Poštovana predsednice Narodne skupštine, biti prognanik, izbeglica iz raseljeno lice jedno je od najvećih tragedija koja može zadesiti pojedinca, deo jednog naroda ili čitavu naciju. U svojoj dugogodišnjoj istoriji Srbi su bezbroj puta doživeli takve tragedije. Skoro da i nema veka u istoriji srpskog naroda u kojem on nije proterivan sa svojih vekovnih ognjišta, ali Srbi nisu posustali. Skoro da su prognanstvo i izbeglištvo postali sastavni deo identiteta srpskog naroda. Zato i ove najnovije izbeglice, prognanici ili emigranti iz Sirije i drugih država zahvaćeni ratom, srpski narod i građani Republike Srbije zajedno sa svojom Vladom, na čelu sa predsednikom Vlade, dočekao je otvorenog srca, sa solju i hljebom i onim što su imali. Srbija se pred licem celoga sveta pokazala onakvom kakva zaista jeste, gostoprimljiva i humana. Zato su joj odali veliko priznanje svi relevantni evropski i svetski faktori, bez izuzetaka. Time je Srbija dokazala da je jedna stabilna i dobro organizovana zemlja.
Poštovani narodni poslanici, i srpski narod iz Krajine i Hrvatske 1990-1995. godine doživeo je tragediju u vidu egzodusa biblijskih razmera, proteran sa svojih vekovnih ognjišta, radnih mesta, iz svojih stanova. Hrvati su tada uzurpirali najmanje 35.000 srpskih stanova. Ali, gospodo, na nesreću našu, bilo je i Srba koji su uzurpirali, tj. otuđili srpske stanove u Hrvatskoj. Sumnja se da je među njima bio i prof. dr Janko Veselinović, narodni poslanik DS 2008-2012. godine, predsednik Međuvladinog mešovitog odbora za prava manjina između Srba i Hrvata i predsednik Odbora za statusna pitanja Srba u dijaspori, bivši direktor „Novosadskih toplana“, suosnivač Udruge za povjest, suradnju i pomirenje u Golubiću obrovačkom, a sada narodni poslanik DS-a, odnosno Udruženja „Pokret za preokret“, ili što bi Hrvati rekli „Udruge za obrtaj“, profesor pravne grupe predmeta na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu.
Poštovana gospodo, ovlastila me je velika grupa Krajišnika i 22 intelektualca iz Obrovca i Benkovca da postavim s tim u vezi poslaničko pitanje ministru inostranih dela, gospodinu Ivici Dačiću. Da li je tačno da je prof. dr Janko Veselinović, tada poslanik DS-a, a sada „Pokreta za preokret“, iz Novog Sada, uzurpirao stan od 26 metara kvadratnih profesorke Milice Badže i u njega smestio Udrugu za povjest i pomirenja, u ulici Knezova Kurjakovića broj 7 u Obrovcu, u kojem je profesorka Milica Badža stanovala do 4. avgusta 1995. godine, do progonstva?
Drugo, da li je tačno da je prof. dr Janko Veselinović, tada poslanik DS, dobio kao nagradu za posebne zasluge kao politički partner HDZ-a 260 kuna mesečno, kako stoji u ugovoru, citiram: „za obavljanje delatnosti u cilju promoviranja zajedničkog suživota Hrvata i Srba na području Obrovca“, završen citat?
Treće, da li je tačno da taj stan nije poslovni prostor, niti javni prostor delovanja nekih udruga, već stan Milice Badže, koji je većinu vremena zaključan, osim leti kada ga prof. dr Janko Veselinović koristi kao vikendicu, citiram: „kao politički partner HDZ iz Srbije“, završen citat, o čemu je svojevremeno pisala „Slobodna Dalmacija“ 11. decembra 2014. godine, pod naslovom „Sami sebi delili stanove“?
