Što se tiče amandmana…

Vidite kako su nervozni. Čim im čovek spomene nešto što je istina, odmah se unervoze.

Još uvek nisam završio gospodine Pavićeviću, ali ne smeta mi da stojite.

Dakle, gospodine Bečiću, hvala vam, ali mene od gospodina Živkovića ne morate da branite. Veću hrabrost čovek mora da ima da bude na koncertu koji organizuju Crvene beretke, nego da dobacuje jednom narodnom poslaniku, tako da slobodno ga pustite neka dobacuje.

Gospodine Sertiću, evo da vam kažem još jedanput, imate punu podršku poslaničke grupe SNS. Zakon o ulaganjima je dobar. Ono što mogu da kažem to je da sam se lično uverio, vi to kao ministar privrede vrlo dobro znate, da ste uvek bili na raspolaganju lokalnim samoupravama kada je u pitanju pomoć Vlade Republike Srbije u realizaciji infrastrukturnih, investicionih i drugih projekata koji su značajni za sve opštine i gradove u Republici Srbiji. Uvek ste na raspolaganju, uvek se pristojno javite na telefon. Ja to moram da kažem i javno. Imaćete našu punu podršku da se ovaj zakon donese, a uopšte ne moraju da vas plaše ovi hrabri junaci iz bivšeg režima i sadašnje vlasti u Vojvodini. Jedino što im je preostalo to je da lažu, to je da vređaju, to je da dobacuju, da iznose neistine i da se pozivaju na nešto što u zakonu ne piše.

Dakle, poštujem ja i Sašu Jankovića i Rodoljuba Šabića i gospođu Tatjanu Babić i svaka njima čast, ali svako neka od njih radi svoj posao. Nisu oni nikakva nezavisna regulatorna tela, oni su državni organi. Svaki državni organ je omeđen nadležnostima koje mu daje zakon.

Postoji Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije i kada u Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije bude pisalo da je to državni organ koji je između ostalog nadležan da plaši građane Vladom Republike Srbije, kao baukom, koji će navodno da donese korupciju u našu privredu, ja ću poštovati ovo što kažu gospoda iz vlasti u Vojvodini, ali do tada imam pravo da branim pravni poredak Republike Srbije i da kažem svoje mišljenje i mišljenje SNS o ovom zakonu i o svim drugim zakonima koju su u vezi sa Zakonom o ulaganju.

Gospodin Dejan Nikolić je rekao da se javlja zbog pominjanja Bojana Pajtića, predsednika stranke, ali gospodine Nikoliću treba da kažete i zbog pominjanja imena Bojana Pajtića kao predsednika, ne samo DS-a, nego predsednika Pokrajinske vlade, predsednika Upravnog odbora Fonda za kapitalna ulaganja i predsednika Nadzornog odbora Razvojnog fonda Vojvodine. Dakle, to su mu sve funkcije. Nema on samo jednu funkciju, već ima četiri funkcije.

Vi kažete – 20 hiljada radnih sati. Vi imate milione neradnih sati i zahvaljujući tim neradnim satima i umesto da ste radili, vi ste pljačkali.

Pominjete nekakve semafore, mislite na semafore u Novom Sadu. Sada vas pitam, gospodine Nikoliću, da li je i jedno dete zaplakalo zbog tog semafora u Novom Sadu, a koliko dece, dece ometene u razvoju je ostalo bez adekvatnog smeštaja zato što su Bojan Pajtić, Momčilo Milović, Dušan Elezović pokrali pare. To vam kažem otvoreno – pokrali pare iz Fonda za kapitalna ulaganja, novac koji je bio namenjen za Novi Bečej, za tzv. Dvorac Heterlend, gde su trebala da budu smeštena deca ometena u razvoju. Idite, gospodo, u Novi Bečej, pogledajte kako izgleda objekat u koji su navodno uloženi milioni evra. Izgleda isto kao pre 10 godina. Jednog jedinog dinara niste uložili i vi imate hrabrosti da pričate o nekim of-šor kompanijama.

