovarao u zadnjih pet godina, neka se izvini gospodinu dr Martinoviću za sve laži koje je izgovarao, dr Orliću za sve laži i sinoć jedna televizija pod kontrolom Dragana Đilasa ponavlja te laži koje je izgovorio Balša Božović, tri-četiri puta sinoć. Sve neistine i laži. Dakle, nema on obraza, taj čovek nema obraza.

Znate sa čim se još bavi? Osnovao je Akademiju za demokratiju sa centrom u Novom Sadu za čitavu regiju. Znate li koga je pozvao za predavača? Vi ćete se šokirati, poštovani građani. Bogića Bogićevića, onaj čijim glasom je razbijena Jugoslavija, jer nije glasao za vanredno stanje, a da ne govorim o drugima koji se pojavljuju.

Takvi napadaju predsednika Vučića i sve ono što je za vreme predsednika Vučića napravljeno u ovoj državi. Vidite, svaku fabriku napadaju da se ne gradi. Koga je još napao? Srpsku pravoslavnu crkvu. Udružio se sa najvećim ekstremima iz Hrvatske, sa Sonjom Biserko, koji optužuju Republiku Srbiju, Aleksandra Vučića za pravljenje tzv. nekakvog srpskog sveta, to Balša Božović izgovara ovih dana, kaže, na relaciji Beograd, Podgorica i Banjaluka. To su strašne stvari.

Na koncu, nije ni čudo, jer znate šta je on rekao za Kosovo, citiram: "Svi znaju da je Kosovo definitivno izgubljeno u ratu 1999. godine". To je rekao Balša Božović. Znate li čiju on politiku sprovodi? Vi ste pametni, poštovani građani, vama su dovoljne samo informacije, pa da zaključite.

Dok naš predsednik Aleksandar Vučić svakodnevno vraća međunarodni ugled Srbije i to čini vrlo uspešno, sprovodeći politiku mira, politiku bezbednosti, politiku solidarnosti, politiku zdravlja svih naših građana, ne samo u Srbiji, nego i u regionu, politiku ubrzane modernizacije Republike Srbije i politiku kompromisnog i dugotrajnog rešenja za našu južnu srpsku pokrajinu, dotle Dragan Đilas, Vuk Jeremić i njihovi saradnici blate državu Srbiju, sprovodeći pljačku građana Republike Srbije i zato su ih građani već jednom bacili u političku prošlost za koju tvrdim da se nikada više neće pojaviti na političkoj sceni Republike Srbije. Siguran sam da će ih pravda stići pre ili kasnije i ja verujem u naše pravosuđe. Hvala lepo.

Poštovani potpredsedniče dr Orliću, poštovana ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, odmah da kažem da podržavam sve nacrte sporazuma koji su danas na dnevnome redu ovog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije, jer su izuzetno važni za ubrzanu modernizaciju naše zemlje, koju provodi Vlada Republike Srbije, a motor ubrzane modernizacije Republike Srbije je naš predsednik Aleksandar Vučić.

Pošto su moje kolege i koleginice dovoljno kazale o ovim nacrtima, dozvolite samo nekoliko rečenica vezano za gasni sporazum Niš – Dimitrovgrad - Bugarska (granica).

Poštovani narodni poslanici, vi koji ste bili u prošlom sazivu, a i vi poštovani građani Republike Srbije koji pamtite, kada smo u ovom visokom domu se opredeljivali za izgradnju gasovoda od Zaječara do Horgoša dužine 406 kilometara, naši politički protivnici, Dragan Đilas, Vuk Jeremić, Boris Tadić i drugih okupljenih u Demokratskoj stranci, bili su protiv toga, govoreći da do realizacije neće nikada doći. Ovde su to govorili u ovom visokom domu i naravno lagali. Lagali su.

Evo, ovaj gasovod je završen, dužine od 400 kilometara od Zaječara do Horgoša i tu nismo dizali na velika zvona i, gle čuda, novinari skoro da nisu i zabeležili to. Šta su radili ti novinari kada bar nisu nekoliko puta istakli ovaj gasovod za koji su tvrdili i oni, većina, da nikada neće doći do realizacije.

Ovaj projekat danas koji je na dnevnom redu, samo dve rečenice, Niš – Dimitrovgrad - Bugarska (granica) je prioritetan. Zašto je prioritetan za nas i ne samo za nas, nego i za EU? Zbog toga što će se njegovom realizacijom osigurati povezivanje gasnog sistema Republike Srbije sa susednim zemljama i ne samo to, već i omogućiti dopremanje prirodnog gasa na tržište i drugih pravaca snabdevanja. To je jako važno za naš ukupni privredni razvoj.

Kako ste videli, ovaj projekat će zadovoljiti 80% trenutnih potreba. Deonica je duga 109 kilometara. Radi se o zajmu od 20 miliona evra, koje će pozajmiti Evropska investiciona banka.

Dozvolite sada da kažem da mi ovih dana, poštovani potpredsedniče dr Orliću, svakodnevno imamo medijske napade na predsednika Republike bez i jednog argumenta. Gle čuda, u te napade uključio se, verovali ili ne, i potpredsednik stranke Vuka Jeremića, bivši Srbin Borivoje Borović.

On je sa velikim oduševljenjem, verovali ili ne, primio vest da je crnogorskom parlamentu usvojena rezolucija kojom se srpski narod označava kao genocidan. Taj Borović, bivši Srbin, je brutalno napao vlast u Srbiji, predsednika Vučića i zatražio da prestane da komentariše dešavanja u Crnoj Gori i usvojenu rezoluciju, odnosno, poštovani građani, da zabrani da se naš srpski narod u Crnoj Gori da se zaboravi. To je tražio.

To je taj borac iz Petog oktobra. To je taj borac iz devedesetih godina, kada je naš srpski narod u Pakracu bio napadnut, a on dizao zajedno sa Vukom Draškovićem ustanak ovde u Beogradu. To da se zna. On je doslovce rekao: "Aktuelna vlast treba da drži ruke dalje od Crne Gore. Oni žele da Crnu Goru tretiraju kao svoju provinciju. Mi Srbi i Crnogorci koji živimo u Srbiji nećemo to dozvoliti".

Da li možete verovati, poštovani narodni poslanici, da je to izrekao?

Ja ga pitam – je li on Srbin ili Crnogorac? Evo, pitam ga direktno.

Ovo je važno, poštovani građani. Borovićev šef je niko drugi nego Vuk Jeremić, vođa, odnosno član međunarodne bande lopova i prevaranata, veoma blizak Vuk Jeremić sa Milom Đukanovićem, pa ako hoćete i Milanom Roćenom, savetnikom Mila Đukanovića, jer je Vuk Jeremić rekao u razgovoru sa njim da će mu je…, je li, mater Srbiji, a ovaj Crnoj Gori. Završen citat.

Vidite o kome se radi, o kakvim se ljudima radi. Od Vuka Jeremića niste mogli, poštovani građani, ništa drugo očekivati. To je taj Vuk Jeremić koji je decembra 2008. godine u razgovoru sa američkim kongresmenom Tedom Doom, rekao, citiram: “Ulazak Kosova i Metohije u Ujedinjene nacije je najbolje čemu se Srbija treba da nada“, završen citat i tako se odrekao Kosova i Metohije i svrstao u red izdajničkih bitangi naše zemlje.

Poštovani građani Republike Srbije, zato 27. oktobra 2010. godine, jedan od najvećih datuma za tzv. državnost Kosovo. Toga dana je Priština dobila, zahvaljujući Vuku Jeremiću, pravni argument da gura svoju nezavisnost do kraja.

Poštovani građani Republike Srbije, vama se obraćam, zato Priština slavi Vuka Jeremića, jer ga šiptarsko rukovodstvo smatra tvorcem najvažnijeg papira u rukama tzv. Kosova. Završen citat itd. Dakle, vidite o kakvom se čoveku radi, Vuku Jeremiću.

Idemo dalje. Evo ga ovih dana, nazad nekoliko dana, Vuk Jeremić preti revanšizmom nama u SNS, Vladi Republike Srbije i predsedniku Republike Aleksandru Vučiću, kao što su pretili u vreme, verovali ili ne, fašizma. Rekao je, citiram – da će trajno zabraniti rad pojedinih medija i hapšenje Ane Brnabić i Aleksandra Vulina, trajno zabraniti, podvlačim, trajno zabraniti, kao za vreme fašizma, SNS, SPS i svih derivata radikala. Završen citat.

Ja postavljam pitanje gospodi novinarskim udruženjima - zašto nisu reagovali na ovakve izjave Vuka Jeremića?

Gospodine Vuče Jeremiću, na vaše ovakve pretnje u vidu fašističkih pretnji, mi u SNS odgovorićemo još jačim radom, izgradnjom tvornica, kao što je juče predsednik Vuči bio na udaranju kamena temeljca, izgradnjom autoputeva, sedam u ovoj godini se gradi, bolnica, škola, vodovoda i kanalizacija.

Nego, gospodine Vuče, usput samo da vas priupitam, pred licem građana Republike Srbije. Ja molim jedan deo narodnih poslanika kojima nije interesantno, ja sam ćutao dok su oni govorili.

Gospodine Vuče, šta vam radi u savetodavnom odboru vašeg Centra za međunarodnu politiku i održivi razvoj švajcarska političarka Mišelin Kalmi-Rej, koja se decenijama bori za tzv. nezavisnost Kosova? Odgovorite, Vuče Jeremiću, pred licem građana Republike Srbije.

Poštovani potpredsedniče doktore Orliću, ova Mišelin predstavlja Natašu Kandić na međunarodnim skupovima, kao predstavnik poštene Srbije, gle čuda. Šta vam radi ova žena, Vuče Jeremiću, u vašem centru? Čiju ona politiku zastupa, Vuče Jeremiću, bitango jedna? A, optužujete Aleksandra Vučića za izdaju. A, vi ste se odrekli Kosova, kako sam citirao, već 2008. godine. Za razliku od vas, Aleksandar Vučić nikada, nikada neće potpisati nezavisnost Kosova i to je 100 puta rekao, a mi vrlo dobro znamo.