Nosilac stanarskog prava tog stana je prof. Milica Badža, a sada prognanik i podstanar u Beogradu punih 20 godina. Napominjem, roditelji prof. Milice Badže su bili prvoborci u borbi protiv fašizma u Drugom svetskom ratu, a 1995. godine su prognani iz Hrvatske i naselili se u Obilić na Kosovu i Metohiji, gde su umrli i sahranjeni. Brat Duško je dugogodišnji direktor Gimnazije u Obrovcu, veliki borac u Hrvatskom saboru za prava Srba u Hrvatskoj, a 1990. godine je proteran i nastanjen u Somboru, gde je umro od teške bolesti. Brat Slobodan danas je prognanik i živi u Boru, a jedan je od najboljih pravnika u zemlji.
Roditeljima prof. dr Janka Veselinovića hrvatske oružane snage su zapalile kuću u rodnom Golubiću. Oporavila je hrvatska država. Prof. dr Janko Veselinović nikada nije bio prognanik, niti je posedovao stan. U svrhu toga, molim ministra inostranih poslova da ispita ovo, kako bi se pokrenula moralna, politička i zakonska odgovornost. Hvala vam.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Arsiću, poštovani narodni poslanici, poštovana gospođo ministarko i potpredsednice Vlade Republike Srbije, izražavan zadovoljstvo veliko što vas često vidimo u ovom visokom domu, što govori o vašem radu i aktivnosti Ministarstva, a i o predanom radu čitave Vlade Republike Srbije na realizaciji svog programa rada.
Dozvolite na početku da saopštim jednu veoma važnu vest za građane Republike Srbije, koju je objavio Ekonomski institut u Beogradu, citiram: „Industrijska proizvodnja u nas u odnosu na prošlu godinu, porasla je za 12,9%, spoljna trgovina za 9,5%, a izvoz čak za 12%.“
Čestitam vama gospođo ministarko, čitavoj Vladi Republike Srbije, gospodinu premijeru, na postignutim rezultatima, a na sreću i zadovoljstvo svih građana Republike Srbije, zarad budućnosti naše dece, a valjda i na zadovoljstvo slabašne opozicije.
Ja ću kratko, vrlo kratko o Zakonu o železnici, pošto su moje koleginice i kolege već dosta toga rekli. Ovaj Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o železnici ima svoje uporište. U okvirnom ekspozeu predsednika Vlade Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića, kojeg je on podneo narodnim poslanicima u ovom visokom domu, domu Narodne skupštine Republike Srbije, 27. aprila 2014. godine.
Poštovani narodni poslanici, da ne zaboravimo, ekspoze predsednika Vlade Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića je najsveobuhvatniji, najprecizniji, najkonkretniji, najveći, 52 kucane gusto strane i najbolji od svih 72 prethodna ekspozea predsednika Vlada Srbije, od vremena prvog predsednika Vlade moderne Srbije Prote Mateje Nenadovića, 1805. godine do danas.
Poštovani narodni poslanici, na stranici 17 ekspozea predsednika Vlade Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića piše, citiram: „Železnice Srbije treba restrukturisati i razdvojiti u tri celine – putnički prevoz, prevoz robe i infrastruktura. Prevoz robe je profitabilna delatnost za koju bi bili zainteresovani investitori i nju treba privatizovati. Putnički saobraćaj, infrastruktura bila bi u državnom vlasništvu, ali sa jasnim pravilima šta država subvencioniše.“ Završen citat iz ekspozea predsednika Vlade.
Tako je to dame i gospodo i poštovani građani Srbije, napisano u ekspozeu predsednika Vlade Aleksandra Vučića i evo danas „Železnice Srbije“ upravo su rekonstruisane i podeljene u tri celine i proces se nastavlja dalje. Tako to radi Vlada Republike Srbije, tako to radi njezin premijer po sistemu napisano-ostvareno.
Dakle, ono što nisu uspele prethodne vlasti DS bivšeg režima za 15 godina, uspelo je SNS i ovoj Vladi na čelu sa Aleksandrom Vučićem samo za jednu godinu rekonstruisati ovo preduzeće.
Jedan od najvažnijih razloga zašto Vlada Republike Srbije ide na izmenu i dopunu Zakona o železnici jeste, pored ostalog i delimično usklađivanje sa direktivom Evropske zajednice, čiji je cilj uspostavljanje jedinstvenog, evropskog, železničkog prostora.