Pitajte gospodina Bojana Pajtića koliko stanova u Novom Sadu ima Dušan Elezović, koji je bio konobar pre nego što je počeo da se bavi politikom, a ovde zamerate Igoru Bečiću zato što je navodno vozio autobus. Gospodine Bečiću, da li imate 34 stana u Novom Sadu? Nemate. Odakle vama toliki stanovi i bez of-šor kompanija, i bez Bugarske i bez ne znam ja čega? Imate, zavukli ste ruku u džep Fonda za kapitalna ulaganja…(isključen mikrofon.)

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine Bečiću, ja poštujem legitimno pravo poslanika vlasti iz Vojvodine da brane svoju stranku i da brane svog lidera, ali dopustite i nama iz SNS da branimo politiku Vlade.

Što se tiče izjednačavanja domaćih i stranih investitora, naravno da SNS to podržava i pozdravlja.

Moram da kažem da nisu u pravu neke moje kolege koje kažu da su ljudi iz DS svojevremeno protežirali isključivo strane investitore.

Oni su, gospodine Bečiću, protežirali, odnosno davali poslove i nekim domaćim investitorima.

Ali, šta je problem? Domaći investitor je uzeo pare, ali nije završio posao. I evo, ako mi dopustite, ja ću to da pokažem da vide građani Srbije da ne ispadne da iznosim neistine.

Evo, to je taj čuveni dvorac Heterlend u Novom Bečeju. Pogledajte kako izgleda. Evo, pogledajte, gospodine ministre. Znači, nema pola krova, nema ni jednog jedinog prozora, kuća ili dvorac, kako ga nazivaju, izgleda kao da su u njega upali Mongoli u 13. veku i odneli sve živo što je u tom dvorcu bilo.

Evo, vam slike gde su trebala da budu smeštena deca ometena u razvoju. Evo, gospodine ministre, to vam govore ljudi koji kažu da su za sebe da su pošteni, da su za transparentnost, za izjednačavanje domaćih i stranih investitora. Kažite mi koje dete može da bude smešteno u jednom ovakvom objektu?

Ko je bio izvođač radova? Domaća firma, gospodine ministre. Evo, pogledajte, čak su bili toliko, da kažem, politički, hajde da ne upotrebim neku tešku reč, ali nedovoljno pametni, pa su stavili i tablu na kojoj piše ko je izvođač radova. Firma „Gardi“ d.o.o iz Novog Sada.

Sada, gospodine ministre, ja sada da sam na vašem mestu npr, ja bih sada pitao gospodu iz vlasti u Vojvodini da li mogu da nam pokažu ugovore, pošto stalno pričaju o nekim ugovorima, te, pokažite nam ugovor za JAT, te pokažite nam ugovor za „Beograd na vodi“. Evo mnogo manji posao, i na kraju krajeva human posao da se smeste deca ometena u razvoju.

Da sam na vašem mestu, ja bih sada npr. pitao gospodina Bojana Pajtića i njegove ovde advokate, kojih doduše nema mnogo, razbežali su se, da nam pokažu ugovor koji je zaključen…

(Gordana Čomić, s mesta: Ovo ne može.)

Gospođo Čomić, nemojte mnogo da se nervirate.

Upućujem samo dobronameran savet.

Dakle, da nam DS pokaže ugovor koji je zaključen između Fonda za kapitalna ulaganja i preduzeća „Gardi“ d.o.o. iz Novog Sada, čiji je vlasnik i odgovorno lice Igor Reba.

Taj Igor Reba i njegov „Gardi“ su trebali da izvrše sanaciju ove kuće u Novom Bečeju gde su trebala da budu smeštena deca ometena u razvoju.

Po informacijama koje ja imam, a voleo bih da mi DS, a verujem i vi gospodine ministre, pokažu taj ugovor, da li je privrednom društvu „Gardi“ d.o.o. iz Novog Sada, a tablu sa nazivom te firme sam vam pokazao, dakle slika ne laže, pribavljena protiv-pravna imovinska korist od 61 milion 722 hiljade dinara…

(Balša Božović, s mesta: To je Vučićev kum.)

