Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://test.otvoreniparlament.rs/poslanik/7904">Marko Atlagić</a>

Marko Atlagić

Srpska napredna stranka

Govori

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, DS vlada u Vojvodini nažalost, evo, već 15 godina. Za vreme mandata DS Vojvodina je od lokomotive razvoja Srbije postala poslednji vagon u siromašnoj kompoziciji.
Poljoprivredni giganti su na severu Srbije zahvaljujući DS i Bojanu Pajtiću, a i Borisu Tadiću uništeni i ruinirani. Poljoprivreda je na izdisaju, a vojvođanska sela se gase, seljaci su prepušteni sami sebi.
Poštovani Vojvođani, takvo stanje je više neodrživo. Putevi novca iz raskošnih pokrajinskih fondova Bojana Pajtića su veoma sumnjivi ali sa poznatom destinacijom. Sve to govori o Bojanu Pajtiću. Govori o tome, poštovani građani Vojvodine, da on zaista mora da ode. On je toga veoma svestan, ali je zato veoma opasan, poštovani građani Vojvodine, upravo za vas.
Optužbe Pajtića zadnjih dana na račun Vlade Srbije su u funkciji očuvanja tragova nepočinstva iz krađa iz džepova, poštovani građani Vojvodine, vaših.
Pajtić još nije odgovorio na pitanje vas, poštovani građani Vojvodine, vezano za sve zloupotrebe u poslovanju Razvojne banke Vojvodine, Fonda za kapitalne investicije, Fonda za razvoj AP Vojvodine.
Verovali ili ne, poštovani građani Srbije i Vojvodine, istina je da je Metals banka, koja se kasnije transformisala po nalogu Bojana Pajtića i Borisa Tadića tokom 2007. i 2008. godine poklonila Đorđu Balaševiću ni manje ni više nego 400 hiljada evra za snimanje filma „Kao rani mraz“.
Taj film plaćen je iz džepova građana AP Vojvodine i Srbije. Đorđe Balašević kao reditelj filma, scenarista i kompozitor zaposlio je bukvalno čitavu porodicu. Kćerki Jeleni poverena je bila glavna uloga, dok se druga kćerka Jelena oprobala kao asistent režije, a sin Aleksandar je imao zapaženu ulogu u filmu, a verovali ili ne, supruga Olivera bila je producent.
Film skoro niko nije video, ali zato je Balašević gospodina Tadića i Pajtića podržavao u kampanji za izbore. Verovali ili ne, poštovani građani Vojvodine i Srbije, čak mu je kćerka Jelena nedavno postala ministar kulture u Pajtićevoj tzv. „ Vladi u senci ili u „Vladi, debeloj ladovini“.
Balašević je priznao javnosti da je film bio porodični biznis projekat, a naš Zoran Jovanović, čovek koji važi i stoji iza nekih najvećih TV serija u Srbiji kaže da je sporni film zaista loš, niko ga nije video u bioskopima, ali je zato prikazivan u pojedinim domovima kulture i u sali Nafta gasa.
Film su finansirali Metals banka, DDOR Novi Sad, Izvršno veće Vojvodine na čelu sa Pajtićem, JP „Vojvodina vode“ i JP „Vojvodina šume“ i verovali ili ne, osnov saradnje bio je ugovor o sponzorstvu.
Poštovani građani Vojvodine, ovako su Bojan Pajtić i Boris Tadić uništavali prošlost vašu, uništavali našu sadašnjost, budućnost dece naše, ali ako ih poštovani građani ostavite na vlasti u Vojvodini još samo godinu dana, uništiće i vaše korene.
Kao narodni poslanik, pozivam Bojana Pajtića da podnese ostavku u ime vas, poštovani građani Vojvodine, a ako neće kao građanin, predlažem optužnicu protiv Bojana Pajtića i DS i predajem je najvišem sudu u Vojvodini, vama poštovani građani Vojvodine, da ga osudite na prvim izborima tako što ćete ga poslati u političku prošlost, odnosno na smetlište istorije i njega i DS iz koje se nikada više neće vratiti, na vašu sreću, poštovani Vojvođani, u politički život Vojvodine i Srbije.
Na kraju, postavljam pitanje tužilaštvu, ima li elemenata za krivično gonjenje? Hvala.
Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, poštovani gospodine ministre sa saradnicima, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite da odmah u uvodnom delu kažem da se ne slažem sa onim delom narodnih poslanika koji su vam, gospodine ministre, uputili kritike jer nisu zasnovane na činjenicama.
Moram radi javnosti otvoreno da kažem u uvodu, da nabrojim šest stvari koje su učinjene dolaskom vas za ministra prosvete u zadnjih godinu dana, što prethodnici nisu činili, prethodni ministri u zadnjih 10 ili 15 godina.
Prvo, uveli ste redovne inspekcije koje su bile oličenje, da ne kažem, korupcije od osnovnih škola do univerziteta. Školske odbore koji su bili povezani niko nije tako do vašeg dolaska, gospodine ministre. Vezano za izbor dekana, imali ste hrabrosti da pošaljete dopise i stanete iza toga da dekani i rektori univerziteta ne mogu biti imenovani preko dva mandata, unatoč pritiscima žestokim i uspeli ste gospodine ministre.
Bilo je dekana koji su bili tri, četiri, pet i šest mandata. Nema ih više. Možda je još neki još prošao, ali verujem da će i oni otići.
Četvrto, vezano za Zakon o udžbenicima koji je došao, evo, do Skupštine i, po meni, a i većini poslanika koji su sudelovali kod čitanja, jedan od najboljih zakona do sada viđenih, a verujem da će uskoro biti i ovde kod nas za klupama.
Vezano za izbor Nacionalnog prosvetnog saveta za visoko obrazovanje, ovo moram da kažem, prethodni saziv, poštovane dame i gospodo, nije bio koncipiran na zakonskoj osnovi, jer su se pojedini članovi našli unutra mimo zakona, da sad ovde ne obrazlažem.
Šesto, što ste prvi ministar od prethodnih šest koji je pokušao zaustaviti neviđeno čudo što se dešava u visokom obrazovanju, da nam profesori izvode nastavu sa punim radnim vremenom u dve države. Vi ste nedavno, zapravo, niste imenovali direktora jednog instituta koji je imao drugi radni odnos u drugoj državi, susednoj nama, to otvoreno javno ovde kažem i dajem vam podršku u tom pravcu, jer to niko nije zaista do vas dirnuo, sa punim penzionim i radnim stažom.
Ukidanje nezakonitih uvedenih područnih odeljenja u visokom obrazovanju, niko to nije dirnuo, ne samo da nije dirnuo, nego prethodni ministri, gospodine Verbiću, prosvete su čak ilegalno davali podršku takvim nastojanjima.
Dozvolite sada da kažem nekoliko reči o osnovnom i srednjem obrazovanju. Ova tema danas, izgradnje škola, poštovane dame i gospodo, ima, pa, mogli bi reći, i vaspitanje i obrazovanje u celini u Srbiji spada u red sektora koje su u tranziciji, a pod bivšim režimom DS doživela je najveće poremećaje, tako da smo od jednog evropski prestižnog nivoa potonuli pod bivšim režimom u najveću krizu u čitavoj istoriji vaspitanja i obrazovanja. I to ste vi nasledili, gospodine Verbiću, to prethodnici su trebali reći, oni koji su vas kritikovali.
