Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, poštovana ministarka Gojković, gospođo Gojković sa saradnikom, dame i gospodo narodni poslanici, moje kolege i koleginice su uglavnom rekle o Nacionalnom savetu za kulturu.

Ono što je bitno, poštovana ministarka, a što treba danas naglasiti to je da SNS i mi kao njihovi članovi smo nasledili zemlju od bivše vlasti koja je bila totalno devastirana, zemlju sa uništenim institucijama, zemlju bez ikakve bezbednosti njenih građana, zemlju koja je totalno bila ponižena, zemlju bez nade i vere u budućnost njenih građana, zemlju koja je bila bez plana i bez programa na svim poljima društvenog i ekonomskog razvoja, zemlju sa prevelikom prezaduženošću, zemlju koja je bila sa visokom stopom nezaposlenosti preko 26%, zemlju bez ikakvog međunarodnog ugleda, zemlju i narod i građane koji su bili totalno satanizovani u međunarodnim odnosima, zemlju sa najvećom pljačkaškom privatizacijom u ovom delu Evrope, zemlju sa najgorim zdravstvenim sistemom u Evropi, zemlju sa najgorim sudstvom u Evropi, zemlju bez vojske, jer tadašnji predsednik bivšeg režima Tadić je rekao, citiram: „Šta će nam vojska?“ i zemlju uništenih i devastiranih ustanova kulture, gospođo ministarka. Ustanove kulture su totalno bile uništene i devastirane.

Ono što je SNS učinila, a to je kada smo zatekli zemlju u ovakvom stanju, pokušali smo obnoviti državu i naciju nakon sto godina i u tome prilično dobro uspevamo na svim poljima.

Što se tiče kulture, gospođo ministar, ono što ste vi lično napravili, a to je da ste zaokružili, nakon desetina godina, svu zakonodavnu aktivnost vezano za kulturu. I to je tačno, neka politički protivnici kažu da li ja govorim istinu i da li lažem. Ja ću samo dve-tri rečenice. Zakon o muzejskoj delatnosti koji se čekao decenijama, Zakon o arhivskoj delatnosti, ono što smo čekali decenijama i usaglasili sa najboljim i najsavremenijim dostignućima u ovom delu sveta i Evrope, i da dalje ne nabrajam, Zakon o zaštiti ćiriličnog pisma, koji smo godinama i decenijama čekali, jer se Srbija i srpski narod rasrbljava već od 80 do 100 godina, i to ne može niko negirati.

Izgradili smo i renovirali Narodni muzej u Beogradu. Prethodne vlasti 13,5 godina nisu mogle započeti, započele i tako je stajao bez korišćenja građana. Muzej savremene umetnosti, da ne nabrajam dalje, i veliki doprinos ste dali decentralizaciji kulture. To nisu floskule, to je stvarnost, kako vide građani Sremskih Karlovaca, takođe Čačka za godinu i po dana itd. Da ne nabrajam dalje.

Idemo na Nacionalni savet. Ovo što ste učinili sa Nacionalnim savetom, pa 15 godina čekamo to. Je li tako, gospodo iz bivšeg režima? Gde god hoćete na duel o činjenicama. Čekali smo i zakonodavnu aktivnost vezano za njega, to vi vrlo dobro znate i narodni poslanici. A što se tiče kvaliteta ovih 11, svaka vam čast. Bilo vam je teško, zaista teško odabrati, ali što se mene tiče, prateći što se tiče kulture i nauke, samo da kažem – hvala vam. Hvala vam što se našla na listi prof. dr Zlata Bojović.

Hvala vam u ime hiljade i hiljade generacija divnih naučnika. To je moja profesorka na postdiplomskim studijama na području bivše Jugoslavije, jedna od 16 naučnika. Hvala Srpskoj akademiji nauka i umetnosti što je prepoznala prof. dr Zlatu Bojović, a i ovog drugog kandidata. Takvi kandidati treba i u obrazovanju da se nađu, u Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje.

Zadužen sam od 11 bivših studenata na području bivše Jugoslavije da se zahvalim Srpskoj akademiji nauka i prof. dr Zlati Bojović što je ostavila dubok naučni, kulturni, humani i iznad svega patriotski pečat nama studentima, koji prenosimo mlađim generacijama. Hvala vam gospođo profesorska moja bivša, Zlato Bojović, konačno ste dočekali, i vi i onih 10 i onih još kojih mnogih nema, doći će na red. Vraćamo ponos kulturi, ponos zemlji u tom smislu.

Nemojte se ljutiti gospođo ministar zato što, kako ste rekli, bivša vlast kritikuje da nismo uložili u kulturu, ona inače negira, pogotovo u Kosovo. A ja ću baš da kažem za Kosovo, jer radim 25 godina na Kosovu i Metohiji i znam da me sad gledaju politički protivnici. Reći ću desetak rečenica za to područje, a oni neka kažu da li je ili nije istina.

Gospodine Vuče Jeremiću koji prozivate prekjuče, vi prozivate Aleksandra Vučića za Kosovo, sram da vas bude! Vi ste, Vuče Jeremiću, u razgovoru sa američkim kongresmenom Teom Polom izjavili decembra 2008. godine, citiram: "Ulazak KiM u UN je najbolje čemu se Srbija treba da nada, ako bude imala sreće". Jeste rekli to, gospodine Vuče Jeremiću? A optužujete Aleksandra Vučića koji se kao lav bori za KiM. Idemo dalje.

I vi, gospodine bivši premijeru, Zoranu Živkoviću, optužujete. Sakrili ste se sada i isturili ste drugog predsednika stranke, iza leđa, jer se stidite svojih reči koje ste izrekli baš za KiM, a ovde našu ministarku prozivate za područje kulture i predsednika za KiM. Pa, vi ste, gospodine Živkoviću, oktobra 2003. godine na međunarodnoj konferenciji u Beču izjavili, citiram: "Meni je svejedno i potpuno nebitno čije je KiM". Jel ste to rekli ili ne? Koga, bre, vi optužujete? To vam svi građani znaju, 90-100% građana, svi znaju da ste to radili.

Gle čuda, verovali ili ne, ko se javio poslednjih četiri-pet dana - Boris Tadić, bivši predsednik. Gospodine Tadiću, bivši moj predsedniče države, nemojte izlaziti u javnost. Vi ste 27. 7. 2006. godine u razgovoru sa američkim izaslanikom Viznerom pružili mu uveravanje, citiram: "Da ste u sebi odradili i prihvatili nezavisnost KiM kao ishod". Jel ste to rekli ili niste?

Poštovani građani, sad ćete da vidite ko se odrekao KiM i ko nam svakodnevno laže preko medija pod kontrolom Dragana Đilasa.

Kad smo već kod Tadića, dozvolite, gle čuda, samo deset dana pre, a to je bio 14. 11, godinu i mesec dana, izjavio je, citiram: "Era vlasti Aleksandra Vučića je ispunjena slikovitim budalaštinama". Gospodine bivši predsedniče moj i građana Republike Srbije, pa jel su budalaštine stotine kilometara auto-puteva, jel su budalaštine stotine kilometara cesta, izgradnja preko 350 mostova, jel su budalaština izgradnja stotine škola i domova zdravlja, kliničkih centara? Jel je budalaština finansijska konsolidacija naše zemlje? E, moj Borise Tadiću, sve će istorija da kaže, i o meni i o vama i o Aleksandru Vučiću.

Ono što je istina i što niko ne može negirati, to je da će istorija zabeležiti da je Aleksandar Vučić bio srpski vladar u ovo vreme i da je obnovio srpsku državu i naciju, kao i da je jedan od najvećih reformatora u istoriji Srbije. Nećete to nikad negirati. Naše buduće generacije, kada ja ne budem živ, izučavaće sigurno ove reči koje ja govorim.

Gle čuda šta je taj Boris rekao i za premijera, Anu Brnabić. Zamislite ko je ukorava, Boris Tadić! Rekao je, citiram: "Ana Brnabić je polupismena". Preneo je jedan list pod kontrolom Dragana Đilasa 14. 11. 2020. godine.

Možete vi pljuvati kako hoćete, ali Ana Brnabić se bori za KiM bolje nego vi, gospodine Tadiću, i nikada ni ona, ni Maja Gojković, i da ne nabrajam druge, neće se toga odreći, ali ćemo tražiti svi zajedno jedno kompromisno rešenje i dugoročno za našu južnu srpsku pokrajinu. Idemo dalje.

Kad smo već kod ovog, idemo na sledeće predstavnike opozicionih stranaka kada je KiM u pitanju. Ovih dana se javio i Sergej Trifunović, inače zvani u narodu "Sergej pišoje", zašto, jer je izjavio da će pišati po grobu mrtvog predsednika Aleksandra Vučića. Narod ga zbog toga tako i zove. Rekao je 31. januara 2019. godine, citiram: "Kosovo je izgubljeno, Kosovo pripada Albancima a ne Srbima", završen citat. Ono što ste opsovali ovih dana predsednika Republike, uokvirite to, gospodine Trifunoviću, stavite u dnevnu sobu i setite se da i vi majku imate, gospodine Trifunoviću. Idemo dalje.

Nenad Čanak, u narodu zvani "Nešo gicoje" je marta 2017. godine izjavio, citiram: "Spreman sam da priznam nezavisno Kosovo", završen citat. Jel tačno ili ne, gospodine Čanak?

Idemo dalje, Čedomir Jovanović, 29.9.2015. godine izjavio je, citiram: "Država Kosovo je nepovratan čin koji ignorišu samo neodgovorni političari". Završen citat. Gospodine Jovanoviću, da li ste to rekli ili niste? Idemo dalje.

Dragan Đilas, u narodu znani kao „Điki mafija“, je 13.8.2009. godine u razgovoru sa otpravnicom poslova američke ambasade u Beogradu izjavio, citiram: "Zalažem se za hapšenje Ratka Mladića i odreći ću se Kosova i Metohije". Da li ste rekli to, gospodine, Đilas ili niste? Za razliku od vas, za mene je Ratko Mladić jedan od najvećih srpskih heroja i nikada nije, niti bi, počinio ono što mu pripisujete vi i Haški tribunal. Zaboravljate kada govorite o Haškom tribunalu da je on ilegalni, nije ga zakoniti sud osnovao i vi i vaši saborci govorite to. Prema tome, ako ga je nezakoniti organ osnovao, sve odluke koje je doneo i koje će u budućnosti doneti, još sto godina da postoji, nisu valjane i to se zna, a da ne govorim o pravnom i istorijskom delu, o pravnom doktor Martinović neka vam drži predavanje o genocidu, a ja ću o istorijskom u Srebrenici, suočiti se sa svim autorima sveta i tu nema dileme, a optužujete državu Srbiju i građane i srpski narod.

Tako moj, gospodine Đilas, profesor dr Rade Veljanovski, u narodu zvani jajara Rade, je 24. aprila 2018. godine rekao, citiram: „Srbija treba da prizna nezavisnost Kosova i Metohije, obezbedi mu stolicu u UN“, završen citat.

Profesore, kolega Rade Veljanovski, zvani jajara, a znate zbog čega, to znate kolege profesori, šta bi bilo da ja komadam bilo koju zemlju, ili Aleksandar Vučić, ili Martinović, ili Mirković da je sa te strane ili ministarka? Vidite šta radite.

Idemo dalje. Javio se, verovali ili ne, ovih dana bivši kandidat za predsednika države Saša Janković, Sale prangija u narodu zvani. Zašto prangija? Zbog toga što je pronađen valjda, navodno, njegov pištolj u stanu prilikom ubistva njegovog kolege Gojkovića.

O tome sam ja postavljao ovde desetak puta, poštovani građani, pitanja i došao do zaključka, gle čuda, da je dokumentacija uništena. Verovali ili ne, u Arhivu grada Beograda znate koje je bio direktor i predsednik komisije? Branka Prpa. Sad vam je sve jasno. Došao sam do tih materijala i do toga.

Samo da građani razumeju. Kada se bira član upravnog odbora jedne škole, ta odluka je trajne arhivske vrednosti, a ovu ovde u Arhivu o ubistvu uništili kao nebitnu arhivsku građu. Zato su bitni arhivi, Zakon o arhivima i naši arhivisti i bitno je ko te ustanove vodi.

Zamislite šta je izjavio Saša Janković. Citiram: „Srbije je u interesu“, kaže, i to još kao predsednički kandidat 2017. godine, „ da Kosovo uđe u Interpol i time prizna nezavisnost Kosova“. To mi je predsednički kandidat, sa 17% koje je dobio na izborima.

Poštovani građani, da znate ko su vam bili kandidati i ko kani sutra da budu kandidati.

Idemo dalje. Boško Obradović, narodu znan kao Boki nasilnik, je 13. juna 2019. godine na tajnom sastanku u rezidenciji američkog ambasadora u Beogradu ćutke priznao Kosovo i Metohiju. On tada ni jednom rečju nije protivrečio Kajlu Skotu i Metjuu Palmeru koji su više puta ponovili da je Kosovo nezavisna država. Ćutao je kao miš, a kandiduje se i on, valjda, za predsednika države.

Idemo dalje. Verovali ili ne, onaj koji ovih dana stalno lupeta i psuje Aleksandra Vučića, juče sam citirao onih 11 izraza koji ljudski um ne može da pojmi, akademik prof. dr Dušan Teodorović, pa i on, gle čuda, akademika, 22. jula 2020. godine je izjavio, citiram: „Kosovo nije sastavni deo Srbije“. E, moj akademiče. Pa, vi dolazite prekjuče na onu Đilasovu televiziju i kritikujete Aleksandra Vučića, pa vi ste gospodine akademiče za vreme bombardovanja napustili svoju otadžbinu, dve godine i pobegli u zemlju koja nas je bombardovala.

To ste vi, gospodine akademiče. Sačuvali ste svoj tur u Sjedinjenim Američkim Državama i vratili ste se, ali niste ponos, dostojanstvo profesora, dostojanstvo naučnika. Jednog naučnika pored naučnih dostignuća krase visoke moralne vrednosti i patriotski čin, kao što je bilo sa Nikolom Teslom, da ga već ne citiram, jer sam to radio.

Idemo dalje. Balša Božović ovih dana, golobradi gusar sa Maldiva, taj nas psuje svakodnevno, a i on se odrekao KiM, jer je osnovao neku Akademiju za demokratiju gde pljuje po predsedniku države i narodnim poslanicima. On je rekao: „Svi znaju da je Kosovo i Metohija definitivno izgubljeno u ratu 1999. godine“, preneo je list pod kontrolom Dragana Đilasa.

Dalje, Filip David, to je onaj što u časopisu „Vreme“ pljuje svaki dan po predsedniku države, je 6.juna 2019. godine, rekao, citiram: „Kosovo nije Srbija, niti će to da bude“.

Da ne citiram Srbijanku Turlajić i dalje, ima ih koliko god hoćete.

Poštovani građani, poštovani potpredsedniče doktore Orliću, uvažena ministarko, narodni poslanici, dok ove osobe koje sam prozvao svakodnevno pljuju po našoj zemlji, po građanima Republike Srbije, po svemu onome što se gradi danas i radi u Srbiji, a posebno po predsedniku Aleksandru Vučiću i njegovoj porodici, dotle je naš predsednik zajedno sa saradnicima iz dana u dan gradi, izgrađuje Republiku Srbiju, sprovodi politiku mira, politiku bezbednosti politiku ekonomskog napretka i modernizaciju Republike Srbije, politiku zdravlja svih naših građana, i ne samo naših, nego i u okruženju i šire, a jednom rečju, politiku modernizacije, a motor modernizacije Republike Srbije je naš predsednik, a to sve zbog budućnosti naše dece.

Živela Republika Srbija, živela naša deca, živeo naš predsednik.

Hvala.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, dr Orliću, poštovana ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, kako ste videli pred nama je predlog zakona o referendumu i narodnoj inicijativi o kojoj su koleginice i kolege vrlo dobro govorili pre mene.

Dozvolite samo da radi razjašnjenja nekoliko rečenica kažem o tome ono je tačno, kao što su i prethodnici rekli, da je ovo najstariji neusaglašeni pravni akt od donošenja Ustava 2006. godine. Juče i danas kritikuju oni koji su to trebali doneti. Sve što su radili ne samo u pravnoj regulativi, nego i praktičnom smislu u drugim delatnostima radili su iz marketinga. Samo marketing ih je interesovao, a ne realnost. Samo da kažem samo još dve rečenice. Ova izmena zakona o referendumu u narodnoj inicijativi nema nikakve veze sa Rio Tintom. To je već i rečeno, niti je protiv Ustava, dapače se usaglašava sa Ustavom.

Čuli ste Đilasa prekjuče šta on kaže. Šta njemu treba verovati. On je sve radio iz marketinga. Taj ništa realno nije učinio. Pa, evo i 19. novembra 2011. godine je lagao kritikujući nas. Lagao je, citiram: „Niko od nas nije potpisao da je srpski narod genocidan.“ Završen citat.

Evo, ja ću mu reći da je potpisao. Rezoluciju je potpisala njegova potpredsednica Marinika Tepić, deseta je na spisku u Narodnoj skupštini Republike Srbije 2016. godine, među njima su Sulja Ugljanin, Enis Imamović, Čedomir Jovanović, Žarko Korać, Nenad Čanak, Nenad Bilić, Nataša Mićić, Goran Čabrdi, Elena Papuga, Marinika Tepić i Nada Lazić. Da li je tako narodni poslanici? Vi koji pamtite, i oni koji nas sada gledaju iz svojih stanova i kuća, a bili su ovde, a napustili su Narodnu skupštinu. Sve što je radio Dragan Đilas i njegova DS radili su iz marketinga realnosti.

Đilasu nikada nije bilo stalo do razvoja grada Beograda, poštovani Beograđani, niti do boljeg života naših građana, ne samo u Beogradu, nego i u čitavoj Srbiji.

Ja ću sad konkretne neke stvari izneti za Beograd, pa da Beograđani vide da on sve što je radio, radio je iz marketinga. To pored ostalog ne kažem ja, ni članovi SNS, nego je rekao bivši američki ambasador SAD ovde u Beogradu, Kameron Manter, koji je 2009. godine rekao citiram doslovno: „Đilas mi je rekao da je njegov plan za razvoj Beograda samo marketing, a ne realan.“ Završen citat.

Jeste čuli ovo poštovani Beograđani? Zato je kod Đilasa dok je bio gradonačelnik Beograda, bilo sve marketing, a ne stvarnost. Zato ćemo ga mi, poštovani Beograđani, upamtiti i biće zabeležen kao najgori gradonačelnik u istoriji grada Beograda.

Evo, činjenica. Daću sad nekoliko još dokaza. Tako je za Đilasa „Beograd na vodi“ bio samo marketing, a za Aleksandra Vučića potpuna stvarnost. Da li je tako, poštovani Beograđani građani Republike Srbije? Idemo dalje.

Tako je za Đilasa beogradski metro bio samo marketing, sećate se, a za Aleksandra Vučića, videli ste ovih dana potpuna realnost.

Tako je za Đilasa rekonstrukcija Narodnog muzeja bio samo marketing, a za Aleksandra Vučića stvarnost. Trinaest godina su radili na Narodnom muzeju nisu se makli od početka, kao Paja Patak.

Idemo dalje, za Đilasa je izgradnja Muzeja savremene umetnosti bio samo marketing, da li je tako poštovani Beograđani? Dabome da jeste, a za Aleksandra Vučića potpuna realnost.

Idemo dalje, tako je za Đilasa rekonstrukcija Trga Republike u Beogradu bio marketing, a za Aleksandra Vučića samo stvarnost.

Idemo dalje, tako je za Dragana Đilasa, a u Evropi inače poznatog Đilaša, izgradnja brze prute Beograd-Novi Sad bila samo marketing, a poštovani Beograđani za Aleksandra Vučića stvarnost.

Idemo dalje, tako je za Đilasa izgradnja novog savremenog doma zdravlja u Borči, opština Palilula u Beogradu, bio sam marketing, a za Aleksandra Vučića, videli ste potpuna realnost. Dom zdravlja je jedan od najsavremenijih sagrađen u Borči.

Tako je za Đilasa izgradnja Kliničko-bolničkog centra u Beogradu godina bio marketing, a za Aleksandra Vučića, poštovani Beograđani, videli ste, stvarnost.

Tako je za Đilasa rekonstrukcija domova zdravlja na opštini Palilula, Grockoj, Čukarici, da dalje ne nabrajam, bio samo marketing, a za Aleksandra Vučića stvarnost.

Tako je za Đilasa izgradnja „Dedinje 1“ i „Dedinje 2“ Instituta bio samo marketing, a za Aleksandra Vučića stvarnost poštovani Beograđani.

Poštovani građani Republike Srbije, mi smo juče i prekjuče čuli od određenog broja ljudi koji svakodnevno ništa ne znaju osim samo psovanja, pljuvanja po SNS, pogotovo po Aleksandru Vučiću i njegovoj porodici i nekim narodnim poslanicima i ministrima.

Ja ću sad posle prekjučerašnjeg intervjua doktora Teodorovića da kažem da je akademik Teodorović zlonameran, da je maliciozan, da je bezobrazan, da je podmukao, da je bez karakteran, da je nečastan, nemoralan, da je ohol, da je prepreden, da je …, da je perfidan, da je bezočan, da je pakostan, da je sramotan, da je drzak, da je obestan, da je nedostojan, da je proračunat, da je iskvaren, da nedostojan i da je nesavestan. E, doktore Teodoroviću, vi ste posle svega onoga što ste govorili zadnjih tri meseca ovakav čovek.

Poštovani građani Republike Srbije, vi ste videli ko se ovih dana javljao i kritikovao Vojsku, niko drugi nego bivši načelnik Generalštaba Vojske Srbije Zdravko Ponoš.

Ko je Zdravko Ponoš? Napredovao je preko noći. Neka građanima kaže zbog čega je napredovao i u kakvoj je vezi sa tadašnjim predsednikom Republike Tadićem, a i ne samo sa njim, nego i nekim generalima koji su bili na suprotnoj stranci naše vojske.

Kao načelnik Generalštaba on je poguban bio za Vojsku Srbije, Zdravko Ponoš. Gle čuda, odrekao ga se kad je video, iako ga postavio čak i Boris Tadić. Onda ga je, gle čuda, za novac privukao Vuk Jeremić. Svaki pripadnik Vojske Srbije, danas, verujte, crveni od stida kada ocenu o Vojsci Srbije daje Zdravko Ponoš.

Ponoš je kao general stajao mirno pred NATO poručnicima, dok je hrabro srpsku vojsku izručivao Haškom tribunalu. Da li je tako, gospodine Ponoš?

Obećao je američkom senatoru da će Vojsku Srbije smanjiti sa 62.000 na 27.000. I smanjio je. Svako ko je razmišljao kao patriota u Vojsci Srbije bio je izbačen za vreme dok je bio načelnik Generalštaba, vojske Srbije.

Penzionisao je zajedno sa Tadićem najbolje kadrove vojske Srbije, 28 generala u najboljim godinama i najboljih generala patriota. Da li je tako gospodine Ponoš ili nije?

Uništio je naoružanje Vojske Srbije i Vojsku sveo na vatrogasnu jedinicu. Stalno je posećivao Zapadne ambasade, to radi i danas, to je javna tajna.

Gospodine Ponoš, vi ste jedna obična špijunčina. Uništio je PVO sistem, zajedno sa Tadićem, 9.218 raketa strela, a čak 420 lansera za te rakete. To je Zdravko Ponoš učinio.

U njegovo vreme Crna Gora se odvojila, i radio je na tome i on i Tadić da se odvoji od Srbije. U njegovo vreme proglašena je nezavisnost Kosova. Kako se njegov šef Tadić odrekao nezavisnosti Kosova, o tome sam govorio. On danas kritikuje opremanje Vojske Srbije, i on i Tadić. Kako neće kad su je oni uništili.

Tadić je izjavio, citiram: „Šta će nam Vojska Srbije?“ Završen citat. Zdravko Ponoš je uništio 200 tenkova, 120 oklopnih transportera, 90 kaubica, 36 praga u staro gvožđe je prodao. On je od naoružanja kupio samo osam raketa za Mig 29, koji su u njegovo vreme leteli samo subotom i to prevozili seno za hranjenje konja. I taj se danas kandiduje za predsednika Republike Srbije. Od Srbije ni S ne bi ostalo.

Ko se još javio ovih dana? Njegov šef, verovali ili ne, Boris Tadić, inače, zvani lipicaner, lepi. Taj čovek nema nimalo stida da izjavi 14.11.2020. godine za ovu vlast: „E, ova vlast Aleksandra Vučića ispunjena je slikovitim budaleštinama“.

Pa, gospodine Tadiću, jesu li stotine kilometara autoputeva za vas budaleštine? Gospodine Tadiću, da li je Vojska Srbije sad opremljena na zavidnom nivou za vas budalaština? Da li je izgradnja stotine domova zdravlja, kliničkih centara i škola za vas budaleštine? Za vas je, gospodine Tadiću, budalaština to zato što smo, navodite, danas suverena zemlja i Aleksandar Vučić jedini slobodni vladar u Evropi. Recite da li je ili nije? E zato su to slikovite budaleštine.

Za vas su budalaštine stotine tvornica podignutih, stotine hiljada radnika zaposlenih, a za vaše vreme 637 i 500 hiljada, tačna je brojka ova uzeta, otpustili ste radnika. Koliko vam je milijardi evra ušlo u zemlju, a koliko izišlo i nemate srama i nemate stida i javljate se ponovo u politiku?

Zamislite čuda da je taj Boris Tadić zamerio Aleksandru Vučiću što je išao na sahranu pokojnom Mitropolitu crnogorsko-primorskom Amfilohiju. Pa, ja ga i razumem, jer Boris Tadić nije pripadnik Srpske pravoslavne crkve, on je pravoslavne crkve Crnogoraca Mila Đukanovića. Zato je to i govorio. Zato je i zamerio. O tome se radi.

Zamislite da sam ja to rekao ili Aleksandar Martinović ili Milenko Jovanov ili bilo ko ovde, ili gospodin Mirković, bilo ko, Tomić iza mene što sedi ili vi gospodine Orliću, šta bi bilo?