A Igoru Rebi, 12 miliona 877 hiljada dinara.

A opštini Novi Bečej gde se nalazi ta kuća u kojoj su trebala da budu smeštena deca ometena u razvoju je pričinjena materijalna šteta u iznosu od 112 miliona dinara.

Objekat je trebao da bude završen još 2013. godine. Pokažite gospodo iz DS ugovor zaključen između Fonda za kapitalna ulaganja Vojvodine i preduzeća, domaćeg preduzeća, dakle tu skidam kapu, domaće preduzeće, samo je problem što je malo više zavuklo ruku u džep građana Vojvodine. Dakle, pokažite ugovor između Fonda i ovog preduzeća d.o.o. „Gardi“ iz Novog Sada, pa da vidimo ko je odgovoran, zašto nisu deca smeštena u ovom objektu bez krova, bez prozora, koji samo što se nije srušio i gde su otišle pare iz Fonda za kapitalna ulaganja i gde su otišle pare iz budžeta opštine Novi Bečej.

Ja ću vas pitati još za nekoliko ugovora koji su zaključeni pod pokroviteljstvom Bojana Pajtića, „vojvode od poligrafa“, pa ćemo da vidimo onda šta to krije DS i kako su se kupovale nekretnine u Novom Sadu, kako su se kupovali ugovori u Erdeviku, kako su se fiktivno na tuđa imena registrovale, na primer, vinarije, itd. Kako su se finansirali pokrajinski, lokalni, republički izvori iz Fonda za kapitalna ulaganja, iz Razvojnog fonda Vojvodine, pa „pola pije, pola Šarcu daje“, malo DS, malo meni, malo kumu, pa se malo kupi džip, pa se malo kupi stan, pa se malo kupi vinarija, pa se malo kupi vinograd, itd.

Dakle, tražite vi slobodno sve ugovore od Vlade, ali evo ja vas sada pitam, kada ćete vi da pokažete ugovore gde je potpisnik bio, na primer, Bojan Pajtić, Momčilo Milović, Nebojša Malenković, više ih se sve i ne sećam ko je sve bio u tom, kako bi rekli braća Hrvati, toj „kriminalnoj udruzi“.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine Bečiću, mom kolegi Nikoliću očigledno neke stvari nisu jasne, pa evo, dozvolite da ih ja malo razjasnim, ako mogu, vezano za poslovanje njegovog partijskog šefa.

Ova čuvena firma „Gardi“ D.O.O. iz Novog Sada, koja je trebalo da sanira objekat za decu ometenu u razvoju vam je, gospodine Nikoliću…

Samo ga obaveštavam. Mogu da obavestim i vas, gospodine Bečiću. „Gardi“ D.O.O., preduzeće za projektovanje, inženjering, urbanističko projektovanje i dizajn, Temerinska 102, broj zaposlenih, gospodine Sertiću, broj zaposlenih jedan, jedan jedini. Sada se mi čudimo zašto nije završen dvorac Heterlend u Novom Bečeju. Pa, ko da ga završi sa jednim zaposlenim? Ali, zato je čovek uzeo pare.

Šta je još uradio? Evo, gospodine Nikoliću, ako vi ne znate, pitajte vašeg partijskog šefa da vam pokaže ugovor zaključen između ovog preduzeća „Gardi“ D.O.O. iz Novog Sada i bivšeg direktora Fonda za kapitalna ulaganja Momčila Milovića, pri čemu je „Gardi“ prodala stan Momčilu Miloviću površine 78 kvadrata u Novom Sadu, u ulici Bulevar Oslobođenja 82. Stan je kupljen 3. septembra 2007. godine, gospodine Bečiću, po ceni od 16,5 miliona dinara, a rok za isplatu kupoprodajne cene bio je po ugovoru 31. decembar 2007. godine.