Znanje i vaspitanje svih građana Srbije su pretpostavka demokratije, oni je jačaju, a neznanje pogoduje diktaturi, to mora biti osnova našeg rada. Zato su mnoge vlade u Evropi u svojim programima davale vaspitanju i obrazovanju značajno mesto. I naš predsednik Vlade, gospodin Aleksandar Vučić, je dao značajno mesto vaspitanju i obrazovanju u ekspozeu koji je podneo nama, narodnim poslanicima, 27. aprila Gospodnje 2014. godine. Posvetio je vaspitanju i obrazovanju četiri stranice teksta, što je više nego što su prethodni predsednici vlada davali prostora čitavim ekspozeima.
Mičite glavom gospodine čestitosti, a pogledajte ekspoze. I da ne zaboravimo, ekspoze predsednika Vlade gospodina Aleksandra Vučića je najsveobuhvatniji, gospodine čestitosti, najveći, najprecizniji, najkonkretniji i najbolji od svih 72 prethodna ekspozea, od vremena prvog predsednika Vlade Prote Mateje Nenadovića, 1805. godine do danas, ili ti u modernoj istoriji Srbije.
Ovo Ministarstvo prosvete i Vlada Republike Srbije nasledili su sistem vaspitanja i obrazovanja koje karakteriše, voleo bih raspravu opozicionih poslanika o ovome, prvo, etatizacija, politizacija, birokratizacija, antipedagogizacija, komercijalizacija, sorušizacija, testomanija, neefikasnost, loši i skupi udžbenici, široko polje korupcije i da dalje ne nabrajam. U ovo je ministar Verbić prilikom dolaska za ministra došao u ove probleme. Dubina porora vaspitanja i obrazovanja sistema u kojeg nas je doveo bivši režim traži mobilne i stručne timove u Ministarstvu prosvete, posebno u Zavodu za unapređivanje vaspitanja i obrazovanja, u koji nema uticaj gospodin Verbić, ali ni sadašnji direktor, jer su to nasledili iz ranijih vremena, kao i na katedrama za pedagogiju filozofskih fakulteta, jer oni su zaduženi za temeljnu viziju vaspitanja i obrazovanja, a tu upravo nastaje jedan nesklad između jednih i drugih zadnjih 20 godina.
Pomalo se, gospodine ministre, krećemo ovim putem, zahvaljujući vašem ministarstvu i vama, jer da nismo, čekala bi nas nova lutanja i posrtanja, gubljenje vremena i šansi, novi porazi na ispitu, ali, verujem, ovog puta bez popravnog. Zato ovaj Predlog zakona o potvrđivanju ugovora i izmenama i dopunama finansijskih ugovora ili program modernizacije škola između Republike Srbije i Evropske investicione banke izuzetno je važan, jer je sastavni deo modernizacije Srbije koja je postavljena ekspozeom predsednika Vlade Republike Srbije, ako ste videli prilikom predstavljanja ekspozea ovde. Tim programom će u Srbiji 134 škola i 65 gradova biti renoviran. Zašto ovo napominjem iako su kolege pre napominjali? Jer je cilj upravo čitavog projekta poboljšanje kvaliteta, ono o čemu je gospodin Pavićević govorio, zapravo izrekao jednu misao, kvaliteta i uslova života i rada naših učenika u osnovnim i srednjim školama. Ali, to nisu svi elementi, to je jedan od elemenata.
Dobro je što će se radovi izvoditi u više faza. Time ćemo unaprediti vaspitnu funkciju škole i društva, što će dovesti do veće efikasnosti vaspitanja i obrazovanja. Moram ovde jasno i otvoreno da kažem, zadnjih 20 godina vaspitna funkcija društva je svedena na nulu. Verovali ili ne, nasledili ste, gospodine ministre, projekat nasilja u školama, a moja malenkost pročita, valjda imam neku naviku, svaku rečenicu i knjigu koja nam je prezentovana. Nasilje u školama Srbije, ovo posebno ističem, reći ću vam zbog čega, dakle u školama u koja nam je prezentovana kao projekat radili su psiholozi. Verovali ili ne, na 300 strana nijedna reč nema o vaspitanju, i to je problem, to je problem za čitav vaspitno–obrazovni sistem, jer su nam se u vaspitno-obrazovni sistem mahom uvukli psiholozi, nisam protiv njih, koji se bave posledicama, a ne uzrocima da ne dođe do nasilja. Zato bi bilo dobro da posvetimo niz ili seriju simpozija vezano za vaspitnu funkciju škole i društva koja je zapuštena za 20 godina, da analiziramo sve faktore i propuste.
Možemo mi svaki dan govoriti o ubistvima, ali mi ćemo u našem radu, govoriće zapravo u budućnosti ljudi za 20 godina šta smo učinili vezano za sistem vaspitanja i obrazovanja, jer vaspitavamo one koji će se osetiti za 20 godina.
Postavljam ovde jedno pitanje suštinsko – od 1990. godine, pa sve do, hajde da kažemo, do danas, tako reći, do zadnjih pet godina smo imali razrušen sistem države u celini posle bombardovanja, uništenje svih sektora života, naši roditelji, ovo je problem, gospodine ministre, oni koji su bili učenici 90-tih godina, a oni su vaspitani u nevaspitanom društvu gde nisu faktori funkcionisali. Postavlja se pitanje – kako ti roditelji mogu vaspitavati svoju decu? Znači, sledi nam jedan širi angažman u tom pravcu.
Da ne bih mnogo dužio, jer ima jako mnogo problema u vaspitanju i obrazovanju koji su nasleđeni, ali mislim u celini da ste pošli dobrim putem, da ste dirnuli u neke stvari u koje niko nije dirnuo, što su osetili i vaši pomoćnici fizički na sebi, jer je jedan od vaših saradnika fizički napadnut, što smo ovde snažno i otvoreno u ovoj Skupštini osudili, i to i sada osuđujemo, ne samo on, nego i neki dekani, odnosno i profesori fakulteta, kao što je od gospodina Pavićevića dekan ili profesor u Kosovskoj Mitrovici gospodin Kićević.
Nema te sile koja će nas zaustaviti u transformaciji vaspitanja i obrazovanja na novim osnovama. To je naš zadatak, to je zadatak građana Srbije i to je alfa i omega opstanka države. Tačno je da je vaspitanje i obrazovanje osnova čitave modernizacije. Zato je i premijer unazad dva dana, ako ste čuli u intervju, rekao da će 2016. godina biti posebno posvećena vaspitanju i obrazovanju.
Ja pozivam gospodu narodne poslanike, posebno iz opozicionih klupa, da i oni glasaju za ovaj program, jer će na taj način, iako ih nema ovde, osim nekoliko njih, petoro koliko vidim, bar malo pridoneti modernizaciji Srbije za koju su, hajde da kažem, u ranijem periodu zaista krivi. Hvala lepo.
Poštovani predsedavajući, gospodine ministre sa saradnicima, poštovane dame i gospodo, evo, ovaj proces privatizacije, kako sam rekao pre dva dana, on je počeo u istočnoevropskim zemljama na vreme i proces je uspešno završen. Jedino proces privatizacije nije na vreme završen u našoj državi Republici Srbiji. Zbog čega? Zbog toga što su bivše vlade, bivšeg režima crpele upravo iz tih firmi sredstva za svoje lično bogaćenje.