Prestanite više, Vuče Jeremiću i vi gospodine Đilase i vi gospodine Tadiću, da lažima obmanjujete građane Srbije.

Juče ste i prekjuče na vašim televizijama pod kontrolom Dragana Đilasa optužili SNS i Aleksandra Vučića da smo mi vodili ratove devedesetih, da smo ratnih huškači. Pa, više vam ne veruju ni vaši mentori sa zapada.

Ja ću zbog građana da kažem nekolike rečenice o tome, jer svi istoričari, skoro svi, SAD, Nemačke i drugih zemalja tvrde da su rat započeli SAD, Nemačka, Vatikan i NATO. Šta je to u vama, gospodine Vuče, gospodine Tadiću i gospodine Đilase, šta je to u vama? Evo, citat Franje Tuđmana. Citiram: „Moglo je proći i bez rata, ali Hrvatska to nije želela. Mi smo procenili da samo ratom možemo dobiti nezavisnost Hrvatske. Da nismo tako učinili, ne bismo dobili nezavisnost Hrvatske.“ Završen citat. Franjo Tuđman, 24.05.1992. godine na Trgu Bana Jelačića u Zagrebu.

Da li je tako, gospodine Vuče Jeremiću? Da li je tako, gospodine Tadiću?

Evo još jednog citata, ministra unutrašnjih poslova Republike Hrvatske, Josipa Boljkovca, koji je bio 1990-1992. godine. Citiram, on kaže: „Tuđman je želeo rat po svaku cenu. Rat nije bio nužnost, nego namera. Po tom konceptu, Srbi su trebali nestati iz Hrvatske.“ Završen citat. Josip Boljkovac, ministar unutrašnjih poslova, 13.02.2009. godine.

Šta radite vi, gospodine Tadiću? Šta radite vi, Vuče Jeremiću? Šta radite vi, gospodin Đilas? Taj vaš šovinizam, autošovinizam, je ubistvo za državu Srbiju.

Kad sam već kod ovoga i želeo bih da nikada, nikada na televizijama pod vašom kontrolom više to ne ponovite, evo, sad ću vam citirati Džejms Bejkera, državnog sekretara SAD, iz 1990-1992. godine. On kaže, citiram: „Slovenija i Hrvatska su uzročnici rata u bivšoj Jugoslaviji“. Ne kaže nikakav Milošević i Srbija, nego – Slovenija i Hrvatska su uzročnici rata u bivšoj Jugoslaviji. „Njihovo nasilno otcepljenje bilo je u suprotnosti sa aktima Helsingškog sporazuma iz 1975. godine. Jugoslavija je direktno gurnuta u svođenje računa vojnim sredstvima. Jednostrano proglašenje nezavisnosti protiv naših upozorenja, upotrebili su silu, što je izazvalo građanski rat.“ Završen citat. Akademik Jelena Guskova, u knjizi „Istorija jugoslavenske krize 1990. do 2000.“Beograd, 2003. godine, strana 28.

Gospodine Jeremiću, gospodine Tadiću, gospodine Đilas, posle ovih citata i gospodine Šutanovac, i vi ste prekjuče to izrekli, ako imate bar malo stida i morala, ali čini mi se nemate jedno i drugo, nikada to više nećete upotrebiti.

Džejms Bejker je rekao ovako, citiram ponovo jedan drugi citat: „Jednostrano proglašenje nezavisnosti od strane Slovenije i Hrvatske i njihova upotreba sila u preuzimanju graničnih prelaza izazvali su građanski rat“. Završen citat.

Znate, poštovani poslanici, gde je to rekao državni sekretar? Rekao je 12.01. verovali ili ne 1995. godine na sednici Komiteta za spoljne odnose u predstavničkom domu američkog Kongresa. Šta sad kažete, gospodo okupljeni oko Đilasa, oko Tadića i oko Jeremića?

Da ja završim sa ovim Josipom Boljkovcem, da ga više ne spominjem, on je ovako rekao, citiram: „Tuđman je želeo rat po svaku cenu, rat nije bio nužan, već namera. Po Tuđmanovom konceptu, Srbi su trebali nestati iz Hrvatske“, završen citat, 13. februara 2009. godine, „Slobodna Dalmacija“.

Vezano za moje krajišnike i Srbe iz Hrvatske, Edo Murtić, veliki hrvatski slikar, je rekao, citiram: „Bilo mi je strašno, mučilo me to što sam od Tuđmana čuo nekoliko meseci pre izbora 1990. godine. Došao mi je Tuđman, latelijer, i oduševljeno počeo pričati o tome da Hrvatska mora krvljom dobiti svoju državu i da ćemo mi, misli, Tuđman sa HDZ-om, napraviti ono što Pavelić nije uspeo napraviti 1941. godine, da će 50% Srba morati spakovati kofere i odseliti, a ostalih 50% ili postati Hrvati ili nestati. I rekao sam mu da je ludak i isterao ga iz kabineta i nikada više nije došao tamo“, završen citat, „Identitet“ časopis, broj 61, 2003, strane 8-11, autor Mira Šuar Babić. Dakle, radi se o hrvatskim autorima i da naši autošovinisti jednom čuju za vekova i vekove.

Bivši američki ambasador u Beogradu Voren Cimerman, da vidite šta je i on rekao, da gospodin Đilas, Jeremić Vuk i Tadić vide, kaže ovako, citiram: „Ni avgusta 1991. godine nisam uspeo da ubedim Tuđmana i Bobetka da odustanu od ratne opcije. Tuđman je tada priznao da otpočinje opšti napad protiv JNA i četničkih separatista. Kada sam predložio Tuđmanu da razmisli o drugoj opciji, o davanju autonomije Srbima u Hrvatskoj, a samim i tim odbacivanjem vratne opcije, Tuđman je odbio svaki daljni razgovor na tu temu“, završen citat, Voren Cimerman iz knjige „Izvor jedne katastrofe“, Zagreb, 1996. godine, strana 95. Jel vam sad jasno, Vuče Jeremiću, Borise Tadiću, Dragane Šutanovac i ostali, a optužujete Srbe da su oni vodili rat?

Mi smo ovih dana čuli strahovite optužbe, gospodine potpredsedniče, a moram odgovoriti na račun nas, SNS, Aleksandra Vučića, verovali ili ne, od nikoga drugog nego od bivšeg ministra odbrane Dragana Šutanovca. Videli ste na jednoj televiziji, pod kontrolom Dragana Đilasa, a inače Dragan Šutanovac nosi naziv „zgrabinovac“, jer je pljačkao dok je bio ministar odbrane.

Ja ću biti direktan ovde. To je taj ministar odbrane i ja ga pitam – da li je istina da je prilikom nabavke mobilnog sistema radiorelejnih uređaja preko „Jugohemije“ na kursnim razlikama oštetio budžet Republike Srbije, kao ministar odbrane, za 270 miliona evra? Ovo je citat. Znate li odakle je ovaj citat? To ne kažem ja, ni novinari, nego Državna revizorska institucija, a objavile i „Večernje novosti“ 18. jula 2012. godine. Šta kažete, gospodine Šutanovac, na ovo?

Da li je tačno da ste kao ministar odbrane 2010. godine platili nadogradnju softvera za VMA, verovali ili ne, 850 hiljada evra? Poštovani građani Republike Srbije i narodni poslanici, to je čak četiri puta više nego što je taj kompjuterski program koštao kada je kupljen kao novi. Državna revizorska institucija 13. februara 2013. godine, a objavio jedan list. Šta sad kažete, gospodine Šutanovac?

Moje informacije govore da i dan danas taj uređaj ne radi. Milionsko popravljanje softvera Šutanovac je proglasio kao vojnu tajnu, a posao je završen bez javnih nabavki i bez javnog poziva, direktnom pogodbom.

Kada već toliko svaljuje i laže na nas svakodnevno, ja ga pitam – da li je tačno da je Šutanovac dok je bio ministar odbrane svom najboljem drugu Aleksandru Babcu dodelio državne poslove u vrednosti od 156 miliona dinara? Da li je tačno ili ne, a Babac je radio kao direktor marketinga u toj firmi? Taj isti Babac je formalni vlasnik luksuznog stana u Njegoševoj 51, a u kome je živeo Dragan Šutanovac. Jedan nedeljni list nas obaveštava 21. septembra 2012. godine, strana dva.

Pitali smo ga ovde kada je sedeo u ovom visokom domu da li je tačno i on govori da je on zaslužan za razvoj odbrane. Dragan Šutanovac je zajedno sa Ponošom, koji se trsi ovih dana i pljuje po nama, veliki deo starešinskog kadra penzionisao u najboljim godinama, a kada su bili najiskusniji i najsposobniji. Dvadeset i šest generala uklonili su iz Vojske.

Šta beše ono, gospodine Šutanovac, o pogibiji pitomaca na Pasuljanskim livadama? Hajde progovorite o tome i da dalje ne govorimo o tom Šutanovcu, zvanom „zgrabinovcu“, a moram da kažem, izvinite, nekolike rečenice, pošto je prekjuče na jednoj televiziji non-stop pljuvao predsednika Vučića i nas iz SNS, niko drugi nego gospodin Zdravko Ponoš.

Taj je, poštovani građani, kao načelnik Generalštaba poguban za Vojsku Srbije bio. Odrekao ga se kao načelnika Generalštaba, verovali ili ne, čak i Boris Tadić, takav kakav je Boris Tadić, a sada ga novce pridobio Vuk Jeremić. Hajde recite, gospodine Ponoš, koliko vam je dao Vuk Jeremić? Verovatno ne džigericu za koju bi čitav svet obišli, samo da vam to da.