Po knjigovodstvenom stanju, na dan 31. jula 2013. godine, 2013. godina je inače godina kada je trebalo da bude završen objekat u Novom Bečeju, na kartici kupaca, fizičkih lica, privrednog društva „Gardi“, na kontu 2.02.1, komitent 1.07.70 Milović Momčilo duguje 2.175.000 dinara. Šta je čudno?

Gospodine Nikoliću pitajte vašeg partijskog šefa. Sa plaćanjem kupoprodajne cene stana Momčilo Milović prestaje u vreme kada počinje angažovanje privrednog društva „Gardi“ na poslovima izvođenja radova koje finansira Fond za kapitalno ulaganje AP Vojvodine. Šta vam ovde nije jasno?

Kako ljudi da tuže one koji su vam kupovali stanove iz para Fonda za kapitalna ulaganja? Ko tu protiv koga da vodi spor? Koza da čuva kupus. Nemojte da zasmejavate građane Vojvodine. Vi ne živite u Vojvodini. Ja vam zbog toga skidam deo odgovornosti. Vi verovatno i ne znate za sve ove mahinacije, ali verujte mi, ja ću nastaviti sa traženjem ugovora koje je zaključio Fond za kapitalna ulaganja, a predsednik upravnog odbora je Bojan Pajtić, pa ćete da vidite…

… da ste sami sebe doveli u poziciju, što bi rekli Latini, advocatus diaboli, đavoljeg advokata. Branite nešto što ni Sveti Petar ne može da odbrani.

Hvala vam, gospodine Bečiću.

Gospodin Pavićević ne propušta priliku da upućuje ovako da kažem, „otrovne političke strelice“ na račun poslaničke grupe SNS.

Evo, ja sam u trećem mandatu narodni poslanik i verujte mi, gospodine ministre, prvi put čujem da neko podnosi amandman na slovna mesta. Ali, evo, izgleda da je i to moguće. To podnošenje amandmana na slovna mesta me je podsetilo na jednog arapskog filozofa koji se zvao Alfa Rabi, za koga kažu da je bio veliki zaljubljenih u Aristotelovu filozofiju i u Aristotelova dela, kažu da je taj Alfa Rabi Aristotelovu poetiku pročitao 40 puta, a čuveno Aristotelovo delo „Politika“ 200 puta, i da pri tome nije osetio nikakvu prezasićenost.

Onda je čuveni nemački filozof Hegel iz 19 veka u svom stilu napisao jednu lakonsku rečenicu za tog arapskog filozofa koja kaže: „Mora da je imao dobar želudac“.

Verujte mi za ovakve amandmane gde se podnose amandmani na slovna mesta verujem da moje kolege iz poslaničke grupe SNS, a i vi gospodine ministre, morate da imate dobar želudac.

Dame i gospodo narodni poslanici, povređen je član 107. našeg Poslovnika. Pored toga što, naravno, u politici morate da imate malo i prepotencije, a ponekad i ljubavi prema različitim evropskim liderima za koje priznajete da su vam uzori, doduše, malo su grčki, malo su kubanski, pa su onda britanski, znate, morate da imate malo i pravničkog znanja.
Čudi me da gospodin Stefanović ne zna da „Telekom“ nije javno preduzeće, da „Elektroprivreda Srbije“ nije javno preduzeće. Što bi rekla njegova uvažena koleginica i ministarka u senci, ne znam da li za odbranu ili za neke druge poslove, gospođa Gordana Čomić, to je ona meni govorila kada je predsedavala sednicama Narodne skupštine, ja upućujem gospodina Stefanovića, pored toga što čita knjige o Če Gevari, Ciprasu i britanskim laburistima, da malo uzme, na primer, Zakon o privrednim društvima i da uzme Zakon o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa. Tako će, na primer, u Zakonu o privrednim društvima da pročita koji sve oblici privrednih društava u Srbiji postoje i onda će videti da „Telekom“ i „Elektroprivreda Srbije“, o kojima je govorio i za koje roni krokodilske suze, nisu nikakva javna preduzeća nego potpadaju pod odredbe Zakona o privrednim društvima.
Dakle, „Elektroprivreda Srbije“ i „Telekom“ su privredna društva, a nisu javna preduzeća. A inače, ta javna preduzeća koja su nam preostala, Demokratska stranka je upropastila do te mere da jednostavno situacija u tim javnim preduzećima ne može da bude gora.