Neću da naširoko govorim zbog čega se upravo ovim amandmanom podnosioci amandmana i bivša vlast suprotstavljaju procesu privatizacije, ali dozvolite ipak da kažem da privatizacijom, da kažem, pljačkaškom, su uništene sve tvornice i privredni subjekti od Stefana Nemanje do 1990. godine, koje su vekovima građene. Nije tačno da je 400 hiljada radnika otišlo na ulicu, nego 700 hiljada od 1995. do 2012. godine.
Ono što je najbolnije, bivši režim uništio je banke privatizacijom, kao okosnicu stubova ekonomskog razvoja i privrednog razvoja naše zemlje. Četiri banke koje su najbolje stajale u našoj zemlji su uništene, a realizator toga je bio upravo član narodne stranke, koji je bio poslanik do juče pa je pobegao, Božidar Đelić. Zašto se niko od gospode iz DS ne ogradi od Božidara Đelića? Evo, ja ih pozivam danas. Ogradite se, gospodo, od njega. Ogradite se od 11 miliona onih evra koje je sam priznao da ima za tri-četiri godine. Zašto se ne ogradite od toga?
Isto tako, privatizacijom ste predali, da ne kažem uništili, šećerane. Pa vaš je direktor stranke to učinio. Zašto se od njega ne ogradite danas? Evo, pozivam vas, nek neko bar ustane, nek kaže – ograđujemo se od toga itd.
Nadalje, izvinite, ali uništili ste školstvo. Vaš je ministar reformu takozvanu školstva uveo, nakaradnu reformu školstva. Privatizacijom univerziteta, uništili ste univerzitete.
Da, govorim o privatizaciji.
Dozvolite sad, na kraju, evo, amandman ovaj ide u prilog da se ostave privredni subjekti da ostanu još u društvenom vlasništvu, jer kako razumeti kada čovek koji je na listi DS, a sedi danas ovde među nama, prekjuče, hajde da kažem, ima 15 dana, na N televiziji kaže da Železaru, verovali ili ne, nije trebalo oporaviti, nego radnike poslati kući i zatvoriti Železaru. E, tako ste, gospodo, radili deset godina, privatizaciju tako dovodili.
Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, zaprepašćen sam u prvom redu činjenicom da oni gospodine ministre koji su danas pokušali, neobjektivno da vas kritikuju, nema nijedan ovde u sali. Kako vidite, ama baš nijedan iz Demokratske stranke. Hvala vama, gospodine ministre, što vas sve češće viđamo u ovom visokom domu Narodne skupštine. To govori o vama kao ministru,o vašem predanom radu i o Ministarstvu i Vladi u celini.
Pogotovo sam zaprepašćen što nema predsednika poslaničkih grupa nijednog osim našeg, gospodina Babića koji je ovde koji je kao predsednik najveće poslaničke grupe sa najviše obaveza uvek sa nama i deli sudbinu ovde sa nama u ovoj Narodnoj skupštini. To govori o ozbiljnosti opozicije koliko drži o problemima i ovim preduzećima.
Kako vidimo, dame i gospodo, pred nama je proces privatizacije koji je započet kao svetski proces pre više od 20-ak godina. Proces je, kako rekoh, svetski, odnosno globalni i zahvatio je sve bivše socijalističke zemlje istočne Evrope i zemlje u razvoju, a čak i nerazvijene zemlje. Dame i gospodo narodni poslanici, inače, sve vlade bivših socijalističkih zemalja, žurile su da što brže izvrše proces privatizacije, a to znači pretvaranje društvenog i državnog vlasništva u privatno vlasništvo, što nazivamo privatizacijom. Taj proces privatizacije u realsocijalističkim zemljama, te zemlje završile su sve na vreme, jedino Republika Srbija do danas nije završila. Zašto, dame i gospodo narodni poslanici? Pa, upravo zato što su prethodne vlade bivšeg režima oklevale da to urade ne bi li što duže koristile te firme za sopstveno bogaćenje. Oni to, gospodine ministre, vrlo dobro znaju, zato ih večeras, nasuprot mene i nema iz DS. Punih 15 godina je prošlo, a proces privatizacije nije završen jer su bivše vlade, bivšeg režima iz tih društvenih, pa i državnih firmi crpele finansijska sredstva za svoje sopstveno bogaćenje.
Dame i gospodo narodni poslanici, i ovaj zakon kao i mnogi drugi koje smo doneli ovde u ovoj Skupštini poslednjih godinu dana ima svoje uporište u ekspozeu predsednika Vlade Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića, kojeg je on podneo nama, narodnim poslanicima u ovom visokom domu Narodne skupštine Republike Srbije, 27. aprila gospodnje 2014. godine. I, naravno, dame i gospodo, da ne zaboravimo i zbog građana Srbije, taj ekspoze predsednika Vlade Republike Srbije gospodina Aleksandra Vučića je najsveobuhvatniji, najprecizniji, najsistematičniji, najalitičniji i najveći od svih 72 prethodna ekspozea od vremena prvog predsednika Vlade Republike Srbije, Prote Mateje Nenadovića, 1805. godine do današnjeg dana. Nema tog istoričara na svetu koji ovo neće potvrditi.
Na stranici 10, odnosno 11 ekspozea, predsednika Vlade Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića piše da će Vlada citiram – voditi brigu i on našim državnim preduzećima koja krvare. Neka od tih preduzeća imaju održiv poslovni modem, ali se njima loše rukovodi, neka od njih su korišćena da se pojedini moćnici obogate kroz odlivanje sredstava. Tokom 20 godina niko se nije usudio da pipne ta preduzeća. Svi su gurali stvari pod tepih, lagali ljude, a neretko i oni sebe, čekajući da država o trošku svih građana isplaćuje nešto što realno nisu zaradili. Svaka vlada je prebacivala loptu na sledeću. Završen citat.
Dame i gospodo, zato je vrlo dobro što je predlog izmena Zakona o privatizaciji došao na dnevni red ove Skupštine. Podvlačim, sve što nije završeno prethodnih 15 godina u procesu privatizacije ova Vlada premijera Aleksandra Vučića, mora to da završi. Naravno, i ona će to završiti na sreću građana Republike Srbije, a na nesreću naših političkih protivnika koji, ponovo kažem, nema večeras, bar što se DS tiče u ovoj sali, a i ostalih osim gospodina doktora Bradića.
Usvajanjem predloga izmena Zakona o privatizaciji 17 preduzeća od vitalnog su strateškog značaja za državu kao privredni subjekti i na Kosovu i Metohiji izuzeće se od privatizacije najduže za godinu dana. Time će zakon omogućiti da se stečaj i prinudna naplata odlaže u 17 preduzeća da bi omogućili da se uspešno privatizuju, zatim da se ponovo uradi procena imovine preduzeća u roku od 30 dana posle raspisivanja javnog poziva za privatizaciju.