Svaki pripadnik Vojske Srbije crveni se od stida danas kada ocenu o Vojsci Srbije daje Zdravko Ponoš, poštovani građani. Taj Ponoš je kao general stajao mirno pred NATO poručnicima dok su mu on i Tadić i Jeremić i Đilas hrabru srpsku vojsku isporučivali Haškom tribunalu. Jel tako, gospodine Ponoš?

Obećao je američkom senatoru da će Vojsku Srbije smanjiti sa 62.000 na 27.000. Jel tačno, gospodine Ponoš? Svako ko je razmišljao kao patriota izbačen je iz Vojske Srbije, kako sam rekao – 27 generala, najbolji kadar je penzionisan.

Pitam ga pred građanima Srbije – zašto često posećuje danas, a i ranije, zapadne ambasade, u koju svrhu to radite, gospodine Ponoš? Naravno, da nećete odgovoriti na to pitanje, ali ako imate bar morala odgovorite na to pitanje.

Na kraju, dok naš predsednik Aleksandar Vučić čini nadljudske napore da povrati međunarodni ugled naše zemlje i prilično ga je doveo na određeni nivo, zavidan, sprovodeći politiku mira, politiku bezbednosti, politiku solidarnosti, politiku zdravlja svih naših građana u Srbiji i okruženju i politiku ubrzane ekonomske modernizacije naše zemlje, dotle Dragan Đilas, Vuk Jeremić i Boris Tadić svakodnevno blate predsednika Vučića i njegovu porodicu i njegove saradnike, psujući ih svakodnevno, snimajući filmove koji traju po sat i nešto ispunjeni lažima, dotle pune svoje računa po raznim destinacijama širom sveta koje je uzeo Dragan Đilas, 619 miliona, dok je bio na vlasti, jer pre toga, kako znate, poštovani građani, bio je obični gologuzan. Pravda naroda će vas zasigurno stići. U to sam ubeđen. Živela Srbija.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, mi ovih dana raspravljamo o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju i amandmanima podnetim na predlog ovog zakona.

Radi se o izuzetno važnim stvarima. Pošto su moji prethodnici dosta toga rekli, dozvolite ipak da kažem da je i vaspitanje i obrazovanje kao deo jednog ukupnog sistema već od 2000. godine doživelo transformaciju u svakom smislu.

Mi se ipak moramo, sagledavajući danas ovo što se dešava i ove promene koje imamo danas i amandmane na dnevnom redu, vratiti u 2000. godinu i videti šta smo imali tada, a šta imamo sada. To poređenje je izuzetno bitno da bismo u budućnosti vršili transformaciju ukupnog sistema vaspitanja i obrazovanja.

Mi smo 2000. godine prešli i kasnije u reforme, pod navodnike - takozvane reforme, ja ću samo o jednom segmentu da govorim jer je na dnevnom redu, tako što smo izbacili vaspitanje iz ukupnog sistema vaspitanja i obrazovanja, i iz škole i iz društva u celini, da ne nabrajam, kao i iz sredstava masovnih komunikacija, čak i iz Narodne skupštine Republike Srbije, da ne kažem iz društva u celini. To je osnovna pogreška.

Dakle, hiljadugodišnjeg sistema vaspitanja i obrazovanja u Evropi i više mi smo se odrekli. Umesto da smo sve pozitivne pedagoške tekovine od starog veka, od Aristotela i Platona do danas prihvatili, izvršili transformaciju u skladu sa višestranačkim sistemom i vaspitanju dali ono mesto koje mu pripada, mi to nismo učinili. Ostavili smo samo obrazovanje.

Vi koji ste pedagoške struke vrlo dobro znate da nema obrazovanja bez vaspitanja, to je jedinstveni proces. Čak je nastavnicima u osnovnim i srednjim školama, o fakultetima da i ne govorim, vaspitanje nikada nije ni postojalo tamo u visokoškolskim ustanovama, bilo zabranjivano da se spominje reč vaspitanje. Imam škole, popise škola i direktora škola koji su to provodili 2000. godine.

Gospodine ministre prosvete, gospodine Ružiću, vama je danas jako teško vršiti transformaciju, ona se vrši, vidite, više od desetak godina. Dosta toga je urađeno, vaši prethodnici su učinili. Možda smo mi i građani u celini nezadovoljni, ali je teško učiniti kad smo uništili sistem vaspitanja i obrazovanja. To je suština.

Izneću konkretne neke stvari. Evo, gospodine potpredsedniče Narodne skupštine, učeničko nasilje i studentsko nasilje, o tome svakodnevno govorimo, to je pogreška. To su zamene 2000. godine, ne govorimo o nasilju nego o vaspitanju. Vaspitanje smo izbacili. Nasilje je rezultat nevaspitanja. Da smo provodili vaspitanje i planove vaspitnog delovanja od predškolskih ustanova do univerziteta, ne bi ni imali nasilje. Jel tačno, vi koji ste učili pedagogiju? Učili ste svi koji ste završavali nastavničke škole.

Sada vidite školske tuče primer, ili studentske, ovo što doživljavamo svakodnevno. Školskih tuča je i ranije bilo, ali, gospodo, nikada nisu bile obojene mržnjom, zato što smo provodili vaspitanje kroz škole, kroz društvo u celini, kroz masovne komunikacije, kroz televizije. Jel danas to radimo? Ne radimo.

Potpredsedniče, daću predlog šta trebamo učiniti na nivou društva, ali dozvolite, povezaću ovo zaista sa ovom mržnjom i ovim nasiljem u celini. Pogotovo je to dominantno u osnovnoj i srednjoj školi, a i među studentima. Dakle, nisu bile obojene mržnjom i željom da se ozbiljno povredi učenik ili student kao danas od 2000. godine. To je to. Kada neko padne, nismo ga tukli kao đaci, a vi ste bili đaci svi koji ste ovde, jesmo to radili? Dakle, ne tučeš ga, ne tučeš ga više, ne šutiraš ga u glavu, kao što gledamo kod učenika i studenata. Učenici danas potežu noževe u školskim dvorištima. Je li tačno, dame i gospodo? Ne smemo zatvarati oči pred tim, jer ih tim pothranjujemo da još gore u budućnosti bude. Ja ću dati predlog šta treba da učinimo svi, čak i u ovoj Narodnoj skupštini. Potežu noževe u školskim dvorištima. Tuča danas ima više, da se potežu noževi, lanci i satare, videli ste nedavno u jednom školskom dvorištu.

E, sad postavljam pitanje sebi, i ja sam deo tog sistema, i svima vama roditeljima i svim profesorima od predškolske ustanove do danas, postavljam pitanje – u kojoj meri su naša deca „ispuštena“ od roditelja i „zapuštena“ od institucija države? Pokazuje nam to najnoviji u nizu društvenih fenomena – zakazivanje tuča među maloletnim vršnjacima, u cilju da isti budu snimljeni mobilnim telefonima i nakače na Jutjub, sajt dostupan svima i prepun nasilja ili vulgarnosti. Jel ja govorim istinu ili ne govorim? Šta mi tu činimo? Ništa. Nisu krivi nastavnici u školi, oni ovo znaju. Od vrha ide. Ja predlažem 12 godina to ovde. Šta predlažem? Da govorimo o vaspitanju, da zadužimo ispred Ministarstva prosvete sve škole, sve vaspitno-obrazovne ustanove da imaju pored programa i plana škole plan vaspitnog delovanja škole, svakog odeljenja i svakog razreda slobodnih aktivnosti, pa će profesor fiskulture ići u grad, vršiti komunikaciju sa vođom sportskih aktivnosti i koordinaciju vaspitnog delovanja i tamo, pa nećemo imati šutiranje fudbalera. Pa to smo izbacili, a to smo radili hiljadu godina.

Idemo dalje. Poštovane dame i gospodo, mislim da je tog nasilja puna naša politika. Mi nasilnike promovišemo po medijima, pod kontrolom Dragana Đilasa. Biću direktan. Jeste li gledali prekjuče na jednoj televiziji batinaše u pokušaju? Predsednik političke stranke Vuk Jeremić. Jel to učenici treba da gledaju batinanje predsednika u predsedništvu? Jel to ikad rađeno? To je rezultat nevaspitanja koje smo izbacili 10 godina.

Dalje, mi konstantno svakog dana imamo satanizaciju predsednika Republike i države i satanizaciju većine u Narodnoj skupštini. Pa jeste li jutros gledali sat i po vremena film, noćas, koji se obrće, satanizacija ministra Vulina, satanizacija sat i po vremena? Jeste li gledali dva filma snimljena o predsedniku Republike? Satanizacija koja se vrši pod kontrolom televizije Dragana Đilasa non-stop. Satanizacija Milorada Dodika, satanizacija Andrije Mandića. Znate li odakle to dolazi? Pa hajte, mi smo pismeni ljudi, znamo odakle to. Udruženi lešinari ne samo u zemlji, nego i van zemlje, u okruženju i šire, sjatili su se svi sa ciljem da unize rezultate ekonomske i svake druge u ovoj zemlji. E, to je cilj.

Sada, poštovane dame i gospodo, idemo na ovaj deo. Nemojmo, gospodo, u škole stavljati temu „Škola bez nasilja“, nego vaspitna funkcija škole, pa ćemo programe, onda neće nasilja biti, valjda to znamo svi iz pedagogije. Zašto je to tako? Tako je. Dvehiljadite je tada greška učinjena, čije posledice ispravljaju svi ministri prosvete, pa i ovaj ministar, državni sekretar i pomoćnik ministra i sledeći će ispravljati. To je suština. Teže je uništiti hiljadugodišnje vaspitanje za jednu godinu ili pet nego graditi sto godina. Vi koji se bavite vaspitanjem i obrazovanjem vrlo dobro znate da je to problem.