Zamislite šta je predsednici Vlade izjavio taj Tadić. On je 14.11.2020. godine izjavio: „Ana Brnabić je polupismena“. Šta bi bilo da mi njih tako vređamo? Pa, jel on pismen? Pa, Ana Brnabić se nije odrekla Kosova i Metohije. Gospodine Tadiću, vi ste odrekli Kosova i Metohije. Citirao sam vam 100 puta ovom domu i ponovo ću, nemate srama i stida. Ona se nikada neće, ni Aleksandar Vučić, odreći Kosova i Metohije, nego ispravljaju ono što se može ispraviti.

Poštovani građani, upravo ovaj čovek o kojem govorim je 27.7.2006. godine u razgovoru sa američkim izaslanikom Viznerom priznao i pružio mu, citiram sad – uveravanje da je u sebi prelomio i prihvatio nezavisnost Kosova kao ishod. Ovaj citat je preneo jedan ugledni beogradski list 8.9.2011. godine. Šta očekivati danas od ovog čoveka? Ovaj se kandiduje za predsednika Srbije. Od Srbije isto ni „S“ ne bi ostalo.

Tako je isto bivši predsednik Tadić u razgovoru sa američkim pomoćnikom, državnim sekretarom, zamenikom državnog sekretara Danijelom Fridom izjavio: „Nezavisnost Kosova i Metohije ne mora da znači gubitak“, obratite pažnju poštovani građani, „ako se podesno odredi u glavama birača“. Tako si varao svoje građane, gospodine Tadiću, i nemaš srama i stida da izađeš pred građane Srbije.

Poštovani građani Republike Srbije, poštovani narodni poslanici, dok predstavnici najvećeg dela opozicije svakodnevno lažu ili, kako oni kažu, iznose neistine, a ja moram zbog građana, građani poznaju naš jezik, lažu svakodnevno o Aleksandru Vučiću, o našoj zemlji, o građanima Republike Srbije, bez programa… Njihov je program samo mržnja, a savetovali smo ih lepo da naprave program bolji. Dok pljuju po državi Srbiji i građanima, Aleksandar Vučić svakodnevno udara kamen temeljac pojedinim fabrikama ili otvara, izgrađuje auto-puteve, škole, ceste i tako dalje, širi ugled Srbije u svetu i danas je na zavidnom nivou.

Oni imaju problem sa radom, i Boris Tadić, i Vuk Jeremić, onaj nesretni Aleksić, i Šutanovac i onaj Borko Stefanović, luftiguz običan. Ovde je bio po tri minuta u 24 sata u Narodnu skupštinu. Imaju problem sa radom.

I vi, gospodo iz takozvanih medija pod kontrolom Đilasa, imate problem sa radom Aleksandra Vučića. Vama je najveći problem što on radi i morate ga na svojoj televiziji prikazati, a ne u 24… ili u „Dnevniku“ RTS-a u petnaestom minutu, nego u prvom, kada dođe državnik, kada se izgradi jedna tvornica. To je vama problem.

U tri meseca izgradio je više tvornica nego vi za pet godina i tu je problem, jer moraju to prikazati. Imate problem sa radom, kao što ste u ovom domu imali problem sa radom.

Gospodin Đilas je začetnik javašlulka u državi Srbiji. On je pozvao narodne poslanike, sećate se, prošlog saziva da napuste ovaj dom, da se bore na ulici i ovako je rekao kada je došao iz SAD: „Povucimo narodne poslanike. Uzećemo medije. Oni moraju da eksplodiraju negde“. Da li se tako brani otadžbina, gospodine Đilas, sa 619 miliona evra u 56 računa i ko zna koliko zemalja?

Poštovani Beograđani, tri i po milijarde dinara je ukrao vama iz džepova koje ova vlast Radojičića i Vesića vraća sada na ime dece. Upis u obdanište je bilo 9.500 dinara, a koliko je danas manje? E, to su činjenice. Vratite se u ovaj dom, da ukrstimo podatke. Nećete? I kada ste bili, dolazili ste na pet minuta, govorili i bežali iz ovog doma.

Na kraju, ovih dana se frka desila u Hrvatskoj. Ako ste videli, poštovani građani, štampa hrvatska je objavila da je Nikola Tesla ostavio moći Aleksandru Vučiću. Ostavio je moći, kaže, jer nijedan vladar u Evropi nije se za svog mandata više puta susreo sa najvećim, kako oni kažu, čelnicima sveta nego što je Aleksandar Vučić. Devetnaest puta sa Vladimirom Putinom, sa kineskim, sa američkim potpredsednikom, sa kineskim predsednikom. Nabrojili su sve.

Poštovane bivše moje komšije Hrvati, tačno je da je Nikola Tesla ostavio moći. Ja znam ko te moći ima i ko ih pretače i Aleksandru Vučiću i srpskom narodu, a srpski narod preko Aleksandra Vučića svu pozitivnu energiju. Moj vam je savet – okrenite se sebi, vratite Srbe na ognjišta vekovna. Neće vam se ni potresi dešavati, ni poplave. Suočite se sa nekim stvarima. Prigrlite taj srpski narod, jer on nikada nije mrzeo Hrvate, ni Hrvatsku, jer se borio vekovima za Hrvatsku, nego je upravo obrnuto bilo.

Dok naš predsednik i danas širi međunarodni ugled u inostranstvu, ne samo međunarodni, već vodi borbu za zdravlje svih naših građana i naših komšija u regionu, vodi politiku mira, politiku stabilnosti i politiku modernizacije Srbije… Ova reč „modernizacija“, ubrzana modernizacija biće interesantna još četiri godine, jer ulazimo u fazu ubrzane modernizacije i zato smo napadnuti i sa istoka i sa severa i sa zapada i sa juga i ovih najgorih, unutra, domaćih ovih prišipetalja, koji preko nekakvih pojedinih nevladinih organizacija, u sadejstvu iz okruženja svakodnevno demonizuju ne samo državu Srbiju i predsednika Vučića, nego i srpski narod. U to ime, živela Republika Srbija, živeo naš predsednik! Neka mu je i današnji dan sretan i verujem da će biti u razgovoru sa Putinom.

Hvala.

Poštovana potpredsednice Narodne skupštine, poštovani predstavnici Visokog saveta sudstva, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću, kao i moje kolege i koleginice, glasati za izbor kako predsednika sudova, tako i onih koji se prvi put biraju na funkciju sudije, zato što ispunjavaju kriterijume i merila za ocenu za izbor sudija kako stručnosti, tako obučenosti, a kako su kolege navele, tako i dostojanstva sudskog.

Da li je ova treća karakteristika, da kažemo tako, vrlina sudije, zaista, da li su svi suci ili većina dostojanstveni, to je pod znakom pitanja. To su prethodne kolege danas pokušale i da kažu u kontekstu svih ovih promena koje se dešavaju u post-socijalističkim društvima.

Mi smo izgubili autoritet sudije, to je tačno, u zadnjih 20 godina, ali smo izgubili autoritet učitelja, autoritet popa, autoritet predsednika opštine. Dakle, u globalnom društvu, prilikom prelaska na globalizaciju, čini mi se da se nismo držali nekih osnovnih civilizacijskih tekovina koje su prethodne generacije ne samo u zadnjih 200, 300 godina, nego i da tako kažem, i stotinama godina baštinili, a mi nismo prihvatili i dalje razvijali. To se u prvom redu odnosi na vaspitanje.

Mi smo proterali iz vaspitno-obrazovnog sistema vaspitanje ima 23 godine i ne možemo očekivati od mladog sudije sada da ima dostojanstvo. Molim vas. To je suština problema. Ne možemo očekivati i popa kakvog smo nekada imali, dostojanstvenog, ne možemo predsednika opštine, dakle tu je suština, ali ove promene ćemo podržati i one svakako pridonose daljem razvoju i unapređenju društva u celini. Ono što je vrlo bitno je da mi sagledavamo naše slabosti u razvoju, da ih ispravljamo u budućnosti kako bi postigli što bolje rezultate i na području sudstva.

Kako sam rekao, ispunjavaju oni svi kriterijume. Međutim, idemo malo u zadnjih 10 godina. Da li je u zadnjih 10, 12 godina zaista većina sudija ispunjavala osnovne kriterije, stručnost, obučenost i dostojanstvenost? Ja ću dati neke primere gde ću reći da nisu. Zašto? Stranka bivšeg režima se nije držala kriterijuma i merila, već je izbor sudija vršila isključivo po stranačkoj pripadnosti, Demokratska stranka. Mi smo to razmatrali ovde u prošlom mandatu kod pojedinih sudija, da ih sada ne navodim. Dakle, to im je bila pripadnost, čak ne i stručnost.

Mi smo imali sudije koje su bile izabrane, a da nisu čak imali visoku stručnu spremu. I nije ni to čudno, jer je bilo sudija i pomoćnika ministra koji je završio srednju stručnu spremu, a bio pomoćnik ministra pravde. To nema nigde u Evropi. Dakle, totalno su nam uništili sudstvo, a da ne govorim o 832 sudije i 200 tužilaca koje su preko noći doveli, i to otežava dalje unapređenje sudske funkcije i pravosuđa u celini.

Vi znate, gospođo, pošto se verovatno sećate, neke su sudije umirale od nepravde u ovoj državi. Dakle, umirali su od nepravde, a pojedini izvršili samoubistvo. Po mom spisku, šest sudija do sada je izvršilo u periodu od 2000. do 2012. godine.

Kod izbora sudija napravilo se nešto što istorija sudstva ne poznaje, u bivšem režimu. O čemu se radi? Izabrali su mrtvog sudiju za suca, Ljubišu Ristića iz Požege. Da li možete to verovati, poštovani građani Republike Srbije? Predsednica VSS, tada, Nata Mesarević je izjavila da je sa svim kandidatima razgovarala i, samo ne znam kako je mogla razgovarati sa mrtvim sudijom, i utrošila 240 časova na razgovor. Znate koliko je to? Pa više nego jedan mesec dana. Ista ta Nata Mesarović je izabrala Sonju Brkić za sudiju koja je kršila Zakon o sudijama, jer je istovremeno, verovali ili ne, obavljala dužnost sudije Vrhovnog suda i predsednika RIK, iako je Zakon o sudijama to izričito zabranjivao. U RIK je tada uzela 2.673.000 dinara. Naravno da je odbila da vrati te pare, jer vrtelo se sve oko sredstava, a ne oko stručnosti, dostojnosti i obučenosti onih osnovnih karakteristika koje sudije treba da imaju.

Ja ću samo da kažem da je Izveštaj Evropske komisije za 2010. godinu rekao – reforme koje sprovodi bivša vlast u Srbiji predstavljaju posebnu zabrinutost. Znate li odakle sam, poštovani predstavnici VSS, uzeo i citirao ovu rečenicu? Iz knjige „Reforme pravosuđa u Srbiji od 2008. do 2012.godine“. Znate šta još kaže? Da vas ne zameram previše, ali da ovo citiram. Citiram: „Reforme koje sprovodi vlast predstavljaju najgoru moguću stvar“, završen citat. To ne piše samo u toj knjizi, nego je čak i beogradska „Politika“ objavila 7. jula 2012. godine.

Da vas previše ne mučim, mi idemo u reforme. Da li će biti problema? Biće. Trudićemo se, radićemo, ispravljaćemo greške koje se pojavljuju.

Ono što sada želim da kažem, poštovani građani Republike Srbije i uvaženi narodni poslanici, nastavlja se svakodnevna, iz časa u čas satanizacija predsednika Republike, njegove porodice, njegovih roditelja. Sada su ponovo na dnevni red došli otac i majka. Najnovije, 15. novembra, od pre dva dana, dakle ove godine, Sergej Trifunović, glumac, najgnusnijim uvredama i psovkama je napao predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića i njegovu majku zato što je predsednik Republike spomenuo Aćifa-efendiju, kojeg je domaći sud osudio za zločine zbog ubistva hiljade Srba. Trifunović je, verovali ili ne, stao u odbranu Aćifa-efendije, te je poručio predsedniku, citiram: „Je.. ti mater Aćif-efendija, nisi predsednik Aćifa-efendije, već mene. Ladno ću da pokrenem fond za izlečenje ovog jadnika“, napisao je Trifunović.

Da li je povodom ovoga reagovala neka nevladina organizacija? Dabome da nisu. Da li je reagovao i jedan novinar iz bilo kojeg udruženja? Dabome da nisu. Vidite, na taj način se dvostruki aršini rade. Da se bilo kom drugom desilo, već bi se na naslovim stranama opozicionih listova, pod kontrolom Đilasa, našlo. Na taj način glumac, a i političar, Sergej Trifunović promoviše primitivizam i bezobrazluk koji zastupa i njegov kolega Dragan Đilas i njegov politički, električni zec Marinika Tepić.

Nije ovo prvi put da on bez razloga govori da će fond, tobože, osnovati. On je to već radio. Da vas samo podsetim, poštovani građani, Trifunović je ulagao novac bolesne dece, koji je sakupljao SMS porukama, u slovenački investicioni fond „Ilirika“, što je priznala sama agencija. Od 15,5 miliona dinara, oročeno na 12 meseci, a onda je taj investicioni fond transakcijom vratio 10 miliona. Gde je ostalih 5,5? Pojela maca, što bi rekli, isparilo. Tako je i Đilas radio, i Tadić, i Sergej Trifunović u narodu znani Sergej „pišoje“. Zašto „pišoje“? Zbog toga što je rekao da će pišati po grobu mrtva predsednika Republike i narod ga od tada, to je izrekao ima dve godine, zove Sergej „pišoje“.

Gledajte šta je ovaj čovek radio? Godine 2019. iz Dubrovnika je izvređao našu zemlju, državu Srbiju. Psovao je i lagao na ime predsednika Vučića. On je u Dubrovniku jednom hrvatskom novinaru izjavio, citiram - imamo na vlasti jednu grupu kriminalaca sa osnovnom školom, a poneki i sa srednjom, a rade stvari koje su obične, da kažem u originalu, pizdarije, završen citat.

Vidite šta izgovara u drugoj zemlji o našoj zemlji ovaj čovek i o našim organima vlasti. Nikada ni jedan poslanik SNS ili nekad ranije, dok smo bili jedan deo SRS, niti jednu jedinu reč na ime svoje zemlje ili opozicionog poslanika u drugoj državi nismo govorili. Jel tako, gospodo, iz opozicionih klupa koji sada gledate ovaj televizijski prenos? Dabome da je tako.

Iz Dubrovnika Sergej Trifunović, zvani „pišoje“, hvali Šiptare na Kosovu i Metohiji i grdi Srbe na Kosovu i Metohiji, tako da je bez stida i bez srama optužio Srbe i državu Srbiju time što je izjavio, citiram – Vučićev klan na Kosovu i Metohiji ubio je Olivera Ivanovića, završen citat. Da li poštovani građani, kolege profesori univerziteta, kolege studenti, pogotovo vi sa Prištinskog univerziteta, možete verovati da ovakve gnusne laži izgovara ovaj visoki, hajde da kažemo, političar, on je ipak političar, a onda i umetnik itd? Da li on možda zna da je Oliver Ivanović, a verovatno zna ili se pravi da ne zna, tamnovao u šiptarskom zatvori, a ne u srpskim zatvorima?

Iz Dubrovnika dalje poručuje, citiram – u Srebrenici se desio genocid, a u Jasenovcu pokolj, završen citat. Sram da ga bude i kao glumca i kao čoveka. Za sebe je rekao jedino istinu, ali to nije dovoljno. Citiram šta je za sebe rekao, rekao je – ja sam budala, završen citat. To ga ne opravdava, jer ova budala Sergej Trifunović unazad dve godine to izgovara u Dubrovniku, a prekjuče psuje Vučićevu majku najgnusnijim psovkama koje postoje.

E, da vidite o kakvom se bajnom patrioti radi, ali nije samo on zbog vremena, 18 političara iz opozicije su ovako izjavljivali kao Sergej Trifunović, a sada ću vam citirati. On je 31. januara 2019. godine izjavio, citiram: „Kosovo je albansko, a ne srpsko“, završen citat.

Pa, neka prodaje očevu, od oca svoga zemlju, a neće našu zemlju i odricati se. Mene samo čudi šta radi tužilaštvo? Ima član Krivičnog zakonika, da ga sada ne nabrajam, po kojem je dužan tužilac da reaguje.

Ponovo je pomerio Sergej Trifunović i granicu beščašća lažući da je predsednik države, Aleksandar Vučić, u vreme bombardovanja naše zemlje od strane NATO zlikovaca i bombardovanja RTS unapred znao za napad i da je na vreme iz zgrade RTS izvukao svoju majku koja je bila novinarka.

Istina je da je majka predsednika Vučića te večeri bila u zgradi RTS. Trifunovića su demantovala dva najveća politička protivnika predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, a to je pokojni sada Slaviša Lekić, donedavni predsednik NUNS-a, koji je rekao, citiram: „Ljudi koji su bili te večeri u RTS tvrde da je majka predsednika Republike bila tu“, završen citat. Željko Pantelić kaže: „U pravu si Lekiću, sedela je preko puta mene te večeri“, završen citat. Da vidite o kakvom se bestidnom čoveku radi, bez morala i bez obraza i trunka, što bi naš narod rekao.

Zato je u pravu Biljana Srbljanović, s kojom ja ne delim političke vrednosti nego sam na suprotnoj totalno u političkom smislu strani, kada je rekla za Sergeja Trifunovića 20. januara 2019. godine, citiram i sa ovim bestidnim čovekom ću završiti diskusiju o njemu. Dakle, citiram: „Neoprani i lažljivi Sergej. E to vam je taj vođa protesta. Uvek mi se uvlačio u dupe, uvek podmukli lažov, bio je zlatna medalja u uvlačenju u dupe. Uvek lagao, uvek smrdeo, uvek se grabio za piće, novac i obrok, nikada se nije prao, uvek je varao kolege“, završen citat. Zato i nije čudo što ga narod zove, izvinite, ali ja ću zaista demostrirati, kaže: „Jedan gram za odmah, a dva grama za poneti“. Prema tome, nije ni čudo zašto je izgovarao ovakve gnusne reči.

Idemo dalje. Ovih dana njegov kolega, ali on svakodnevno, verovali ili ne, akademik Dušan Teodorović, videli ste prekjuče i juče na televiziji pod kontrolom Dragana Đilasa, vređa predsednika Republike Vučića. Opsednut je valjda sa njime, toliku mržnju kada se njegovo ime spomene, valjda nisam video u svom životu nigde ni kod, nekada kada sam radio sa đacima, ni sa studentima ni sa ljudima. Kada se spomene predsednikovo ime onda on trese glavom od mržnje ovako i nije čudo što ga narod zovu akademik „tresoglav“.

Šta je taj akademik „tresoglav“ rekao? Pa, taj akademik podržava nasilje u društvu. Dao je podršku da se naša mlađana Nevena Đurić, poslanik SNS u Narodnoj skupštini Republike Srbije, pretuče, zamislite, samo zato što je govorila na RTS.

Verovali ili ne, uvaženi narodni poslanici i poštovani građani Republike Srbije, akademik Teodorović je predsednik Odbora za obrazovanje SANU i javno je poručio roditeljima, citiram: „Roditelji tucite decu na vreme“, završen citat.

Gospodine akademiče, deca se ne tuku, deca se vaspitavaju. Ako imate bar malo stida, ako imate bar malo profesorskog morala, gospodine akademiče, verujem da imate, posle ovakve javno izrečene izjave i preporuke, pedagoška javnost Srbije očekuje da podnesete ostavku na funkciju predsednika Odbora za obrazovanje SANU, a ja u srpske akademike u većinu, 90%, verujem da će i oni zatražiti njegovu ostavku jer je ovim činom ponizio ne samo ustanovu, nego i svu pedagogiju od vremena Svetog Save do danas u Srbiji.

Doktor Teodorović svakodnevno vređa predsednika Republike, Aleksandra Vučića, rečima nedostojnim jednog kočijaša, a ne akademika. Tako je 23. februara 2019. godine rekao: „Na čelu države je navijač, huligan koji je nevaspitan“, završen citat. Ovo su reči jednog profesora, doktora univerziteta i akademika SANU.

Ta moralna i ljudska gromada, profesor doktor Dušan Teodorović je u emisiji „360 stepeni“ 18.07.2019. godine, na televiziji pod kontrolom Dragana Đilasa, narodne poslanike u Skupštini Republike Srbije nazvao „primitivcima“. Njegov kolega Stupar, novinar u istoj emisiji, citiram: „Da je Narodna skupština Republike Srbije štala“, završen citat.

Gospodine Teodoroviću i gospodine novinare, možda jesmo primitivci, ali gospodine Teodoroviću, ovi primitivci ovde u ovoj sali nikada nisu niti hoće pobeći iz zemlje kao što ste vi pobegli za vreme bombardovanja naše otadžbine 1999. godine i to u zemlju koja nas je najviše bombardovala.

Vratili ste se kada je završeno bombardovanje i spasili ste svoj tur, ali niste spasili obraz gospodine akademiče, a dostojnost je ono koje sudije treba da imaju, a akademici i profesori još veću. To nikada ne bi učinio Aleksandar Vučić kojeg svakodnevno napadate, lažete, izmišljate.

Doktor Teodorović je 5. marta 2020. godine rekao da je Aleksandar Vučić Hitler, a građani koji ga podržavaju nacisti i time ste na najprizemniji način, gospodine Teodoroviću, uvredili najveći broj građana Republike Srbije i ne samo našeg predsednika, nego i građane Republike Srbije.

Ta moralna gromada od akademika, dr Teodorović, je 22.07.2020. godine rekao, ovo govori o njemu, poštovani građani, ovaj citat, pa citiram: „Kosovo nije sastavni deo Srbije“, završen citat i time zabio nož u leđa vlastitoj državi i svrstao se u red izdajničkih bitangi naše zemlje.

Patriotizam, gospodine akademiče, i moral jednog naučnika čine velikim. Oni oplemenjuju nauku baš onako kako su oplemenile srpskog a svetskog Nikolu Teslu, koji je 2. juna 1892. godine studentima u Beogradu rekao prilikom povratka iz SAD, citiram: „Kako čujete i vidite, ja sam i preko mora ostao Srbin gde se istraživanjima bavim. To isto ostanite i vi i da svojim znanjem i radom podižete slavu srpstva u svetu“, završen citat. Dobro zapamtite, gospodine akademiče, ovu rečenicu.

Moralna gromada, dr profesor Teodorović, je žestoko napao Zdravka Čolića samo zato što je na otvaranju jednog privatnog hotela pevao predsedniku Republike Srbije, Aleksandru Vučiću. Tako je pokazao svoju zaslepljenost i mržnju prema velikom umetniku, a i prema predsedniku države.

Moralna veličina i gromada, profesor dr Dušan Teodorović, je napao 23. februara 2019. godine Momčila Bajagića Bajagu samo zato što je pevao na Vesićevim koncertima i slikao se ovde, kako on kaže, u Beogradu sa varvarima. Nazvao je nas da smo varvari, to je preneo jedan list pod kontrolom Dragana Đilasa.

Moralna gromada Dušan Teodorović je napao Aleksandra Vučića samo zato što je bio inicijator podizanja spomenika Stefanu Nemanji. Mudri, predobri akademik je kazao, citiram – spomenik znači ubijanje istorije Stefanu Nemanji i srpskog naroda, završen citat. Zamislite poštovani građani zamenu teza i zamenu vrednosti.

Da pustim na miru sada ovog našeg akademika, ja verujem da on ima toliko morala i da će on podneti ostavku.

Javila se prekjuče ponovo prof. dr Srbijanka Turajlić. Ta se ne skida sa TV ekrana pod kontrolom Dragana Đilasa. Profesor dr Turajlić je napala i podizanje spomenika Stefanu Nemanji. Ona je rekla, citiram – spomenik Stefanu Nemanji je monstruozan i treba ga srušiti i ukloniti sa Savskog trga u Beogradu, završen citat.

Gostujući na N1 rekla je da ovaj monstruozni spomenik je, citiram – nešto čega se svako normalan treba da stidi. Evo, ja se ne stidim, pa vi proglasite mene kako hoćete. To mi je jedan od najlepših poklona koja je ova država mogla dati u mom životu podizanje tog spomenika. To je takva, citiram dalje - naglašavam, citiram – takva bruka za ovaj grad i sramota koju će generacije nositi ako se spomenik ne ukloni, završen citat. Dabome da se neće spomenik ukloniti.

Citiram dalje njene izjave – zar je ovaj narod, ova zemlja propala do te tačke da se u 21. veku može namestiti u gradu nešto tako monstruozno, završen citat. Ovo nisu radili ni najokorelije ustaše, dakle ne Hrvati, nego ustaše u Hrvatskoj, koji su se javljali prilikom tom spomenika, a čini mi se da je ona imala vezu sa njima i jedan deo opozicionih lidera.

Spomenik Stefanu Nemanji utemeljivaču srpske srednjovekovne države je, poštovani građani, najlepši dar srpskog naroda i države poklonjene zadnjih 800 godina i putokaz svojim budućim naraštajima da vole da brane svoju Srpsku Pravoslavnu Crkvu i svoju srpsku državu. Spomenik je podignut za vreme srpskog vladara Aleksandra Vučića gospodnje 2020. godine, siguran sam kao istoričar da će letopisac zapisati ovakve reči.

Zašto smeta spomenik Stefanu Nemanji prof. dr Srbijanki Turajlić? Prvo zato što je podignut srpskom svetitelju, zato joj smeta. Smeta joj zato što je spomenik Stefanu Nemanji radio, izradio ruski vajar. Smeta joj zato što je inicijator podizanja spomenika bio predsednik Aleksandar Vučić. To joj najviše smeta i smeta joj zato što je spomenik dobro za pamćenje srpskih budućih generacija.

Spomenik Stefanu Nemanji, utemeljivaču srpske srednjovekovne države, najlepši dar srpskog naroda i države gospodnje 2020. godine svim žrtvama palim kroz 820 godina za svoju otadžbinu i za svoju Srpsku Pravoslavnu Crkvu i srpski narod i putokaz budućim generacijama da vole i unapređuju, čuvaju i brane svoju otadžbinu, svoju Srpsku Pravoslavnu Crkvu i srpski narod. Spomenik je postavljen, kako rekoh, za vreme srpskog vladara Aleksandra Vučića i dodajem reformatora, graditelja i branitelja srpskog naroda i svih građana Republike Srbije.