Dame i gospodo narodni poslanici, nemam nameru više da govorim o procesu privatizacije u ovom smislu jer su gospoda narodni poslanici iz SNS vrlo dobro, bolje od mene rekli, a dozvolite, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Bečiću i gospodine ministre da kažem još samo tri, četiri rečenice radi građana Republike Srbije. Bivši režim je privatizacijom bankarskog sektora i predajom banaka strancima suštinski prepustio važne ekonomske poluge države stancima.
I, to je najveći problem, gospodine Sertiću, gospodine ministre to vi vrlo dobro znate. Taj koncept privatizacije primenjen je od 2001. godine i doveo je do toga da su prodata sva preduzeća koja su svoju profitabilnost crpela iz tržišta Srbije, jer su imala od ranije plasman na strana tržišta. To je tragedija bivšeg režima. Tako su pored ostalog, nabrojaću samo četiri, radi vremena, duvanska industrija, cementare, industrija piva i banke. E, tu ću da se zadržim samo minutu.
Bivši režim uništio je bankarski sistem zemlje. Božidar Đelić je uveo stečaj u četiri najveće banke: „Beobanku“, „Investbanku“, „Jugobanku“ i „Beogradsku banku“. Te banke, poštovani građani Srbije bile su razvojne. Kreditirale su se sopstvenim sredstvima po povoljnim uslovima. Upravo ove banke trebale su biti motor razvoja domaće privrede, a nisu trebale biti zatvorene. A, on ih je zatvorio.
Đelić je tada lagao da je dug te četiri banke bio osam i po milijardi, a bio je svega milijardu sedamsto eura, a ukupna potraživanja bila su 6,7 milijardi eura, dakle četiri puta više nego njihov dug, i to je uništilo ekonomske podloge ove zemlje.
Tako je bivša vlast vršila privatizaciju. Ja verujem, poštovani građani Srbije, gospodine ministre, da će gospodina Đelića, sustići ruka pravde i da će odgovarati za ova nedela.
Nadam se, da će na optuženičku klupu pored bivših ministara koji su već završili donekle u pritvoru, Jasna Matić, ministarka, Oliver Dulić, ministra, Saše Dragina, ministra, ministra Bubala, naći se i još bar tri ministra. Jedan od njih je i Božidar Đelić, a jedan od njih i poslanik u ovoj Narodnoj skupštini, ali ga nažalost nasuprot mene, nema u opozicionoj stranci, a smatram da će se i on naći na optuženičkoj klupi za pljačkašku privatizaciju.
Na taj način, bivši režim uništio je našu prošlost, poštovani građani, našu sadašnjost, uništio je budućnost naše dece. Da su ostali na vlasti još samo godinu dana na republičkom nivou uništili bi i naše korene.
E, to im vi, poštovani građani niste dozvolili. Oterali ste ih u političku prošlost, i bacili na smetlište političke istorije iz kojeg se neće, za sreću građana Srbije nikada više vratiti.
Zato vas pozivam, dame i gospodo narodni poslanici, posebno gospodine Bradiću vas iz opozicije, jer ste jedina perjanica da kažem, večeras, da glasate za ovaj zakon jer ćete bar na taj način, bar malo umanjiti probleme koje ste naneli za 10 godina građanima Srbije.
Na taj način daćete i svoj doprinos modernizaciji Srbije za koju se tako zdušno zalaže premijer, gospodin Aleksandar Vučić, a i čitava Vlada gospodine ministre, posebno gospodine Bradiću vas iz opozicije, jer ste jedina perjanica da kažem večeras, da glasate za ovaj zakon jer ćete bar na taj način, bar malo umanjiti probleme koje ste naneli za 10 godina građanima Srbije.
Na taj način daćete i svoj doprinos modernizaciji Srbije za koju se tako zdušno zalaže premijer, gospodin Aleksandar Vučić, a i čitava Vlada gospodine ministre, Republike Srbije, potpomognuta od predsednika države Tomislava Nikolića, većine narodnih poslanika u ovoj Narodnoj skupštini, i poneki iz opozicionih klupa i najvećeg broja građana Republike Srbije. Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo ministarko sa saradnicima, naravno da predlažem da se ovaj amandman gospode ne prihvati, jer kako je i u obrazloženju rečeno – jer je osnovni oblik predloga „s“ a ne „sa“. Dozvolite da tim povodom kažem samo dve rečenice.
Predlagači amandmana su predložili ovaj oblik koji koristi nama susedne država. Isti predlagači amandmana nas svakodnevno bombarduju sa predlogom „delatnik“, „delate“. To nama susedna država govori takvim rečnikom. Kod nas se lepo u rečniku kaže, na strani 327. knjiga 5 našeg rečnika, da to znači raditi.
Molim gospodina Pavićevića da to više ne koristi u ovoj Skupštini, jer Hrvati kažu prosvetni delatnik, pa će nam još uvesti i sutra reči umesto ovce travopas, a prekosutra umesto voza munjovoz, a za dan iza, treći dan će umesto kondukter „munjovoznikartorukobušć“. Eto, dame i gospodo, vidite iz kog rečnika nam on svakodnevno ovde ubacuje. Hvala lepo.
Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, meni je drago što moj prethodni govornik koristi to izdanje, ali ja vas moram upozoriti, vas narodne poslanike a i naučnu javnost koja ovo prati, nažalost, da gospodin Pavićević nije u pravu. Razlog broj jedan – ja koristim rečnik Matice srpske iz 1971. godine, sa šest knjiga, evo ih ovde, doneo sam ih svih šest, a on koristi samo jednu. U knjizi šest, dozvolite da ipak kažem, na strani 650, delatnik, kaže - radnik. Pitam gospodina pred našom naučnom javnošću, ne samo naučnom nego i građanima Srbije, ko u Srbiji govori delatnik? Svaki naš građanin kaže – radnik.
Drugo, u Hrvatskoj Hrvati kažu – prosvetni delatnik. To vi znate, gospodine Pavićeviću. I oni kažu – „s“ a ne ovo, „s“ i „a“ ste uzeli iz njihovog jezika. I vi nama uporno danima hoćete ovde da poturate tzv. hrvatski književni jezik, koji ne postoji. I molim vas, a ja znam da vi to pratite, iako ste docent, naša Srpska akademija izdaje rečnik koji se zove „Rečnik srpskohrvatskog jezika“ jer ne postoji hrvatski jezik, postoji samo srpski jezik koji su Hrvati posudili od nas Srba. Toliko da znate. I nećete nam uspeti poturiti te reči, jer nikada nećete građanima Srbije reći da delaju nego da rade. Hvala vam.
Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas materija iz visokog obrazovanja. To je tema vezano za rektore univerziteta, dekane fakulteta i direktore viših i visokih strukovnih škola.
Visoko obrazovanje u Srbiji, dame i gospodo spada u red sektora koji su u tranziciji doživeli najveće poremećaje, tako da je čitav obrazovno-vaspitni sistem od jednog evropsko prestižnog nivoa potonuo, nažalost u poslednjih 10 godina u najveću krizu u čitavoj istoriji ove strateške delatnosti.
Dame i gospodo narodni poslanici, znanje, vaspitanje i obrazovanje svih građana su pretpostavke demokratije, oni je jačaju, a neznanje pogoduje diktaturi. Zato mnoge vlade u Evropi, a i čitavom svetu, u svojim programima daju obrazovanju i vaspitanju značajno mesto prilikom izbora pojedinih Vlada pojedinih zemalja.