Dakle, sve moramo zameniti. Ne govoriti o tučama, ne govoriti o nasilju nad ženama. A o čemu ćemo govoriti? Pa o odnosu između muškarca i žene, dečaka i devojčice, učenika i učenice u prvom razredu. Temu na dnevni red. E, to je suština. Dok to ne okrenemo, nećemo imati ekonomski prosperitet zemlje. Da smo to radili deset godina zadnjih, ne bi imali mi ovo – 7%, to je mnogo, imali bi 14%. Zašto? Jer bi dobili obrazovanije ljude u procesu. Sada ćete me pitati – a šta vaspitanje ima veze? Pa ima i kod metala. Pa ćemo videti kako će alat služiti. Šta ću ja, kaže, kod metalaca vaspitnu funkciju? Pa tu i treba u svakom odeljenju. Mi smo to izgubili.

Roditelji su postali oni koji nisu vaspitani od 2000. godine. Kako će nevaspitan roditelj vaspitati decu? Kako će nevaspitan profesor vaspitati decu, a ima ih jako mnogo mlađih generacija, a i među starijima, hvala bogu, odmah da budemo otvoreni? Kako će Jovo Bakić, doktor, po treći put, docent, vaspitavati studente, kada on kaže da će nas terati na ulici noževima, krv da će pasti? Pa je li to nasilje? Pa jeste, da, nasilje.

Idemo dalje. Kad smo već kod nasilja kod studenata i đaka, dobro je, gospodine potpredsedniče, ovo što smo stavili, ministre, organizovanje studentskih organizacija. Nema van toga delovanja. To, gospodo profesori, moramo mi zajedno sa studentima da razgovaramo. Gospodo profesori, ne možete politikom se baviti ukoliko niste u političkim organizacijama ili preko nauke u naučnim časopisima. Ali neću u politiku, neću ovamo, idem, a to je ono što su pevali nekad za vreme NOB-a: „Neću Titu, neću Draži, idi kući pa im kaži“. E, to radi najveći deo ljudi. Moramo dati aktivizam, definisati određene stvari i mislim da smo u nekim stvarima otišli daleko, na primer, u dualnom obrazovanju. Sada ćete vi meni reći – imali smo. Ali nismo ovaj sistem. Imali smo ga 1980-ih godina, moja ga malenkost provodila, školu, u školi tvornicu. Ali nije ovakav sistem. Nastavićemo to sad dalje.

Još ću samo da kažem, kako ćemo provoditi vaspitnu funkciju škole, kada profesor doktor koleginica kaže, evo, ja ću citirati, 19. novembra 2020. godine, jedan dnevni list kaže: „Ako Brnabićka da ostavku, da znate, sprema se doživotni Vučić. E, nema tu bojkota, samo cev u glavu“, završen citat. A to Vesna Pešić, koja vodi političke savete, ne političke stranke. Pa gde im je vaspitno delovanje u njihovom programu i političkim organizacijama? Pitaćete me – jel mi to? Pa imamo, hvala bogu. Dakle, stojimo u jednom zaista raskoraku.

Dalje, da ne govorim, jutros ste videli jednog kolegu koji je stotinu puta uvredio predsednika Vučića, evo ga jutros na mediju pod kontrolom Dragana Đilasa. Ja sam prošli put 16 uvreda koje ljudski um ne može, što je on izrekao. Evo ga dalje. Kaže da smo mi ovde glupaci, da nismo poslanici. Zamislite, profesor doktor na univerzitetima. Kaže, citiram, 21. marta 2020. godine, ali evo i jutros je ponovio: „Koga uopšte ima u Vučićevom okruženju da uopšte nije moralna ništarija ili potpuni glupak?“ Je li to profesor? Je li to vaspitno deluje? Kada ste čuli sa ove strane? Kada ste čuli? Evo, građani znaju vrlo dobro. Nikada nikoga nismo uvredili. Jesmo oštro diskutovali, ja hoću takmičenje u oštrini, ali u poštovanju svakog političkog protivnika, ko će pre da dođe, ko će bolje da pripremi, ko će više da radi. E, to mi hoćemo, to narod hoće, to građani hoće, da se takmičimo ko više mostova… Ne, nema auto-puta, a svako ga vidi. Jeste li čuli juče? Kažu da nema nijedan sagrađen auto-put. Pa neće dobiti ni 0,5% na izborima.

Da ovo privedem kraju. Jedan narodni poslanik, vidite, koji je ovde bio, čije smo duele stalno izmenjivali, kaže ovako, ima razloga sa patriotskim vaspitanjem, i to smo pustili niz vodu, to je posebna priča, citiram: „Svi znaju da je Kosovo i Metohija definitivno izgubljeno u ratu 1999. godine“, završen citat. To je bivši poslanik Balša Božović.

Znate šta on radi? On je osnovao akademiju za demokratiju. Još jednu rečenicu. Evropska komisija je pravila projekat, mapiranje lažnih vesti na Balkanu. I gle čuda, umesto da su najviše lagali mediji. Znate koga su naveli? Balšu Božovića. Ja mu sada tražim da se izvini, gospodine potpredsedniče Skupštine, za sve uvrede koje je rekao u ovom visokom domu i van ovog visokog doma, predsedniku Republike, njegovoj porodici, Aleksandru Martinoviću, Vladimiru Orliću i svim poslanicima u ovom visokom domu, ako bar malo morala.

Evo ga juče on govori o pitanju Kosova i Metohije. Šta možemo očekivati od njega? Videli ste jutros film. Ko nas satanizuje ovde poslanike? Bivši ministar odbrane Dragan Šutanovac, koga u narodu zovu „zgrabi novac“. Ovde smo govorili šta je radio na Vračaru. Taj čovek koji je oterao u penziju 28 generala, najškolovanijih. Pokrao pare, formirao udruženje i da se pokrije i misli da može raditi šta hoće. To je i ovaj pedofil za Pravnom fakulteta radio. Ja ga pitam da li je tačno ili ne? Neka ide na poligraf, i svi mi prosvetari. Neka odgovori da li je ono radio ili ne?

Ja se izvinjavam što sam spomenuo, potpredsedniče, Pravni fakultet. Tu ima časnih ljudi i časnih profesora, divnih ljudi, ali ima koji nikada ne bi ušli na fakultet, doduše i na drugim fakultetima. Da bi u budućnosti to izbegli moramo vratiti vaspitanje i u školu i u društvo. Nastavnici su spremni za to. Ja predlažem da pri Ministarstvu prosvete se osnuje odeljenje od dva, tri čoveka koji će se samo vaspitnom funkcijom škole i društva baviti. Tu nam je ekonomska dobit.

Zamislite samo grafiti u Beogradu, izračunao sam, kada bi ih sada izbrisali, milijardu evra. Malo li je. To su naša deca radila. Nisu to nekada radila. I završetak, gospodine potpredsedniče.

Već se ovih dana i vi iz ministarstva izvinite, govori o udžbenicima i pisanje udžbenika. Ja vam predlažem da ne date nikako da autori udžbenika budu oni koji nikada nisu napisali udžbenik, nego oni koji samo pare hoće. Ima, dobrovoljno će ljudi džabe raditi. Hoće, hoće, jer vole ovu zemlju, vole decu ovu. Već preporučuju preko raznih televizija pod kontrolom i Đilasa ali i preko RTS. Kako će mi akademik pisati udžbenik, kada kaže da država Srbija nije jedinstvena, u teritorijalnom smislu. Ili za Kosovo i Metohiju, taj akademik kaže – nije naše.

Znate gde je osnovni problem, gospodine potpredsedniče? Mi smo na Kosovu i Metohiji pravo nacionalnih manjina prekomponovali u teritorijalno pitanje. To nigde na svetu nema. To su prethodnici radili i sada moramo vratiti u jednu normalu da možemo razgovarati sa kolegama Albancima, dovesti u jedan red. Sve su pogrešno radili. Ja neću citirati, citirao sam njih 12 političkih lidera koji su se odrekli, oni će sada to spašavati. Njih nije ništa interesovalo, osim džepa.

Evo, hvala vam velika, biću gospodine ministre sretan, ako zaista damo ili jedno savetnika ili nekoga na nivou ministarstva, a ima nas dobrovoljno koji ćemo raditi i dati doprinos da probamo vratiti vaspitanje u škole. Obratiću se nastavnicima. Ja znam da im je težak posao. On je kao rudarski u rudniku. Gospodo profesori mi volimo našu decu, volimo vaspitanje i obrazovanje, vaspitamo ih u tom duhu, a izborićemo se za vaše mesto u društvu, učinićemo sve da se izborimo, ne samo u materijalnom smislu, nego u ovom da vaspitavamo našu decu.

Ja se izvinjavam, gospodine potpredsedniče, nisam prekršio Poslovnik jer imamo vremena, naša poslanička grupa, ali ću biti sretan ako bar miligram, ono što narod kaže, od ovoga uzmemo, a nadam se da hoćemo jer znam da to hoće i državna sekretarka i ministar i pomoćnik ministra. Hvala lepo.

Poštovani potpredsedniče doktore Orliću, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, samo nekoliko rečenica pošto su moje koleginice i kolege dosta toga rekli da kažem da podržavam ovaj Predlog za izmenu i dopunu Zakona o porodici, i ovaj amandman koji je Vlada Republike Srbije prihvatila i da kažem da porodica nije samo osnovna ćelija društva. Ona jeste, ali ona je osnovna istorijska, osnovna ekonomska, osnovna duhovna ćelija društva.

Ja ću govoriti o porodici sa jednog drugog aspekta, kojeg vi danas ovde niste spomenuli iz razloga, poštovane dame i gospodo, zato što gospodin ministar Ratko Dmitrović se bavio pre nego što je bio ministar u Vladi Republike Srbije, baš sa ovog aspekta kojeg ću ja da kažem, a to je da je porodica i duhovna i nacionalna kategorija. Da porodica nije ugrožena, samo u ekonomskom mislu, nego i nacionalnom smislu. Ugrožena nam je srpska porodica u Crnoj Gori, srpska porodica u Hrvatskoj, srpska porodica u Severnoj Makedoniji.

Ja ću malo više danas o tom aspektu da kažem, a hvala vam gospodine Dmitrović i vama i Vladi Republike Srbije i predsedniku Republike što ste i na ovaj aspekt ukazali i što radite, a bivša vlast nije imala ni sluha, već je radila upravo sa onim koji su to činili na zatiranju naše porodice i u nacionalnom i u duhovnom smislu.