Postoji još jedan, dame i gospodo drugi veoma važan razlog zašto Vlada Republike Srbije se opredelila za donošenje Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o železnici, a to je neophodnost usklađivanja naših propisa iz oblasti železničkog saobraćaja sa odgovarajućim propisima EU.
Donošenje izmena i dopuna ovog Zakona o železnici, ostvariće se tri cilja. Prvo, poboljšanje efikasnosti železničkog sistema. Drugo, integrisanje železničkog sistema Republike Srbije u tržište transportnih usluga i treće, integrisanje srpskih železnica u železnički sistem EU.
Dame i gospodo narodni poslanici, bivši režim DS nije znao ili nije hteo, a biće da je i jedno i drugo, ići na restrukturisanje ovog železničkog preduzeća, o čemu su i danas govorili, što je dovelo do neusklađenosti sa železničkim sistemom EU. Time su doveli do toga da niti jedan investitor nije želeo da ulaže u zaostali sistem efikasne železnice. Posledice su drastične DS bivšeg režima u Železnicama Srbije, što je dovelo do toga da se zaobilazi Koridor 10, kao prirodno najpogodnijeg puta iz zapadne Evrope za Tursku i Bliski istok i skretanje tokova robe na alternativne pravce kroz Rumuniju i Bugarsku.
Rukovodstvo bivšeg DS režima umesto rekonstruisana Železnica Srbije provodilo je javašluk, korupciju i kriminal neviđenih razmera u Železnicama Srbije. Evo, samo nekih podataka, poštovani građani Srbije, poštovani narodni poslanici, nemojte se šokirati kada čujete ovih nekoliko podataka.
Prvo, bivše DS rukovodstvo Železnice Srbije potrošilo je 700.000 evra za gorivo i održavanje 103 automobila, naravno, poštovani građani, iz vaših džepova. Drugo, jedan bivši direktor bivšeg režima Železnice Srbije za jednu godinu potrošio je u svom restoranu 10 miliona dinara, opet, poštovani građani, iz vaših džepova. Treće, troškovi reprezentacije iznosili su za jednu godinu 106 miliona dinara, plus 20 miliona dinara u sopstvenim prostorijama.
Četvrto, generalni direktor bivšeg režima Železnice Srbije potrošio je u inostranstvu za jednu godinu 300.000 dinara za ručkove, opet iz džepova građana Republike Srbije. Peto, na sajamske i druge manifestacije potrošio je za jednu godinu 26 miliona dinara, opet iz džepova građana Republike Srbije. Na poklone za jednu godinu potrošeno je 26 miliona dinara, opet poštovani građani iz vaših džepova.
Sedmo, samo u 2012. godini bivši DS rukovodstvo u Železnicama Srbije potrošio je za dnevnice i službena putovanja preko 34 miliona dinara, opet poštovani građani, iz vaših džepova.
Osmo, samo u 2012. godini bivši DS sindikalno rukovodstvo Železnica Srbije potrošila je 50 miliona dinara za dnevnice u zemlji i 94.000 evra za dnevnice u inostranstvu, opet, poštovani građani, iz vaših džepova. I, konačno, predsednik sindikata Železnice Srbije za vreme bivšeg režima je samo za tri godine pored plate potrošio za dnevnice, verovali ili ne, 970.000 dinara i 20.000 evra za dnevnice u inostranstvu.
Gospodo iz bivšeg režima, zato niste išli u rekonstruisanje, jer vam je haos, javašluk odgovarao, u takvim situacijama ste vi lično najbolje prolazili. I na koncu, uništili ste našu prošlost, uništili ste našu sadašnjost, uništili ste budućnost dece naše, a da ste ostali na vlasti još samo jednu godinu, uništili bi i naše korene.
Pozivam vas, gospodo narodni poslanici, da u danu za glasanje date glas za ovaj zakon i za ostale zakone, pogotovo pozivam vas iz slabašne opozicije da i vi date svoj glas, jer ćete makar i na taj način, makar malo demonstrirati svoju privrženost modernizaciji Srbije, za koju se tako zdušno zalaže predsednik Vlade Republike Srbije gospodin Aleksandar Vučić, sva Vlada Republike Srbije, predsednik Republike, Tomislav Nikolić, većina narodnih poslanika u ovom visokom domu, a i najveći broj građana Republike Srbije. Hvala.