Naše predsednik Vlade Republike Srbije, gospodin Aleksandar Vučić je dao značajno mesto vaspitanju i obrazovanju u ekspozeu kojeg je podneo nama narodnim poslanicima 27. aprila, gospodnje 2014. godine. Poštovane dame i gospodo, posvetio je naš premijer četiri strane teksta u svom ekspozeu ovoj važnoj i strateškoj delatnosti, više nego što su pojedini bivši premijeri posvetili čitavim ekspozeima.
Moram da kažem, dame i gospodo, poslednjih 10 godina, odnosno bivši režim čitav sistem vaspitanja i obrazovanja doveo je u veoma tešku situaciju u jedno teško stanje koje karakteriše etatizacija sistema vaspitanja i obrazovanja, politizacija tog istog sistema, birokratizacija o kojoj danas govorimo, baš o dekanima i rektorima, antipedagogizacija koja je izuzetno bitna, jer za posledicu antipedagogizacije imamo nasilje i u porodicama, ovih dana smo imali i tako dalje, jer smo vaspitanje izbacili iz vaspitno-obrazovnog sistema, komercijalizacija, sorošizacija, kvazi reformatorstvo, testomanija, neefikasnog čitavog sistema i, dame i gospodo, loši udžbenici u kome cveta kriminal i korupcija.
Dubina ponora vaspitno-obrazovnog sistema posebno visokog obrazovanja koji nas je doveo, da kažem, bivši režim, traži mobilne i stručne timove, kako u Ministarstvu prosvete, posebno u Zavodu za unapređivanje vaspitanja i obrazovanja, tako i na fakultetima, posebno na katedrama za pedagogiju, jer oni su zaduženi za temeljnu viziju obrazovnog sistema, to upravo čini i naše Ministarstvo ovih dana.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, ako ovim putem ne krenemo čekaju nas nova lutanja, čekaju nas nova posrtanja, gubljenje vremena i šansi i novi porazi na ispitu, ali ovog puta bez popravnog. Zbog toga prosvetni radnici, dekani, rektori, pa i direktori škola, da odemo malo i u srednje obrazovanje, trebaju više biti prisutni u medijima, oni su danas maćehinskom i uniženom položaju u medijima, a medijski šund i praznoslovlje raznih neznalica vrše nasilje nad gledalištem. Mediji su deformisani, deformisali su svoju funkciju u kulturnom i pedagoškom polju. Zdravlje naše dece i studenata su pri dnu prioriteta medija, a nasilje i huliganstva su na višem nivou.
Isto tako način izbora dekana i rektora i direktora strukovnih škola, visokih škola trebaju se zakonski menjati. O tome dame i gospodo kao narodni poslanici danas trebamo progovoriti, pa ne bi onda dolazilo tumačenje člana 54. Zakona o visokom obrazovanju.
Mora se osigurati veći uticaj države na izbor dekana nego što je to bio slučaj do sada. To trebamo učiniti, jer neki dekani fakulteta i rektori, počesto su korumpirani, zaista korumpirani. To dokazuje i činjenica da su pojedini hteli mimo zakona treći mandat, zbog čega je posledica donošenja tumačenje Zakona člana 54. o visokom obrazovanju. Čak su senati pojedinih univerziteta donosili nedavno o tome odluke, što je delovalo šokantno među, ne samo univerzitetske profesore, nego široku društvenu javnost.
Međutim, moram da kažem da nije istina što su moji prethodnici govorili iz opozicionih klupa, upravo Ministarstvo prosvete, na čelu sa gospodinom Verbićem je bilo na visini svog zadataka, pa je pre ovog tumačenja izdalo i pre izbora, povodom toga izdalo tumačenje upravo onako kako ćemo mi danas i sutra u Narodno skupštini Republike Srbije, jer smo videli iskustva prethodnih 10 godina šta se dešavalo, ja ću pokušati to zaista primerima i pokazati.
Da su i koliko su pojedini dekani korumpirani, a i pojedinci, čak usudio bih se reći u bivšim ministarstvima prosvete, pokazuje i činjenica da su otvorili mimo zakona, a to znači mimo akreditacije, verovali ili ne, ovo su izveštaji inspekcije, 100 tzv. isturenih odeljenja matičnih fakulteta. Evo, to je posledica zašto mi govorimo o dva, tri, četiri mandata. Svi bivši ministri prosvete, sva četiri prosvetna inspektora morali su, a nisu snosili odgovornost, zbog ova 104 odeljenja i zbog toga danas u ovoj Narodnoj skupštini trebamo govoriti o dva, tri ili četiri, pet mandata.
Isti ti dekani dozvolili su pojedinim profesorima obavljanje u isto vreme dve profesure sa punim radnim i penzionim stažom, što je nezabeleženo u istoriji prosvete i pedagoških ideja, po mojoj proceni negde oko 400, 500 je takvih. Imam jedan takav sličan primer u ruci, gde je trebao biti izbran direktor jednog instituta koji je u isto vreme obavljao puno radno mesto u drugoj susednoj republici. Upravo, gospodin ministar Verbić mu nije dao saglasnost i sprečio je ovaj izbor. Mogao bih vam mnogo primera takvih naći u zadnjih desete godina.
Ima profesora koji su izvodili nastavu, a dekani im dozvoljavali, rektori, na četiri, pet, šest, sedam i deset fakulteta, a jedan je na 24, imam papire na 24 fakulteta. Isti ovaj koji je u dve države izvodio je 18 predmeta u susednoj državi na Fakultetu političkih nauka. Eto, dame i gospodo zbog čega je bitan ovaj zakon. Ima jedan dekan koji je bio 20 godina dekan iako su svi zakoni, kako kolega Martinović reče i od 2002. godine, a čak i oni pre 2002. godine ograničeni bili mandat.
  Uz dužno poštovanje, molim vas, da li mogu da kažem. Ako mi dozvoljavate da obrazložim, ako ne ja ću prekinuti.
Gospodine potpredsedniče Skupštine ovde je reč o izboru dekana i rektora, a to su pojedinci, nije valjda na odmet da govorimo i o pojedinačnim slučajevima ako su u pitanju dekani i deformacije koje se dešavaju. Upravo i donosimo tumačenje zakona zbog deformacija koje se u praksi dešavaju. Ako vi smatrate da ne treba, ja neću.
  Ja sam govorio da ima jedan takav, nisam pojedinačno i neću o imenima, ali o pojavi hoću, upravo to traže profesori univerziteta i građani Srbije, a to je i zadatak ove Skupštine i nalazi se na dnevnom redu.
Dakle, ja govorim o pojavi i nisam govorio o imenima. Dakle, ova vlast, da kažem i ovo ministarstvo jedno takvom nije dalo dozvolu pošto je bio u susednoj državi. Ovo je za primer i zbog toga upravo donosimo tumačenje ovog zakona da ne mogu biti više od dva mandata.
Što se tiče mandata dekana i člana 54. Zakona o visokom obrazovanju, tu je stvar gospodo narodni poslanici, veoma jasna, ali mandat dekana i rektora ili direktora visokih škola traje tri godine sa mogućnošću jednog ponovnog izbora i tačka.