Poštovani narodni poslanici, u srpskoj, istorijskoj, ljudskoj i moralnoj vertikali u Crnoj Gori, bilo je više ljudskih moralnih nakaza i ništavila ili ti kako bi rekli braća Srbi u Crnoj Gori, ili „jada“.

Milo Đukanović spada u sami vrh te vertikale. Bivši Srbi, Milo Đukanović, u narodu zvani „milogorac“ prekraja srpsku istoriju u Crnoj Gori. Verovali ili ne, ali verujem da znate, ali zbog građana predlaže formiranje Pravoslavne crkve nacionalnih Crnogoraca. Gle čuda. To niko nije radio od srpskih državnika u prošlosti.

On kaže, citiram – mislim da je bolje da imamo Pravoslavnu crkvu koja će imati i svoje vernike. Dakle, ne Srpsku pravoslavnu, nego Pravoslavnu crkvu.

Za bivšeg Srbina Milu Đukanovića je važno da taj epitet se izbaci. Znate čija je to teza poštovani građani? Ante Pavelića. Pa i on je tu tezu izneo i tražio, da se iz autokefalne Srpske pravoslavne crkve u Crnog Gori izbaci epitet srpski, a da ostane samo Pravoslavna, kako on kaže – „crna nacionalnih Crnogoraca“. Ovo podvlačim pa da vidite šta ovaj nakaza, od bivšeg Srbina radi. Svesno ide i na formiranje nove nacionalnosti u Crnoj Gori i to crnogorske.

Poštovani građani Republike Srbije, uvaženi narodni poslanici, takva nacionalnost nikada u Crnoj Gori nije postojala. Od 10. veka do danas, i posebno to znaju istoričari. Samo usput da kažem, u svim udžbenicima u 19. veku stoji u Crnoj Gori žive Srbi. Nigde ne stoji – Crnogorci.

I to bivši Srbi, Milo Đukanović, dobro zna. Ali, niko normalan neće dovoditi u pitanje državnost Crne Gore, još od 10. veka i to naši studenti vrlo dobro znaju. I dozvolite još nekoliko reči kada smo, da vidite kako se porodica naša u Crnoj Gori uništava.

Milo Đukanović uništava, ne samo državni identitet, nego i nacionalni identitet Crnogoraca. Dakle, kada se radi o državnom identitetu, pa Crna Gora je država. Kaže on obnavlja, pa bila je od 10. veka, nema šta on da obnavlja. Nacionalni narodni identitet, stariji vekovi, ajmo od 10. veka, pa to braća Crnogorci i Srbi znaju svaki ovako razmišlja i ne sme da kaže od njega. To je suština, e sada vidite, kako je nacionalni narodni identitet stvoren u Crnoj Gori i šta čini, a šta Milo Đukanović uništava i kako naše porodice u Crnoj Gori, preko SPC. Zatirao je korene, i to srpskog jezika, srpskog ćiriličnog pisma, srpske kulture i srpskih običaja, srpske ćirilice.

Staroslovenskim jezikom su govorili i Srbi, Hrvati, Crnogorci i sve do 10. veka, do 1925. godine, odnosno do 1928. godine, kada su napustili staroslovenski i Hrvati i ostali i uzeli za svoj tuđi jezik.

Koji je to tuđi jezik, rimski, latinski i nije tačno ono što smo danas ovde čuli.

Srpska ćirilica je srpsko nacionalno pismo i molim vas da čujemo to u ovom parlamentu. Ne mešajmo. Latinica nije srpsko nacionalno pismo Hrvata. Ona je srpska koliko i hrvatska, jer su Hrvati u X veku posudili latinsko pismo od Latina Rimljana i latinskim pisali u Saboru sve do 1835. godine, ja sam pratio dosta od 1837. službeno na zapisnicima.

Vi ako vam je dosadno, ne morate da slušate, ali bilo bi ipak dobro da čujete neke stvari koje možda i niste čuli.

Kako Đukanović misli da obezbedi vernike za Pravoslavnu crkvu nacionalnih Crnogoraca, evo ja ga pitam? Kako i gde su ti vernici? Samo da vas podsetim, ima jedna televizija pod kontrolom Dragana Đilasa koja kaže ima ko da pamti, ali 24 časa lažima. Kako vidite ja ovde nikada napamet ne pričam uvek citiram i činjenice iznosim i voleo bih i da me on demantuje i Đilas i Jeremić. Pa, evo Đilas na 30 pitanja još ni na jedno nije odgovorio, ponavljam i stalnu ću mu ponavljati.

Evo, da vas podsetim 2006. godine Đukanović je izdvojio Crnu Goru iz državne zajednice sa Srbijom. Suprotno većini Crne Gore referendumom, pa to svedoči Jovan Markuš tzv. belom knjigom na 290. strana svi dokumenti, pa to Amerikanci svedoče da ih ne nabrajam, njihovi autori. Bilo bi dobro da mi kao poslanici malo uđemo u te stvari, pa da vidimo šta se radilo, pa bi drugačije mogli odgovarati Draganu Šutanovcu jutros kad iznosi da smo upravo mi koji ovde sedimo danas da smo mi ratni huškači, a čuće me na kraju ko je ratni huškač.

Idemo dalje, 12. maja 2020. godine uhapsio je Milo Đukanović u narodnu zvani kao Milo milogorac bivši Srbin, nakon Svetovasilijske litije u Nikšiću, verovali ili ne, Vladiku Joanikija, sada mitropolita, i dobro zapamtite vi koji često komuniste kritikujete. Komunisti za vreme 45 godina vladavine nikada, nikada nisu uhapsili ni jednog vladiku, nek mi neko kaže.

Juče je moj uvaženi kolega rekao da je Milo Đukanović – pa, on nije komunista, on je bio. Pa, bio je i Stipe Mesić nekad, pa mu je i stric Marko učlanio se 1945. godine, itd, a bio ustaša. Dakle, ni jednoga vladiku i nisu se mešali u crkvene odnose. Mi koji smo iz tog perioda vrlo dobro znamo. Da ja ovo skratim.

Poštovani građani, poštovana slobodna Crna Goro, slobodna od kad je Đukanović izgubio većinu, mladi i stari su u Crnoj Gori konačno shvatili, mladi i stari ponavljam, da je Srpska pravoslavna crkva u Crnoj Gori poslednja i najveća brana onoga što nas čini ljudima, to je poslednja brana verskog identiteta i kad to jednom narodu, u ovom slučaju srpskom, bilo kome gazite, onda se kosmička energija digne i ruši sve pred sobom. To vrlo dobro znaju oni koji se bave identitetom.

Idemo dalje. Ne uništavaju nam se porodice samo u Crnoj Gori, nego i u Hrvatskoj. Ali, dozvolite sada da kažem o Crnoj Gori jednu rečenicu i Srbima u Crnoj Gori. Emitovanje pesme hrvatskog pevača i deklarisanog ustaše Marka Perkovića Tompsona na Dan pobede, pazite na Dan pobede nad fašizmom, na crnogorskoj državnoj televiziji je reafirmacija aveti fašizma, koji Srbi u Crnoj Gori nikada nisu baštinili. Nikada.

Idemo dalje. Severna Makedonija štampala je Marku znak zahvalnosti Hrvatskoj u granicama bivše NDH. Kako nam se porodice osećaju u Makedoniji vrlo dobro znamo.

I tamo su nam preverili Crkvu, još 1963. godine, tada još nisu ni priznali. Predsednik Severne Makedonije Stevo Pandarovski, pored toga je izjavio da podržava državu kosovo. Zamislite čuda. Gospodine Pandarovski, kako bi bilo da ja sad ovde kažem da ne prihvatam Severnu Makedoniju u sadašnjim granicama? Vidite, mi ćutimo ovde. Ko se to meša u čije unutrašnje odnose? Da li smo se mi mešali u odnose sa Crnom Gorom? Da li smo se mešali u Makedoniji? Nismo. Nikada nismo.

Znate šta, nije fer da se mešaju u naše unutrašnje odnose. „Kosovo je sastavni deo Republike Srpske.“ Gospodine, Pandarovski, gospodine Milo Đukanoviću, vi ste upravo komšije. Problem ljudskih prava na Kosovu sa Zapadom i vašom štampom preorijentisali ljudska prava na teritorijalna prava. To nema nigde na svetu. Nađite mi primer na svetu, zajedno sa bivšom vlasti. Danas to izvlači Aleksandar Vučić kojeg satanizujete ovde u punih 24 časova, i ne samo njega, nego i njegove saradnike i narodne poslanike.

Idemo dalje, da vidite u okruženju šta se radi i šta se sprema u budućnosti. U Sarajevu je održana, u isto vreme mi sa ustaškim zločincima. Da li je tačno? Tačno je, gospodo. Gde su naši novinari? Da li su oni pisali o tome? Nisu. Većina tome daje podršku.

Mi se ne mešamo u unutrašnje stvari Bosne i Hercegovine, ali imamo jedan deo iz opozicije koji kaže da se mi mešamo. Mi nikada nismo govorili u ovom visokom Domu o tome. Među njima jeste i Milan Antonijević vodio nevladinu organizaciju i dao ostavku. Video je da ga je sramota, i gle čuda, otišao je u leglo svoje da doktorira na Filozofskom fakultetu, a ne pravo, etnologiju. Doktorant. Znate šta je on rekao? Citiram: „Srbija se na destruktivan način meša u probleme Bosne i Hercegovine.“

Neka kaže jednu rečenicu, citat, kad smo to učinili. Ima ko da pamti. Odgovaram onoj televiziji pod kontrolom Dragana Đilasa, u ovom Domu ima ko da pamti.