Poštovani narodni poslanici, uzeću još malo vremena već kada sam sada uzeo da kažem nekoliko reči o Draganu Đilasu, inače u narodu znanom kao Điki mafija. Taj Điki mafija se sastao u Makedoniji 8.2.2019. godine sa kriminalcima i kradljivcima gaća iz Majamija gde su se dogovarali o funkcionisanju opozicije i rušenju Aleksandra Vučića i dovođenju na vlast Đikija mafije sa svojim pajtosima. U tu svrhu, verovali ili ne, dobili su finansijska sredstva kako bi finansirali „1 od 5 miliona“ sa ciljem zbacivanja sa vlasti, ali ovi su ih prevarili pa su osnovali stranku i idu na izbore.

Dragan Đilas i Marinika Tepić, inače Marinika politički električni zec Dragana Đilasa, pljuvali su na žrtve Jasenovca, verovali ili ne. Oni su u duetu lajkovali objavu jednog tviteraša u kome se navodi da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, citiram – bolesnik i da treba da se leči samo zato što je rekao da je gledao film Gage Antonijevića „Dara iz Jasenovca“ jer je, kako je naveo, predsednik težak i važan za naš stradalni srpski narod. Ovog tviteraša posebno je razbesnelo to što je predsednik Srbije izjavio da se realizacija filma desila na njegovu inicijativu.

Đilas se obrušio ne samo na žrtve Jasenovca nego svih onih koji nešto lepo kažu o Republici Srbiji. Tako se Đilas obrušio i na ambasadora u Srbiji, gospodina Godfija samo zato što je hvalio SNS i Aleksandra Vučića. Đilas je kazao, citiram – on će završiti, ambasador, mandat koji će imati smisla samo ako otvori neki etno srpski restoran negde u Americi pošto se uglavnom bavio obilaskom kulinarskih delatnosti i Aleksandrom Vučićem, završen citat. To kaže Điki mafija, veliki patriota ove zemlje.

Điki mafija od 619 miliona evra se stalno bahati sa novcem, poštovani građani, vašim novcem. On je kazao, citiram – platio sam četiri hiljade evra hotel noćenje, jednu noć, a mogu da platim i 17 hiljada evra za jednu vilu za jednu noć na moru i patike od pet hiljada evra, završen citat. Odakle vam novac, gospodine Đilas? Ja znam šta ćete vi reći na svojim tajkunskim medijima. Reći ćete – radom, a ja vas pitam – lice građana Republike Srbije, čijim radom, čijim kada ste pre stupanja u politiku bili običan gologuzan?

Vi, gospodine Đilas, svakodnevno vređate predsednika Aleksandra Vučića samo zato što svakodnevno gradi Republiku Srbiju. Tako ste gostujući na svojoj N1 televiziji izvređali predsednika kada je Đilas rekao, citiram – Vučiću, ti si lud, završen citat. Na opomenu njegove novinarke – hoćete li prestati sa tim, Điki mafija odgovara – pojačaću to govoreći tri puta – Vučiću ti si lud, završen citat.

Gospodine Đilas, verovatno je lud zato što nije pokrao kao vi 619 miliona evra ili zato što svakodnevno sa građanima Republike Srbije gradi škole, bolnice, autoputeve, ceste, mostove, tvornice, železničke pruge.

Poštovani građani, na kraju, dok Dragan Đilas svakodnevno i dalje pljačka Srbiju, a ja verujem da tužilaštvo i drugi organi rade svoj posao i da će to staviti na određeno mesto, dok Đilas svakodnevno puni račune po raznim destinacijama u 17 zemalja i preko stotinu svojih računa dotle Aleksandar Vučić iz dana u dan svakodnevno vodi politiku mira, politiku bezbednosti svih naših građana, politiku zdravlja svih naših građana ne samo u Srbiji nego i regionu i šire, politiku ekonomskog napretka i politiku modernizacije Republike Srbije, a to sve radimo zbog budućnosti naše dece. Hvala.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, poštovana ministarko Čomić sa saradnikom, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, pred nama su danas četiri zakona o kojima su moje koleginice i kolege, narodni poslanici, uglavnom rekli ono što se može reći i što je trebalo da se kaže.

Dozvolite da kažem da sva četiri zakona ipak doprinose ukupnom ekonomskom razvoju naše zemlje i ne samo ekonomskom, kao što je ministarka u uvodnom delu rekla, već i zdravstvenom i ukupnom društvenom razvoju Republike Srbije u celini. Oni će uveliko pridoneti ukupnoj modernizaciji Republike Srbije.

Međutim, kada su u pitanju naši politički protivnici, oni zaista, moramo reći, nisu držali do modernizacije Srbije, već su sve učinili da unište i ekonomski napredak i industrijski napredak naše zemlje.

Nisu to uradili dok su bili samo na vlasti, oni to i danas rade, na neki način verbalno se zalažu za to.

Pokušaću, poštovani građani, da vam to konkretno pokažem. Evo, na primer, vođa opozicije, kako sam sebe proglašava, Dragan Đilas svakodnevno se bahati novcem građana Republike Srbije. Tako se hvalio, citiram: „Platio sam hotel 4.000 evra a mogu da platim i 17.000 evra za veliku vilu na moru za jednu noć i patike od 600 evra i sako od 5.000 evra“, jedan dnevni list informiše nas o tome 18.08.2020. godine.

Kako vidite, poštovani građani, kolike on pare ima, to su one pare od 619 miliona koje je uzeo kao gradonačelnik i ne samo kao gradonačelnik Beograda, nego i kao direktor Kancelarije dok je bio za vreme njegove vlasti.

Kao gradonačelnik Beograda Đilas je zaista krao novac. Evo, ja ga prozivam i nek me tuži. Krao je novac od roditelja dece, kojima današnja vlast, SNS, vraća taj novac. U poslednje tri godine Grad Beograd je vratio tri i po milijarde dinara roditeljima dece koje je Đilas pokrao koji su duplo skuplje plaćali vrtiće za vreme 2008-2012. godine kada je na vlasti bio Dragan Đilas. To su te pare. Mi danas tri i po godine vraćamo za ono što su naši roditelji naše dece davali itd.

U Đilasovo vreme, samo da podsetim, boravak u vrtićima koštao je 9.500 dinara, a danas, 10 godina kasnije, košta samo 5.600. To su te pare, dakle, o kojima mi govorimo. Vidite, poštovani građani, kako je on otuđivao sredstva naša svakodnevno.

Bivši američki ambasador u Beogradu, Kamerun Manter, je svedok da Dragana Đilasa nije kao gradonačelnika uopšte interesovao razvoj grada Beograda i bolji život Beograđana. Kamerun Manter je 19. marta 2009. godine izjavio: „Đilas mi je rekao da je njegov plan za Beograd samo marketinški a ne realan“, evo vidite poštovani Beograđani koliko je on držao do razvoja Beograda, dakle, uopšte mu nije bilo stalo do boljeg života Beograđana ni do razvoja Beograda.

Bahati Đilas sa 619 miliona evra psuje ne samo predsednika Aleksandra Vučića, nego i većinu građana Republike Srbije tako što je 14. avgusta 2021. godine preko svojih medija rekao da su svi građani Srbije koji su glasali za Aleksandra Vučića majmuni. Jel tačno gospodine Đilas da ste to rekli ili ne?

Dragan Đilas svakodnevno vređa Aleksandra Vučića rečnikom najokorelijeg prostaka, kojem ne dolikuje nijednog kočijaša, a kamoli vođe jedne političke stranke.

Tako je 5. maja 2020. godine izvređao predsednika Vučića preko svoje televizije N1 tako što ga je nazvao ludakom. Na upozorenje Đilasove novinarke da ipak prestane da vređa predsednika Republike, Đilas je rekao pojačaću to i tri puta ponovio: „Vučiću, ti si lud“. Da li možete poštovani građani verovati da to ovaj čovek izgovara i da li možete verovati da je on bio ministar nekada u Vladi Republike Srbije i gradonačelnik Beograda.

Gospodine Đilas, verovatno ste rekli da je lud, predsedniku države, gospodinu Vučiću zato što nema 619 miliona evra pokradenih od građana Republike Srbije kao vi, gospodine Đilas ili zato što Aleksandar Vučić nema novac u 17 zemalja širok sveta i na 56 destinacija kao vi, gospodine Đilas.

Đilas je 17. novembra 2020. godine ponovo izvređao predsednika republike preko svojih medija tako što je izjavio, citiram – trebaš da budeš lud kao Aleksandar Vučić i prebaciš saobraćaj na privremenu autobusku stanicu, završen citat. Da li ste to gospodine Đilas, rekli ili ne? Pokušajte to demantovati.

Za vas gospodine Đilas, predsednik Aleksandar Vučić je lud zato što gradi Beograd na vodi, najveće gradilište i najlepše u ovom delu Evropu. Evo, poštovani građani da vidite kako to radi Dragan Đilas, u narodu zvani kao Đilas mafija.

Đilas dalje nastavlja sa uvredama predsednika Aleksandra Vučića samo zato što je predsednik na vreme nabavio vakcine. Tako je Đilas 16. aprila 2020. godine izjavio, citiram – Vučić ima mentalnih problema. Ima neke poremećaje. Sram te bilo Vučiću, ti si lud čovek, završen citat. Samo zato što je nabavio na vreme vakcine da se naši građani leče. Samo pet dana pre toga, Đilas je preko svojih medija izjavio bez ikakvog povoda, citiram – Vučiću, ti nisi normalan, završen citat.

Dakle, poštovani građani, sve ono što je dobro za ovu državu i što je učinio predsednik Vučić i SNS, Dragan Đilas to naziva najpogrdnijim imenima.

Zatim, 18. jula 2019. godine, Đilas je izjavio, citiram – Srbija je zemlja u kojoj nema slobode i demokratije, završen citat. Da li možete verovati da to govori čovek koji je bio dugogodišnji član DS.

Na ovu njegovu laž, odgovorila je njegova koleginica i naša prof. dr Vesna Pešić, koja je zaista moj neistomišljenik i veliki politički protivnik. Rekla je, citiram – žalosno je što ste tolike godine zamajavali narod, gospodine Đilas, a niste naučili šta je demokratija. Bojkot izbora koji zagovarate nije demokratija, niti je to politika, završen citat. To je rekla Vesna Pešić koja je predsednik političkog saveta i Vuka Jeremića.

Šta reći o Jeremiću, samo da ga priupitam pred građanima Republike Srbije. Gospodine Jeremiću, šta vam radi u savetodavnom telu Centra za međunarodnu politiku i održivi razvoj Mišelin Kalmi Rej koja se decenijama bori za nezavisnost Kosova? Ova Švajcarkinja koju vodi svakodnevno Nataša Kandić na međunarodne skupove i predstavlja je verovali ili ne, kao predstavnika poštene Srbije. Evo neka odgovori Vuk Jeremić da li to radi.

I on napada Aleksandra Vučića za izdaju države. Pa gospodin Jeremić je taj koji se izjasnio da se zalaže za nezavisnost Kosova. Inače je veliki saborac Aljbina Kurtija ili Ilije Kurtovića, kako znate i Aljbin Kurti je unazad dva kolena bio Srbin. O tome posebno, drugi put.

Jeremićev, Siniša Kovačević, zvani ispičutura svakodnevno vređa predsednika Vučića. Tako je 13. novembra 2019. godine rekao, citiram – Vučić je burek kurir debeljka, završen citat, aludirajući na prof. dr Vojislava Šešelja. Gospodine Kovačeviću, ne desilo vam se ono što se desilo prof. Šešelju. Kaže Kovačević – na čelu države je izdajnik, prodana duša, čovek koji je do juče klao govedo. Rekao je za Aleksandra Vučića. Gospodine Kovačević, vi ste električni zec Vuka Jeremića.

Vučić svakodnevno se bori za KiM i Republiku Srbiju i nikada nije rekao da će izdati KiM. Vaš predsednik, vaše stranke u čijem ste vi predsedništvu je rekao decembra 2008. godine u razgovoru sa američkim kongresmenom Teom Poom, citiram – ulazak KiM u UN najbolje je čemu Srbija treba da se nada, ako bude imala sreća, završen citat. Evo gospodine Kovačeviću, da vidite ko izdaje vitalne nacionalne interese. Kako vidite, to je vaš Vuk Jeremić.

Tadić ovih dana stalno napada predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića. Valjda se nada da će se vratiti na političku scenu. On je rekao 14. 11. 2020. godine: "Era vlasti Aleksandra Vučića ispunjena je slikovitim budalaštinama". Gospodine Tadiću, za vas su stotine izgrađenih tvornica budalaština? Gospodine Tadiću, za vas su stotine izgrađenih školskih prostorija, domova zdravlja, kovid bolnica, slikovita budalaština? Gospodine Tadiću, za vas su slikovita budalaština stotine kilometara izgrađenih auto-puteva i 311 mostova? Gospodine Tadiću, vi ste se zalagali za nezavisnost Kosova i Metohije. Za vas je KiM davno otpisano. Za Tadića je modernizacija Republike Srbije obična budalaština.

Na kraju, gospodin Tadić je 27. 7. gospodnje 2006. godine u razgovoru sa američkim izaslanikom Viznerom pružio uveravanja, citiram, da je "u sebi prelomio i prihvatio nezavisnost Kosova i Metohije". Time je pokazao svoj odnos prema KiM.

Poštovani građani Republike Srbije, ovih dana se javlja i Zdravko Ponoš. Samo ću nekoliko rečenica, da znate. Kao načelnik Generalštaba, poguban za vojsku Srbije, odrekao ga se čak i njegov Boris Tadić, predsednik, smenio ga, a onda ga je za novac privukao sebi Vuk Jeremić. Danas svaki pripadnik vojske Srbije crveni od stida kada ocenu o vojsci Srbije daje Zdravko Ponoš. Ponoš je kao general stajao mirno pred NATO poručnicima dok je hrabru srpsku vojsku izručivao Haškom tribunalu.

Kad smo kod Haškog tribunala, a vezano za napade na mural Ratka Mladića, dozvolite da kažem, evo ja lično, a verovatno i najveći broj građana, ne priznajemo Haški tribunal. Za mene je Haški tribunal najveća monstruozna tvorevina koju je mogla iznedriti međunarodna zajednica. Kao što znate, on nije izabran od organa UN koji ga je trebao izabrati, skupština, nego ga je izabrao Savet bezbednosti UN. I po pravu, ja nisam pravnik, ali, evo, dr Martinović je pravnik i vi poštovani građani koji ste te struke, ako vas je osnovao organ koji nije legitiman, sve odluke koje taj organ, bar je tako u filozofiji prava, čitao sam da je tako, koje donose i koje će doneti u budućnosti su ništavne. Prema tome, to je odgovor za Ratka Mladića.

Kada smo već kod Ratka Mladića, evo, ja kažem da je Ratko Mladić srpski heroj. Dozvolite mi kada smo već kod njega, vratiću se na Ponoša, verovatno ste poštovani građani, bar jedan deo, čuli za Kristofera Bleka. On je poznati advokat za međunarodne krivične slučajeve i analizirao je prvostepenu presudu Ratka Mladića. Znate šta je on rekao? Citiram: "To uopšte nije presuda već dokument kojim NATO pokušava da ponizi Srbiju i Srbe preko svoje presude. NATO pokušava da preko Haškog tribunala učvrsti svoju poziciju na Balkanu i Srbe drži pod svojom čizmom", završen citat, 14. 7. 2020. godine. To je što se tiče Ratka Mladića.

Pošto ga ovih dana prozivaju oni koji i ne znaju šta je Srebrenica i šta je genocid u Srebrenici, ja ću im još jednom u poslednjih deset dana, a pogotovo Draganu Đilasu, citirati jednu rečenicu Ratka Mladića i preporučujem mu da stavi u dnevnu sobu i da se podseća stalno na ovu rečenicu, a ona glasi: "Granice se krvlju crtaju i prekrajaju a otadžbina brani svim sredstvima. Nije mrtav onaj vojnik koji život da za otadžbinu, nego onaj koji izgubi vekovno svoje ognjište", završen citat.

Poštovani građani Republike Srbije, Ratko Mladić nema nikakve veze sa zločinima. Reći ću vam zbog čega je, po mom skromnom mišljenju, završio u Hagu. Zato što je ponizio NATO vojsku tako što nijedan, ne samo general, nijedan vojnik ni general od starog veka do danas nije ponizio. Šta je učinio? Kada su bombardovali Republiku Srpsku, privezao je NATO vojnike uz mostove koje su bombardovali tako da su sami svoje vojnike bombardovali. Danas se to izučava širom sveta u vojnim akademijama. Po meni je zbog toga završio tamo gde nije trebalo da završi.

Što se tiče prozivanja i njega, a pogotovo onih koji nisu osuđeni, evo, prvi put ću da kažem da me zaista nervira, kao čoveka i kao stručnjaka i kao patriotu, kada neka novinarka, mislim da se Čongradin zove, kaže, a i sinoć Aida Ćorović, da je Šešelj osuđeni ratni zločinac. Vi ste bezobrazne, nevaspitane i nekulturne. Nađite mi tu presudu gde to piše. Vi nemate pojma, gospođo, o novinarstvu. Prvi kodeks pročitajte novinara pa onda govorite. Vrlo dobro se zna ko vas finansira i kako vas finansira.

Na kraju, dok Dragan Đilas, Vuk Jeremić i jedan deo nevladinih organizacija, o njima ću specijalno sledeći put, svakodnevno blati državu Srbiju, posebno predsednika Republike jer je on simbol izgradnje i modernizacije Republike Srbije, svakodnevno blateći ga, dotle naš predsednik iz dana u dan podiže ekonomski ugled naše zemlje, vodi politiku mira, ne samo na Balkanu nego i šire, politiku ekonomskog napretka naše zemlje, politiku zdravlja svih naših građana, ne samo u Srbiji nego i u regionu, politiku ubrzane modernizacije Srbije, a kako znate, motor ubrzane modernizacije Srbije je naš predsednik Aleksandar Vučić, a to sve zbog budućnosti naše zemlje. Hvala.

Poštovana potpredsednice Narodne skupštine, poštovana ministarko Vujović sa saradnicima, drago mi je što vas vrlo često vidim u ovom visokom Domu, što govori o vašoj odanosti i posvećenosti poslu koji obavljate u Ministarstvu.

Dozvolite da kažem nekoliko rečenica vezano za zaštitu i unapređivanje životne sredine. Ministarka, upravo Vaše Ministarstvo rešava problem otpada iz Kovina kojem je pretila jedna, da tako kažemo, katastrofa ekološka.

Isto tako zatvorena je nesanitarna deponija Stanjevina, jedna od najvećih ekoloških bombi u Srbiji. To je vaša zasluga i zasluga Ministarstva. Napominjem, da je Ministarstvo odvojilo sredstva za sanaciju transfer stanice u Novoj Varoši i Knjaževcu, a isto tako odvojena su i sredstva za sanaciju deponije u Čačku i Trsteniku.

Ima masu ovih problema koje je Ministarstvo rešilo i koje će rešavati u dogledno vreme, ali dozvolite da napomenem da su isto tako odvojena finansijska sredstva za osam novih regionalnih centara za upravljanje otpadom kojom će uspostavom biti obuhvaćeno više desetina lokalnih samouprava u Srbiji.

Isto tako, Ministarstvo je izrazilo spremnost da pomogne građanima, gradovima i opštinama da reše svoje divlje deponije na zadovoljstvo svih građana pojedine lokalne samouprave.

Ono što je vrlo važno, a to je da u planiranom budžetu za 2022. godinu planirano skoro duplo više sredstava nego što je u ovoj godini, što govori koliko Vlada Republike Srbije i predsednik Republike Srbije i ova Skupština pridaje važnost zaštiti unapređivanju čovekove okoline.

Napominjem, zaštita je unapređivanje životne sredine, nije samo političko. Ono jeste i političko, ali ekonomsko pitanje i bezbednosno pitanje, ako hoćete, ono je i vaspitno-obrazovno pitanje i na tom aspektu treba insistirati u budućnosti posebno na vaspitno-obrazovnim ustanovama.

Kada je u pitanju bivši režim, naravno da nisu vodili računa o zaštiti i unapređivanju čovekove okoline, dovoljno je da napomenem da je njihov ministar, Oliver Dulić uhapšen. On je samo za sajt „Očistimo Srbiju“ platio 23.000 evra. Bio je povezan u to vreme kao ministar sa mafijom, u četiri, pet Evropskih zemalja, sa 40 i nešto firmi. Dakle, radilo se o jednom mafijaškom režimu, kojeg simbolizuje ne samo Oliver Dulić, nego i Dragan Đilas, Vuk Jeremić. To su ista braća.

Kad sam već kod njih, dozvolite da kažem da Dragan Đilas i Vuk Jeremić stalno rade protiv vitalnih i nacionalnih interesa naše države naočigled građana Republike Srbije. Neću napamet ništa da kažem. To ću pratiti sa konkretnim dokazima.

Đilas i Borko Stefanović sastali su se tada u SAD i sa šiptarskim lobistima, koji su zajedno, gle čuda, poslali Bajdenu pismo u kojem su tražili od Bajdena i SAD da uvedu sankcije Republici Srbiji, zbog navodno korupcije i pritisaka na medije. To nije poznato u istoriji čovečanstva da jedan predsednik političke partije, kao što je Dragan Đilas, u narodu zvani Điki mafija, traži da se njegova vlastita otadžbina bombarduje.

Poštovani građani, nije to čudo kada se radi o Draganu Đilasu, čoveku od 619 pokradenih miliona evra. On je to radio i ranije. Ja ću samo da vas podsetim na neke podatke. Đilas je 29.08.2009. godine, u razgovoru sa otpremnicom poslova SAD u ambasadi u Beogradu rekao, citiram: „Ja se zalažem za izručenje Ratka Mladića Hagu i odreći ću se KiM“. Završen citat.

Evo, poštovani građani kada se on odrekao KiM i kada je počeo razvijati našu zemlju. Ne treba da se čudi što je to prekjuče radio. Gospodin Ratko Mladić, gospodine Đilasu, dobro zapamtite, se nikada, nikada, nije niti hoće odreći južne srpske pokrajine. Ipak, preporučujem vam, gospodine Đilas, da zapamtite samo jednu rečenicu od gospodina Mladića, a ona glasi, ta rečenica glasi ovako, citiram: „Granice se krvlju crtaju i prekrajaju, a otadžbina brani svim sredstvima. Nije mrtav borac koji život da braneći otadžbinu, mrtav je onaj koji je izgubio svoje vekovno ognjište“. Završen citat.

Gospodine Đilas, moja vam je preporuka da to uokvirite i stavite u dnevnu sobu da se podsetite na patriotizam kojega vi nemate i kojeg ne ispoljavate ovih dana.

Poštovani građani, Đilas je pisao pismo Donaldu Tusku 2020. godine, predsedniku Evropske narodne partije, i zamerio mu, da vidite koliko radi protiv države, samo zato što je predsedniku Vučiću čestitao na svemu što je uradio za Republiku Srbiju u toku svog mandata i što mu je poželeo pobedu na parlamentarnim izborima.

Da li možete verovati da jedan predsednik opozicione partije to može da radi svojoj zemlji i svom predsedniku? I on kaže - vaš predsednik, on ga ne priznaje. Nikada, nikada, ja niti moje kolege sa ove strane nismo rekli i negirali da Boris Tadić nije i naš bio predsednik. Dabome da je predsednik Srbije. To je Đilasov odnos prema ovoj zemlji je građanima Republike Srbije.

Đilas je optužio Aleksandra Vučića Semu Fabiciju zato što je navodno maltretirao građane i uništio Srbiju. Pa, nije Aleksandar Vučić ukrao, gospodine Đilas, 619 miliona evra, nego vi, gospodine Đilas. Pa, nije Aleksandar Vučić, nego vi gospodine Đilas, uništili ste tvornice po Srbiji i vaši saradnici, a Aleksandar Vučić ih svakodnevno gradi i modernizuje Republiku Srbiju. Zamenile ste teze.

Đilas je napao i američkog ambasadora u Srbiji, da vidite poštovani građani i narodni poslanici, koliko radi protiv svoje zemlje. Znate zašto ga je napao? Samo zato što je hvalio Aleksandra Vučića za sve ono što je uradio za Srbiju. Đilas je rekao, citiram: „Godfri će završiti mandat koji će imati smisla samo ako otvori srpski restoran u Americi, pošto se uglavnom bavi obilaskom kulinarskih delatnosti i hvali Aleksandra Vučića“. Završen citat. To radi Dragan Đilas, u narodu zvani kao Điki mafija.

Verovali ili ne, Đilasu smeta i himna „Bože pravde“. Videli ste na njegovoj TV „S Nova“, ispljuvala je novinarka državu Srbiju samo zato što je Ministarstvo prosvete na početku školske godine pustilo „Bože pravde“ učenicima naše zemlje.

Đilas je jula 2020. godine boravio u Republici Hrvatskoj, gde je optužio Aleksandra Vučića da će ga smeniti s vlasti uz pomoć Evrope i Hrvata, kako je rekao, citiram –garantujem vam, dakle, Hrvatima, da ću Vučića oboriti s vlasti uz pomoć Evrope. U Srbiji su na vlasti stranke Miloševićevog učenika Dačića i Šešeljevog učenika Vučića. Završen citat.

Zaboravili ste, gospodine Đilas, da u Srbiji na izborima ne bira Evropa, niti biraju Hrvati, nego biraju građani Republike Srbije.

Dakle, Dragan Đilas stalno kontinuirano vređa i građane Republike Srbije, a i državu Srbiju.

Đilasova novinarka Aleksandra Glavočki je rekla, citiram - Nije normalno da đaci idu u školu uz stihove, citiram – služi srpsku braću dragu. Završen citat. Od toga nema ništa, rekla je Đilasova novinarka.

Jel možete verovati, poštovani građani, da to izgovara Đilasova novinarka, naravno, po instrukciji Dragana Đilasa?