Međutim, i prethodni zakoni, moram reći, kao što je i naglasio gospodin prof. Martinović, još od 2002. godine su tako kodifikovali ovu materiju, ali, ovo je važno, ali se nije poštovao zakon što je bila opšta karakteristika zadnjih 10 godina i o tome gospodine potpredsedniče moramo progovoriti, jer upravo zbog toga to donosimo ovde.
Naravno, da su to radili uz znanje, verovatno bivših vlasti, jer ne može se desiti da se vrši treći mandat bez znanja Ministarstva, jer je to inspekcija od prethodnih ministara, bila je inspekcija prethodna i načelni, koja ga je, ovaj ministar Verbić smenio na zadovoljstvo svih prosvetnih radnika u ovoj državi, a i građana Srbije.
Po neki su menjali, kako gospodin dr Orlić reče, i nazive fakulteta ili samo slovo u nazivu, ne bi li ostali dekani. Zbog toga to govorimo danas. Neki su imena menjali.
Upravo smo ovih dana zahvaljujući našem ministru, jednom onemogućili da bude preko 20 godina dekan, izborom koji je završen na jednom univerzitetu. Tako su oni postojali ono što sam ja rekao, a narodni poslanici danas u ovom parlamentu ponovili gospodari života i smrti svojih profesora i studenata, jer su radili šta su hteli.
Ni jedno unapređenje profesora u više znanje nije moglo biti unapređeno bez obzira na reference, bez privole pojedinih dekana, ne svih, ima časnih i čestitih, ali pojedini zaista i danas smo dobili ovih dana u Odbor za obrazovanje, pojedine žalbe koje su nas na neki način šokirale, jer se radi o tragedijama pojedinih prosvetnih radnika, profesora, a i njihovih porodica.
Neki su stavljali unapređenje na dnevni red čekajući po tri godine i četiri itd, upravo iz razloga što su imali treći i četvrti mandat itd. Neki su profesori izgubili radna mesta, a ima i danas takvih slučajeva, zato tumačenje člana 54. Zakona o visokom obrazovanju i ograničenju, gospodine potpredsedniče, mandata danas gledaju svi univerzitetski profesori, verujte, jer su jako zainteresovani da vide kako ćemo mi odluku doneti.
Nije tačno što prethodni govornici su govorili iz opozicionih klupa, naše Ministarstvo izuzetno dobro postupilo i postalo da kažem okružnicu ili pismo gde je upozoravalo pre izbora da ne mogu učiniti ovo o čemu sam ja govorio.
E sada vidite, to tumačenje člana 54. po meni ima tri funkcije, prvo – podizanje kvalitete rada visokoškolskih ustanova, a to znači da ukoliko je dva mandata dekan, onda verovatno će se i bolje zalagati za bolji kvaliteta. Drugo – smanjenje mogućnosti korupcije, to je sistemski jedan zakon gde bar sistemski možemo delovati. Treće – obezbeđenje veće mogućnosti za dostupnost funkcije dekana, rektora i direktora visokih škola.
I na kraju dame i gospodo narodni poslanici, pozivam vas da glasate, da date snažnu podršku ovom tumačenju zakona, pogotovo vas iz opozicionih klupa, ali žao mi je pošto vas nema nego četvoro, to dokazuje koliko zaista držite do ovog visokog obrazovanja, jer ćete bar na taj način vi i, pa makar i bar malo pokušati da umanjite odgovornost prethodnih ministara u zadnjih 10 godina, a oličenih u vašoj vlasti, bivšem režimu. Hvala lepo.
  Ja sam govorio da ima jedan takav, nisam pojedinačno i neću o imenima, ali o pojavi hoću, upravo to traže profesori univerziteta i građani Srbije, a to je i zadatak ove Skupštine i nalazi se na dnevnom redu.
Dakle, ja govorim o pojavi i nisam govorio o imenima. Dakle, ova vlast, da kažem i ovo ministarstvo jedno takvom nije dalo dozvolu pošto je bio u susednoj državi. Ovo je za primer i zbog toga upravo donosimo tumačenje ovog zakona da ne mogu biti više od dva mandata.
Što se tiče mandata dekana i člana 54. Zakona o visokom obrazovanju, tu je stvar gospodo narodni poslanici, veoma jasna, ali mandat dekana i rektora ili direktora visokih škola traje tri godine sa mogućnošću jednog ponovnog izbora i tačka.
Međutim, i prethodni zakoni, moram reći, kao što je i naglasio gospodin prof. Martinović, još od 2002. godine su tako kodifikovali ovu materiju, ali, ovo je važno, ali se nije poštovao zakon što je bila opšta karakteristika zadnjih 10 godina i o tome gospodine potpredsedniče moramo progovoriti, jer upravo zbog toga to donosimo ovde.
Naravno, da su to radili uz znanje, verovatno bivših vlasti, jer ne može se desiti da se vrši treći mandat bez znanja Ministarstva, jer je to inspekcija od prethodnih ministara, bila je inspekcija prethodna i načelni, koja ga je, ovaj ministar Verbić smenio na zadovoljstvo svih prosvetnih radnika u ovoj državi, a i građana Srbije.
Po neki su menjali, kako gospodin dr Orlić reče, i nazive fakulteta ili samo slovo u nazivu, ne bi li ostali dekani. Zbog toga to govorimo danas. Neki su imena menjali.
Upravo smo ovih dana zahvaljujući našem ministru, jednom onemogućili da bude preko 20 godina dekan, izborom koji je završen na jednom univerzitetu. Tako su oni postojali ono što sam ja rekao, a narodni poslanici danas u ovom parlamentu ponovili gospodari života i smrti svojih profesora i studenata, jer su radili šta su hteli.
Ni jedno unapređenje profesora u više znanje nije moglo biti unapređeno bez obzira na reference, bez privole pojedinih dekana, ne svih, ima časnih i čestitih, ali pojedini zaista i danas smo dobili ovih dana u Odbor za obrazovanje, pojedine žalbe koje su nas na neki način šokirale, jer se radi o tragedijama pojedinih prosvetnih radnika, profesora, a i njihovih porodica.
Neki su stavljali unapređenje na dnevni red čekajući po tri godine i četiri itd, upravo iz razloga što su imali treći i četvrti mandat itd. Neki su profesori izgubili radna mesta, a ima i danas takvih slučajeva, zato tumačenje člana 54. Zakona o visokom obrazovanju i ograničenju, gospodine potpredsedniče, mandata danas gledaju svi univerzitetski profesori, verujte, jer su jako zainteresovani da vide kako ćemo mi odluku doneti.
Nije tačno što prethodni govornici su govorili iz opozicionih klupa, naše Ministarstvo izuzetno dobro postupilo i postalo da kažem okružnicu ili pismo gde je upozoravalo pre izbora da ne mogu učiniti ovo o čemu sam ja govorio.
E sada vidite, to tumačenje člana 54. po meni ima tri funkcije, prvo – podizanje kvalitete rada visokoškolskih ustanova, a to znači da ukoliko je dva mandata dekan, onda verovatno će se i bolje zalagati za bolji kvaliteta. Drugo – smanjenje mogućnosti korupcije, to je sistemski jedan zakon gde bar sistemski možemo delovati. Treće – obezbeđenje veće mogućnosti za dostupnost funkcije dekana, rektora i direktora visokih škola.