Idemo dalje, poznati lingvista Milo Đukanović odgovaram ti, Dalibor Brozović, inače poznati hrvatski lingvista i jedan od osnivača Hrvatske demografske zajednice i nekadašnji zamenik predsednika Hrvatske Franje Tuđmana, svojevremeno je na pitanja…

Inače, da kažem, profesor na mom fakultetu, imao sam priliku da sam vodio Republičku zajednicu za nauku, bio mi je član predsedništva Republičke zajednice u Hrvatskoj za nauku, dakle, on je na pitanje – zašto prosečni iz Crne gore dobijaju priliku da brane doktorate u Zagrebu, odgovorio, citiram: „Da, sve je to istina. U pitanju su diletanti, ali su nam potrebni kao naša ekspozitura u Crnoj Gori, jer treba da rade na dokazivanju različitosti crnogorskog identiteta u odnosu na srpsko i približavanje Crne Gore Hrvatskoj, pa su im potrebna naučna zvanja kako bi njihove teze dobile privid naučnog istraživanja i … koja bi njihova reč imala bolji odjek i težinu crnogorskoj javnosti.“ Završen citat.

Da li ima nešto sporno? Da li vam je jasno sada šta rade to? Sekula Drljević čije je ideje prihvatio sadašnji crnogorski Milo Đukanović završio je studije u Zagrebu, a tokom saradnje sa Pavelićem lansirao je tezu, citiram – agresivna srpska politika je kriva za sve probleme na Balkanu. Završen citat.

Čije su ovo teze, poštovani građani? Da li vi prepoznajete? Čije su to teze u Hrvatskoj danas? Čije su to teze u Makedoniji? Čije su to teze u Srbiji ovde? Opozicije naše, ne sve, ali jednog dela opozicije.

Da ja dalje ne širim, ali da ipak neke stvari još kažem. Vidite, ovde ste spomenuli Vuka Jeremića, tog vođu međunarodne bande lopova i prevaranata, a gle čuda i ne samo to, dobio je od prekjuče novi epitet – batinaš, vođa batinaša u pokušaju, jer je došao izvršiti tuču u Predsedništvu.

Ja ga sada pitam po ko zna koji put, on vodi Centar za međunarodnu saradnju i održivi razvoj, evo, pitam - gospodine Vuče Jeremiću, izađite na TV pod kontrolom vašeg Đilasa i odgovorite mi na pitanje da li je tačno da ste dobili 200.000 dolara iz Mongolije za svoj Centar za međunarodnu politiku i održivi razvoj, a do danas niste objasnili, stalno pitamo, na osnovu kojih usluga ste to, Vuče, dobili?

Evo, samo još jedno pitanje ponavljam - da li je tačno da je u vremenu od 2013. do 2017. godine dobio čak 7,9 miliona dolara iz različitih sumnjivih izvora? Zato mu smeta Aleksandar Vučić, što ne može više da to radi. Prošlo vreme. Džabe ste krečili, gospodine Vuče.

Kada bi doživeo ono što ste doživeli od novinarke Miletić, pa ne bi i izlazio nikad među narod, sramio bi se sam sebe, ali ti nemaš obraz, jer ti je deblji od mog đona. E, to je suština.

Dalje, 4,5 miliona dolara uplatile su mu fantomske energetske kompanije koje posluju u Šangaju i Hong Kongu, je li tačno ili ne, gde su operisali njegovi bliski prijatelji i saradnici uhapšeni u SAD i osuđeni zbog korupcije i pranja novca, Patrik Ho i Šejk Tidijan Gadio.

Spomenuli ste Lozoju. To mu je brat sa Harvarda. Znate šta je Vuk na Harvardu, ja sam svojevremeno govorio, nije to taj fakultet sa Hardvarda, a o tome ćemo drugom prilikom, ali još samo jednu rečenicu. Vuk Jeremić je dobio 120.000 dolara od Katara, ambasade u Berlinu 200.000 dolara.

Evo, pozivam te, Vuče Jeremiću, da građanima Srbije objasniš na ime čega si dobio silan novac iz inostranstva, a ja znam i imam hrabrosti da ti kažem - prodao si Kosovo sa onim postavljenim pitanjem i slave te u tzv. državi Kosovo bolje nego Hašima Tačija.

Je li tačno Vuče Jeremiću? Evo i kad si prodao. Neću ništa napamet da pričam. Vuče Jeremiću, vi ste kao član balkanske i međunarodne bande lopova i prevaranata u razgovoru sa američkim kongresmenom Tedom Doom, decembra 2008. godine, izjavili: „Ulazak Kosova i Metohije u UN najbolje je čemu Srbija treba da dr nada.“ Time ste, Vuče Jeremiću, zabili nož u leđa sopstvenoj zemlji i svrstali se na čelo tima izdajnika i bitangi naše zemlje.

Ja dalje o Vuku Jeremiću neću da govorim, ali moram da kažem da je sramota ono što nam rade mediji pod kontrolom Dragana Đilasa. Znate šta rade? Snimaju filmove po sat, sat i po vremena, sve u svrhu satanizacije Aleksandra Vučića, kako bi ga zbacili sa vlasti i doveli Srbiju ponovo na ivicu bankrota. To rade u dosluhu sa ovima iz susednih zemalja o kojim sam govorio. Pa, gle čuda ko se pojavio, ko kritikuje - Dragan Šutanovac, zvani zgrabi novac. Pa, taj je pokrao za onaj softver, više platio na VMA kad je ministar bio za opravku, nego što tri softvera su onda nova koštala. A na Vračaru? Paša sa Vračara. I ima prst obraza, uništio vojsku, kaže da nije penzionisao, a 28 generala najboljih je penzionisao. Ima ko da pamti u ovom domu.

Idemo dalje. Što se tiče porodice u Hrvatskoj, gospodine ministre, vi to vrlo dobro znate, jer ste se i pre nego što ste ministar bavili, tamo su uništene srpske porodice, preverene, kao i u Crnoj Gori. Ja ću samo jedan citat zbog vremena.

Edo Murtić, koga vi sigurno znate kao slikara, 2003. godine, objavljeno u časopisu „Identitet“, broj 61 na stranici 8. do 11. kaže ovako, molim vas da vidite kako je Hrvatska uništavala srpske porodice duhovno. Bilo mi je strašno. Mučilo me je to što sam od Tuđmana čuo nekoliko meseci pre izbora 1990. godine. Došao je u moj atelijer, misleći da će od mene napraviti svog Augustinčića i oduševljeno počeo pričati o tome da Hrvatski narod mora krvlju dobiti svoju državu, da će mu on sa HDZ-om napraviti ono što Pavelić nije uspeo 1941. godine, da će 50% Srba morati spakovati kofere i odseliti. Tako su nam porodice, gospodine Marinkoviću, uništavali, a 50% ostalih ili postati Hrvati ili nestati. Tako su nam preveravali ne samo 1941. godine 320 hiljada Srba preveli u katoličku crkvu, nego u ovom ratu 34 hiljade, a od toga 12 hiljada srpske dece.

Da li hoćete da vam imena govorim, Dragane Đilas, Vuče Jeremiću i Dragane Šutanovac? Pa, neka vam naš patrijarh kaže. On je bio mitropolit i vršio popis. Samo u području bivše Mačvanske eparhije čitave porodice su preverene. Tako su duhovno ubijali našu porodicu u dosluhu sa ovim ovde unutra.

Kada smo već kod tog dela, još jednu rečenicu. Nikada vi, gospodo iz bivšeg režima, to radite sada sve jače i jače, da vas nisam čuo da ste rekli da smo mi krivi za rat devedesetih godina.

Ja ću samo jednog Hrvata da citiram, a to je Boljkovac, koji je rekao – Hrvati su napali protivtenkovskim oružjem Srbe u Borovu Selu da bi isprovocirali rat i iz tog razloga su srušili i most u Osijeku, 12.02.2009. godine.

Isto Boljkovac, citiram, tako 1991. godine prvi su napadnuti Srbi i Jugoslavija, a ne Hrvatski. Gojsko Sušak, Branimir Glavaš, Vice Vukojević, protivtenkovskim oružjem su napali Borovo Selo da bi isprovocirali rat, završen citat, „Slobodna Dalmacija“, Split, 13.02.2009. godine.

Pa, kako vas, bre, nije sramota, Šutanovac, reći da smo mi ratni huškači? Najlepše u našim biografijama jeste što smo bili na strani svog naroda i države. Nikakvi doktorati, nikakve knjige koje pišemo, nikakvi naučni radovi. To niko više ne tvrdi.

Čejs Beker sasvim drugačije kaže. Pa, on, državni sekretar SAD, 1992. godine kaže – Hrvati su poveli rat. Uveravao sam Tuđmana da da Srbima autonomiju, kaže – ne, neće nam dati Srbi državu, vodićemo taj rat. Završen citat.

Da ja privedem ovo kraju. Na kraju ipak moram, nemojte se ljutite, nekoliko rečenica još da kažem, da upitam ove iz opozicije, a vi odgovorite isto, poslanici i građani Srbije. Ja ću pitati, a neka građani odgovaraju.

Ko je prvi u Srbiji obeležio NATO agresiju na našu zemlju? Pa, Aleksandar Vučić. Pa, ovi nisu smeli da kažu „agresija“ nego „intervencija humanitarna“.

Ko je prvi rekao neću u NATO? Pa, Aleksandar Vučić.

Ko je prvi zapadu rekao – nećete me sprečiti da sarađujem sa Kinom? Pa, Aleksandar Vučić.

Ko je prvi rekao – neću uvesti sankcije Rusiji? Sprdali se sa tim. Pa, Aleksandar Vučić nije uveo.

Ko je prvi podigao Vojsku Srbije na zavidan nivo? Pa, Aleksandar Vućić. Tadić je rekao – šta će mi vojska 2008. godine, a juče sasvim drugačije kaže. Ima ko da pamti.

Ko je prvi posle 175 godina vratio 166. list Miroslavljevog jevanđelja iz Sankt Peterzburga u Srbiju? Pa, Aleksandar Vučić.