Đilas je optužio ovih dana Srbiju i Aleksandra Vučića da je to zemlja u kojoj nema slobode i demokratije. Gle čuda, Đilas govori o slobodi i demokratiji, a ja mu neću odgovarati. Njemu je njegova dr prof. Vesna Pešić odgovorila, sa kojom sam ja totalno u suprotnosti kada je politika u pitanju. Ona je rekla Đilasu: „Gospodine Đilas, žalosno je što ste toliko godina zamajavali narod, a niste ništa naučili šta je demokratija. Pa bojkot izbora koji zagovarate nije demokratija i nije politika“. Završen citat. I njegova prof. dr Vesna Pešić, koja vodi politički savet kod Vuka Jeremića, a i kod njega, eto, vidite, ona mu je odgovorila.

Šta da kažem o Draganu Đilasu? Pa Đilas je 2009. godine, vezano za Beograd, najbolje odgovorio tadašnjem ambasadoru Kameronu Manteru, kada je rekao Manter, citiram: „Đilas me je uveravao da njegov plan za Beograd nije stvaran, nego marketinški“. Završen citat.

Evo, poštovani građani, pa nije vam čudno što on napada sve ono što se gradi u Beogradu, i Beograd na vodi i sve moguće objekte.

Njegov kolega, Đilasov, Vuk Jeremić, isto takođe ovih dana napada Republiku Srbiju i građane Republike Srbije stalno pozivajući se na neke izmišljotine. Ja ću spomenuti samo nekolike stvari vezano za gospodina Jeremića.

Jeremić je decembra 2008. godine u razgovoru sa američkim kongresmenom Tedom Poom rekao, citiram: „Ulazak Kosova i Metohije u UN je najbolje za Srbiju, čemu se treba da nada, ako bude imala sreće“.

Poštovani građani, evo, vidite kako su izdavali Republiku Srbiju. Pa to rade i danas. Jeremić je 30.11.2016. godine tužio Aleksandra Vučića Americi, gle čuda, ono što rade on i Đilas i danas, da se Aleksandar Vučić tajno sastaje sa Vladimirom Vladimirovičem Putinom i prikazao Aleksandra Vučića kao veoma opasnog čoveka po Ameriku. Jel možete verovati, poštovani građani, da to radi predsednik jedne političke stranke.

Jeremić je 17.07.2018. godine, kada je Aleksandar Vučić se sastao sa Makronom, tužio i predsednika države i Republiku Srbiju za širenje stabilokratije na Balkanu. Pa, evo, to rade i danas, juče u Americi itd.

Što vam, gospodine Vuče Jeremiću, pitam vas pred licem građana Republike Srbije, radi u vašem Centru za međunarodne odnose i održivi razvoj, švajcarski diplomata Mišelin Kalmi Rej, koja decenijama lobira za nezavisno Kosovo? Ova Švajcarkinja u stvari predstavlja Natašu Kandić na međunarodnim skupovima. Nataša Kandić je jednom rekla na međunarodnom skupu da ona predstavlja, ova diplomatkinja, verovali ili ne, poštenu Srbiju, tako je predstavila. To je ta poštena Srbija, izdajnička Srbija, poštovani građani, da vam ja to prevedem običnim rečnikom.

Na koncu, evo, poštovani građani, vidite kako godinama Dragan Đilas i Vuk Jeremić rade protiv vitalnih nacionalnih interesa naše zemlje, dok predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić svakodnevno provodi politiku mira, politiku bezbednosti naše zemlje, politiku zdravlja svih naših građana u ovim teškim pandemijskim vremenima i ne samo u našoj zemlji, nego i u okruženju, politiku ekonomskog napretka, politiku ubrzane modernizacije Srbije, to, poštovani građani, zarad budućnosti naše zemlje. Hvala.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, dr Orliću, poštovana gospođo ministar sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, naravno da ću podržati stav Vlade kada su u pitanju ovi amandmani, zbog obrazloženja koje smo čuli i koje smo dobili.

Kada je u pitanju Zaštitnik građana, ono što je veoma važno i što piše u Zakonu o Zaštitniku građana i što naša decenijska praksa govori a to je da se Zaštitnik građana nema pravo baviti politikom, niti ima pravo davati političke ocene. Isto tako, nema pravo da kontroliše niti Vladu Republike Srbije, niti Narodnu skupštinu Republike Srbije, niti predsednika države, niti Ustavni sud, niti tužilaštvo.

Kada je u pitanju bivši zaštitnik građana Saša Janković, u narodu znani, a i nama poslanicima, kao "Sale prangija", on je svesno kršio Zakon o Zaštitniku građana tako što je analizirao i davao svakodnevno političke ocene o političkoj situaciji u Srbiji. Tu su očevici, mi kao narodni poslanici a i građani Republike Srbije.

Međutim, ono što je vrlo važno, a to je da član 10a. o Zaštitniku građana Republike Srbije to izričito zabranjuje. U tom članu se kaže: "Zaštitnik građana ne može davati izjave političke prirode".

Kada je u pitanju bivši Zaštitnik građana, Saša Janković, on je 31. jula 2016. godine otvoreno napao Aleksandra Vučića zato što, citiram: "do tada nije formirao Vladu Republike Srbije", poštovani građani, iako zakonski rok za njeno formiranje nije bio istekao, ostalo je bilo još mesec dana. Zamislite zbog čega je bio tada predsednik Vlade a sada predsednik države Aleksandar Vučić napadnut!

Isto tako, bivši Zaštitnik građana Saša Janković je bez ikakvog razloga i mimo Zakona o Zaštitniku građana napao Vladu Republike Srbije u intervjuu koji je dao 9. decembra 2016. godine, iako je dobro znao da Zaštitnik građana zakonski nije ovlašćen da kontroliše rad Vlade, Narodne skupštine Republike Srbije, Ustavni sud, niti tužilaštvo.

Da se Saša Janković bavio politikom a ne poslom zaštitnika građana pokazuje i činjenica da je on kasnije, kako ste videli, osnovao političku stranku, a pripreme za političku stranku koju je osnovao vršio je za vreme mandata Zaštitnika građana.

Sale prangija odrekao se KiM, ovo što koleginica sad spomenu, i ne samo on, nego i svi njegovi saborci, ali Saša Janković je 3. avgusta 2017. godine kao propali predsednički kandidat kazao, citiram: "Srbiji je u interesu da Kosovo bude u Interpolu i tako prizna nezavisnost Kosova", završen citat. Tako je naš Sale prangija već unapred prodao Kosovo i Metohiju.

Kao propali predsednički kandidat Saša Janković je 2017. godine rekao: "Srbija treba tek da dokaže da su manastiri Gračanica i Dečani srpski". Ovo, poštovani građani Republike Srbije, ne bi rekli ni oni koji su, kako naš narod kaže, "sišli s` uma".

Saša Janković je bio glavni akter, kao što znate, u aferi "Pištolj", mi smo to ovde često postavljali, kada je 1993. godine u njegovom stanu, iz njegovog pištolja bez dozvole Predrag Gojković navodno počinio samoubistvo. Mi smo u ovom visokom domu često tražili od tužilaštva razne izveštaje, međutim, ono što je na kraju zaključeno, ja sam dobio odgovor na postavljeno poslaničko pitanje da je sva dokumentacija o tom ubistvu uništena, i to znate gde - u Arhivu grada Beograda. Znate li ko je bio direktor? Iznenadićete se - Branka Prpa. Uništili su materijal kao nevažeći. Ali, treba da znate da u arhivistici jedna odluka jednog člana školskog odbora je trajnog karaktera. Oni su ovo proglasili, a zna se zbog čega - jer su oslobodili Sašu Jankovića krivične i svake odgovornosti, oni pljačkali Srbiju a on im aplaudirao za to vreme. E, to je suština.

Saša Janković stalno je napadao Aleksandra Vučića kako je 7. maja 2020. godine, prošle godine, zapretio, verovali ili ne, likvidacijom, kada je rekao, citiram: "Vučiću, stranci te neće sačuvati, ovaj narod neće dati da ti stranci sude kao što su Miloševiću", završen citat. Kao što znate, Milošević je ubijen u Hagu a Saša Janković preti to sadašnjem predsedniku u državi Srbiji.

Saša Janković je 14. 09. ove godine, 2021, izjavio da su ga inostrane diplomate vrbovale da uđe u SNS i da se tako približi Aleksandru Vučiću i sruši ga s vlasti, jer on ima problema sa srcem, a on je to, navodno, odbio.

Ovakve i slične, poštovani građani i narodni poslanici, izjave davao je njegov saborac Boško Obradović, kada je 17. novembra 2019. godine rekao: "Vučić mora na hitnu operaciju srca u SAD kako bi preživeo. Baš zato ga treba što jače napadati, iz svih raspoloživih oružja". Zašto sam ovo uporedio? Poštovani građani, da vidite kako su njihove akcije koordinisane iz jednog inostranog centra, sa jednim jedinim ciljem - da po svaku cenu skinu vlast Aleksandra Vučića i zaustave ekonomski, kulturni i međunarodni ugled Republike Srbije, a posebno modernizaciju Republike Srbije, čiji je motor Aleksandar Vučić.

Poštovani narodni poslanici, kada je u pitanju Saša Janković, bivši Zaštitnik građana, ja ću sada o njemu završiti jednim citatom jednog akademika, akademika Teodorovića, u narodu znanog kao akademik "glavotres". Zašto glavotres - jer stalno trese glavom od mržnje kada se spomene ime Aleksandra Vučića. Videli ste na TV ekranima, kada se ime Aleksandra Vučića spomene, on od mržnje trese glavom. Narod ga je prepoznao i kaže - jel to onaj akademik "glavotres"? On je rekao za Sašu Jankovića, pošto su bili stranačke kolege, citiram: "Nikada tokom svoje dugogodišnje karijere u zemlji i inostranstvu nije mi se desilo da tako pogrešim u proceni radnih sposobnosti i moralnog kodeksa kao što je kod Saše Jankovića".

Kad sam već kod gospodina akademika, on je ovih dana, unazad četiri dana, napao žestoko Aleksandra Vučića, izvređao ga, nazivajući ga psihičkim bolesnikom. To je taj akademik, poštovani građani Srbije, dr Teodorović, koji podržava nasilje u našem društvu. Akademik Teodrović je davno dao javno podršku da se mlađana Nevena Đurić, poslanik SNS, u Narodnoj skupštini Republike Srbije pretuče. Verovali ili ne, ali je to rekao.

Akademik Teodorović je predsednik Odbora za obrazovanje Srpske akademije nauka i umetnosti i javno je poručio roditeljima, citiram: "Roditelji, tucite decu na vreme".

Gospodine akademiče, deca se ne tuku, deca se vaspitavaju. Vi ste predsednik Odbora za vaspitanje i obrazovanje najuglednije naučne ustanove u našoj zemlji. Ako imate bar malo profesorskog morala, a verujem da imate, posle ovakve vaše javno izrečene izjave i preporuke pedagoškoj javnosti Srbije, očekujem da podnesete ostavku na funkciju predsednika Odbora za obrazovanje Srpske akademije nauka i umetnosti. To je bar onaj minimum koji trebate učiniti.

Kada je u pitanju doktor Teodorović, on svakodnevno vređa predsednika Republike Srbije, gospodina Vučića, rečnikom nedostojnog jednog kočijaša, a ne akademika. Tako je 23. februara 2019. godine rekao, citiram: „Na čelu države je navijač, huligan koji je nevaspitan“. Završen citat.

Moralna i ljudska gromada, prof. dr Dušan Teodorović je u emisiji „360 stepeni“ 18. jula 2019. godine, a ta televizija je pod kontrolom Dragana Đilasa, rekao da su narodni poslanici Srpske napredne stranke primitivci, a njegov kolega Stupar u istoj emisiji da je Narodna skupština Republike Srbije štala.

Gospodine Teodoroviću, akademiče, možda smo primitivci, ali ovi primitivci nikada, nikada nisu, niti hoće pobeći iz svoje zemlje, kada je bila bombardovana 1999 godine, kao vi, gospodine Teodoroviću. Pobegli ste i sakrili tur u zemlju koja nas je bombardovala. Vratili ste se kada je bombardovanje završeno. Spasili ste svoj tur, ali niste spasili obraz. To nikada ne bi učinio Aleksandar Vučić koga svakodnevno neopravdano kritikujete.

Doktor Teodorović je 5. marta 2020. godine rekao da je Aleksandar Vučić Hitler, a građani koji ga podržavaju nacisti i time je na najprizemniji način uvredio najveći broj građana Republike Srbije, a i našeg uvaženog predsednika Republike.

Moralna gromada, dr Teodorović je 22. jula 2020. godine rekao, obratite pažnju, poštovani građani, citiram: „Kosovo nije sastavni deo Srbije“. Završen citat. Time je zabio nož u leđa državi Srbije i svrstao se u izdajničke bitange naše zemlje.

Gospodine akademiče, patriotizam i moral jednog naučnika čine ga, pored ostalog, velikim, jer patriotizam i moral oplemenjuju nauku baš onako kako su oplemenili i Srbe, a i svetskog Nikolu Teslu koji je 2. juna 1892. godine studentima ovde u Beogradu, kada je došao iz SAD, rekao, citiram: „Kako čujete i vidite, gospodo studenti, ja sam i preko mora ostao Srbin, gde se istraživanjima bavim. To isto ostanite i vi i da svojim znanjem i radom podižete slavu srpstva u svetu“. Završen citat.

Gospodine Teodoroviću, ja sam očekivao od vas, kada ste pobegli za vreme bombardovanja i vratili se, da ćete to reći prilikom vašeg povratka ovde u otadžbinu.

Moralna gromada, prof. dr Teodorović je žestoko napao Zdravka Čolića samo zato što je na otvaranju jednog privatnog hotela pevao predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću. Tako je pokazao svoju zaslepljenost i mržnju prema velikom umetniku Zdravku Čoliću, a i prema svom predsedniku Republike.

Moralna veličina, prof. dr Dušan Teodorović je napao 23. februara 2019. godine Momčila Bajagića Bajagu samo zato, verovali ili ne, što je pevao na Vesićevim koncertima, kako kaže, slikao se i podržao, nazvavši nas modernim varvarima i time crtao metu na čelu čoveka koji pevao za svoj grad, za grad Beograd.

Moralna gromada, Dušan Teodorović je napao Aleksandra Vučića samo zato što je bio inicijator, verovali ili ne, podizanja spomenika Stefanu Nemanji. Mudri i prepodobni akademik je kazao, citiram: „Spomenik znači ubijanje istorije srpskom narodu“. Završen citat. Gle čuda, zamenio teze.

Je li to, gospodine akademiče, nivo jednog akademika, da to govori o spomeniku koji je podignut osnivaču srpske srednjovekovne države?

Moralna gromada od akademika Teodorovića je pozvao, verovali ili ne, učenike osnovnih i srednjih škola na ulice, čime je počinio protivzakonito delo, jer je pokušao politizirati naše učenike osnovnih i srednjih škola.

Moralna gromada dr Teodorović je, o njemu evo završavam, žestoko napao slavnog glumca Nenada Jezdića, kao što ste videli i čuli, samo zato što se pojavio na otvaranju autoputa Miloš Veliki i bio u delegaciji koja je dočekala predsednika Aleksandra Vučića. Od mržnje akademik, u narodu zato zvani glavotres, je rekao da neće više kupovati rakiju Nenada Jezdića, koja je inače odlična, i rekao je da će ga vrlo dobro zapamtiti, šta je učinio.

Ovih dana intelektualna elita je žestoko napala predsednika Vučića. Pored akademika, među njima je i prof. dr Srbijanka Turajlić.

Poštovani narodni poslanici, zar čovek može moralno da padne tako nisko, kao gospođa Turajlić, da zatraži rušenje spomenika osnivaču srpske srednjovekovne države, Stefanu Nemanji?

Profesor dr. Srbijanka Turajlić je kazala, citiram: „Monstruozni spomenik treba što pre srušiti i ukloniti sa Savskog trga.“ Završen citat. Dodala je još: „To je takva bruka za ovaj grad, takva sramota koju će generacije nositi ako se spomenik ne skloni“. Završen citat. Turajlić je kazala: „Zar je ovaj grad, ova zemlja propala do te tačke da se u 21. veku može namestiti u gradu nešto tako monstruozno?“ Završen citat.

Poštovani građani, uvaženi narodni poslanici, znate li zašto je ona to rekla? Sada ću vam ja kazati. Napala je izgradnju spomenika Stefanu Nemanji zato što je podignut srpskom svetitelju. Znate li zbog čega je još napala? Zato što je Stefan Nemanja osnivač srpske srednjovekovne Srbije. I ne samo zato, nego i zato što je spomenik Stefanu Nemanji delo ruskog umetnika i vajara. Znate zašto još? Najviše zbog toga što je inicijator izgradnje spomenika Stefanu Nemanji Aleksandar Vučić. Zato je napala. Zato je izgradnja spomenika Stefanu Nemanji dobro za srpsku naciju i državu i bog toga je baš napala.

Poštovani narodni poslanici, podizanje spomenika Stefanu Nemanji je najlepši dar srpskog naroda i srpske države, gospodnje 2020. godine, svim žrtvama palim kroz 820 godina za svoju srpsku pravoslavnu veru, srpski narod i srpsku otadžbinu. Spomenik je postavljen za vreme srpskog vladara Aleksandra Vučića, reformatora, obnovitelja i modernizatora srpske države i nacije.

Da ne bih ostao dužan, gle čuda, svakodnevno predsednika države napada i Dragan Đilas, u narodu zvani Điki mafija. Da vidite, pored ostalog, šta ovaj gospodin radi protiv države. Đilas se sastao, kako znate, u Makedoniji 8. februara 2019. godine sa kriminalcima i kradljivcima gaća iz Majamija, gde su se dogovarali o finansiranju opozicije i rušenju Aleksandra Vučića i dovođenju na vlast Đikija mafije. U tu svrhu dobili su određena finansijska sredstva kako bi finansirali „Jedan od pet miliona“, sa ciljem zbacivanja sa vlasti Aleksandra Vučića, i mi smo od početka tvrdili da će to udruženje tzv. biti politička stranka, kao što i jeste.

Dragan Đilas i Marinika Tepić, politički zec, inače, Đikija mafije, pljuvali su, verovali ili ne, na žrtve Jasenovca. Oni su u duetu lajkovali objavi jednog tvita u kome se navodi da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić bolesnik i da treba da se leči, samo zato što je rekao da je gledao film Gage Antonijevića „Dara iz Jasenovca“, jer je, kako je predsednik rekao, težak i važan za naš stradalni narod.

Ovog tviteraša, a i Điki mafiju i Mariniku Tepić, inače, patološkog lažova, posebno je razbesnelo to što je predsednik Srbije izjavio da se realizacija filma desila na njegov predlog. Đilas se obrušio i na američkog ambasadora u Srbiji, tako što je kazao, citiram: „Američki ambasador će završiti mandat koji će imati smisla samo ako otvori neki etno srpski restoran negde u Americi, pošto uglavnom se bavio obilaskom kulinarskih delatnosti i Aleksandrom Vučićem“, završen citat.

Đilas mafija, od 619 miliona evra, se stalno bahati sa pokradenim parama građana Republike Srbije, poštovani građani, verovali ili ne, ali on je kazao, citiram: „Platio sam 4.000 evra hotel jedno noćenje, a mogu da platim i 17.000 evra za vilu za jednu noć na moru i platio sam patike 5.000 evra“, završen citat. Odakle ti, gospodine Đilas, pare? Znam šta ćeš ti građanima odgovoriti, da si zaradio, a ja te pitam pred licem građana Republike Srbije i pred licem poslanika – čijim radom, čijim radom?

Vi, gospodine Đilas, svakodnevno vređate predsednika Republike Aleksandra Vučića samo zato što svakodnevno gradi Srbiju. Tako ste, gostujući na svojoj N1 televiziji, izvređali gospodina predsednika kada ste rekli, citiram: „Vučiću, ti si lud“, završen citat. Na opomenu vaše novinarke, citiram: „Hoćete li prestati to?“, vi ste, gospodine đikašu, rekli: „Pojačaću to“ i ponovili tri puta: „Vučiću, ti si lud“, završen citat. Verovatno ste to rekli zato što nije pokrao kao vi, gospodine Đilas, 619 miliona evra građana Republike Srbije ili zato što svakodnevno predsednik gradi sa građanima Republike Srbije škole, bolnice, auto-puteve, ceste, mostove, železničke pruge.

Vi ste, gospodine Đilas, 20. januara 2018. godine izvređali predsednika samo zato što je kao predsednik Republike Srbije otišao na Kosovo i Metohiju i razgovarao sa našim mučenicima, našim stradalnim narodom na Kosovu i Metohiji. Nije ni čudo jer ste vi izjavili da ne priznajete Kosovo i Metohiju u sastavu Republike Srbije. Vi ste, gospodine Đilas, 11. aprila 2020. godine, bez ikakvog pardona uvredili predsednika Vučića jezikom jednog primitivca, kada ste izjavili, citiram: „Vučiću, ti nisi normalan“.

Poštovani narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, mogao bih vam citirati danima i noćima što ovaj mrzitelj Srbije, mrzitelj SNS, a najviše mrzitelj Aleksandra Vučića izgovara svakodnevno. Ja sam čovek ne samo istoričar, nego koji se bavi pedagogijom i piše i naučne radove iz pedagogije. Ja sam analizirao lik Dragana Đilasa. Verujte, meni njegov lik, kako bi narod rekao, i faca ne izgleda za normalnog čoveka.

I na kraju, za vreme dok Dragan Đilas, Vuk Jeremić i njihova bratija svakodnevno pljuju po državi Srbiji, po predsedniku države i po građanima Republike Srbije, Aleksandar Vučić svakodnevno izgrađuje Republiku Srbiju, vodi politiku mira, politiku bezbednosti, politiku zdravlja svih naših građana, ne samo Srbije, nego u okruženju i šire, politiku ekonomskog napretka, politiku modernizacije Republike Srbije, a motor i simbol modernizacije Republike Srbije je naš predsednik Aleksandar Vučić. A to sve znate zbog čega? Zbog budućnosti naše dece. Hvala.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, dr Orliću, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, pošto su koleginice i kolege jako mnogo rekle danas u ovom visokom domu o dijalogu vlasti i opozicije, odnosno stranaka koje danas vladaju u Srbiji i opozicionih stranaka, a posebno je to dobro obrazložio predstavnik poslaničke grupe, gospodin Mirković, dozvolite da kažem samo nekoliko rečenica. Pozdravljam dogovor između dela opozicionih stranaka i vlasti vladajuće koalicije o poboljšanju izbornih uslova.

Ono što želim da posebno podvučem i što je veoma važno, a to je da nikada izborni uslovi nisu bili bolji za opoziciju nego što su danas.

Ono što ja naglašavam već tri godine, i u prošlom sazivu, a to je da deo opozicionih stranaka koje pregovaraju uz posredstvo evroparlamentaraca pod kontrolom Dragana Đilasa nije želeo i ne želi ni danas da idu na izbore, već da izbore dobiju bez izbora, uz pomoć inostranih faktora, da ih oni dovedu na vlast ulicom, bez programa, jer to su već učinili i 5. oktobra 2000. godine, kako to kaže predstavnik CIA za Srbiju.

Reći ću dva konkretna primera. Jedan od njih je Zdravko Ponoš. Ponoš je prekjuče, gle čuda, izrazio želju da će novi ambasador SAD smeniti Aleksandra Vučića pa će on onda i njegovi, mimo naroda, da dođu na vlast, dakle Jeremić i Đilas.

Ipak da kažem nekoliko rečenica, poštovani građani Republike Srbije, da vidite ko je to Zdravko Ponoš. Kao načelnik Generalštaba je bio poguban za vojsku Srbije, odrekao ga se čak i njegov Boris Tadić, a onda ga je za novac privukao Vuk Jeremić, član međunarodne bande lopova i prevaranata.

Danas, poštovani građani Republike Srbije, svaki pripadnik vojske Srbije crveni od stida kada ocenu o vojsci Srbije prekjuče daje Zdravko Ponoš.

Ponoš je kao general ili načelnik Generalštaba stajao mirno pred NATO poručnicima dok je hrabru srpsku vojsku izručivao Haškom tribunalu. Zdravko Ponoš je kao načelnik obećao američkom senatoru da će vojsku Srbije smanjiti sa 62 hiljade na 27 hiljada. Svako ko je razmišljao kao patriota o vojsci Srbije, bio je izbačen iz vojske Srbije. To je taj Zdravko Ponoš. Jel tačno, gospodine Ponoš? Naravno da je tačno.

Da li je tačno, gospodine Ponoš, da ste penzionisali 28 generala i da ste penzionisali najbolje oficire vojske Srbije? Dabome da je tačno. Uništili ste, gospodine Ponoš, naoružanje vojske Srbije i vojsku sveli na vatrogasnu jedinicu.

Poštovani građani Republike Srbije, Zdravko Ponoš išao je u NATO da lobira mimo volje građana za pridruživanje toj alijansi. Jel tačno, gospodine Ponoš, objasnite građanima Srbije?

U njegovo vreme Crna Gora se otcepila od Srbije. U njegovo vreme Kosovo je proglasilo tzv. nezavisnu državu. On danas, odnosno prekjuče, kritikuje, verovali ili ne, opremanje vojske Srbije.

Jel znate, poštovani građani, šta je taj Zdravko Ponoš dok je bio načelnik Generalštaba uradio? Uništio je, verovali ili ne, 200 tenkova, 120 oklopnih transportera, 90 haubica, 36 "Praga". Od naoružanja, Zdravko Ponoš i njegov ministar Dragan Šutanovac, u narodu zvani "zgrabi novac" kupio je osam raketa za MIG-29 koji su tih godina leteli samo subotom. Stalno je posećivao zapadne ambasade, a to i sada čini.

Poštovani građani Republike Srbije, javna tajna je da je Zdravko Ponoš jedna obična špijunčina. Uništio je PVO sistem. Verovali ili ne, poštovani građani, ali je istina - 9.218 raketa "Strela" on je uništio i čak 420 lansera za te rakete. Danas na tržištu to košta preko 30 miliona evra. Znate po čijem naređenju je Zdravko Ponoš to uradio? Po naređenju NATO-a, jer su se strele pokazale kao izvanredne za vreme zločinačke NATO agresije 1999. godine na našu otadžbinu.