I na kraju dame i gospodo narodni poslanici, pozivam vas da glasate, da date snažnu podršku ovom tumačenju zakona, pogotovo vas iz opozicionih klupa, ali žao mi je pošto vas nema nego četvoro, to dokazuje koliko zaista držite do ovog visokog obrazovanja, jer ćete bar na taj način vi i, pa makar i bar malo pokušati da umanjite odgovornost prethodnih ministara u zadnjih 10 godina, a oličenih u vašoj vlasti, bivšem režimu. Hvala lepo.
  Evo, gospodine predsedavajući, nemam nameru da izazovem, ovo što rekoste, repliku, ali prosto zbog građana Srbije i zbog prosvetnih radnika koji nas gledaju.
Ja sam citirao već iz rečnika, ovde imam pet rečnika, šta znači čestit, dakle, moralno čist. Svi mi koji smo završili fakultete, a verujem i gospodin docent, smo bar što se tiče društvenih nauka učili pedagogiju. Jedna od nastavnih jedinica tada kada smo slušali jeste bila i ličnost nastavnika.
Kada se govori o ličnosti nastavnika ili profesora centralno mesto stoji - moralno čist. Prema tome, nema čak ni razloga posebno donositi zakon o moralnom čistunstvu. Znači, jedna od karakteristika nastavnika, to smo učili u pedagogiji, a ja verujem da i docent, poštovani docent, pošto je na Fakultetu političkih nauka, da i danas oni slušaju studenti političkih nauka pedagogiju i jedna od osnovnih karakteristika i danas stoji – moralno čist nastavnik. To se podrazumeva.
S tim više, pošto smo to dok je gospodin ministar bio ovde raspravljali, što nema statuta fakulteta, bar se ja nadam, a pregledao jedno dvadesetak, gde ne stoji pored ostalog da ova moralna vrednota nastavnika. To je stvar moralne, stvar ličnosti, a ja znam da ima i onakvih o kojim poštovani docent govori. Hvala lepo.
Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, čuli smo danas kritike na račun ovih zakon, na račun gospodina ministra posebno, predstavnika jednog Demokratske stranke. Gospodine ministre Verbiću, seli ste u ministarsku fotelju u najteže vreme, vreme u kojem vaspitno-obrazovni proces ste zatekli pun etatizacije, politizacije, birokratizacije, antipedagogizacije, komercijalizacije, sorošizacije, testomanije, kvazireformatorstvo, široko polje korupcije, neefikasnost, loši i skupi udžbenici. Upravo ste tu seli, a vama prigovaraju oni čiji su ministri doveli vaspitno-obrazovni sistem u situaciju u kojoj se nalazimo. Toliko o tome.
Poštovani narodni poslanici, samo ću reći nešto o zakonu o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o uzajamnom priznavanju i ekvivalenciji javnih isprava i o stečenom obrazovanju i naučnim nazivima.
Pre toga, dozvolite, gospodine ministre, da vam kažem da i ovaj zakon, upozoravam i gospodu narodne poslanike a i srpsku javnost, ima svoje uporište u ekspozeu predsednika Vlade Republike Srbije gospodina Aleksandra Vučića, kojeg je on podneo nama, narodnim poslanicima, u ovom visokom domu, Domu Narodne skupštine Republike Srbije 27. aprila Gospodnje 2014. godine.
Naravno, da ne zaboravimo, gospodo narodni poslanici, ekspoze predsednika Vlade Republike Srbije gospodina Aleksandra Vučića je najsveobuhvatniji, najprecizniji, najveći, najanalitičniji i najkvalitetniji od svih 72 prethodna ekspozea predsednika Vlade, od vremena prvog predsednika Vlade Republike Srbije prote Mateje Nenadovića, 1805. godine, do danas. Iliti, ekspoze je najsveobuhvatniji, najprecizniji, najveći, najanalitičniji i najkonkretniji od svih u modernoj istoriji Srbije. Na stranici 48 spomenutog ekspozea, pored predsednik Vlade Republike Srbije gospodin Aleksandar Vučić je rekao, citiram: „Srbija nikada neće moći da odustane od prijateljstva sa Ruskom Federacijom, a ne bi bilo ni moralno.“.
Ovaj predlog zakona je u obostranom interesu dve prijateljske i bratske zemlje. To prijateljstvo, poštovani narodni poslanici, je građeno na istorijskim, kulturnim i duhovnim vezama. Reći ću nešto kratko o tome, da bi mogli shvatiti zbog čega je jako bitan ovaj zakon i zašto predlažem da ga usvojimo jednoglasno, i pozicija i opozicija.
Rusi nastanjeni u Srbiji, arhitekte, umetnici, naučnici, bukvalno su preporodili Srbiju i ostavili izuzetni trag, dajući veliki doprinos razvoju srpske nauke, srpskog univerziteta, baleta, opere, arhitekture, heraldike, ako hoćete, i stripa. Kralj Aleksandar I Karađorđević smatran je prijateljem Rusa. Upravo uz njegovu podršku i srpskog patrijarha Varnave, otvoren je 1933. godine Ruski dom, najstariji kulturni centar u Beogradu. Da vas podsetim, poštovana gospodo narodni poslanici, u svetu postoje 64 ruska doma, ali samo je beogradski namenjen druženju Srba i Rusa. Neke najlepše zgrade, ako hoćete i kuće, u Beogradu projektovale su upravo ruske arhitekte.
Do 1925. godine u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca funkcionisalo je 17 ruskih škola. Srbi i Rusi kao dva naroda, nikada nisu bili u ratnom sukobu. Ponavljam još jednom – Srbi i Rusi kao dva naroda nikada nisu bili u ratnom sukobu. Naprotiv, mnogi Srbi preteći i prateći putokaz pravoslavne vere bežali su od unijaćenja i u 18. veku naselili dve oblasti u carskoj Rusiji, Novaju Serbiju i Slaveno Serbsku Republiku.
Nadalje, Rusija je bila jedina spoljni politički saveznik Srbije od 1804. do 1813. godine, dakle u toku Karađorđeva ustanka. Poštovani narodni poslanici, Petar drugi Petrović Njegoš upućen amanetom Petra Cetinjskog – mol se Boga i drži se Rusije, je 6.3.1833. godine u Sankt Petersburgu rukopoložen za vladiku Crne Gore i brda.
U srpsko-turskom ratu 1876. godine učestvovalo je oko 20.000 dobrovoljaca iz Rusije, od čega 1.000 oficira. U balkanskim ratovima Rusi su u srpskim redovima dan nakon austrijskog ultimatuma Srbiji 24.7.1914. godine, srpski kralj Aleksandar Karađorđević traži savet od ruskog cara Nikola drugog Romanova, koji je 27.7.1914. godine šalje čuveni odgovor, citiram – Rusija ni u kom slučaju neće ostaviti Srbiju. Završen citat.
Uloga Rusije u Drugom svetskom ratu je nemerljiva preko 26 miliona života Rusa dalo je život i oslobođenje od fašizma i ugradili su svoje živote u temelje slobode, a svaki treći, odnosno četvrti Srbin isto je ugradio u temelje slobode, a za slobodu Beograda dalo je 1.000 života Rusa. Mi i Rusi smo narodi istog korena, iste krvi, iste vere, skoro istog pisma, jezika i to nas povezuje.