Ko je danas jedini i poslednji slobodni vladar u Evropi? Pa, Aleksandar Vučić. Navedite mi i jednog. Nema nijedan drugi.

Ko je prvi podigao spomenik ocu srpske srednjovekovne države posle 800 godina? Aleksandar Vučić. Predstavnici bivšeg režima sprdnju prave od toga. Ko je prvi posle 30 godina sproveo sveobuhvatne reforme u Srbiji? Aleksandar Vučić. Ko je prvi u poslednjih 30 godina najviše sagradio bolnica, domova zdravlja i kliničkih centara? Aleksandar Vučić. Ko je prvi u svom mandatu i ko je najviše sagradio auto puteva, ulica i mostova? Aleksandar Vučić. Evo ja ih pozivam da to demantuju. Ko je najzaslužniji od srpskih vladara da se sagradi hram Svetog Save na Vračaru, najlepše pravoslavno crkveno zdanje na svetu? Aleksandar Vučić. Nikada ga oni ne bi sagradili. Ima toga dosta. Da dalje ne nabrajam.

Da završim ovo rečenicom. Dok naš predsednik Vučić svakodnevno vraća međunarodni ugled naše zemlje, sprovodeći politiku mira, politiku bezbednosti, politiku solidarnosti, ne samo naših građana, nego i regiona, politiku prosperiteta ekonomskog i modernizacije Srbije, dotle Dragan Đilas, Vuk Jeremić i Boris Tadić pune svoje džepove po raznim destinacijama i ne samo to, nego blate svaki uspeh Srbije. Živela Srbija u to ime.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine gospodine Orliću, gospodine ministre poljoprivrede sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici.

Gospodine ministre, iskazujem zahvalnost vama lično za vaš trud vezan za rezultate kako u poljoprivredi, tako i u borbi protiv kovida za ove dve godine u najtežim trenucima, jednim od najtežih trenutaka u istoriji srpskog naroda i države.

Poljoprivreda u Republici Srbiji zasniva se uglavnom na dva zakona. Do danas je to Zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju i drugi Zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Mi smo do danas zaista radili po tim zakonima, bilo je i određenih propusta, međutim, kada pogledamo tržište poljoprivrednih proizvoda, onda vidimo da ova dva zakona uopšte ne regulišu tržište poljoprivrednih proizvoda. Zato je ovaj zakon nasušna potreba i hvala vam, gospodine ministre, što je na dnevnom redu.

Pošto su moje koleginice i kolege mnogo govorile o tome, dozvolite još jednu rečenicu da njegovim današnjim raspravljanjem i nadam se usvajanjem ovih dana, mi naše zakonodavstvo, vezano za poljoprivrednu proizvodnju i za tržište proizvoda upodobimo sa pravnim tekovinama EU. To je vrlo bitno da to naglasimo i ne samo naglasimo, nego da to i da učinimo i sprovedemo u delo.

Ono što je bitno moram da kažem, da naši politički protivnici nisu marili o poljoprivredi, nemam vremena, imam statističke podatke, u njihovo vreme bila je katastrofa, da jednom kažem, ali da kažem da se oni nisu ni tada, ni danas bavili tim, nego stalno, vršenjem demonizacije, kako srpskog naroda i građana Srbije, tako i Republike Srbije, ranije neki bivših predsednika, danas predsednika Republike Srbije gospodina Aleksandra Vučića. Demonizacija njega i naroda je neviđenih razmera, ne samo unutar, od strane naših političkih protivnika naše zemlje, nego i susednih zemalja. Dozvolite da nekoliko rečenica kažem, pa da vidite o čemu se radi, iako znam da vi to vrlo dobro znate, ali trebali bi ovo reći zbog građana Republike Srbije.

Taksativno, Vesna Mališić, to je ona koja svakodnevno psuje, zaista doslovno psuje, ne samo predsednika Republike, nego i Republiku Srbiju, a ne samo i Republiku Srbiju, nego i sve građane Republike Srbije. To je desna ruka Dragana Đilasa i Vuka Jeremića, inače, ljudi, batinaša u pokušaju, kao što je i Zoran Živković bio poljoprivrednik u pokušaju, ova dvojica od danas poštovani poslanici, zovite ih zaista batinaši u pokušaju.

Evo, Vesna Mališić je 1. februara 2019. godine rekla, verovali ili ne – Srbija je ludnica, a većina građana Srbije je luda. Ključ ludnice drži jedan čovek, Aleksandar Vučić, završen citat. Dakle, Srbiju naziva ludnicom, građane Srbije naziva ludnicom i Aleksandra Vučića predsednika države.

Ja postavljam pitanje – da li je ikada ijedan narodni poslanik SNS i koalicionih partnera naših od 2012. godine do danas, ikada ijednom poslaniku iz opozicije izgovorio ovakve ili slične reči? Dabome, da nije.

Idemo dalje. Slobodan Prvanović profesor dr inače, taj je vodio akademsku zajednicu, taj je više pogrdnih imena dao predsedniku države, nego što ima on kose na glavi, a ja ću samo jednu citirati. On je 21. marta 2020. godine rekao, citiram – Vučić je maloumni vođa, završen citat. Da li je ikada ijedan profesor, koji glasa za SNS ikada rekao tako vođama opozicionih političkih partija? Dabome, da nije. Ja vam ovo govorim da vidite ko psuje i ko deli narod i ko je grub.

Dragan Đilas, inače u narodu znani Điki mafija, je 16. aprila 2020. godine rekao – Vučić ima mentalnih problema, ima neke poremećaje, završen citat. Ja imam 22 druga naziva, ali zbog vremena dovoljno je jedan da vidite spektar tih opozicionih prvaka kako političkih, tako i naučnih i čak akademika.

Kada sam već kod akademika, evo jednoga, prof. dr Dušan Teodorović, videli ste ga ovih dana. On stalno trese glavom od mržnje, u narodu zvani – tresoglav. Građani me pitaju – da li je to onaj akademik, tresoglav, što kada se spomenete ime Aleksandra Vučića, on od mržnje trese glavom. To ljudski um ne pojmi. To je onaj koji je proteran sa Saobraćajnog fakulteta i kada je bombardovanje bilo pobegao je, veliki patriota, napustio našu zemlju i otišao u zemlju koja nas je bombardovala, u Ameriku i vratio se ponovo na Saobraćajni fakultet, mimo konkursa. Znate ko ga je primio? Srbijanka Turajlić, ona koja je kriva za naše obrazovanje zbog situacije u kojoj se obrazovanje i vaspitanje danas nalazi. Trebaće nam mesecima i godinama da ispravimo njihove greške.

On je rekao 18. juna 2019. godine na TV N1, zloglasno zaista, kada sam na TV N1 videli ste ovih dana, Gebels je genije bio u odnosu na njih, ovi su još gori milion puta. Oni su filmove snimali o predsedniku Vučiću, satima i danima vrte. I, gle čuda sada, preko Republike Srpske idu od Milorada Dodika, od njegovog rođenja i vezuju sa predsednikom Vučićem da ne govorim o poslanicima. Svaki poslanik koji se nije javio na mobilni telefon u gro planu, ruglu je izvrgnut.

I ovaj akademik, velika moralna gromada kaže – narodni poslanici u Narodnoj skupštini Republike Srbije su primitivci, završen citat. Možda jesmo, gospodine akademiče. Ali, nikada, nikada ova grupa poslanika neće napustiti otadžbinu kada bude bombardovanje, nije ni ranije. E, tu se razlikujemo. Nećemo biti mafija za razliku od tebe, jer si se bavio mafijaškim radom dok si bio profesor univerziteta.

Idemo dalje, u istoj emisiji 18. jula 2019. godine, novinar Stupar, vam dobro poznat, je kazao, citiram – Narodna skupština Republike Srbije je štala, završen citat. Da li je ikada u istoriji SNS iko od poslanika rekao ili članova? Pa, može reći da sam ja životinja, s tim su i rekli da smo životinje, ali to može samo ludak reći da je Skupština štala. To je njegova Skupština i moja. Ne mogu ja reći da Boris Tadić nije moj predsednik bio, iako sam bio u opoziciji, jer nisam državotvoran onda, onda sam ličan. Eto, da građani vide o čemu se radi.

Idemo dalje, Đilas je, da vidimo ovog Đilasa nesretnog, ma nije nesrećan, valjda će ga stići pravda makar i kosmička, 13. maja 2018. godine uvredio je pored hiljadu puta, hiljadu i prvi put, Aleksandra Vučića nazivajući ga fašistom, a državu Srbiju fašističkom državom. Da li možete poštovani poslanici verovati da to može izgovarati Dragan Đilas, inače za Evropu Đilaš, jer ima dva pasoša, kada prelazi granicu onda je Đilaš. To ne kažem ja, to kaže policija koja ga je uhapsila i ona nas je obavestila.

I da vidite još jednog novinara koji ovih dana pljuje po državi Srbiji i nama poslanicima, a Aleksandra Vučića iz minuta u minut. Inače, novinar otvoreno kažem „Danas“ Nenad Kulačin, on je 3. novembra 2010. godine rekao za predsednika da je monstrum u tv emisiji. Citiram – čovek bez obraza i stida, završen citat. Primer, citiram – beščašća, nebitan lik za istoriju u periodu u kojem živi, završen citat. Imam čitavu stranicu, ali dalje da ne navodim. Da li ikad, iko od poslanika SNS to izgovorio, bilo kojem poslaniku ili bilo kome? Gde su nezavisni novinari? Ćute. Gde su udruženja razna? Ćute. Pa, oni su politički radnici. Pa, gori su od onih iz Kumrovca, iz vremena komunističkog, političkih radnika.