Poštovana predsednice, gospodine ministre Ljajiću, predlažem da se odbije amandman predlagača docenta, doktora Vladimira Pavićevića i gospodina Živkovića, zato što su uočene tehničke greške, u ovom slučaju zarezi koji se otklanjaju kroz pravno-tehničku redakciju teksta, iako je ona tačna, što ste i vi rekli.
Inače, sve njihove intervencije u Predlogu ovog Zakona o turizmu u obliku amandmana odnose se na tehničke detalje, kako ste videli, koji se inače u konačnoj pravno-tehničkoj redakciji otklanjaju. Šta nam to govori? Da i njih dvojica priznaju, gospodini ministre, da je ovaj Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o turizmu izuzetno dobar i valjan. To nam govori da će i oni u ovom viskom domu Narodne skupštine u danu za glasanje dati svoj glas za ovaj amandman i zakon u celini, ako se kojim slučajem nađu u ovom visokom domu kada bude glasanje, jer obično ih tada nema, pa ne glasaju ni za svoj amandman. Ja im na koncu preporučujem da možda zamene radna mesta. Bolje bi odgovarali pomoćniku lektora nego na funkciji narodnog poslanika.
I na koncu, kada je u pitanju 5. oktobar jedna rečenica. Gospoda nasuprot mene, pojedinci su palili ovu Skupštinu, a ja sam gasio kantom. Oni su mog i vašeg predsednika, gospodo narodni poslanici, izručili Hagu. Moja malenkost u vidu svedoka je branila tada, ne samo predsednika, već i državu Srbiju. Ostavimo to prošlosti i istoričarima, okrenimo se budućnosti, a istorija će dati svoj sud o tome.
Prema tome, predlažem da se amandman odbije, kao i svi budući amandmani u vidu pravno-tehničkih grešaka koje su zaista tačne, jer na koncu se daju pravno-tehničke ispravke prilikom štampanja zakona. Hvala.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, gospodine Bečiću, poštovani ministre dr Vujoviću sa saradnicima, poštovani narodni poslanici i poslanice, poštovani građani Republike Srbije, drago mi je što ministra dr Vujovića sa saradnicima često viđamo u ovom visokom domu, domu Narodne skupštine Republike Srbije. To pored ostalog govori o njegovoj aktivnosti i predanosti poslu, a i aktivnosti Ministarstva koje on vodi, kao i Vlade Republike Srbije u celini.
Pred nama su zakoni o izmenama i dopunama Zakona o PDV-u, republičkim administrativnim taksama, o hipoteci i zakona o potvrđivanju okvirnog sporazuma o zajmu između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije i o njemu želim samo nekoliko reči da kažem.
Ovaj Predlog zakona o potvrđivanju okvirnog sporazuma o zajmu između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije, kao i prethodna tri predloga zakona, ima svoje uporište, ne samo gospodo u Zakonu o budžetu Republike Srbije za 2015. godinu, nego ima i u ekspozeu predsednika Vlade Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića, kojeg je on podneo narodnim poslanicima u ovom visokom domu, Domu Narodne skupštine Republike Srbije 27. aprila, gospodnje 2014. godine.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije da se podsetimo, ekspoze predsednika Vlade Republike Srbije gospodina Aleksandra Vučića je najsveobuhvatniji, najprecizniji, najkonkretniji, najveći, 52 gusto kucane strane i najbolji od svih 72 prethodna ekspozea predsednika vlada od vremena prvog predsednika Vlade Srbije, Prote Mateje Nenadovića 1805. godine, do danas.
Gospodo narodni poslanici, na stranici 46. ekspozea, gospodin predsednik Vlade Republike Srbije Aleksandra Vučića, pored ostalog piše, citiram: „nastavak rekonstrukcije postojećih i izgradnja novih zatvorskih kapaciteta, preduslov je za dostizanje odgovarajućih standarda u oblasti zaštite ljudskih prava, i ispunjavanja uslova u pretpristupnim pregovorima, a u tom smislu nastaviće se izgradnja novih okružnih zatvora u Pančevu i Kragujevcu“, završen citat.