Završavam.
Vlada Srbije je bila prinuđena da preduzima teške i bolne mere ne bi li sačuvala ono što…

Zahvaljujem, gospođo predsednice. Zaista nisam imao nameru da kolegu Petrića prekinem u njegovom izlaganju.
Reklamiram član 108. Želim da kažem da je Srbija danas ostvarila veliku pobedu. Politika Vlade Republike Srbije je danas trijumfovala na najbolji mogući način. Odblokirana je granica sa Hrvatskom i pokazalo se da je politika Aleksandra Vučića i Vlade Republike Srbije dala rezultate. Pokazali smo da možemo, da umemo da na najbolji mogući način odbranimo državne i nacionalne interese, da odbranimo interese srpske privrede, da odbranimo interese srpske države, ali tako da nas ovoga puta Evropa u tome u potpunosti podržava.
Želim da pozovem sve građane Republike Srbije da večeras u 21,00 čas gledaju konferenciju za novinare predsednika Vlade Republike Srbije Aleksandra Vučića i da se svi zajedno radujemo našoj zajedničkoj pobedi. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine ministre, ja se apsolutno slažem sa vašim obrazloženjem zašto ste odbili amandman gospodina Janka Veselinovića.
Ono što mi nije do kraja jasno, a kada je reč o intencijama podnosioca ovog amandmana, da li se on zalaže za etatizaciju univerziteta, odnosno visoko školskih ustanova ili se zalaže za afirmaciju principa autonomije univerziteta.
Moje mišljenje je da je predlogom zakona, koji ste vi obrazlagali, Vlada išla za tim da se afirmiše princip autonomije univerziteta, odnosno da se afirmiše princip autonomije visoko školskih ustanova.
Taj princip, između ostalog, podrazumeva i pravo koje do sada nije postojalo, dakle pravo samih visoko školskih ustanova da odrede broj ispitnih rokova.
Ja mislim da je to potpuno u redu. Time je autonomija univerziteta, da kažem, zaokružena u potpunosti.
Postavlja se pitanje – zašto bi uopšte država intervenisala u ovu materiju broja ispitnih rokova.
Dakle, ja ne vidim ni jedan razlog da se zakonom propisuje broj ispitnih rokova. Ako bismo išli tom logikom da se zakonom propisuje broj ispitnih rokova, kao što je sada slučaj, formalno-pravno je to moguće, nije sporno, ali ako bismo tom logikom da se zakonom propisuje broj ispitnih rokova, onda bismo zakonom mogli da propišemo i npr. broj studenata, koji svaki fakultet može da upiše, bilo budžetski, bilo samofinansirajući.
Onda bi se postavilo pitanje - gde bi nas to sve odvelo i šta bi ostalo od te autonomije univerziteta, za koju valjda svaki onaj, ko je nekad bio student, ili ko još uvek radi na univerzitetu i koji ima neke emocije prema univerzitetu, za taj princip treba da se zalaže?
Ono što mislim da je dobro u ovom rešenju, to je da će sada fakulteti, odnosno univerziteti, odnosno ja bih voleo da to tako bude, da kada je reč o broju ispitnih rokova, da se pred početak svake školske godine dogovaraju sa studentskim udruženjima, koja postoje na svakom univerzitetu, odnosno na svakom fakultetu, o tome koji je optimalan broj ispitnih rokova za tu školsku godinu.
Onda ćemo upravo da izbegnemo ovu situaciju o kojoj je govorio gospodin Veselinović, a to je da imamo, možda je teško reći, proteste studenata, ali neko nezadovoljstvo sa brojem ispitnih rokova.
Dakle, kada se univerziteti, odnosno fakulteti, tj. rukovodstvo univerziteta odnosno fakulteta, dogovore sa reprezentativnim udruženjima studenata o broju ispitnih rokova, onda ćemo, ja sam siguran potpuno da izbegnemo masovno nezadovoljstvo studenata sa brojem ispitnih rokova.