Gle čuda, Janko Veselinović, u narodu znani kao "Janko stanokradica", to je onaj, poštovani građani, koji je ukrao stan Milici Badži u Obrovcu, ul. Braće Kurjakovića br. 9 i, gle čuda, vratio ga nakon pet godina, zaslugom i nas narodnih poslanika, jer ga valjda bilo stid i sramota. Šta je on rekao za Zdravka Ponoša? Rekao je da je veliki patriota, prekjuče. E, sad, zamislite kad bi taj došao na čelo Republike Srbije i bio glavnokomandujući vojske Srbije?! Dakle, to je taj Zdravko Ponoš, a inače potpredsednik stranke Vuka Jeremića.

Drugi, koji isto ne želi uz pomoć izbora doći na vlast jeste, verovali ili ne, ali to već građani znaju, Dragan Đilas, u narodu znani kao "điki mafija". Dragan Đilas je rekao nedavno, ima jedno četiri dana, da je demokratija, citiram: "u Srbiji ubijena, ubila je vlast Aleksandra Vučića tako što krši zakon". Da li, poštovani građani, možete verovati da to izgovara Dragan Đilas?

Gospodine Đilas, vi ste ubili demokratiju u Srbiji. Evo vam argument, vaš režim je doveo zemlju na ivicu bankrota, a argument je sledeći - 2. februara 2018. godine vi ste, gospodine Đilas, dogovorili sa ovim vašim iz Saveza za Srbiju da napuste kao poslanici Narodnu skupštinu Republike Srbije i da ćete vi preko tajkunskih medija dovesti ulicom na vlast sebe i opoziciju. Vi ste tada rekli, a vi negirajte, citiram: "Ako izbacimo dijalog iz Narodne skupštine Republike Srbije, onda kao društvo imamo problem. Narodna skupština Republike Srbije je mesto gde se priča. Ako to zaustavimo, zaustavimo sve medije, oni će eksplodirati. Kome treba Skupština, dajte molim vas", završen citat.

Poštovani građani Republike Srbije, vidite ko neće dijalog, ko neće parlamentarne izbore, ko hoće ulicom da ponovo dođe na vlast, jer je Dragan Đilas 5. oktobra bio petooktobarski prvoborac kada su bez izbora uzeli vlast.

Verovali ili ne, prekjuče je Dragan Đilas napao i Gorana Vesića, zamenika gradonačelnika. Gle čuda zbog čega. Zbog toga što je Goran Vesić rekao kako Đilas kaže - hvali se vrtićima koje su privatnici izgradili.

Gospodine Đilas, vi ste krali novac od roditelja dece kao gradonačelnik, koji današnja vlast vraća. Jel tačno gospodine Đilas? Dabome da je tačno.

Jel tačno da je u poslednje tri godine Grad Beograd vratio 3,5 milijarde dinara roditeljima koji su duplo skuplje plaćali vrtić u vreme od 2008. do 2012. godine. Recite gospodine Đilas, da li je ovaj podatak tačan? U to vreme, dok ste bili gradonačelnik, boravak u vrtićima je koštao 9.500 i 8.500, a danas košta 5.600. Za 3,5 milijarde dinara moglo se izgraditi 15 vrtića.

Dakle, zašto Dragan Đilas neće na izbore? Ne samo što nema program. I sam je bivši ambasador SAD u Srbiji 2008. godine rekao, ja ću ga citirati: „Đilas mi je rekao da nema program za Beograd, on samo nastupa marketinški, njega ne interesuje program“, završen citat. To je rekao Kamerun Anter. Jel tačno, gospodine Đilas?

Njega interesuju, poštovani građani samo pare, 619 miliona koje je pokrao od građana Republike Srbije.

Da ja previše o Đilasu više ne govorim, jer još mi nije na ona 24 pitanja, postavljena ima pet meseci, odgovorio, ja ću sad na kraju o njemu samo da citiram njegovog kolegu Sergeja Trifunovića, sa kojim se ja inače u mnogo čemu ne slažem, a on je za Đilasa izjavio, citira: „Đilasu je glavno oružje novac kojim sve rešava i kupuje, i političku naklonost. Savez za Srbiju nije nikada postojao. Šta je Janko Veselinović, zvani stanokradica? Ništa. Šta je Željko Veselinović, iz Sindikata? Ništa. Drži ih Đilas koji ima flert stranku, koji dođe, iskešira pare, oni uzmu, dvojica, trojica, pa, pa, pa… Jeremić je netalentovan, a Đilas je uništio kulturu u Beogradu“. Završen citat.

Ako je za išta gospodin Trifunović bio u pravu, onda je bio za Dragana Đilasa.

Poštovani građani Republike Srbije, dok Dragan Đilas i Vuk Jeremić svakodnevno blate našu zemlju, građane Republike Srbije i državu Srbiju, dotle Aleksandar Vučić svakodnevno, iz dana u dan vodi politiku mira, ne samo u regionu, nego u Evropi i šire, politiku bezbednosti, politiku zdravlja svih naših građana, i ne samo građana, već i u regionu i šire, politiku ekonomskog napretka, politiku modernizacije Republike Srbije. To radi i radimo sve zbog budućnosti naše dece.

Poštovani dr Orliću, u danu za glasanje, kao i moje kolege iz SNS, glasaću za ovaj dnevni red.

Hvala.

Poštovana potpredsednice Narodne skupštine gospođo Kovača, uvažena gospođo ministre Čomić sa saradnicima, naravno da podržavam ova tri zakonska predloga i da ću u danu za glasanje, kao moje kolege i koleginice iz SNS, glasati za njih.

Kako vidite, poštovani narodni poslanici mi idemo dalje u digitalizaciji državne uprave, jer je to osnovni uslov borbe protiv korupcije. Ova sva tri zakonska predloga će omogućiti više, bolje i brže da modernizujemo našu zemlju.

Motor i simbol obnove izgradnje i modernizacije naše zemlje, je naš predsednik Aleksandar Vučić.

Poštovani građani Republike Srbije, uvaženi narodni poslanici, nastavljaju se medijski napadi na predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, na njegovu porodicu, njegovog brata i njegove roditelje.

Cilj specijalnog medijskog i političkog napada je izazivanje haosa i nestabilnosti u našoj zemlji kako bi na vlast, uz pomoć inostranih centara moći došli Đilasovi, Jeremićevi pajtosi koji su već uz njihovu pomoć bili na vlasti i doveli zemlju na ivicu bankrota. Cilj im je fabrikovanje svakodnevno lažnih afera, satanizacija predsednika Republike Srbije, njegove porodice, izazivanje haosa kako bi bili spremili teren za pokušaj novog 5. oktobra jer izborima nikada ne mogu doći na vlast, jer zaista nemaju nikakav program.

Ja ću poštovani narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, da nabrojim samo nekoliko izmišljenih afera o predsedniku Republike Aleksandru Vučiću i njegovoj porodici i njegovim roditeljima.

Izmislili su lažnu otmicu novinara Stefana Cvetkovića iz Bele Crkve na osnovu kojih je predsednik Republike trebao biti osumnjičen kao kriminalac, koji otima i ubija nepodobne novinare, a to bi bilo opravdanje za proteste i kako ste videli, to je bila zaista izmišljena laž.

Idemo dalje, optužili su lažno predsednikovog brata Andreja da je pokušao reketirati poznatog ugostitelja Lajoša Čakanju i da je od njega za milion evra otkupio poznati restoran „Bos“. Za dokaze, gle čuda, naveli su poznatog muzičara i poznatog pevača Zvonka Bodana. Časni i čestiti Zvonko Bogdan je to javno demantovao nazvavši to običnom budaleštinom i izmišljotinom.

Nadalje, lagali su i izmislili da je predsednikov brat Andrej preuzeo poznati restoran u Beogradu „Franš“ od dugogodišnjeg vlasnika Nikole Dimitrijevića. Gospodin Dimitrijević se oglasio i naveo da je to bezočna laž i pokazao papire u kojima nema predsednikova brata, ama baš nikakve veze.

Idemo dalje, izmislili su lažnu optužbu na predsednika države i njegovog brata Andreja da su u neki podrum u Zemunu odveli nekog Kornica i tražili od njega da lažno optuži Rodića i da su mu dali 120 evra, naravno da je bila izmišljotina i nikom ništa.

Nadalje, lažno su optužili predsednika Vučića oko izbora firme za ispumpavanje vode na kopu Tamnava-Zapadno Polje u Obrenovcu prilikom poplava 2014. godine. Gle čuda, pa to je čak demantovala i Svetska banka i naravno, optužio je u to vreme Zoran Živković 30. maja 2014. godine Aleksandra Vučića, gle čuda da je izmislio poplave u Obrenovcu. Tada je izjavio citiram – poplave je vešto izmišljena manipulacija moram priznati da sam naseo toj propagandi, završen citat. Vidite poštovani građani sami ste bili očevici, ne samo vi, nego i čitav svet.

Idemo dalje, lagali su da je voda u vodovodu u Beogradu i Srbiji zatrovana, a istina je da je voda bila savršeno čista i ispravna za piće.

Nadalje, lagali su da je blokada puteva, kada su je izvršili, zbog cene goriva, da je bilo najskuplje u Evropi, a istina je bila kako ste videli da je čak u 26 zemalja Evrope, imalo veću cenu goriva nego Republika Srbija. Izmislili su da je predsednikov sin Danilo učestvovao u tuči na splavu i naravno lagali su to.

Lagali su da je Aleksandar Vučić planirao nemire na severu KiM, iako je gospodin Pecoli rekao da je Hašim Tači sam planirao realizaciju toga čina.

Optužili su lažno predsednikovog brata za Jovanjicu i naravno, da sa njom predsednikov brat nije imao nikakve veze. Nadalje, Marinika Tepić, slagala je da se Farmi Vojne ustanove Morović, nalazi tajna državna plantaža marihuane, kada su novinari otišli i obišli vojni objekat, našli su tamo piliće, koke nosilje i jaja, spremna za prodaju, a čak su i naši politički protivnici i to ogorčeni Dragan Šutanovac i Goran Ješić rekli da je tamo farma koka nosilja i jaja, i tovnih pilića koja postoji više od 40 godina. I naravno, slagali su isto tako besramno i bestidno, da je majka predsednika Vučića, za vreme NATO bombardovanja, 23. aprila 1999. godine, kada je izvršen napad, znala za to i da je na vreme izvukao njen sin, Aleksandar Vučić.

Poštovani građani, majka Aleksandra Vučića, za vreme bombardovanja zgrade RTS, bila je u zgradi te večeri, i to su posvedočili najveća dva politička protivnika Aleksandra Vučića, iz SNS, gospodin Slaviša Lekić i Željko Pantić, ogorčeni protivnici Aleksandra Vučića.

Predsednik NUNS, Slaviša Lekić, je rekao – ljudi koji su bili u zgradi RTS i ostali živi, tvrde da je majka predsednika Vučića, te večeri bila u zgradi RTS, istina, i jeste istina, a Željko Pantelić, citiram – sedeo sam preko puta te večeri u RTS, preko puta nje.

Zašto vam ovo, poštovani građani i narodni poslanici govorim, a mogao bih do sutra nabrajati laži Đilasove i Jeremićeve, izmišljotine, a cilj im je samo jedan, jer to rade danas svakodnevno, da psihički slome predsednika Vučića, kako bi on sam napustio funkciju predsednika, a naravno da su se prevarili.

Predsednik Vučić, će i dalje, kao što je i danas, jače i bolje svakodnevno graditi i modernizovati Republiku Srbiju, svakodnevno podizati tvornice, graditi domove zdravlja, auto puteve, itd. uz pomoć građana Republike Srbije. Zašto?

Građani Republike Srbije, šalju mu pozitivnu energiju, koju on pretače za dobro naroda i za dobro Republike Srbije.

Poštovana potpredsednice Narodne skupštine, u danu za glasanje, podržaćemo ova tri predloga zakona, jer oni modernizuju Republiku Srbiju, a kako znate motor modernizacije Republike Srbije je naš predsednik Aleksandar Vučić. Hvala.

Poštovana potpredsednice Narodne skupštine Republike Srbije, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, pred nama su sporazumi između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara BiH koji su veoma važni ne samo za unapređivanje ekonomskih odnosa između dve zemlje, nego i za svakodnevni život građana obe zemlje.

Jednim sporazumom precizno se reguliše uvođenje u pravni saobraćaj Republike Srbije granični prelaz, kako rekoše moje kolege i koleginice, Ljubovija-Bratunac. Ovo je prvi i zajednički granični prelaz između dve države, između Republike Srbije i BiH.

Republika Srbija, kako znate, finansirala je izgradnju mosta, a BiH izgradnju zajedničkog prelaza.

Sporazum o pograničnom saobraćaju omogućava građanima dve zemlje koji žive na teritoriji jedne države, a rade i školuju se na teritoriji druge države, da po olakšanom postupku i što je veoma važno bez posedovanja putne isprave prelaze državnu granicu i svakodnevno obavljaju svoje životne aktivnosti i tu smo naravno imali određenih problema. Sada je taj problem na zadovoljstvo građana jedne i druge države rešen.

Poštovani narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, ovo posebno podvlačim, kada je u pitanju BiH veoma je važno naglasiti da Republika Srbija poštuje integritet i celovitost BiH baš kao i celovitost Republike Srpske u okviru BiH. Isto tako, poštovani građani, veoma je važno da Republika Srbija očekuje od BiH da poštuje teritorijalni integritet, odnosno celovitost Republike Srbije.

Dame i gospodo, isto tako Republika Srbija očekuje od novog predstavnika međunarodne zajednice za BiH, gospodina Kristijana Šmita, nepristrastan izbalansiran pristup zato što su neretko predstavnici međunarodne zajednice jednostrano posmatrali stvari u BiH i bili smo očevici tome.

Ono što je veoma važno naglasiti da narodi BiH bi trebali sami da odlučuju o svojoj sudbini uz što manje pritisaka i nemešanja sa strane pojedinih zemalja i pojedinih nevladinih organizacija jer smo to imali u prošlosti. Na primer koalicija nevladinih organizacija Igmanska inicijativa i njeni članovi ne razmišljaju ovako kao što sam sada naglasio.

Kopredsednik te inicijative Milan Antonijević, i prof. dr Ivo Visković, svakodnevno izmišljaju laži na račun predsednika Republike Aleksandra Vučića i države Srbije. Antonijević je kazao citiram, Srbija treba da prestane da se meša na destruktivan način u BiH. Cilj Beograda je zaokruživanje osovine Beograd-Banja Luka – Podgorica – Kosovska Mitrovica, i taj plan treba osujetiti, završen citat. Pitam prof. Viskovića i Milana Antonijevića, gde se to nalazi Kosovska Mitrovica, gde se to gospodo, pa, nije ona van Republike Srbije? Dakle, vidite o čemu se radi i šta ovi predstavnici govore.

Kada je u pitanju Egipat, pošto su moje kolege i koleginice već govorile, kazaću jedan podatak vrlo interesantan, a to da prijateljski odnosi između Srbije i arapske Republike Egipat sežu u daleku prošlost. Nekako smo mi danas rekli pre 50 ili 100 godina, nego pre 800 godina. Naime, u drugoj polovini 12. veka, Sveti Sava, brat srpskog kralja Stefana Prvovenčanog, je tokom svog drugog putovanja po svetim mestima na istoku obišao, između ostalog, i Egipat. Pre nego što će otići na Sinajsku goru posetio je u Kairu egipatskog sultana El. Malika, el, Kamila, iz dinastije Ejubida, koji ga je primio i ugostio uz velike državničke počasti. Iz Kaira sultan je ispratio Svego Savu na Sinajsku goru darivajući ga poklonima, izuzetnim darovima reke Nil. Od tada, poštovane dame i gospodo pa do danas, prijateljski odnosi između dve zemlje se usavršavaju sve do današnjeg dana.

Za očekivati je, kao što je gospodin ministar Vulin i naglasio da će Egipat smoći snage u budućnosti da povuče priznanje lažne države Kosovo.

Poštovane dame i gospodo, poštovani narodni poslanici i uvaženi građana Republike Srbije, deo opozicije okupljene oko Dragana Đilasa i Vuka Jeremića, svakodnevno, ama baš svakodnevno iznose laži, zalažu se za nerad, za javašluk, i kako bi rekao Veljo Ilić kraduckanje.

Evo, reći ću danas nekoliko razlika između njih i Aleksandra Vučića i nas. Prvo, imate s jedne strane nelegalno izgrađene šupe na Savamaloj, pune mulja, pune đubreta, leglo zmija i žaba, koje zastupa Dragan Đilas, Vuk Jeremić i Zoran Lutovac. Na drugoj strani imate na tom mestu izgrađeni Beograd na vodi, ponos Beograda i Srbije, jedno od najlepših gradilišta u ovom delu Evrope, koje predvodi Aleksandar Vučić.

Nadalje, s jedne strane, imate lopove, prevarante, lezijedoviće sa računima na Mauriciju i još 56 zemalja, koje predvodi Dragan Đilas i Vuk Jeremić, a na drugoj strani imate većinsku Srbiju, normalnih ljudi, koji žive od svog rada i koje predvodi Aleksandar Vučić.

Idemo dalje, s jedne strane imate političare kao što su Dragan Đilas, Vuk Jeremić i ostali, koji vode računa samo o svojim ličnim interesima i kombinacijama, tajnim računima po mnogim destinacijama sveta od Hong Konga, do Švajcarske, a sa druge strane imate političare koje predvodi Aleksandar Vučić, koji rade u korist svih građana Republike Srbije.

Nadalje, s jedne strane imali smo, zapravo, sve devastirane i dotrajale ceste i puteve, neizgrađene mostove, i auto-puteve, železničke pruge koje predvodi Dragan Đilas, Vuk Jeremić, a sa druge strane imamo izgrađene auto-puteve, ceste, mostove, železničke pruge širom Srbije koje simbolizuje Aleksandar Vučić sa grupom svojih političara.

Na dalje, s jedne strane imamo političare koje predvodi Dragan Đilas i Vuk Jeremić za čije vreme nismo imali izgrađene bolnice, nismo imali izgrađene ni domove zdravlja, nismo imali ni izgrađene kliničke centre, sa najgorim zdravstvom u Evropi. S druge strane imamo političare koje predvodi Aleksandar Vučić sa izgrađenim domovima zdravlja, sa izgrađenim bolnicama, sa izgrađenim kliničkim centrima i za izgrađenim kovid bolnicama. Očevici su građani Republike Srbije.

Dalje, sa jedne strane imamo političare koje predvodi Dragan Đilas, zvani Điki mafija, Vuk Jeremić, za vreme kojih nismo imali izgrađene ni obnovljene zgrade osnovnih škola, zgrade srednjih škola, niti zgrade fakulteta. Školstvo nam je bilo na najnižoj ravni u istoriji školstva. Školstvo za vreme njih nije imalo dualno obrazovanje, niti informacione tehnologije. Oni su se tome, kako znate, u ovom visokom domu suprotstavili.

Sa druge strane, imate političare koje predvodi Aleksandar Vučić za čije vreme su izgrađene i renovirane mnogobrojne osnovne škole, srednje škole, fakulteti i fiskulturne dvorane. Po mojoj računici preko 200, za vreme čije je u školstvo uvedeno dualno obrazovanje i vrlo dobro funkcioniše i informacione tehnologije. Očevici su roditelji naših đaka, naših studenata i građani Republike Srbije.

Dalje, sa jedne strane imate političare koji su uništili Vojsku Srbije, pretopili oružje. Otpustili najsposobnije generale iz Vojske Srbije, 28 generala i najbolje oficire penzionisali. Sveli su vojsku na vatrogasnu jedinicu koju je predvodio Boris Tadić, Vuk Jeremić i Dragan Đilas. Sa druge strane, imate Aleksandra Vučića za čijeg vremena je Vojska Srbije osavremenjena, modernizovana, opremljena i dovedena na zavidan nivo, spremna da odgovori svim bezbednosnim izazovima. Očevici su građani Republike Srbije.

Dalje, sa jedne strane imate političare Borisa Tadića, Dragana Đilasa, Vuka Jeremića za čije vreme je uništena privreda divljačkom, pljačkaškom privatizacijom i otpustili su tačno 576.325 radnika i ostavili ih bez posla. Sa druge strane, imate političare koje predvodi predsednik Aleksandar Vučić za čijeg vremena su izgrađene stotine fabrika širom Republike Srbije, veliku zaposlenost, imamo industrijalizaciju, odnosno modernizaciju Republike Srbije.

Dalje, sa jedne strane imamo političare Dragana Đilasa, Vuka Jeremića, Borisa Tadića za čije je vlasti nezaposlenost bila 26%, a sa druge strane imate političare koje predvodi Aleksandar Vučić, gde je nezaposlenost smanjena sa 26% na 9% sa tendencijom daljeg sniženja nezaposlenosti.

Sa jedne strane imate političare u liku Dragana Đilasa, zvani Điki mafija, Borisa Tadića, Vuka Jeremića, vođu međunarodne bande lopova i prevaranata koji su se odrekli naše južne srpske pokrajine KiM, citirao sam često u ovom domu, danas nemam tu nameru. Sa druge strane imate političare koje predvodi Aleksandar Vučić koji nikada neće potpisati, niti priznati tzv. lažnu državu Kosovo.

Sa jedne strane imate političare koji su se odrekli Železare Smederevo, hteli su je zatvoriti. Zoran Živković je gostujući na jednoj televiziji pod kontrolom Dragana Đilasa rekao –zatvorimo Železaru Smederevo, pošaljimo radnike kući. Sa druge strane, imamo političare koje predvodi Aleksandar Vučić koji su izvršili revitalizaciju Železare Smederevo, sa dobrim poslovanjem i bez gubitaka. Očevici su građani Republike Srbije.

Da ne nabrajam dalje, još samo jedno. Sa jedne strane imate političare koje predvodi Dragan Đilas, Vuk Jeremić, koji su uništili RTB Bor, a sa druge strane imate političare koje predvodi Aleksandar Vučić, koji su revitalizovali RTB Bor i doveli ga na zavidan nivo. Mogao bih da govorim čitavo veče, ali nemam nameru da vas više zamaram podacima.

Poštovani građani Republike Srbije, uvaženi narodni poslanici, nastavljaju se napadi svakodnevno, iz časa u čas, na Aleksandra Vučića, njegovu porodicu, njegove roditelje. Psovke se nižu svakodnevno. Evo, videli ste ovih dana Đilasovog Vidojkovića, koji je u direktnom prenosu psovao majku predsedniku Vučiću, citiram: „Je l' ti to liči na „N1“, p… ti materina ona odvratna, je l' ovo čuješ, a, budaletino jedna?“, završen citat.

Da li možete verovati da to izgovara saradnik Dragana Đilasa i Vuka Jeremića? Ono što je jako važno, nije to osudila niti jedna nevladina organizacija, nije to osudilo niti jedno novinsko udruženje, a nisu osudile ni političke stranke. Neki su čak stali na njegovu stranu. Gle čuda, poštovani građani, podržala ga je prof. dr Vodinelić Rakić, ona koja sinoć dva sata na jednoj televiziji pod kontrolom Dragana Đilasa psuje predsednika Republike, državu Srbiju i građane Republike Srbije. Zamislite šta je rekla, citiram: „Vidojković psuje koloritno“, završen citat. Poštovani građani, to znači – slikovito. Citiram dalje: „Psuje gustiozno“, završen citat. To je nemačka reč, a ne latinska, kao što govore novinari, znači – prijatno psuje.

Da li možete verovati, poštovani građani Republike Srbije, da ove psovke podržava nekada profesorica pravnog fakulteta? Da li možete verovati da ona to podržava? Gde vam je moralni lik, gospođo Vodinelić? Ja vas uveravam da je najbolje da pročitate bar jednu pedagogiju i poglavlje – lik profesora i nastavnika. Uzmite pedagogiju od prof. dr Radivoja Kulića, prof. dr Kačapora Saita ili prof. Trnavca, bilo koju, i čak uzmite onu posleratnu, posle Drugog svetskog rata, Patakijevu itd, pa ćete videti hoćete li vi imati bar malo snage, kada to pročitate, da se bar malo zastidite. Podršku Vidojkoviću dao je i Zoran Lutovac, jedan od predsednika neke od onih, Demokratske stranke, inače narod ga zove – zalutovac, zato što je zalutao u politiku, videli ste, narod je video sve.

Profesorka Vodinelić Rakić stalno iznosi neistine na račun Aleksandra Vučića. Tako je žestoko uvredila predsednika Aleksandra Vučića i našeg uvaženog poslanika Vladimira Đukanovića rekavši, citiram: „Aleksandar Vučić ima pripravničke vežbe kod Vladimira Đukanovića“, završen citat. Time, profesorko, ponizili ste ne predsednika Aleksandra Vučića i Vladimira Đukanovića, nego ste na najgori mogući način ponizili sebe i svoju profesorsku karijeru, ako je uopšte imate kada ovo izgovarate.

Đilasova bratija napada Vladimira Đukanovića, ja o tome neću govoriti. Dozvolite samo da spomenem 30. mart 2019. godine, kada je na Banjičkom platou, pred očima njegove troje maloletne dece i suprugom, bio napadnut najgnusnijim uvredama i niko nije reagovao, niti političke stranke, niti nevladine organizacije, niti bilo ko.

Poštovani narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, dok Dragan Đilas, Vuk Jeremić svakodnevno napadaju gnusnim lažima predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, napadaju građane Republike Srbije i državu Srbiju, dotle Aleksandar Vučić provodi politiku mira, politiku bezbednosti, politiku zdravlja svih naših građana, ne samo u Republici Srbiji, nego i u okruženju, politiku ekonomskog napretka naše zemlje, politiku traženja kompromisnog, trajnog i održivog rešenja za našu južnu srpsku pokrajinu, a to sve u ime naših građana i budućnosti naše dece na čelu sa Aleksandrom Vučićem. Živeli!

Poštovana potpredsednice, dame i gospodo narodni poslanici, žao mi je što nemam malo više vremena, ali dozvolite da kažem, najpre da ću podržati kao i moje kolege izbor sudija, osim onih osporenih.