Da vas dalje ne zamaram, da kažem sada i o Mariniki Tepić, inače, golub preletačici. Ona je poznata po tome što legne naveče u jednoj stranci u krevet, a ujutru se probudi u drugoj stranci. Inače, politički električni zec, zec Dragana Đilasa, stalno vređa Aleksandra Vučića i njegovu porodicu. Neću sa njom da se bavim pošto su kolege iz drugih stranaka govorili dosta o njoj, to je žena koja je izmislila do sada hiljade afera. Samo jednu rečenicu, citiraću Jovanovića, njenog bivšeg stranačkog kolegu, kaže – da nema te stranke, Stranke slobode i pravde, Marinika bi bila, da izvinite ona stvar na biciklu. Završen citat, 18. avgusta 2012. godine, jedan dnevni list, strana dva.

I da ja dalje vas ne zamaram, poštovani narodni poslanici, ali ću sad reći, nisu samo oni, mi imamo u susednim zemljama Srba koji to rade, ja ću prvi put u ovoj Skupštini večeras progovoriti i o njima, jer je došlo do zaista do vrha glave, kako se kaže. Među njima jeste i bivši Srbin, u susednoj nama republici Milo Đukanović zvani inače „milogorac“. Dobro zapamtite sada, ovo sam izgovorio na međunarodnom skupu kod njega direktno u Podgorici, da bolje čuje. U srpskoj ljudskoj moralnoj istorijskoj vertikali, u Crnoj Gori, bilo je više moralnih ljudskih nakaza i ništavila, Milo Đukanović zvani „milogorac“ pripada zasigurno samom vrhu te vertikale.

I sada kada sam to rekao moram normalno i dokazati neke stvari. Vi znate da ja napamet neću da pričam, ali ću neke stvari zaista da kažem, jer sam ovih dana i video svojim očima dole neke stvari.

To je taj čovek, gospodo Srbi i vi građani Republike Srbije, koji je predložio formiranje pravoslavne crkve nacionalnih Crnogoraca. Dobro, pazite, pravoslavne crkve nacionalnih Crnogoraca. On kaže, obnovili smo državu, pa moramo obnoviti crkvu završen citat.

I dodaje, mislim da je bolje da imamo pravoslavnu crkvu koja će imati svoje vernike završen citat. Dakle, važno mu je da srpsku, ono izbaci pravoslavnu. Znate, čija je to teza? Ante Pavelića. Vi koji pratite ne morate istoričari biti, ali to je Ante Pavelića.

Za Đukanovića je važno da se iz autokefalne srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori izbaci ovaj epitet srpska, a da ostane pravoslavna crkva nacionalnih Crnogoraca.

E, ono što je važno, a to je da svi shvatimo da svesno ide na formiranje nove nacionalnosti crnogorske nacionalnosti, kao čovek istoričara potpuno odgovorno tvrdi da takva nacionalnost nikada nije postojala u Crnoj Gori od 10. veka do danas, samo Srbi i u 19. veku i druge nacionalne manjine, a što se tiče matičnog naroda samo su Srbi bili, je li i nije je postojalo u svim udžbenicima, prelistavao sam ih sve u Crnoj Gori u 19. veku u Crnoj, citiram – Gori žive Srbi.

Niko normalan, ne samo u ovoj sali, nego i od građana Republike Srbije, a pogotovo Srba neće dovoditi u pitanje državu Crnu Goru i državnost, jer ona postoji od 10. veka. Dakle, to je vrlo važno.

E, sada Milo Đukanović prekraja nacionalni identitet i on stvara novi, a to u istoriji čovečanstva niko nije radio, novu naciju, nacionalnih Crnogoraca od Srba, a nacionalni identitet narodni, ne govorim o državnom, bio je vekovima srpski, on se sastojao od SPC u Crnoj Gori, od srpskog jezika u Crnoj Gori, od srpskog ćiriličnog pisma, srpska kultura i srpski običaji.

Ovo što vam ja kažem, narod u Crnoj Gori isto misli i sada kada bi me vi pitali šta ja predlažem Đukanoviću, pre nego što još nekoliko rečenica kaže, predlažem posle svega ovoga što ću reći, da učine samoubistvo ili prvim avionom da beže iz Crne Gore.

Zaista, gledajući ono što sam video, dva dana u Crnoj Gori, kako Đukanović misli da obezbedi vernike za pravoslavnu crkvu nacionalnih Crnogoraca?

On je formirao već pre 27 godina u Domu kulture u Cetinju i registrovao u lokalnoj policijskoj stanici, Dedejićevu, a sada hoće još jednu, da razbija srpski narod i srpski identitet na predlog, otvoreno govoreći, zapada, zapadnih ambasada u Crnoj Gori.

Podsećanja radi, 2006. godine, Milo Đukanović je izdvojio Crnu Goru iz državne zajednice sa Srbijom, suprotno većini Crne Gore, referendum je pokraden, svedoče knjige Srbina iz Crne Gore, Jovana Markuška, na 1290 strana, to je tzv. „Bela knjiga“. Tu nema dileme i to kaže Gidon, Dejvid Gibs koji u svojoj knjizi kaže – mi smo Mila Đukanovića i njegov izbor za predsednika kupili novce i gle čuda, ne samo njega, i novcem svakog Crnogorca i Srbina u Crnoj Gori i tako je došao na vlast.

Maja 12.2020. godine, još samo dva podatka da vas ne mučim, uhapšen je nakon Svete vasilijske litije, u Nikšiću Vladika Joanikije.

Tebi se Marijane Rističeviću obraćam, a i vama drugim, pošto je on antikomunista, komunisti za vreme svoje vladavine od 45 godina, nikada nisu uhapsili niti jednog vladiku. Neka mi neko kaže i ustane da li jesu i nisu se mešali u crkvene odnose, kao što to sada radi Đukanović, ali su radili druge stvari i druge nečasne radnje, ali to nikada.

Voleo bih da mi neko dokumentuje.

Mladi i stari u Crnoj Gori, konačno su shvatili da je SPC posebna i najveća brana onoga što nas čini ljudima i nas i ovih u Crnoj Gori, posebna brana nacionalnog i verskog identiteta.

Samo još jednu rečenicu da vam kažem, da u Severnoj Makedoniji, pošto sam govorio o okruženju, štampana je marka u znak zahvalnosti Hrvatske u granicama bivše NDH.

Idemo sada, otuda nas napadaju. Predsednik Severne Makedonije, Stevo Panderovski, nakon toga izjavio je, citiram da podržava državu Kosovo, završen citat, u sadašnjim granicama.

Kako bi bilo, narodni poslanici da Aleksandar Vučić kaže ili mi poslanici, da ne prihvatamo Severnu Makedoniju u sadašnjim granicama? Ko se u čije unutrašnje stvari meša i nećemo više trpeti, nego ćemo ovako razobličavati svakoga, i sa severa i sa juga, jer su otišli predaleko.

U Sarajevu je održana misa ustaškom zločincu, takozvanim zločincima, blajbuškim žrtvama.

Poštovani narodni poslanici, pošto ja imam dosta tih citata, završio bih, ali da kažem na kraju, šta je cilj toga.

Cilj je mešati se, ne samo u izbore, u Srbiji srušiti Aleksandra Vučića zbog velikog napretka Srbije, koja je učinila, ekonomski, politički i društveni međunarodni napredak i ugled ovih dana.

Najveći hoštapleri, lezijedovići, luftiguzi jesu ovi naši domaći, na čelu sa Đilasom. Videli ste onog Vuka Jeremića, prekjuče ga Miletićka novinarka uništila. Da li ste čuli kada ga je pitala – jel ste prekjuče istinu govorili ili danas? Požute je sav, ne zna šta radi, ne zna šta govori.

Dakle, to je cilj ovih naših i oni su se juče izjasnili da im izbori ne trebaju, da idu ulicom, krvoprolićem. Nikada na vlasti neće doći ulicom, nikada.

Eno neka im kaže Dejvid Gibs šta su radili 5. oktobra, koliko su para dobili, koliko su u džepove dobili?

Danas treba da se izvinu građanima Republike Srbije, a nas optužuju danas da smo mi ratni huškači, čuli ste juče.

Završavam, potpredsedniče, ovim citatom državnog sekretara SAD koji je rekao – ja sam dolazio Franji Tuđmanu i Janku Bobetku da ne vode rat i da ne napadaju Srbe, Tuđman mi je odgovorio – ne dolazi u obzir i da im da autonomiju. Nikakva autonomija, hoćemo rat, jer tako ćemo dobiti nezavisnost Hrvatske. Prvo što je bilo, naredio je kasnije, piše Gibs, da se napadnu Srbi i u Borovu selu i ona zlodela nad Srbima naredio je Glavašu i njegovim satrpima itd. To ne kaže samo on, nego i Josip Boljkovac, koji je bio ministar unutrašnjih poslova, koga su, kako znate, uhapsili ne zbog 1990. nego zbog 1941. godine, što je ustašu preklao jednog.

(Aleksandar Martinović: Ubili su i Josipa Reihl-Kira.)

Tako je, i Josipa Reihl-Kira, gospodine Martinoviću. To je naređenje, koji je branio Srbe. To je vrlo interesantno. To Boljkovac kaže, ali knjige su ostale.

Nema vremena. Ja i gospodin Martinović pišemo jedan rad za jedan časopis. Zove se „Razbijanje Jugoslavije“. Jugoslavija nije se raspala, razbijena je. U jednoj rečenici, SAD početak, Nemačka u prvom redu, Vatikan, Hrvatska i Slovenija, a onda i naše izdajničke gnjide kod nas, kod Srba.

Evo, to je suština i to ne kažemo mi sada. Nijedan naš neće citat, sve stranci, sve Hrvati, sve Slovenci.

Na koncu, poštovani potpredsedniče, juče je jedan dan jako bitan za srpsku istoriju, a to je dan kada je… jedan od najvećih ljaga u istoriji Srba. Druga ljaga. Prva je bila izručenje Karađorđeve glave, a juče Slobodana Miloševića. Svi oni koji su sudelovali u tome vreme je da progovore, jer su stranci progovorili da je heroj. Dobro bi bilo i naši da kažu istinu o čemu se dešavala, a nadam se i da će i pročitati literaturu ne samo našu, nego i inostranu. U to ime, hvala vam.