Gospodo narodni poslanici, čuveni Dositej Obradović je bio izvor pokušaja da se preokrene duhovni život srpskog naroda u jednom srednjeevropskom, prozapadnom pravcu. Dositej je prosvetitelj, on je zapadnjak, govori nekoliko jezika. On se divi engleskoj kulturi, on tvrdi da su Engleskinje najbolje žene na svetu, a čim je prešao Srbiju nakon što ga je Karađorđe pozvao, koji je bio, kako znate sklon Austriji, rekao mu je, citiram – okreći se Rusiji. Završen citat.
Poštovani narodni poslanici, da bi shvatili ovaj sporazum, pozadinu, moram da vam kažem da je ono što vi znate Rusija velika zemlja. Velika je ruska kultura, nauka, književnost, veliko je rusko obrazovanje. Srbija je mala zemlja, ali ima veliku kulturu, veliku književnost, veliku nauku i obrazovanje. One se prožimaju, nadopunjuju. Kolika je zaista ruska kultura i rusko obrazovanje i književnost velika, neka vam ilustruju ove reči koje ću sada izgovoriti. Ako bi se iz svetskog slikarstva uklonilo rusko slikarstvo, svet bi potamneo. Ako bi se iz svetske muzike uklonila ruska muzika, svet bi ogluveo. Ako bi se iz svetske književnosti uklonila ruska književnost, svet bi zanemeo.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, Srbija treba da usvoji ovaj zakon o potvrđivanju i mi narodni poslanici, Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Rusije o uzajamnom priznavanju ekvivalencije javnih isprava i o stečenom obrazovanju i u naučnim nazivima, jer će od toga najviše imati koristi dva bratska naroda, dve države i dve intelektualne elite.
Zato vas dame i gospodo narodni poslanici pozivam, posebno vas iz opozicionih klupa da glasate za ovaj zakon, jer ćete bar malo, pa makar i na taj način doprineti afirmaciji međusobnih prijateljskih odnosa između Rusije i Srbije, a kao bivši režim niste to činili na zavidnoj razini, a govoreći o toj zemlji u ovim klupama, u ovoj Narodnoj skupštini, da su bivši poslanici sarađivali sa guberijom. Ujedno ćete pridoneti na taj način modernizaciji Srbije koja dobro sarađuje i sa istokom, i sa zapadom i sa severom i sa jugom i za koju se tako zdušno zalaže predsednik Vlade gospodin Aleksandar Vučić i čitava Vlada Republike Srbije, predsednik države Tomislav Nikolić, većina narodnih poslanika u ovom visokom domu i najveći broj građana Republike Srbije.
Na kraju, gospodine ministre, nisu u pravu oni koji su pokušali danas da vas kritikuju. Zato prvo, što ste vi uveli red u inspekcije, a prethodnih četiri ministra nisu. Zato što ste vi, gospodine Verbiću, uveli red među načelnike školskih uprava, a prethodnih četiri ministra nisu. Zato što ste vi, gospodine ministre Verbiću, uveli sistematizaciju radnih mesta u vašem Ministarstvu, a prethodna četiri ministra nisu. Zato što ste vi, gospodine Verbiću, sprečili birokratizaciju jednim delom korupciju u visokom obrazovanju oličenu skoro u nasilnom htenju trećeg mandata dekana, a vi ste to ipak sprečili. I, gospodine ministre Verbiću, pripremili ste izuzetnu raspravu o Zakonu o udžbenicima, temeljitu sa svim subjektima i nadam se da ćemo uskoro ga razmatrati u ovoj Skupštini i da će to biti velika brana korupciji u vaspitanju i obrazovanju.
Na koncu, moram da kažem ovu rečenicu, vašom zaslugom gospodine ministre, a i ovom Skupštinom i gospođom predsednicom, i predsedavajućim, osigurali ste zakonsko formirani Nacionalni savet za visoko obrazovanje, jer prethodnici to nisu učinili, jer su se u nacionalnim savetima, a to vi dobro znate, nalazili oni koji po zakonu zaista nisu smeli.
Na koncu, osigurali ste zakonskom procedurom transparentnost studiranja i odbranu doktorskih studija, što zaista prethodna četiri ministra nisu hteli. Hvala vam lepo.
Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, naravno da predlažem da se ovaj amandman ne usvoji iz razloga, pod broj jedan, onoga koji je Vlada obrazložila. Pod broj dva, nije tačno da je reč „svrsishodan“ i „celishodan“ isto, kao što reče jedan od mojih prethodnika.
Dozvolite da kažem da gospodin koji citira iz rečnika nije u pravu, jer on ima rečnik sa jednom knjigom, a ja sa devet, pa ga upućujem na knjigu broj pet od 1971. godine Matice srpske, knjiga broj 5, pa da vidi šta znači „celishodno“ i knjigu broj šest Matice srpske, na 770 strana, pa će videti da to nije jedno te isto, ali nemam nameru da to posebno obrazlažem.
U pravu ste, gospodine ministre. Ja nisam pravnik, ali postoji pravnička logika i da se sistem pravnički kroz zakon provlači. Po mom mišljenju, Vlada je u tom smislu potpuno u pravu.
Gospodinu docentu preporučujem da uzima rečnik od šest knjiga, pa će sigurno i obrazloženje biti drugačije.
Međutim, kada smo već kod suđenja u razumnom roku, hvala vam, gospodine ministre, što ste zaista konačno baš vi uspeli da taj zakon date u ovu Narodnu skupštinu. Ja ću citirati jedan izveštaj Zaštitnika građana iz 2011. godine, koji na strani osam navodi, pored ostalog, da je to jedan od velikih problema pravo na suđenje u razumnom roku i šest zadnjih izveštaja sam pročitao, dakle, do 2012. godine stalno se ponavljalo. Pa, gde su bila moja dva prethodna govornika? Zašto tada nisu poticali ovaj Zakon na suđenje u razumnom roku i definisali? Mislim da snose, ako ništa, bar deo moralne odgovornosti što to nisu postavili u ovom visokom domu. Hvala.
Poštovana predsednice, naravno da predlažem da se ovaj amandman ne prihvati, iz razloga što je obrazloženje Vladino ispravno i tačno. Nije tačno da reč podrobno znači iscrpno i da se treba brisati, dapače, treba da ostane. Ja upućujem prethodnika na Rečnik Matice srpske iz 1971. godine, broj četiri, strana 576, pa će videti da to ne znači i da to nisu smušna obrazloženja, nejasna, nego da su zaista i reč da je srpska i da je potpuno ispravno obrazloženje.
Kada sam uzeo, predsednice, reč, dozvolite da kažem da sam zgranut napadom na pomoćnika ministra prosvete gospodina Šuvakova, tim više što su gospodin Šuvakov i gospodin Verbić dirali u ono što prethodnici nisu dirali 15 godina u prosveti. To je, po meni, napad na reforme u vaspitanju i obrazovanju, posebno u visokom obrazovanju.
Završnu rečenicu dozvolite ipak da kažem, da nikakvi napadi i nikakve štange, kao što su primenili na njega, ne mogu zaustaviti reforme jer one su alfa i omega opstanka naše države i naroda. Hvala vam lepo.