Odmah da kažem da je sudstvo 2012. godine, bilo jedno od najgorih u Evropi. To je jedna od najgorih delatnosti u našoj državi bila. Međutim, sada je ipak na određenom stepenu, dostigli smo, trebaće mnogo vode da prođe Savom i Dunavom da sudstvo dostigne onaj nivo koji želimo.

Dozvolite da kažem nekoliko rečenica samo da je sudstvo bilo u takvoj situaciji, kako rekoše kolege, da su najbolje sudije i tužioci bili otpušteni. Tačna brojka je 837 tužilaca i sudija. Najboljih u to vreme. Zamislite da je predsednica Vrhovnog saveta sudstva tada bila Nata Mesarović. Ko je ta osoba?

Sada se javlja ovih dana, upravo ona osoba koja je 2008. do 2012. godine sprovodila reformu sudstva zajedno sa Borisom Tadićem, Đilasom, Jeremićem, i drugima, i upravo osoba koja je 200 časova potrošila na razgovore za sudije u to vreme. Gle čuda, razgovarala je i izabrala mrtvog sudiju za sudiju, Ljubišu Đurića iz Požege. To u istoriji sudstva nije poznato.

Dakle, kolege su već rekle, radi se i o tome da je šest sudija umrlo od nepravde tada, a jedan je učinio samoubistvo. To je ono što se službenog dela tiče.

Međutim, neslužbeno saznajemo i druge podatke. Ono što je bitno, a to je da kažemo da je broj rešenih predmeta 2010. godine, kad su oni provodili Đilas, Jeremić i Tadić reformu sudstva, bio 1.725.271. radi usporedbe, kada je naša vlast došla rešenih predmeta je bilo 2.549.000.000. Skoro 800.000,00 više. Tu se vidi razlika između reforme koju su oni sprovodili.

Ja ću da kažem samo jednu rečenicu da Evropska komisija koja je pratila reformu za vreme Tadića, Jeremića, i Đilasa, kaže da je reforma koja se provodila u Srbiji bila, citiram najgora moguća stvar, završen citat.

Evo to je ono što je vrlo bitno.

Dozvolite da citiram jedan citat „ Modernizacija je ključna reč za Srbiju u narednoj deceniji, bez obzira da li govorimo o ekonomskim reformama, pravosuđa, reformama zdravstvenog sistema, ili reformama obrazovnog sistema.“ Šta mislite ko je to rekao?

Pa predsednik Aleksandar Vučić, u svom ekspozeu za izbor predsednika Vlade 27. aprila 2014. godine, a onda imamo drugi ekspoze, 9. avgusta 2016. godine, koji je bio najtransparetniji, najveći, najsveobuhvatniji od svih ekspozea u modernoj istoriji Srbije.

Zašto to govorim? Dame i gospodo, ja ih ovde imam kod sebe, te ekspozee, nek mi nađe opozicija išta da nije realizovano od krupnih sistema, a sprdali su se sa nama, ovde opozicioni poslanici kada smo govorili o gasovodu i on je prošao, sad i spašava u Elektroprivredi i Elektrosistemu, uopšte u energetici našu zemlju.

Dozvolite na kraju da ipak, kažem, vezano za KiM, nije slučajno nastavlja se poštovani građani stalna medijska satanizacija predsednika Vučića i njegove porodice, evo i danas, upravo kada se ovo dešava na Kosovu.

U jednom dnevnom listu pod kontrolom Dragana Đilasa, gle čuda, taj dnevni list ne izlazi u Srbiji, on izlazi u nama susednoj zemlji, a vrvi u današnjem broju od laži i od izmišljotina, od najniže naravi, što bi naš narod rekao, sa dna kace. Gle čuda, napali su Aleksandra Vučića danas zato što je najzaslužniji za izgradnju i dovršenju Hrama Svetog Save na Vračaru, najlepše pravoslavne građevine i hrama na svetu, zato što pomaže izgradnju mnogih manastira i mnogih bogomolja i napali su, gle čuda uporedno, baš danas SPC, i blaženo počivškog irineja i sada njegovu svetost sadašnjeg srpskog patrijarha i napali su SPC, upravo koordinirajući u ovoj zemlji gde izlazi list Podgoricu, Sarajevo, i Kurtija danas, u isto vreme i ja vas molim poštovani poslanici prelistajte taj list, pa će vam sve biti jasno.

Taj list usaglasio je napade sa jednim poslanikom susedne zemlje parlamenta upravo gde izlazi taj list, koji svakoga dana pod kontrolom Dragana Đilasa i list napada taj poslanik u susednoj nama državi, SPC, verovali ili ne, svakog zasedanja sedam minuta i Aleksandra Vučića, da je SPC, veliko srpska, da je zločinačka itd.

Dakle, povežite to, imamo to u Zagrebu, imamo to u Sarajevu, imamo u Podgorici i u još nekim zemljama i naravno, Kurtija u Prištini, i naše Tadića, Jeremića, i ostalih sam već citirao kako su se oni zalagali za budućnost Kosova.

Dok Dragan Đilas, Vuk Jeremić i drugi svakodnevno napadaju Aleksandra Vučića i državu Srbiju, i građane republike Srbije, dotle naš predsednik pokušava na sve moguće načine i uspešno provodi politiku mira, politiku bezbednosti i politiku zdravlja svih naših građana, i politiku upravo one modernizacije koju sam citirao u onom ekspozeu, a sada smo otišli dalje, od prošle godine provodimo politiku ubrzane modernizacije Srbija, motor je, Aleksandar Vučić.

I na kraju, ja molim sve svoje bivše studente, kolege, profesore, poznanike, sve prosvetne radnike, vas gospodo građani republike Srbije, molim vas kao Boga, vakcinišete se, vakcina, vakcina, vakcina. Hvala.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, poštovani gospodine Dmitroviću sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, gospodine ministre drago mi je da vas češće vidim u ovom visokom domu jer ste vi svojevremeno, a i danas jedan od najboljih novinara na području bivše Jugoslavije, vrlo retki, mogao bih nabrojiti na prste, što dokazuje i nedavno objavljena vaša knjiga. Vi ste jedan od retkih novinara koji se držao svih elemenata kodeksa novinara od prvog do poslednjeg. Nažalost, danas ih možemo prebrojiti na prstima od dve ruke.

Poštovani narodni poslanici, kako znate, Narodna skupština Republike Srbije je u aprilu ove godine usvojila Zakon o muzejskoj delatnosti. Nas sada gledaju svi poslanici kulture i svi kulturni radnici, muzejski radnici u muzejima. Zato je ovo izuzetno važan ne samo zakon koji smo doneli u aprilu, a primenjuje se sada od 17.10. nego i uopšte Zakon o kulturnoj delatnosti.

Pre donošenja ovog Zakona o muzejskoj delatnosti, kako rekoh, mi smo u aprilu ove godine muzejsku delatnost tako definisali u okviru jednog zakona jer ona nije bila regulisana posebnim zakonom uopšte, nego je muzejska delatnosti bila uređena Zakonom o kulturnim dobrima iz 1994. godine, kasnije dopunjeno 2011. godine i 2020. godine. Ovo posebno podvlačim radi kulturnih radnika i muzejskih, arhivskih u ovoj zemlji.

Od tada, govorim od 1994. godine, do danas promenjena su dva ustava i čitav društveno politički sistem. To građani i radnici u muzejima i kulturnim delatnostima, ustanovama znaju. Ukinut je socijalistički sistem, a uveden je kapitalistički sistem, rekao bi restauracija kapitalističkog sistema.

Zakon o kulturnim delatnostima ili dobrima je opšti propis. Ovo posebno naglašavam. To je opšti propis koji uređuje zajednička pitanja zaštite kulturnih dobara, a kojih dobara? Arhivske građe, muzejske građe, retke knjige, kinoteku i nepokretnih kulturnih dobara i drugih. Ovo je vrlo važno da podvučem ne samo radi građana Republike Srbije nego i radnika koji rade u kulturnim delatnostima. Šta je nama cilj danas? Uređenje, i ne samo danas, nego cilj ove Vlade i ministarstva koje izuzetno obavlja svoj posao kada su u pitanju donošenje zakona jer smo imali neuređeno to dugo godina, a samo u zadnjih godinu dana doneli smo nekoliko zakona.

Dakle, cilj nam je da pojedinačna oblast svih kulturnih dobara, od arhivske građe, zaštitimo i donesemo zakon o posebnim dobrima i posebnoj građi. Na primer, kada je u pitanju arhivska građa, Zakon o arhivskoj građi. Jesmo ga doneli? Jesmo. Samo da se podsetimo, u ovom mandatu, ove ministarke Gojković i ovog Ministarstva kulture.

Da zaštitimo muzejsku delatnost, šta smo učinili? U aprilu mesecu doneli smo Zakon o muzejskoj delatnosti čija snaga počinje da važi od 17. ovog meseca. I izmena ovog člana o kojoj je gospodin Dmitrović govorio upravo se uklapa u taj deo. Doneli smo Zakon o muzejskoj delatnosti, kako rekoh, u aprilu ove godine, a njegova primena počinje 17. oktobra 2021. godine. Ja posebno muzejske radnike, u prvom redu kustose i direktore pojedinih muzeja upozoravam na ovu primenu zakona i na ono što piše u tom zakonu i šta su muzeji dužni i u koje vreme da naprave, odnosno prilagode svoja akta u određenom momentu, jer tu imamo zaista određenih lutanja u pojedinim muzejima, dok u pojedinim imamo izvanredne stvari.

Međutim, nama je Ministarstvo kulture i informisanja podnelo ovaj Predlog zakona o izmeni Zakona o muzejima, muzejskoj delatnosti, koji se odnosi, kako je rekao ministar Dmitrović, samo na jedan član, tj. član 49. stav 3. a odnosi se na izbor direktora i v.d. direktora u muzejima. To je izuzetno važno. Direktno muzeja je izuzetno važna osoba. Malo ću se zadržati na tome, da bi videli kakva nam je praksa, od lokalnih zajednica u čitavoj Republici, do republičkog nivoa.

Mi ćemo ovaj član 49. stav 3, podvlačim to, Zakona o muzejima, upodobiti sa Zakonom o kulturi, kako u praksi ne bi bilo različitih situacija, a ja ću reći koje su to situacije, jer vidim da i među nama ima nedoumica.

U Zakonu o muzejskoj delatnosti iz aprila 2021. godine, član 49. stav 3. propisano je da direktor i v.d. direktora muzeja, pored uslova, podvlačim ovom, tu je zabuna, kod direktora i kod određenih, čak i kod poslanika određenog dela, "pored uslova utvrđenih odredbama zakona kojim se uređuje oblast kulture", to je Zakon o kulturi, onaj opšti, koji sam naglasio na početku, "može biti lice koje ima položen stručni ispit i najmanje pet godina u muzejskoj delatnosti".

Šta imamo u praksi? U praksi imamo različite situacije. Ako je direktor određenog muzeja kustos i ima organizacione sposobnosti, to je idealna stvar. Ali, imamo situaciju da direktor muzeja nije kustos i da nije čak iz područja kulture, kao i da nema organizacione sposobnosti, e, tu ima strašnih problema u pojedinim muzejima. Reći ću sad o kojim se problemima radi. U većini muzeja imamo dobre rukovodioce, a u jednom delu imamo problematične.

U Zakonu o kulturi utvrđeno je da kandidat za direktora i v.d. direktora ustanove kulture moraju, podvlačim, moraju imati visoko obrazovanje i najmanje pet godina radnog iskustva u kulturi. Tu nastaje problem. Onda muzejski radnici, odnosno kustosi, kažu - mi imamo prednost. Ne. Bilo bi idealno da je i kustos i direktor muzeja, ali to ne daje garanciju. Mi imamo takvih slučajeva gde nemaju organizatorske sposobnosti, uništavaju eksponate i obrnuto, gde nemaju, visokoobrazovni iz kulture ili muzejske delatnosti uništavaju muzeje i obrnuto, i jedno i drugo. Dakle, to je od muzeja do muzeja i tu inspekcije na nivou lokalne zajednice i Republike, ja se nadam, u sledećoj godini, kod primene zakona će ići dubinski i verujem u Ministarstvo da će to raditi.

Poštovani narodni poslanici, kad smo ovde kod direktora, dozvolite da kažem da kod pojedinih direktora imamo takvu situaciju da su, na primer, ključevi od muzeja, pazite, ključevi, dostupni svima. Kustos nema kontrolu nad zbirkom. Da li možete pojmiti da se to dešava u Republici Srbiji? Stvari se čak iznose, uništavaju, građa rasuta, razbacana. Uprkos brojnim upozorenjima kustosa i pozivanje na Zakon o kulturi i Zakon o kulturnim dobrima, stvari se iznose iz pojedinih muzeja i nemaju adekvatnu zaštitu. Zato ih nalazimo na tržištu i ponovo ih otkupljujemo. E, tu moramo uvesti red. Ja vam garantujem i Ministarstvo koje vodi Maja Gojković, da će se uvesti reda sledeće godine, kad ove zakonske stvari dovedemo do kraja.

Zamislite šta se još dešava u praksi. Mimo znanja kustosa zaduženog za zbirku određenim licima se na osnovu muzejske pozajmice daju eksponati bez prethodno popunjenog obrasca. Da li možete zamisliti u 21. veku da se to dešava? Dalje, onemogućavanje i blokiranje rada kustosa, ako nije sposoban direktor, nemogućnost da rade izložbe, oduzimanje čak izložbi kustosu koji je već priveo rad kraju, tobože zbog nedostatka novčanih sredstava.

I da budemo načisto šta u zakonu stoji, kojeg smo mi doneli u aprilu ove godine. Tačno se plan mora navesti za svaku godinu i odrediti sredstva za svaku izložbu. Imamo zaista kustosa koji su na teškim mukama, čak doživljavaju mobing. Dobijamo pismene primedbe, narodni poslanici, članovi Odbora za kulturu, kao što smo dobijali i u Odboru za obrazovanje.

Dalje - neodržavanje stručnog veća. Da li možete to pojmiti? Samim tim se blokira rad kustosa. Kustosi ne učestvuju u planu i programu rada muzeja. Da li možete to pojmiti? Nije to samo u lokalnim zajednicama, to imamo i u Beogradu. Ali, to ćemo sređivati sledeće godine, kad ove zakone privedemo kraju.

Dalje - oduzimanje telefona iz kancelarije, čime je onemogućena komunikacija strankama. Jel to možete zamisliti? Čak je promenjena agencija za čuvare, dugogodišnji čuvar oteran a neprofesionalni doveden, itd. Znate zbog čega? Da dalje ne govorim zbog čega.

Uzimaju se na 10 ljudi, pomoćnici direktora, koji nije savetnik, čak ni stručni ispit kustosa nije imao nego su kasnije položili. Imamo i situaciju da u muzeje dolaze ljudi koji nemaju nikakve veze sa muzejima, a stavili smo u zakonu da ćemo raditi na stručnom usavršavanju muzejskih i drugih radnika. Tu zaista moramo dosta učiniti.

E sada, dozvolite narodni poslanici, dame i gospodo, sada ću u drugom delu, jer je u ovom delu naš odbor doneo zaključak da prihvata zakon i obrazložila ga je naša predsednica koja izuzetno vodi naš Odbor za kulturu i glasaćemo za to. A u drugom govoriću koliko se kultura odražava u praksi.

Mi smo svedoci svakodnevnog, evo i juče, napada na predsednika republike, gospodina Aleksandra Vučića. Juče se pridružio, verovali ili ne, portal BIRN. Ja ću danas razobličiti taj list građanima Srbije da vidite sa kim ima posla Dragan Đilas i Marinika Tepić, električni zec politički.

Dakle, BIRN, na koji se pozvala Đilasova potpredsednica juče, Marinika Tepić, i lažno optužila predsednika Vučića i njegovog brata Andreja i Srpsku naprednu stranku da su 2014. godine, citiram – platili sedam miliona za usluge i da to SNS nije prijavio, završen citat, što je notorna laž. Sada ćete videti ko je taj BIRN, a o KRIK-u ću drugi put, jer nemam vremena.

Dakle, BIRN, na koji se poziva Marinika Tepić, je lagao, zamislite, da je bilo manipulacije oko izbora firme koja je trebalo biti zadužena za ispumpavanje vode na kopu Tamnava-Zapadno polje prilikom poplava u Obrenovcu 2014. godine. Sećate se, vi koji ste u mandatu bili, ovde diskusija u tom smislu. Te gnusne laži demantovao je tadašnji predsednik Vlade, a današnji predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić. Gle čuda, poštovani građani, čak je te njihove gnusne laži demantovala i Svetska banka. Je li tako, gospodo iz BIRN-a i gospodo iz opozicije? Iziđite i recite da li je istina ili ne.

Ko je BIRN na koji se poziva Đilasov električni politički zec Marinika Tepić juče i blati predsednika svakodnevno i njegovog brata Andreja i iznosi laži? Balkanska istraživačka mreža Srbije je nastavljač medijske organizacije koja je bila poznata pod nazivom Institut za istraživanje o ratu i miru.

U Republici Srbiji bio je poznat i po tome, obratite pažnju poštovani građani, što je objavio tekst kraljevačkog novinara Miroslava Filipovića, dopisnika lista „Danas“, „Frans-Pres“ i BIRN-a, u kojem je lažno optužio Vojsku Jugoslavije da je 1999. godine na KiM za vreme bombardovanja naše otadžbine namerno, citiram ovog novinara i BIRN, pobila najmanje 800 albanske dece manje od pet godina i njihove odsečene glave prodavala roditeljima te dece, završen citat. To su lagali. Novinar BIRN-a, na koji se poziva Marinika Tepić, politički električni zec Dragana Đilasa, bio je osuđen u vojnom sudu za klevetu i špijunažu na sedam godina.

Pratite još nekoliko minuta, pa ćete videti kako su završili.

Pomilovali su ga petooktobarski prvoborci Dragana Đilasa, Vuka Jeremića, Borisa Tadića i Vojislava Koštunice, tada čelnici DOS-a, a danas čelnici Saveza za Srbiju na čelu sa Draganom Đilasom. Za klevete i špijunažu, novinar Filipović je bio proglašen za internetskog novinara godine od strane zapadnih zemalja.

Pratite dalje. Pomilovao ga je predsednik dr Vojislav Koštunica po službenoj dužnosti, posle žestokih pritisaka zapadnih zemalja i čelnika DOS-a, a danas čelnika Saveza za Srbiju. Čak je i tadašnji portparol SAD, Filip Riker, intervenisao u njegovu odbranu kod čelnika DOS-a i to je već i objavljeno. Doktor Vojislav Koštunica tada je rekao, obratite pažnju, citiram: „Osuđujem presudu Miroslavu Filipoviću i smatram da mu nije mesto u zatvoru.“ Podvlačim ovo što je dalje Koštunica rekao: „Istovremeno, nisam spreman da se složim sa stavom da je Filipović osuđen zbog toga što je navodno iznosio istinu.“ Završen citat, „NIN“, tada normalni list, broj 26-25, enigma Filipović, časna i čestita Ljiljana Smajlović i novinar, čini mi se da se zove još Ivanović ili Janković.

Novinar Filipović je već 12. maja 2000. godine, zamislite, pušten iz zatvora zbog pritiska zapadnih zemalja i domaćih NATO prašinara, čelnika DOS-a i mnogih nevladinih organizacija. Poštovani građani Republike Srbije, gle čuda, kada je pušten iz vojnog zatvora u Nišu, verovali ili ne, ali je istina, prozivam ga sada neka kaže da li je istina, ispred zgrade dočekao ga je buketom cveća tadašnji gradonačelnik Niša, a kasnije predsednik Vlade Republike Srbije Zoran Živković. Gospodine Živkoviću, prozivam vas, da li je istina ili ne?

Samo da pitam, mogu li oduzeti vreme od poslaničke grupe da završim ovo, a da kasnije ne govorim? (Da.)

Hvala.

Dakle, pozivam gospodina Živkovića da kaže da li su ovo tačne informacije ili ne. Filipović je postavljen za sekretara za informisanje u Vladi Zorana Đinđića kao kadar i bio je dugogodišnji član Demokratske stranke.

Eto, poštovani građani, na koga se poziva Marinika Tepić i Dragan Đilas, sa kim zajednički svakodnevno danas izmišljaju laži o predsedniku Vučiću i njegovom bratu Andreju, majici Angelini, Anđelku ocu i njegovoj porodici.

Poštovani građani Republike Srbije, sada ste shvatili ko je BIRN na koji se poziva, ko su Marinika Tepić i Dragan Đilas, a pozivaju se u jučerašnjoj štampi, čak i u inostranoj i domaćoj na portal BIRN.

I na kraju da kažem, ima još čelnika DOS-a koji gnusne laži iznose ovih dana i uvrede. Samo ću da kažem i podsetim vas, poštovani narodni poslanici, da smo ovih dana čuli Sašu Jankovića koji je 14.09.2011. godine rekao, citiram – da su ga vrbovale strane diplomate da uđe u SNS i tako sruši Aleksandra Vučića, završen citat, jer ima problema sa srcem.

Znate li ko je to još izrekao? Ja ću vas podsetiti. Ima neko ko pamti u ovom visokom domu i u ovoj državi. To je izrečeno 19.11.2011. godine od strane Boška Obradovića. Citiram: „Vučić mora na hitnu operaciju srca u SAD kako bi preživeo, baš zato sada je pravi momenat da se intenziviraju napadi na njega iz svih raspoloživih oružja.“ Završen citat.

Gospodine Obradoviću, gospodine Kostiću koji si prekjuče gostovao na televiziji, da li je ovo istina ili nije? Izađite pred lice naroda i recite.

Ima još od Jankovića 2021. godine šta je sve izgovarao i pretio ulicom predsedniku Vučiću gore nego što je pretio bivšem predsedniku Miloševiću.

Tu imamo još nekoliko značajnih ličnosti, a među njima ovih dana svakodnevno je i dr Vesna Pešić. Ona me ne čudi, jer ona to svakodnevno radi. Ona je 19.01.2020. godine za „Večernje novosti“ izjavila, citiram: „Ako Brnabićka da ostavku, da znate da se sprema doživotni Vučić. E, nema tu bojkota, samo cev.“ Završen citat.

Gospođo Pešić, pitam vas kao bivšeg profesora univerziteta, da li ste to izrekli ili ne 19.01. gospodnje 2020. godine?

Dalje da ih ne nabrajam, ali dozvolite, svim novinarima, pošto ste vi, gospodine ministre, te profesije, koji iznose gnusne laži o predsedniku države, kao što su iznosili satanizaciju predsednika Miloševića, Srbije i srpskog naroda devedesetih godina i nastavili do sada, ja ću završiti samo jednim citatom.

Svi oni neka kažu da li to čine ili ne, ja nemam problem da ih prozovem drugi put, ali završiću citatom Džon Svintona, bivšeg šefa osoblja u „Njujork tajmsu“, na zdravici koju je održao ispred Njujork pres kluba daleke 1953. godine. On je rekao, obratite pažnju, poštovani građani: „Posao novinara je da uništi istinu, da otvoreno lažu, da izvrću, da se klanjaju pred zlatnim teletom i da prodaju vlastitu zemlju i narod da bi zaradili hleb, svi to znaju. Mi smo oruđe i sluge bogataša“, u ovom slučaju Dragana Đilasa i Šolaka, „koji su iza kulisa, mi smo marionete, oni vuku konce, a mi plešemo.“ Dodaje dalje: „Naš talenat, naše mogućnosti, naš život, vlasništvo su drugih ljudi.“

Gospodo novinari, vi koji svakodnevno pljujete po državi, po predsedniku države, po njegovim roditeljima, i nekim uvaženim narodnim poslanicima, ako ste imali priliku dr Orliću i dr Martinoviću ovih dana, ja vas pitam – da li se nalazite u ovim citatima? Zadnji citat: „Mi smo intelektualne prostitutke“, završen citat, rekao je Džon Svinton, bivši šef osoblja u „Njujork tajmsu“, na zdravici daleke 1953. godine. Sa punim ponosom, gospodine ministre, kažem da se vi ne nalazite u ovom citatu, jer ste bili častan, čestit, čestito vršili svoj posao i danas se zbog toga napadate.

Na kraju, dok Dragan Đilas, Boris Tadić, Vuk Jeremić svakodnevno, Marinika Tepić, izmišljaju neistine o predsedniku Republike, njegovoj porodici, njegovim roditeljima, o čemu sam govorio pre dva dana, u koordinaciji sa pojedinim faktorima van naše zemlje, dotle naš predsednik Aleksandar Vučić sve jače i jače, zajedno sa građanima Republike Srbije, sprovodi politiku mira, politiku bezbednosti naše zemlje, politiku zdravlja svih naših građana, politiku ubrzanog ekonomskog napretka i ubrzanu modernizaciju Republike Srbije, a kako znam često reći, a motor te ubrzane modernizacije Republike Srbije je naš predsednik Aleksandar Vučić.

Na kraju, poštovani građani, poštovani roditelji đaka, poštovani studenti, moji bivši studenti, moji bivši đaci, kolege profesori, vakcina, vakcina, vakcina. Molim vas, kao Boga vas molim, kao prosvetar dugogodišnji, koji živi za decu, vakcina, vakcina, studenti, omladino, vakcina. To je isto kao da ja ustanem pred studente i da kažem – gospodo studenti, ne dolazite na fakultet. Tako i pojedini lekari antivakseri govore svojim pacijentima. Imam slučajeva bivših studenata, čitave porodice su sada u teškoj situaciji jer su antivakseri, kao što je Mila Alečković, i da ih ne nabrajam, prozivao sam ih ovde. Imate li malo morala i malo nesebičnosti? Nemojte biti sebični. Vodite računa o svojoj deci, deci svih građana Republike Srbije. Još jednom, kao profesor, kao pedagog dugogodišnji, molim vas i zaista vam klečim, roditelji, vakcinišite svoju decu i kontrolišite.

Zadnji primer, prekjuče idem autobusom, kako Beograđani znaju svakog dana, gradskim, majka dovodi učenicu 8. razreda, nosi masku do ulaza u autobus, da ne kažem broj, ona se, brižna majka okreće, dete ulazi u autobus, skida masku. Dolazi u školu od prvog do četvrtog razreda, svi nose masku. Znate zašto je to? Isterali smo vaspitanje i obrazovanje 2000. godine, kada je DOS došao na vlast. Vratili smo to donekle, ali trebaće još mnogo truda, kako danas neko reče, mnogo truda, jer taj posao prosvetnog radnika je jako težak, kao rudara, raditi da to stavimo na svoje mesto.