Naravno uvek će biti pojedinačnih slučajeva studenata koji su nezadovoljni brojem ispitnih rokova, ali nekog masovnog nezadovoljstva sigurno neće da bude.
Dalje, mislim da je ovo rešenje iz Predloga zakona dobro i zbog toga što se neguju specifičnosti pojedinih visoko školskih ustanova.
Dakle, nije isto kada imate visoko školsku ustanovu koja se bavi društvenim naukama, koja se bavi prirodno-matematičkim naukama, tehničkim naukama, medicinskim naukama itd.
Gospodin Veselinović je govorio o tome da treba postoji dualno obrazovanje i na univerzitetima. Treba da postoji, ali činjenica je da mi do sada taj princip dualnog obrazovanja, kada je u pitanju visoko-školski sistem u Republici Srbiji, nismo implementirali do kraja.
Da budemo potpuno iskreni, i gospodin Veselinović i ja, obojica smo pravnici, obojica smo završili, ako se ne varam isti pravni fakultet, pa nismo nešto mnogo praktikovali praktičnu nastavu ni on ni ja.
Ja mogu da kažem u svoje ime, vrlo malo jesam, ali čini mi se ne baš u nekoj velikoj meri.
Mislim da bi upravo ovakvo određivanje broja ispitnih rokova išlo za tim da se omogući studentima da imaju mnogo više praktične nastave nego što je to do sada bio slučaj.
Potpuno se slažem sa tim da studenti treba da pored teorijskog obrazovanja, da im se ostavi dovoljno prostora i za praktičnu nastavu, ali mislim da rešenje iz Predloga zakona, takvom dualnom visokom obrazovanju apsolutno ne stoji na putu.
Još jedna stvar, i time ću da završim. Rešenje iz Predloga zakona je dobro i zbog toga što imamo, u poslednjih nekoliko godina, sve veći broj studenata koji jednostavno ne žele da budu na teret svojih roditelja.
Ima mnogo vredne i pametne dece koja se školuju na našim univerzitetima i na našim fakultetima, bez obzira da li su državni ili su privatni, koji rade, koji su u radnom odnosu i koji će sada lakše moći svoje obaveze na univerzitetima, odnosno fakultetima, pa i kada je u pitanju polaganje ispita da usklađuju sa svojim, uslovno rečeno, vannastavnim obavezama.
Naravno, ja zaista, bez ikakve namere ne ulazim u dnevnu političku polemiku sa gospodinom Veselinovićem, oko toga smanjili ste plate, penzije, kako će jadni studenti itd.
Ono što su moja iskustva, to je da ima mnogo studenata koji se sami bore i da završe fakultet, a istovremeno da uz fakultet obezbede i neka novčana sredstva, odnosno da obezbede sami, ako su npr. u poziciji samofinansirajućih studenata da obezbede finansijska sredstva iz kojih će se školovati. I nisu na teretu svojih roditelja.
Ima, naravno, i one razmažene dece koja očekuju, ne samo da im roditelji daju novac nego da maltene umesto njih završe fakultete, ali takve razmažene dece uvek je bilo i uvek će biti.
Ono što mene ohrabruje to je da ima mnogo studenata koji se zaista lavovski sami bore i da završe fakultet a istovremeno i da uz fakultet se radno angažuju i da na taj način obezbede sredstva i za svoje školovanje i za džeparac i za plaćanje stana itd. itd.
Dakle, mislim da je ovo rešenje dobro iz čitavog niza razloga i dobro je što niste prihvatili amandman gospodina Veselinovića i što ste ostali dosledni u odbrani ovog principa autonomije univerziteta, jer ponavljam još jedanput, omogućavanje univerzitetima odnosno fakultetima da sami odredbe broj ispitnih rokova.
Ja pretpostavljam i želim da se to desi u dogovoru sa studentskim udruženjima. Mi ćemo tu građevinu koja se zove jedan autonoman i slobodan univerzitet, da završimo do kraja.