Gospodo, naravno, evo, ide i usvajanje ovog zakona za realizaciju projekta izgradnje i opremanja zatvora u Pančevu.
Poštovani građani Srbije, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, tako to radi naš predsednik Vlade i SNS, po sistemu, napisano, izgrađeno, ostvareno.
Ovim Predlogom zakona osiguravamo zajam u iznosu od 18 miliona evra, za delimično finansiranje projekta izgradnje i opreme zatvora u Pančevu. Realizacija ovog projekta biće aktivna podrška sprovođenju tri strategije i to; Strategiji za reformu sistema izvršenja zavodskih sankcija Ministarstva pravde Republike Srbije, drugo, Strategiji za smanjenje preopterećenosti smeštajnih kapaciteta u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija u Srbiji u vremenu 2010.–2015. godina, i treće, Strategiji razvoja sistema izvršenja krivičnih sankcija u Republici Srbiji do 2020. godine.
Poštovani narodni poslanici, postoje mnogi razlozi zašto se gradi Okružni zatvor u Pančevu. Ja neću o tome govoriti, a dozvolićete mi da navedem vrlo kratko u pet razloga. Prvo, sadašnji Okružni zatvor je nedovoljnog kapacitezta, drugo, lokacija se nalazi u centru grada Pančeva, treće, sadašnji objekt u kome se nalazi Okružni zatvor, verovali ili ne, sagrađen je u 19. veku, i od ogromnog je kulturno-istorijskog značaja, i četvrto, objekat se nalazi pod zaštitom države Republike Srbije i konačno peto, ne postoji mogućnost da se postojeći objekat dogradi ili proširi. Nova lokacija objekta, kako znate, biće udaljena od Pančeva sedam kilometara. Smeštajni kapaciteti zatvora biće 500 lica, od toga 200 lica koja su u istražnom postupku i 300 pravosnažno osuđenih lica. Ukupna površina zatvora iznosiće 15 hiljada metara kvadratnih.
Ono što je jako bitno izgradnja i opremanje ovog zatvora doprinosiće smanjenju svih oblika kriminala, i ne samo to, nego će približiti se standardima i izdražvanju kazne zatvora u Republici Srbiji, evropskim standardima, što je jako bitno.
Na kraju, pozivam vas gospodo narodni poslanici da u danu za glasanje glasate za ove zakone i izmene i dopune zakona, kao i predloge ovih zakona. Posebno pozivam vas iz slabašne opozicije, jer ćete bar malo, makar i na ovaj način demonstrirati svoju privrženost reformama koje će modernizovati našu zemlju za koju se zdušno zalaže i sprovodi predsednik Vlade Republike Srbije i čitava Vlada Republike Srbije, potpomognuti od strane predsednika države Tomislava Nikolića, a podržavaju ih i odaju priznanje svi relevantni evropski i svetski faktori.
Na kraju, dame i gospodo narodni poslanici, dajemo punu podršku predsedniku Vlade Republike Srbije gospodinu Aleksandru Vučiću i Vladi Republike Srbije u vođenju mudre miroljubive, civilizacijske, dostojanstvene po evropskim i svetskim standardima vanjske politike vodeći računa o našim državnim i nacionalnim interesima. Hvala.

Poštovana predsednice, smatram da je ovaj amandman jako interesantan, ali odmah na početku da kažem da ga treba odbiti, pošto predlaže da se Zakon o udžbenicima zove zakon o udžbenicima za osnovnu i srednju školu. Dakle, potpuno je prethodna koleginica u pravu, pod Zakon o udžbenicima podrazumeva se i osnovni didaktički materijal u predškolskim ustanovama itd. Međutim, ovo što je ministar rekao, to je potpuno tačno. U visokoškolskom obrazovanju na univerzitetima, odnosno fakultetima ne daju se samo udžbenici, daje se literatura i ona nije ograničena. Prema tome, ovde bi ograničili čak literaturu na visokoškolskim ustanovama, što nije u skladu sa akademskom čestitosti i sa odgovornosti.