U to ime, živeo naš predsednik, živela Srbija.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, počeću od koleginice Vacić, koja je naglasila da kada je u pitanju izbor direktora, da i statut muzeja, odnosno i drugi akti mogu regulisati neke stvari. Potpuno ste u pravu i to je u ingerenciji izvršnih odbora, upravnih odbora, a i akata statuta, a i praktičnog pojedinog konkursa koji se raspiše i onda da se vide sposobnosti pojedinog muzeja, svaki pojedini imaće svoje karakteristike. Potpuno se slažem i verujem da će se ići u tom pravcu.

Međutim, sada ću se osvrnuti, dobili smo dojavu kao da se muzeji pojavljuju u 19. veku nekoliko rečenica. Znači, prvi podaci, najpre su postojale muzejske zbirke. Prvi podatak o nekoj zbirci potiče iz 12. veka pre nove ere. Vidite koliko je to daleko, 12. vek pre nove ere kada su Elamiti, u današnjem Iraku, bivšoj Mesopotamiji opljačkali Vavilon ili Babilon kako neki kažu, a osvojeno blago odneli u hram boga, da bi istakli kraljevsku moć i kraljevski uspeh. To je prva zbirka, tada nastaje prva zbirka. O zbirki kasnije imamo druge formacije.

Odmah u 9. veku, dakle ovo je bilo u 12, pitaju me neki narodni poslanici kako preskačemo od 12. do 9. veka, a pre Hrista godine su se u obrnutom smislu brojale, od većeg ka manjem, a tek od prve Hrista, nulte godine od prve pa do danas 2020. godine da, to rade učenici i studenti u hronologiji, nauci o računanju vremena.

Dakle, u 9. veku pre nove ere u zapadnoj kuli grada Asura, jednog od glavnih gradova Asirije, današnji Irak, bila je pohranjena zbirka dragocenih umetničkih predmeta. Evo, i tu imamo zbirku. Još nemamo muzeja.

Reč muzej, da i to razjasnimo, dolazi od grčke reči, neko reče latinske, ne, od grčke – muzejon, što znači – hram. To je suština, znači hram posvećen muzama, zaštitnicama nauke i umetnosti. To je ono osnovno.

Na kraju ću da kažem najsavremeniju definiciju muzeja, jer vidim da brkamo danas ovde. Tu su i predstavnici ministarstva, neka me koriguju ako ne budem tačan. Aleksandarski muzej za koji ste čuli utemeljio je Ptolojem pod Aristotelovim uticajem 250. godine pre nove ere. Sabirao je knjige i druge, kako znate, dragocene retkosti. Imamo čitav antički svet, nastavio je praksu prikupljanja, čuvanja raznovrsnih predmeta u hramovima. Dakle, u antičkom svetu, riznicama i prirodnjačkim kolekcijama.

Carski Rim za koji ste svi učili ako ne u srednjoj školi, uči se i u osnovnoj školi i na fakultetu, postao je stecište blaga prikupljenog u ratnim pohodima. Znači, to je vrlo važno da kažemo i u vreme Oktavijana Augusta, grad Rim postao je raskošna prestonica sa lepim bazilikama, odnosno ranohrišćanskim bogomoljama, trgovima i fontanama. Gle čuda, verovali ili ne, tako da je čitav grad Rim postao muzej, kao što mi danas Sremske Karlovce pokušavamo, odnosno proglasili smo sa posebnim zakonom i na neki način pokušavamo to učiniti od Sremskih Karlovaca.

Imamo srednji vek, posebno mesto sakupljanje građe pripadalo je u nekoliko moćnih vladara i vrlo bitno, moćnoj hrišćanskoj crkvi. Tu imamo manastirske riznice, tj. mesta gde su se čuvali umetnički predmeti, umetničko blago, tj. od zlata, plemenitih predmeta i druge materijalne i duhovne, podvlačim duhovne, vrednosti koje personifikuju moć i bogatstvo.

Upravo tada, ovo naglašavam, počinje praksa utakanja moštiju svetaca zlatnim i srebrnim i drugim kamenjem, pa su se manastirske riznice pretvorile u bogate grobnice vladara. To imamo u srednjem veku vrlo kratko, da kažem. Upravo ta reč „riznica“ može se smatrati početkom zvaničnih muzeja. Znači, može se smatrati, a povremeno izlaganje crkvenih relikvija, iz njih mogu se nazvati prvim izložbama. To mi koji smo sa studentima radili vrlo dobro znaju, evo imam tu i svojih bivših studenata, gospodin Popović, on vrlo dobro to zna, dok procesije i dvorske svečanosti javnim događajima i manifestacijama od javnog značaja. To je vrlo bitno.

Doba preporoda. Istraživanje i sakupljanje predmeta okreću se arheološkim iskopavanjima. Dakle, u vreme preporoda imamo arheološka iskopavanja, tada stvaraju se kolekcije nereligioznog sadržaja – stare knjige, medalje, zbirke, dokumenti, zbirke novca, umetnički predmeti itd.

Doba velikih otkrića. Posle 1492. godine imamo pojavu novog veka, a to jeste otkrivanje novih kontinenata. Okreće se racionalizmu i empirizmu, daje se razvoju i čuvanju zbirki. Zbirke se stavljaju u posebne objekte, ovo naglašavam, koje se nazivaju kabineti. Kabineti retkosti u kojima se izlažu javna materijalna dostignuća, od kornjačinog, kako znam često reći često, jajeta do roga jednoroga. Dakle, to je taj period i da idemo dalje.

U vreme između 16. i 17. veka, naglašavam, formira se muzej Luvr, koji je generacijama bio sinonim muzejske institucije, jedan od najvećih i najznačajnijih muzeja u svetu sa 35 hiljada predmeta od praistorije do 19. veka. Osnovan je, formiran tek 1793. kada je postao dostupan javnosti. To je vrlo jako bitno da se kaže.

U 18. veku javljaju se teoretske rasprave, već tada o muzejima i muzejskim zbirkama. U Londonu je osnovan, kako znate, Britiš muzej 1753. godine, a za javnost 1759. godine.

Devetnaesti, čitavi vek, idemo na njega, muzejska epoha kada se muzeji otvaraju svuda u Evropi. Nema, tako reći, gde se muzej nije otvorio.

Dvadeseti vek, velike muzejske delatnosti. Moram da vam kažem, u 20. veku imamo tako divnih, u svetu muzeja, ali i u našoj bivšoj državi i u našoj dragoj Srbiji, sve do danas.

Dozvolite na kraju da kažem ono što sam obećao na početku da dam definiciju, premda ih jako mnogo ima, ovo ću podvući, jer danas vidim različite koncepcije, to verovatno iz štampe. Tu su predstavnici muzejske delatnosti, ministarstva, ja sam sklon ovoj definiciji - muzej je nekonvencionalna stalna ustanova u službi društva i njegovog razvoja, otvoren prema javnosti, koji sakuplja, čuva, istražuje, objavljuje i izlaže materijalnu i nematerijalnu baštinu o ljudima i njihovoj okolini radi proučavanja, obrazovanja i estetskog doživljaja.

Ako ovo analiziramo, svaku pojedinu reč, pa ćemo videti koliko novinari greše u definiciji muzeja, koliko je on složena ustanova, jedna zaista ustanova, kako vidite, dugotrajnu tradiciji.

Na koncu, poštovani građani, opet ću se osvrnuti na jedan deo zbog javnosti, naših političkih protivnika, pogotovo medija pod kontrolom Dragana Đilasa. Opet na onog nesretnog, Vidojkovića, ime mu neću da spominjem, jer koliko znam, u svom životu ime Marko je sveto ime časnih i poštenih ljudi. Da kažem da je on nastavio i dalje, da ne citiram, šta, ali ga je podržala profesorka Vodinelić Rakić. Kako bi većina građana razumela, ona je rekla, podržala, da on psuje majku predsedniku koloritno, što u prevodu znači živopisno, i citiram, psuje gustiozno, nije latinska reč, nego nemačka, što znači prijatno. Da li možete, poštovani građani, poštovane kolege profesori, verovati da to izlazi iz usta univerzitetskog profesora i, čini mi se, predsednika političkog odbora Jeremićeve ili Đilasove stranke? Da li zna gospođa profesorka da psovanje i vređanje majke kod pojedinih naroda je najveća moguća uvreda pogotovo što su često roditelji motivi svojoj deci, kao što je bilo u slučaju našeg predsednika Vučića.

Moram da kažem okamio se na predsednika Vučića dr. Teodorović, gde čuda, podržao nasilje i podržao nasilje nad Nevenom Đurić i rekao – treba da se pretuče, citiram. Da li možete verovati da je ovo rekao, citiram – roditelji tucite decu na vreme, završen citat. Znate li koje je taj doktor Teodorović? Predsednik Odbora za obrazovanje SANU. Poštovani pedagozi širom Republike Srbije i Evrope, deca se ne tuku nego vaspitavaju. Jel predsednik Odbora SANU za obrazovanje tukao i vaspitavao decu?

Znate šta je još radio? Pretio našem časnom glumcu Nenadu Jezdiću samo što se pojavio na otvaranju autoputa Miloš Veliki i zapretio mu neće otkupljivati rakiju, koja je inače odlučna, i kaže – dobro ću te zapamtiti. I ne samo njega nego i još mnogim glumcima. I nama, narodnim poslanicima, 18.7.2019. godine je rekao, citiram – da su poslanici primitivci, a predsednik države nevaspitan čovek i da je Staljin, Hitler, Musolini i Franko.

Gospodine akademiče, profesore, doktore, mi možemo biti primitivci, ali nikada, nikada, nikada nećemo raditi protiv interesa svoje države. Vi ste, gospodine akademiče, kada je počelo bombardovanje naše zemlje pobegli sa Saobraćajnog fakulteta u zemlju koja nas je bombardovala dve godine, vratili ste se, jel tačno, gospodine akademiče, kada je završeno bombardovanje i vratila vas je protivzakonito na posao bivša pomoćnica, čini mi se da je bila pomoćnik ministra, Srbijanka Turajlić.

Na koncu, vi ste, gospodine akademiče, 22.7.2012. godine rekli, citiram – Kosovo nije sastavni deo Srbije, završen citat. Kako bi drugačije i rekli kada ste pobegli kada je bilo bombardovanje. Dok naš predsednik svakodnevno radi i izgrađuje zemlju, promoviše u međunarodnim okvirima dotle ga vi i jedna grupa stalno pljujete lažima poput onog BIRN koga sam raskrinkavao ne samo danas nego u zadnjih pet godina. Poštovani narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, ja verujem da vi dobro razumete ono što naš predsednik svakodnevno radi. Hvala lepo.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Orliću, poštovani ministre Mali, dame i gospodo narodni poslanici, pošto su moje kolege i koleginice vrlo dobro obrazlagale ove zakone ja se neću mnogo na njima zadržavati ali dozvolite samo nekoliko rečenica da kažem.

Tačno je da će stopa rasta BDP u ovoj godini biti 7%, što je izvanredan rezultat i više nego što je planirano i to u ovim teškim pandemijskim uslovima. Dobro je što ćemo po stopi rasta BDP ove dve godine, u ovim teškim izvanrednim uslovima biti među tri najbolje zemlje.

Ovaj kredit za železničku prugu Subotica-Segedin je izuzetno važan, ne samo u ekonomskom smislu, nego je važan i u političkom smislu, ali isto tako pokazuje koliko država na čelu sa našim predsednikom Aleksandrom Vučićem posvećuje pažnju izgradnji autoputeva, puteva, železničkih pruga, mostova i drugih infrastrukturnih objekata, odnosno koliko posvećuje modernizaciji Republike Srbije, a kako znamo motor ubrzane modernizacije Republike Srbije je naš predsednik Aleksandar Vučić.

Poštovani građani Republike Srbije, poštovane Dame i gospodo narodni poslanici, danas je 5. oktobar, izuzetno značajan zbog dve stvari. Prva je dan učitelja, kako je rekao gospodin Miletić. Ja kao prosvetni radnik i kao narodni poslanik čestitam svim učiteljima, nastavnicima i profesorima njihov dan, dan učitelja.

Dozvolite samo da im se obratim sa dva citata od dva pedagoga. Jedan veliki ruski pedagog je rekao: „Da se 10 puta rodi, 10 bi puta učiteljski poziv uzeo, jer nema boljeg ni plemenitijeg zvanja nego što je učiteljsko.“ Da mi ne bi prigovorili da sam samo ruskog, onda ću sad jednog švajcarskog, jednog od najvećih pedagoga švajcarskih, Testalocija citirati: „Oduševljenje što ću moći da pokrenem svoje ruke dalo mi je toliko snage da se mogu popeti na najviše Alpe, samo da mogu započeti.“ Misli vaspitavati decu. Da tu ne zamere, još jednog starogrčkog, Platona, vama vrlo dobro poznatog koji je u svom delu „Država“ rekao: „Država neće biti na štetu ako obućar nema pojma o svom zanatu, jedino će Atinjani biti loše obuveni, ali ako učitelj bude rđavo vaspitavao decu, buduće generacije biće neznalice.“

Po tome je 5. oktobar vrlo bitan.

Druga stvar po čemu je značajan, 5. oktobar je nama vrlo dobro poznat koji će biti zasigurno upisan u najcrnju istoriju novije srpske istorije kada je u pitanju parlamentarizam. Jer, kako znate, dr Vojislav Koštunica nije dobio na izborima, Milošević nije izgubio, drugog kruga nije bilo, jer su petooktobarci upali u ovu Skupštinu, zapalili Skupštinu itd.

Danas su se okomili ti iz 5. oktobra na predsednika Republike Aleksandra Vučića i još određene pojedince. Ja ću samo da im odgovorim.

Tako je na primer Sanda Rašković Ivić, gostujući na jednoj televiziji pod kontrolom Đilasa ovih dana rekla, priznala da je u 5. oktobru sarađivala sa inostranim faktorima: „Bila sam učesnik sastanka DOS-a 2000. godine u Atini o rušenju vlasti u Srbiji.“ Poštovani građani, to pokušavaju i sada učiniti, na čelu sa Đilasom.

Jedna druga perjanica, 5. oktobra, vama vrlo dobro poznata, koja uvek kritikuje predsednika Republike Srbije, a to je doktor Vesna Pešić, danas se okomila na predsednika i rekla da je on kriv za peti oktobar. Gle čuda, još će reći da je kriv i za vazduh.

Vesna Pešić je poznata po tome što je 19.01.2000. godine rekla: „Ako Brnabićka da ostavku, da znate, sprema se doživotni Vučić. Nema tu bojkota. Samo cev u glavu.“ Završen citat. To je rekla za predsednika Republike.

Još jedan koji je ovde bio narodni poslanik, ali iz vremena 5. oktobra, nažalost je bio i predsednik Vlade Republike Srbije, bio je i predsednik Nove stranke, a sad je isto vodi, jer je isturio svog novog predsednika, on je priznao i rekao ovako – Smatram da opozicija sada ne mora da ide i sastaje se u inostranstvu, već može to da uradi ovde. Završen citat. To je Zoran Živković. Kako vidite, potpuno je priznao.

Još jednog ću učesnika da citiram, nažalost, on je bio i ministar, Velja Ilić. Citiram - Osnovali smo tim mladih profesionalaca, paravojnih jedinica, Jugoslovenske armije i mladih policajaca i to smo koordinirali sa najelitnijim jedinicama policije MUP-a u Beogradu. Čak smo imali policajce u civilu koji su sarađivali sa susednim gradovima. Završen citat, „Njujork tajms“ 9. oktobra 2000. godine.

Ako nekog interesuje, taj 9. oktobar, ja neću više o njemu, evo časopis. Gospodin doktor Martinović smo pisali u jednom naučnom časopisu, sve u detalje, ništa nismo izmišljali, nego na bazi izvora i relevantne literature. Dakle, ovo da građani vide, jer to i danas spremaju isti ljudi, dakle, sa istim ciljem.

Ja ću završiti sa ovim citatom da vidite šta kaže načelnik CIA-e za Srbiju iz tog vremena. Poštovani građani, obratite pažnju, jer to radi Đilas i Jeremić sada.

Citiram – CIA je određivala izbore 2000. godine. Američke privatne organizacije potrošile su više od 40 miliona dolara podrške Miloševićevoj opoziciji, DOS-u, nezavisnim medijima i građanskim organizacijama. Operacija u Srbiji 2000. godine bila je uspešan slučaj našeg mešanja u izbore. Završen citat.

I danas se mešaju oni koji pregovaraju sa ovom drugom grupom. To je rekao Džon Fišer, oficir CIA, šef ćelije za Srbiju. Kako vidite, ništa se sakriti ne može. Istorija sve na videlo stavi.

Takođe, Džon Fišer kaže – model poslovanja jeste bila predaja novca u kešu u kesama liderima opozicije van granica države. Završen citat.

Gospodo iz DOS-a, koliko ste dobili para? Saopštite građanima Srbije, jer nema vremena. Doktor Martinović i ja bi vam to saopštili pošto smo pisali radove na tu temu, ali pošto nema vremena, onda vi saopštite.

Dalje, obučavali smo 1.500 ljudi kojima je dodeljen zadatak da budu na biračkom mestu. Paralelno brojanje glasova, utvrdila se navodna krađa glasova i izbile su masovne demonstracije. To je bio povod i palila se Skupština onako kako je. Završen citat. Da ja ne bi više citirao i napamet govorio, to vam je, poštovani građani oko 5. oktobra.

Dozvolite da ipak kažem ko je još podršku dao petooktobarskim čelnicima. Javio se, verovali ili ne, vama vrlo dobro poznat, koji kritikuje isto danas i SNS i Aleksandra Vučića, akademik Teodorović. Zamislite, taj čovek podržava nasilje. Ovih dana rekao je da roditelji treba da tuku svoju decu. Citiram tačno: „roditelji tucite decu na vreme“, završen citat, rekao je predsednik Odbora Srpske akademije nauka za obrazovanje.

Gospodine akademiče, pred licem građana Srbije, pred licem pedagoga sa katedra svih filozofskih fakulteta, pitam vas – da li se deca tuku ili vaspitavaju? Da li ste vi tako vaspitavali studente? Nije ni čudo od koga je. Taj je čovek pretio glumcu Nenadu Jezdiću samo zato što je slavni glumac sudelovao na otvaranju autoputa „Miloš veliki“. Nije ni čudo, jer taj isti čovek je 18. jula 2019. godine rekao da su narodni poslanici u ovom visokom domu primitivci, a predsednik države Aleksandar Vučić nevaspitan čovek i da je, citiram, kao Staljin, Hitler, Musolini i Franko.

Taj isti akademik je 22. jula 2020. godine rekao, citiram: „Kosovo nije sastavni deo Srbije“, završen citat. Pazite poštovani građani, to vam je taj akademik Teodorović. Uporedio je građane, vas poštovani građani koji ste glasali za Aleksandra Vučića, sa stanovništvom nacističke Nemačke i pristalicama Hitlera.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, javio se ovih dana još jedan, a inače uvek pljuje po predsedniku Republike, on i njegovi mediji, Dragan Đilas, koji je predvodio 5. oktobra. Ja neću mnogo o njemu, jer često govorim, ali ovog puta ću citirati zbog građana Beograda bivšeg američkog ambasadora u Beogradu, Kameruna Mantera, koji je 19. marta 2009. godine kazao, citiram: „Đilas mi je rekao da je njegov plan za Beograd samo marketinški a ne realni“, završen citat, jedan ugledni list, 30. avgusta 2018. godine.

Gospodine ministre Mali, vi ste bili gradonačelnik, možete to i posvedočiti, vi ste bili ugledan, jedan od najboljih gradonačelnika, vidite šta je američki ambasador rekao za gospodina Đilasa.

Još samo jedan citat za gospodina Đilasa. Pokojna Verica Barać je rekla, citiram: „Sve što je kontrola medija u Srbiji kontroliše Đilas, kupuju minute unapred, plaćaju avansno, a time jako utiču na medije. Vršili su kontrolu dnevnih novina kupovinom prostora u medijima i cenzurisali novine“, završen citat. Toliko o tom delu.

Poštovani potpredsedniče Orliću, iz dana u dan, iz meseca u mesec, iz godine u godinu, svedoci smo stalnih, neviđenih, nezapamćenih, brutalnih, uličarskih, jadnih i bednih uvreda i psovki predsednika Republike Aleksandra Vučića i njegove porodice, njegovog brata i njegovih roditelja, upućenih preko medija pod kontrolom Dragana Đilasa, od strane Đilasovih glasnogovornika. Te pretnje, odnosno gadosti umesto da prestanu one su prešle u patologiju i zato su veoma, veoma opasne.

Ja ću samo dva primera. Đilasov glasnogovornik, Nenad Kostić je 18. decembra 2019. godine preko jednog dnevnog lista pod kontrolom Dragana Đilasa uputio, verovali ili ne, otvoreno pismo predsednikovim roditeljima, ocu Anđelku i majci Angelini. Takve javne uvrede roditelja jednog vladara nisu zabeležene od pojave Hrišćanstva do danas. Cilj tog otvorenog pisma predsednikovim roditeljima bio je da se psihički slomi predsednik Republike Aleksandar Vučić i da odstupi sa položaja, kako bi oni došli na vlast.

Taman kada sam pomislio da će predsednikove roditelje ostaviti na miru, prevario sam se. Evo ga i drugi Đilasov glasnogovornik Vidojković, ime neću da govorim, Marko, jer je to sveto ime, on ga ne zaslužuje, koji je direktno izvređao predsednikovu majku, citiram: „Jel ti to liči na N1 p…. ti materina ona odvratna, jel ovo čuješ, a luda budaletino jedna“, završen citat, direktno na TV ekranu.

Poštovani građani Republike Srbije, izostala je reakcija Šolakovih i Đilasovih medija, jer kako će oni reagovati na svog voditelja? Normalno da je po naredbi. Podršku Vidojkoviću dao je i Đilasov Zoran Lutovac, vođa DS, narod ga zove da je zalutao u politici, pa kažu – to onaj zalutovac. Podršku Vidojkoviću je dala i gospođa dr Vodinelić koja je kazala, citiram, tačno ovako - Vidojković psuje koloritno, da vi, poštovani građani, razumete znači živopisno, završen citat i dodaje, citiram, psuje gustiozno, završen citat. To nije latinska reč. To je nemačka reč, a to znači prijatno itd. Dakle, ona upotrebljava vama nepoznate reči da ne bi razumeli koje gadosti izgovara ta profesorka i nije ni čudo što je oterana sa Pravnog fakulteta svojevremeno.

Gospođo Vodinelić, da li znate vi šta znači psovanje i vređanje majke? Pa to je jedna od najvećih uvreda kod mnogih naroda, pa vi dajete podršku takvom čoveku i takvim uvredama.

Poštovani građani Republike Srbije, roditelji se vole svim svojim srcem, roditelji su podrška u životu, roditelji su saborci i najbolji prijatelji, roditelji su izvor i motivacija i njihovo prisustvo i moć, roditelji su najbolji i najlepši oslonac u našim životima, pa i u životu Aleksandra, valjda, Vučića. Kada roditelji vide da im pojedini novinari, pa makar oni bili šarlatani, kao što su ova dvojica i gospođa profesor, da im vređaju sina najvećim mogućim uvredama, sa dna kace, nije im lako, pogotovo ako su oni, kao što su predsedniku Vučiću, bili oslonac u njegovom životu i davali mu snagu i moć. Normalni novinari ne vređaju druge, ne potcenjuju, ne psuju ničije roditelje. To rade smo oni koji su izgubljeni i koji posle toga ostaju sami i prazni u svom lažnom sjaju, koji brzo izbledi.

Vama se, gospodo, nije uzvratilo istom merom, jer ste vi sami sebi presudili, a mi vas možemo samo poželeti. Normalni novinari ne psuju druge, pogotovo ne psuju majku. To čine samo sitne duše i bedne duše koje su se dočepale nekog medija, kao što ste se vi dočepali Đilasovog.

Vi ste, gospodo, pokazali vašim gnusnim uvredama, psovkama predsednikove majke koliko čovek može nisko pasti, koje jadne i bedne psovke mogu izići iz vaših prljavih usta i koliko nakaradno može izgledati čovek na tim vašim klimavim nogama. Sitne duše psuju majku i vređaju druge, jer je u njima sve nesretno i nesređeno, jer nikada niste voleli, niti ste bili voljeni. Otkud vam pravo da se preko medija pod kontrolom vašega Đilasa obraćate predsednikovim roditeljima i psujete mu majku? Vi, gospodo, predstavljate jedan mali nevaspitani deo lezijedovića kojima ništa nije sveto, pa ni majka. Hvala.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, poštovani ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, pošto su moje kolege i koleginice danas mnogo toga lepoga rekli, dozvolite da ipak istaknem nekolike stvari više sa istorijskog aspekta.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, istorija će zabeležiti zasigurno da je donesen Zakon o očuvanju kulturnog i istorijskog nasleđa Svetog manastira Hilandar za vreme srpskog predsednika Aleksandra Vučića, 22. septembra, gospodnje 2021. godine.

Istorija će zasigurno zabeležiti da je najveća obnova manastira Hilandar od 14. veka se desila za vreme srpskog predsednika Aleksandra Vučića duhovnog, kulturnog i ekonomskog reformatora Srbije u 21. veku.

Istorija će zasigurno zabeležiti da je srpski predsednik Aleksandar Vučić posetio manastir Hilandar za Božić, kada je obećao igumanu Metodiju i bratiji manastira, da će Srbija uplatiti u celost neophodna sredstva za obnovu Hilandara i to se desilo.

Istorija će zasigurno zabeležiti poštovani građani Republike Srbije da prvi put u nazivu manastira Hilandar se u zakon unosi reč sveti, pa će od sutra u zakonu glasati sveti manastir Hilandar.