Prema tome, predlažem da se amandman odbije i prosto sam začuđen da je došao predlog amandmana od docenta jednog fakulteta, jer to je profesorima, docentima i stručnim saradnicima na fakultetima potpuno jasno. Dakle, ne vidim nijedan razlog da se prihvati amandman, već naprotiv, predlažem da se odbije i smatram da je Vlada, tj. Ministarstvo korektno obavilo posao. Hvala.

Uvažena predsednice, dozvolite mi da se osvrnem na prvi deo i drugi deo ovog amandmana. Mislim da nam je svima jasna reč šta znači – u pravilu i reč – može. „U pravilu“ bi značilo da više treba, a „može“ da manje treba.
„U pravilu“ se podrazumeva reč – po pravilu ili u pravilu, da znači, vidim da opozicija malo negoduje, ali mogu slobodno rečnik da uzmu i pogledaju malo reči. Ako je cilj što je predlagač zakona i rekao da se motiviše izdavaštvo, onda ima logike da ostane kao što i Vlada predlaže reč – u pravilu, a ne – može. „Može“ znači i da ne mora.
Drugi deo, prosto me začuđuje da je predlagač amandmana stavio zadatke nastave da udžbenik na neki način treba da motiviše.
Molim vas, materijalni zadatak je znanje, funkcionalni zadatak nastave kao drugi, jednako bitan, važan, jeste razvijanje kritičkog i funkcionalnog, kako god hoćete, mišljenja. I treće – vaspitni zadatak.
To svaki nastavnik, učitelj, prosvetni radnik i učenik čak u osnovnoj školi zna i nema razloga to stavljati ovde. Oni koji pišu, stvaraju udžbenike, moraju poznavati, ne samo zadatke nastave, već moraju poznavati kako se piše udžbenik, a za vašu informaciju, gospodo narodni poslanici, poštovani roditelji, postoji bar kod mene na popisu jedno deset monografija o pisanju udžbenika. Nije to tako jednostavno kao što neki narodni poslanici misle, već je jako složen zadatak.
Stavljati u ovaj zakonski predlog zadatke nastave, van svake je pameti.
Zato predlažem da se amandman odbije.

Izvinjavam se što ponovo uzimam reč, ali dozvolite ipak da kažem i da ponovim još jednom.
Nastava ima tri osnovna zadatka: materijalni – znanje, funkcionalni – razvijanje razmišljanja i vaspitni. Valjda nam je svima toliko jasno, bar koji smo vezani za proces vaspitanja i obrazovanja. Jasno je to i učenicima koji nas sada slušaju i nastavnicima koji nas gledaju.
Udžbenik je jedno od nastavnih sredstava, mnogobrojnih. Kako se udžbenik piše postoje mnoge monografije i pravila kod raspisivanje tendera kod Zavoda za unapređivanje vaspitanja i obrazovanja. Tačno su određene stavke kako se to radi. Nema potrebe ovde zadatke nastave stavljati u ovaj zakonski predlog. Ispada, verovali ili ne, smešno.
Od nastavnika, ovo što kolega akademik reče, zavisi kako on podstiče kritičko razvijanje. Dakle, tu je u pitanju, hajde da kažemo, obučenost samog nastavnika, njegova aktuelnost, itd. Prema tome, ne vidim ni jedan razlog da zadatke nastave pretačemo u ovaj zakonski predlog. Mislim da je Ministarstvo to dobro ocenilo. Valjda, kao i prvi stav, u pravilu i može, pa pravnici ste, molim vas, znate šta znači „u pravilu“ i „može“. Mislim da nema ni jednog razloga da amandman prihvatimo. Hvala lepo.

Poštovana predsednice, slažem se sa gospodinom Orlićem, da treba da odbijemo ovaj amandman iz više razloga.
U prvom redu iz prostog razloga što se termin vaspitanja i obrazovanja odnosi ne kvalitetno na dobro, ne odnosi se na loše. To je opšte poznato u pedagogiji. Dakle, iz tog razloga i što se tiče ove akademske čestitosti, to je zaista postalo šaljivo, s tim više što je to jedna od osnovnih karakteristika svakog univerzitetskog profesora i svakog prosvetnog radnika.
Na studijama pedagogije na filozofskim fakultetima, a i ostalim grupama, pa i grupu od kojih prethodni govornik studirao i u zajedničkim programskim osnovama iz pedagogije stoji lik nastavnika. Prva nastavna jedinica koja se na fakultetu…

Evo o amandmanu. Zaista je dovedeno i dovodim u vezu sa amandmanom. Prva nastavna jedinica jeste akademska nastavnička čestitost, a u rečniku – česti znači moralno čist i za svakog prosvetnog radnika se kaže u pedagogiji da mu mora biti moralno čist. I u statutima, znači statutima fakulteta stoji, to je jedan od osnovnih principa. Hvala

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, samo da podržim gospodina Radojevića i da smatram da je sasvim u redu. Vidite iz kog razloga, neko može imati 40 godina radnog staža, a ne može imati možda nema ni godinu jednog radnog iskustva.
Radni staž i radno iskustvo nije isto. Neko sa dve godine radnog iskustva može i dati bolji kvalitet, nego onaj sa 40 godina, jer ovaj sa iskustvom je kreativan u svom poslu i kako reče i gospodin Radojević, je li, i daje određeni doprinos u nauci, itd.
Kad kaže jedan učitelj – ja sam dobar učitelj jer imam 40 godina radnog staža, a ja bih mu odgovorio – možda imate 40 godina radnog staža, ali imate možda dve godine radnog iskustva, jer je ponavljanje prve 39 bilo, ako nije kreativno ništa dao.
Prema tome, ovo što je Ministarstvo i Vlada predložila, mislim, da je sasvim u redu i treba ga prihvatiti. Hvala lepo.

Poštovani predsedavajući, samo da kažem da ima razloga da odbijemo ovaj amandman. Mislim da se nismo razumeli.
Lista ocenjivača ocenjuje udžbenika na bazi standarda. Reč je na standardima. Znači, standarda na osnovu kojih se pišu udžbenici, a nećete valjda reći da čovek i sa dve godine iskustva ili kako reče jedna od prethodnih narodnih poslanica da iskustvo ne znači što i radni staž, a može čovek imati i dve godine radnog staža, nazovite ga tako i 10 iskustva, i obrnuto.
Drugo, dajmo podršku mlađim generacijama, da i oni budu članovi liste ocenjivača, mladi ljudi, jer biće tu onih i sa 10 i 15 godina radnog iskustva ili radnog staža, kako hoćete, ali nema razloga da među njima bude i sa dve godine, koji ima određeno iskustvo i određene reference naučne, itd. Zašto se bojimo mlađih generacija? Zašto mi u godinama koji smo se bojimo mlađih generacija? Možda mislimo da će svet posle nas da propadne. Dajmo šansu pojedincima unutar ti komisija. Iz ovih razloga, gospodine potpredsedniče, smatram da amandman treba odbiti i da su Ministarstvo i Vlada na pravom putu.

Evo, gospodine predsedavajući, predlažem da se ne usvoji ovaj amandman. Ujedno i da, što se tiče, da odgovorim gospodinu u jednoj rečenici, docentu. Didaktika poznaje 12 didaktičkih principa. Jedan od njih jeste i moralni princip. Evo, sa ovim odgovaram, to zna svaki naš prosvetni radnik i taj moralni princip, jeste, sadrži pored ostaloga i moralno delovanje, pa čak i ovog plagijata o kojima se govori. Prema tome, nije potrebno posebno naglašavati o tome više. Hvala.

Poštovani potpredsedniče Bečiću, mislim da amandman treba odbiti.
U uvodnom delu dozvolite da jedan demant kažem i na uvrede koje su pale na račun gospodina ministra. Samo prenesite gospodinu Veselinoviću da nije tačno…

Govoriću o amandmanu i neću izaći sigurno iz kruga onoga što nije vezano za amandman, a dozvolite radi istine i pravde, jer je oblatan ovde gospodin ministar i tražila se njegova ostavka.
Nije tačno da treba da podnese ostavku i nije tačno da nije ništa učinjeno. Nabrojaću sedam elemenata koje je, ako dozvolite, gospodine potpredsedniče i ako slušate šta govorim uopšte sada, gospodin ministar učinio, a rečeno je da nije.

Meni je žao što vi mene ne slušate.