Još nekoliko rečenica, pošto ima malo vremena da kažem. Manastir Hilandar spada u srpsku srednjovekovnu umetnost. Poštovani narodni poslanici, u okviru srpske srednjovekovne umetnosti postoje tri stila raški stil od 1700. do 1294. godine, to je tzv. zlatno doba srpskog slikarstva ili monumentalni stil 13. veka. Drugi, srpsko vizantijski stil, kraj 13. do poslednje decenije 14. veka i treći moravski stil od 1371. do 1459. godine. Upravo manastir Hilandar pripada raškom stilu.

Nabrojaću manastire drugog stila, pa se vratiti nekoliko rečenica na Hilandar. Koji još pripadaju raškom stilu? Đurđevi stupovi, to je kraj epohe, a Dragutinova crkva Sv. Ahilija završetak 1296. godine raškog stila. To je taj stil. U raški stil još spadaju manastir Studenica, manastir Žiča, manastir Mileševa, Zadužbina kralja Vladislava. Kako znate, u priprati koju je kralj Vladislav dogradio 1235. godine, položene su mošti Sv. Save i njih su Turci 1594. godine preneli na Vračar, danas Hram Sv. Save, najlepši hram na svetu, a završen je za vreme srpskog predsednika Aleksandra Vučića.

I kako znate, u manastirskoj crkvi u Mileševi 1377. godine za kralja Srblja i primorja krunisan je Tvrtko Prvi Kotromanić, sestrić cara Dušana. Dalje, manastir Morača, crkva Sv. Apostola u Peći, manastir Sopoćani, manastir Gradac, manastir Arilje i kako smo rekli na početku Hilandar.

Da još kažem nekoliko rečenica. Kako su moje koleginice i kolege danas svi rekli, Stefan Nemanja je zajedno sa svojim sinom Savom 1198. godine obnovio stari grčki manastir Hilandar na Sv. Gori, Atosu. Poštovane dame i gospodo, neki ste rekli danas to, požar je 2004. godine progutao severnu polovinu manastira. Tada je izgorelo šest od ukupno devet ikona. To je bio ogroman požar, razorniji od požara Notr Dam u Parizu. Samo zahvaljujući Bogu niko nije stradao. Nije stradala ni riznica, ni crkva. Od 14. veka, kako sam rekao, nije bilo ovako velike obnove u manastiru Hilandar. Republika Srbija je za Hilandar uplatila celokupna finansijska sredstva.

Neko je spomenuo, a ja podvlačim, za Božić je predsednik Aleksandar Vučić, posetio Hilandar. Predsednik je obećao igumanu Metodiju i brati manastira da će Srbija uplatiti celokupna neophodna sredstva za obnovu i to se desilo.

Hilandaru podrška je podrška očuvanju naše istorije i sećanja na viševekovnu tradiciju naše istorije i crkve, to je podrška za našu budućnost koju gradimo, razvijajući je, kao modernu, uspešnu demokratsku zemlju.

Još jednom da ponovim četiri stvari i sa tim završavam.

Istorija će zapisati zasigurno, da je zakon o očuvanju kulturno i istorijskog nasleđa Svetog manastira Hilandar, za vreme Aleksandra Vučića donesen, je li 22. septembra 2021. godine. Da se najveća obnova manastira Hilandar, od 14. veka desila za vreme predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, duhovnog, kulturnog i ekonomskog reformatora, Srbije 21. veka.

Nadalje, istorija će zabeležiti da je srpski predsednik Aleksandar Vučić posetio manastir Hilandar za Božić, kada je obećao igumanu Metodiju i bratiji manastira, da će uplatiti Srbija sva neophodna sredstva za obnovu manastira i to je ostvareno.

I prvi put u nazivu manastira Hilandar se u zakonu unosi reč „sveti“ i od sutra će u zakonu stajati „Sveti“ manastir Hilandar.

Na kraju hvala i puna podrška predsedniku republike na provođenju politike mira, politike bezbednosti naših građana, politike zdravlja svih naših građana u Republici Srbiji i okruženju, politiku ekonomske stabilnosti, politiku modernizacije Republike Srbije, politiku kulturne i duhovne obnove srpskog naroda i politiku iznalaženja kompromisnog, trajnog i održivog rešenja za našu južnu srpsku pokrajinu.

U to ime, živela Srbija, živeo naš predsednik.

Poštovana potpredsednice Narodne skupštine, poštovana ministarko Čomić, ja sam kao predstavnik poslaničke grupe u plenarnom delu izneo i okolnosti zbog kojih smo morali doći u situaciju da donosimo ovaj zakon. Mislim da sam tada pokušao istorijski kontekst, a i savremeni ukazati. Gde ima problema, ima ga.

Ponoviću možda neke stvari, ali odmah na početku da kažem – donošenje ovog zakona o ćiriličnom pismu i jeziku ne ugrožava nikoga i ovo nije borba protiv latiničnog pisma.

Latinično pismo i latinica su srpsko pismo koliko i hrvatsko. To lingvisti, istoričari, paleografi vrlo dobro znaju, ali ćirilica je srpsko nacionalno pismo.

Malo je zemalja, rekli smo, koje imaju dva jezika i pisma u upotrebi, tako da u tom kontekstu, da se ne bi shvatilo da mi proterujemo latinicu.

Amandmani su ovi dobri. Mislim da je dr Pastor izvanredno juče o tome govorio. Ovo nije ugrožavanje manjina. Sve imate u skladu sa zakonom. Tu nema nikakvog problema. Problem je jedan drugi.

Neke stvari ću možda i ponoviti, ali da kažem da zanemarivanje i nestajanje srpskog, nestajanje zaista, srpskog ćiriličnog pisma uvodi u nestajanje nas kao naroda. Svaki narod Evrope će se sa tim složiti.

Potiskivanje ćiriličkog pisma sa ovih prostora traje deset lećima. Taj kontekst trebamo videti i gde je naša bila greška u tom kontekstu naših lingvista i naših političara i to je suština. Najpre je ćirilica počela da nestaje sa teritorija Republike Hrvatske, pa Bosne i Hercegovine, Slovenije, a sada, gde je bila osam vekova, više od devet vekova, i Crne Gore. Bila je u službenoj upotrebi osam, devet vekova u Crnoj Gori. Dakle, o tome se radi.

Mi želimo samo ozakoniti pismo u službenoj upotrebi, ne dirajući u nacionalne manjine i njihova prava. Molim vas, nemojte uopšte raspravljati o tome.

Dobro je taj bojazan iskazati, kao što je juče bilo i mislim da je Vlada dobro učinila što je prihvatila amandmane radi dodatne sigurnosti. Dakle, o tome se radi.

Ne smemo se odreći ćiriličkog pisma čak ni u drugim državama u skladu sa zakonom tih država. Tu je problem.

Ako Srba ima u Crnoj Gori sada 29 i više posto, iako ih je devedesetih godina bilo znatno više itd. svi znate koliko, pa valjda i Srbi u Crnoj Gori imaju pravo na upotrebu ćiriličkog pisma, iako im je to bilo u službenoj… i njihovo vlastito pismo devet vekova i sada u skladu sa zakonima evropskim. Pa, ne može se potiskivati, zabraniti ćirilica niti u Hrvatskoj, niti u Crnoj Gori, ni bilo gde gde živi srpski narod u skladu sa zakonom i evropskim zakonom, kao što ne možemo zabraniti latinicu u Srbiji itd. u skladu sa Ustavom i drugim propisima.

Dakle, ta svest o ćiriličnom pismu postepeno je slabila i ona se potiskivala. Danas u tim bivšim republikama znate gde je imamo? Samo u izdanjima SPC i eventualno na nadgrobnim spomenicima i to ne na svim nadgrobnim spomenicima. To je suština.

Ona je slabila toliko da smo mi čak državni dnevni Radio-televizije Beograd tada imali ravnopravno zastupljen odnos ćirilicu i latinicu. Nigde to u bivšim republikama nije bilo. Mi koji se bavimo paleografijom vrlo dobro znamo.

Molim vas, ovo prikazivanje opozicije da neko želi latinicu, pa oni su i doveli do toga. Nemam vremena da o tome kao čovek struke govorim. Trebalo bi mi dva dana ih prozovem, da kažem direktno – filolozi, vi ste ti koji ste to radili godinama, političari koji ste godinama.

Zaista se zahvaljujem predsedniku Republike, jer ovo je minut do dvanaest. Sve ono što nisu radili 60,80 godina mora sada Aleksandar Vučić da ispravlja „krive Drine“. E, to je suština.

Opet isti oni, oni, njihova deca i to rade njihovi sinovi danas. Ako treba, imena ću da govorim. Nećete me ućutkati vi koji pokušavate ovih dana, koji se svetite na porodicama. Sram vas bilo! Nije me ni Tuđman mogao ušutkati. Nije ni u Hagu neko, a nećete ni vi! Na to ste spali, jadnici jadni?! Nikad mi na pamet to ne bi palo. Znaju to dobro iz Demokratske stranke kakav sam, dapače obrnut. Ološi jedni! Vi niste ljudi, nego ste ološi.

Čak i u kulturi, i to vrlo dobro. Ako treba, prozvaću to javno na konferenciji za štampu. Tačno je da su ušli čak i unutar iz drugih stranaka unutra, tzv. dubinska država. Eno, u NIN-u naslov je bilo. Njih osam odvojimo od Aleksandra Vućića. Nećete me odvojiti, bez hleba ću biti, ni mene, ni porodicu od države, jer on zastupa državu. Jadnici jedni, što pokušavate, bednici jedni, što pokušavate, sram da vas bude! Stidite se gradom kada me vidite kada prolazite, samo što vi peške ne idete.

Nikada, lezijedovići, džabalebaroši, neću vam se pokoriti, nikada. Dođite ovde pa recite, bežite bre odavde, jer vas činjenice bole. Izvinite, malo sam pod tenzijama.

Kada je jezik i pismo u pitanju, još jednom kaže, ovo je u službenoj upotrebi, ne mogu ja dobiti od suda poziv na latiničnom pismu, čak i kolega sa kojim sam išao rekli, dajte, mi smo Srbi, na ćiriličnom pismu. On se čudi, taj sudija. Taj je pustio Kosmajca. Vidite, imam hrabrosti da vam kažem. Kaže, kolega, evo, Rističević je bio, nije u skladu sa Ustavom. Kažu, Ustav nije u redu. To vam je sudija, jel to sudija. Takve ste doveli u sud.

Takvi su pojedini direktori u kulturi, u kulturi šikaniraju muzeologe, radnike, ključeve uzimaju od kustosa, prodaju to na ulici, a mi treba da skupljamo. Sram da vas bilo, sram da vas bilo. Dobro me slušajte. Ne možete mi ništa, nećete me odvojiti, moj duh poštenog čoveka proganjaće vas, dok ste živi i vaše. Sada idemo dalje.

Kako je kod drugih zemalja koje koriste svoje pismo. Rusija i Bugarska nisu uvodile, molim vas, nikakva druga ravnopravna pisma, niti su vodili diskusije oko toga. Bugarska je članica EU, a nije odustala ni za pedalj, u odnosu na svoje pismo.

Da vidimo Grčka. Grčka je turistička još zemlja, ali većina natpisa je isključivo na grčkom jeziku. Jeste da se u novije vreme pojavljuju dvojezični natpisi na grčkom i engleskom, kako bi turistima omogućili bolju komunikaciju. Jel, tačno ili nije? Vi koji često putujete, stalno u evropske zemlje, od sedam dana, osam putujete, pa, pogledajte malo.

Rusi, Bugari i Grci ne prave nikakve kompromise i ne uvode drugo pismo. Ali, mi smo poklekli pedesetih godina i moramo ispravljati i sad unutar vlastite zemlje u službenoj upotrebi. Šta radi predsednik suda? On je dužan da kontroliše sudije. Direktor škole je dužan. Direktori kulturnih ustanova, a ne da se pljačkom bave, i pozivaju se na pojedince. Lažu vas gospodo, kustosi, kulturni radnici, pozivaju se, lažu vas. Svoju nesposobnost, nemoć, nerad, pokrivaju sa pojedincima itd.

Dakle, u Ustavu EU, u preambuli ističe se da unija ima za cilj, pored ostalog i očuvanje kulturnih razlika i tradicija. Dabome da to treba u Srbiji biti. Ko je protiv toga? Pa, čak i nacionalni identitet, posebno poštovanje kulturnih, religijski i lingvističkih razlika.

Dokle smo se mi doveli? Doveli smo se da nam se SPC isteruje nakon hiljadu godina, njihova imovina. To nisu radili, izvinite, u Hrvatskoj se to ne radi, katolička crkva to nije radila, zato što hrišćanstvo vrlo dobro zna, pa, svi se pozivaju na hrišćanstvo. Bog će da ispravi ti. Nemojte to raditi, zarad ličnih interesa, zarad malo vlasti, to radite.

Znam da ima pojedinaca, jer sam ih gledao, dajte im samo džigericu jednu, izvinite na izrazu, širom sveta će trčati za tom džigericom. Niti briga za porodicom, ni za naciju, ni za državu. Ni za BDP, ni za građanima Republike Srbije.

Moram da kažem neke stvari zaista. Govorio sam u Ustavu Republike Srbije kako to čini itd, zaista na jedan… Ali je dobro što smo doneli, jer smo došli u situaciju da mi službene akte dobivamo na latiničnom pismu. To može tražiti Hrvat ovde, nije uopšte sporno u skladu sa zakonom, Mađar, bilo ko, ali ima pravo valjda i Srbin kao većinska nacija, pravo na ćirilično pismo. To smo sami krivi, slažem se što je neko rekao.

To mora da bude kontrola. Šta se ja bojim kontrole, ako me Martinović kontroliše kao poslanika ovde, ili moj predsednik stranke, ili direktor, gde sam bio, u skladu sa zakonom, sigurno, kada su direktori u pitanju, a ne progoniti ljude.

Imao sam takvu situaciju, nikada u životu me nisu mogli uhvatiti nijednog sekunda da sam falio na poslu. Čak je pokušao jedan dekan da slaže, maltene, kad mi je majka umrla, da bi me isterao. Nije me mogao uhvatiti ni na mostu u Kosovskoj Mitrovici, dolazim u 11, u 12, me stavlja na dežurstvo, dole sam bio. Taj je uništavao studente, taj je uništavao našu decu, umesto da se borio za njih. Takvih se moramo osloboditi.

Vredne, odgovorne i časne ljude, časne ljude. Ne možemo lažima ništa. Ne možemo govoriti jedno na jednu stranu, drugi na drugo, ono što predsednik reče, bivša vlast, jedno na istoku, drugo na zapadu, umesto da smo jedinstveni u odnosu na proces rada i društvenih odnosa. Treba da imamo razlike, da žestoku borbu ovde vodimo, a ne da pobegnu iz Skupštine.

Jel onaj nesretnik Janko Veselinović blati državu i Angelu Merkel, pa kako ga nije sramota, a profesor univerziteta. One reči izgovoriti, šta misli da mu nisu preneli, vodite predsednika države, sram ga bilo 80 hiljada radnika porodica živi od toga, njemu je lako, jer je ukrao stan, ukrao Milici Badžu u Obrovcu, u ulici Braće Kurjakovića broj 9. i vraćen je nakon naše ovde intervencije, da nije se osigurao drugi, a nije izbeglica. Pa ne kažem ja to, to Jutarnji list i Slobodna Dalmacija kaže na spisku.

E takvih se moramo rešiti, takvi nam uništavaju građane Republike Srbije, i uvlače se, ima titulu. Ništa moja titula ne mora značiti, ako nisam vredan, ništa. Samo vredni ljudi mogu spasiti ovu državu, odgovorni, čestiti i oni koji se zakona drže. Šikaniranje radnika, to je strašno bre i to najvrednijih i pozivati se na nekoga.

Izvinite malo na emocijama, ali dozvolite ipak da kažem da u Crnoj Gori, 1992. godine, referendumom se Crna Gora izjasnila za zajedničku državu sa Srbijom, gotovo 100%. Jel je tada jedan od crnogorskih čelnika i zagovornika zajedničke države bio veliki Srbin Milo Đukanović, a danas predvodnik Crne Gore i rodonačelnika montenegrijiske politike i zagovornik crnogorskog jezika, pisma, nacije i vere. Gde to ima da se crkva, da se stvara preko noći? To nijedan vladar nije radio, a da nije onaj Broz, evo ja imam hrabrosti da kažem, mislim, to je moje mišljenje, ne tvrdim, sa onim kokainom da nije uhvaćen, bilo bi na Cetinju 15 hiljada. Što, ne bi on platio to, i to je suština i to mora Evropa da pomogne da to stane.

On ide optuživati predsednika Republike, Aleksandra Vučića, sram ga bilo, on da ga upoređuje da gradi tobože Veliku Srbiju, i sa Hitlerom i Srbiju nacističkom Nemačkom, i traži čitavu Evropu i svet. Pa skrnave nam zastave, na današnji dan to govorim, himnu nam skrnave, rugaju se sa njim, profesori univerziteta.

Onih se i Tito rešio, Perović se i Tito rešio 70. tih godina u ovoj državi, u ovoj zemlji, kako god hoćete u ono vreme.

Dakle, nemamo mi protiv nikoga ništa, ali moramo zaista pozvati na jedinstvo kada su nacionalne vitalne državni interesi u pitanju, ne samo nacionalni, nego i klasni,što bi mi bivši komunisti rekli, šta je to bre, radnički, nema bez rada ništa. Jedan mi veliki Srbina, i izdaje na latinici svoj list, kome je on primer? Pa u slobodnom vremenu piši ili na službenom, ako si te nacionalnosti. Dapače mi je drago da to radim, ali vidite šta se radi.

Zamislite da je predsednik, bivše nekada zajedničke države u jutarnjem listu optužio predsednika Vučića, da pravi Veliku Srbiju i da remeti mir i stabilnost, u regionu i da je region u opasnosti.

Zamislite te izjave. Pa tobože poziva zdrave snage u regionu i međunarodnu zajednicu tome da se suprotstavi. Neka „Njujork Tajms“ pogleda šta mu piše.

Ovi napadi Đukanovića na Aleksandra Vučića i Srbiju je pokušaj, poštovani građani, da se na lažima zasnovanoj retorici iz prošlog veka, prikriju svi politički promašaji, neuspesi, te da tako izazove osećaj ugroženosti, a samo on ide narod da spasi dole itd.

Ja mu poručujem, predsedniče Đukanoviću, uspeh predsednika države ne meri se lažima, u laži su kratke noge, lažima i proizvođenjem konflikata u vlastitom društvu svoje zemlje, kao što vi to radite, pa ste udarili na ono poslednje, na SPC, najpre ste jezik koji je devet vekova. Zabranite i Jovana Vladimira, a evo, sada smo pronašli da je prvi novac srpski od Jovana Vladimira, 200 godina u dubinu. Skačite sad, napadajte to!

Uspeh jednog predsednika države, bilo koga, meri se po povećanju BDP, to je ono klasno što interesuje i Hrvata i Srbina i Mađara i svakog drugog, pored ostaloga, povećanje plata i penzija, izgradnja autoputeva.

Ja znam šta vas boli. Vi, gospodine Đilasu, što organizujete ovih dana, ja znam to vrlo dobro preko koga i vi, gospodine Jeremiću, pa boli vas izgradnja autoputeva, umesto da se veselite. Pa, zaustavljali ste svaki autoput, demonstracije ste osigurali, čak ste „Beograd na vodi“, evo i stranku na bazi toga stvorili, čitav svet se divi.

Predsednik se meri, pored ostaloga, i po izgradnji tvornica. Koliko ste izgradili tvornica? Pa, valjda po tom se meri. Izgradnjom novih škola, izgradnjom bolnica, kovid bolnica, domova zdravlja, kliničkih centara, izgradnjom kanalizacionih mreža, otvaranjem novih radnih mesta. Pa, neka to stave na dnevni red. Pa, to traži radnik u Hrvatskoj, u Makedoniji i u Albaniji svugde.

Kada su u pitanju nacionalne stvari, svakom narodu treba priznati njegovu kulturu, to je Srbija primer. Ovo što oni pokušavaju, pa ono je Sekula Drljević to radio. Ja sam citirao Dalibora Brozovića, nekada mog profesora, šta je govorio za Crnogorce itd, i nikada napamet, kako znate, ne pričam ovde. Nikada napamet ne pričam, uvek citat uzimam, zato što ne izlazim iz ove Skupštine i beležim svakog poslanika od 2012. godine, što je izgovorio. Nisu imali hrabrosti da sede ovde. Borko Stefanović, 15 minuta i pobegne, i lažima, preko novinara određenih.

Optužili su Srbiju da želi Kosovo i Metohiju bez Albanaca i Crnu Goru bez Crnogoraca. Poštovani građani, to ne samo što je ne istina i besmislica, nego zamena teza. Pa, upravo je Đukanović priznao lažnu državu Kosovo, vidite. Pa, on negira postojanje Srba u Crnoj Gori, negira pravo na upotrebu ćiriličnog pisma, na pravo na jezik, pripadnosti SPC itd.

Uporediti Srbiju sa nacističkom Nemačkom, i predsednika Vučića sa Hitlerom, predstavlja vrhunac Đukanovićevog moralnog pada i moralne bede, vrhunac njegove neuznemirenosti. Zašto? Zato što mu Srbija više neće biti poligon i tržište za delovanje krimo-narko kartela iz Crne Gore, čiji je Đukanović gospodar. Evo, neka mene tuži. To piše i u „Njujorku Tajmsu“, ako ste videli, i to je on čak i priznao, ukoliko „Njujork Tajms“ to istinito prenosi.

Zato njemu nije tema droga i položaj SPC nije mu tema, ekonomija mu nije tema. Njemu je jedina, jedina tema, poštovani građani, Aleksandar Vučić i plaća svoje podrepaše i ovde kako bi rušili. I utrošili su do sada preko milijardu evra na rušenje.

Crna Gora može biti spokojna, kada je u pitanju politika Aleksandra Vučića, to svi vrlo dobro znaju, ali Crna Gora ima razloga da bude duboko zabrinuta zbog politike Mila Đukanovića. To je suština.

Koga muči, neko ako kaže da je Srbin u Srbiji ili ako kaže da je Hrvat u Srbiji? Nikoga ne treba da muči.

Ja ću sada da citiram Nikolu Teslu, na kojega su se danas mnogi pozivali ovde. On je 1. i 2. juna 1892. godine, prilikom drugog dana posete u Beogradu, rekao studentima, citiram: „Ja sam, kao što vidite, došao iz SAD i kao što vidite i čujete, ostao Srbin, i preko mora, gde se istraživanjima bavim. To isto treba da budete i vi, da svojim znanjem i radom podižete slavu srpstva u svetu. “ Završen citat. Kome je to smetalo? To treba da svaki narod radi, svojim radom, svaka nacionalna manjina, u skladu, normalno, sa zakonima. To je suština.

Dozvolite na kraju, ipak, da kažem jedan kuriozitet, a vi ste videli šta smo doživeli, da na Osiječkom univerzitetu jedan Bošnjak brani crnogorski jezik, tezu doktorsku, u Osijeku, na hrvatskom, odnosno na srpskom jeziku. Ja sam citirao profesora Brozovića, jednog od najvećih lingvista na ovim prostorima, šta je rekao, zašto su doktoranti išli iz Crne Gore i danas idu u Zagreb, juče, nemam nameru ponovo.

Izmišljenoj crnogorskoj naciji izmišljen je crnogorski jezik, Crnogorska pravoslavna crkva radi namicanja novog crnogorskog identiteta. To je suština. Nemam ja pravo kako će se neko opredeljivati da mu govorim, ali kao istoričar imam pravo da kažem da je devet vekova ćirilica upotrebljavana u srpskoj Crnoj Gori, i kao istoričar i Crnojević i Petrović itd. da su Srbi bili.

Pa, i dvoglavi orao, onaj koji na zastavi drže, pa ima nemanjički iz vremena Crnojevića, nek su uzeli. Oni ne znaju čiji je. Ono je ruski, kao što su i nama bivše vlasti promenile ovde dvoglavog orla, ne srpskog nemanjičkog, nego nemačkog su stavili. I to ćemo da menjamo, hvala Bogu da ćemo menjati. Svakom narodu svoje. Šta bi meni smetala nečija zastava ili grb?

Na kraju, dok naš predsednik Aleksandar Vučić danima, danima provodi politiku mira, politiku bezbednosti, ne samo u Srbiji, nego i u regionu i šire, politiku zdravlja svih naših građana, i u regionu, politiku ekonomske stabilnosti, zapravo, vrši modernizaciju Srbije. A, ovo što uvodimo ćirilicu, dabome da ćemo nacionalni identitet uvoditi. I da nismo krajem 19. veka imali srpsku istoriju, ne bi u Prvom svetskom ratu dobili rat. Najveći svet je srpsku istoriju izginuo u Prvom i Drugom svetskom ratu učio, ali učio i drugih naroda.

Ko nam o Jasenovcu govori? Onaj koji nikad nije napisao jednu rečenicu. To su strašne stvari. Sad su setili neki da direktor negde nekog muzeja bio sedam godina, šta je radio. Meni Amerikanac kaže – vaš stručnjak taj i taj sam to govori, evo ga na televiziji svaki dan, jednoj od televizija. Šta radimo mi? Kad ga pitate – koji dokument, nemam pojma. Ali, zna da lupeta. Tako je u pitanju i jezik.

Nemam vremena, malo sam dirnut, da govorim o dubrovačkoj književnosti. Pa, tamo je ćirilska kancelarija postojala, u srednjem veku i latiničkog i ćiriličkog pisma. Pa, Povelja Kulina bana je na ćirilskom pismu. Ja znam šta će mi drugi reći, bosančica. To je srpsko ćirilsko pismo.

Mi koji se bavimo paleografijom vrlo dobro znamo i nemamo ništa protiv da ga drugi svojata. Kada su Hrvati u pitanju oni su se 928. godine odrekli svog pisma i jezika i uzeli rimski, latinski, sve do 1835. godine u Saboru su službeni akti bili.

Izvinite, da još jedanput kažem, dok naš predsednik vrši bitku za državu, za narod, za ekonomiju, ovde i u regionu, dotle vidite šta radi Dragan Đilas, vidite šta radi Janko Veselinović juče, šta Vuk Jeremić kaže, pa ne možete kupiti sve sa novcem, ej, ne možete. Izvinite, zaista čestitam svim građanima Republike Srbije današnji dan. Hvala.