Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine predsedniče, želim da informišem narodnog poslanika, na kraju krajeva i sve narodne poslanike i građane Srbije, da je danas u 10.00 časova zasedao Republički štab za vanredne situacije. Komandant štaba je ministar unutrašnjih poslova Bratislav Gašić. Republički štab za vanredne situacije je doneo sledeći zaključak.
Nalaže se Institutu za javno zdravlje Republike Srbije Dr Milan Jovanović Batut i Ministarstvu zaštite životne sredine da izvrše: 1) kontrolu kvaliteta vazduha na području Niša, Pirota i Bele Palanke i obavesti nadležne organe i građane ovih gradova i opštine o rezultatu izvršene analize, 2) kontrolu vode za piće u Nišu, Pirotu i Beloj Palanci i obaveste nadležne organe i građane ovih gradova o rezultatu izvršene analize, 3) kontrolu kvaliteta vode u vodotocima koji se nalaze u blizini i nizvodno od mesta akcidenta i o tome obaveste nadležne organe, 4) stalno praćenje stanja i preduzimanje neophodnih mera na terenu zahvaćenom akcidentom sa aspekta ugroženosti zdravlja ljudi od akcidenta vezanog za curenje amonijaka u Niši, Pirotu i Beloj Palanci, 5) redovno i o svakoj promeni informiše Ministarstvo unutrašnjih poslova, Sektor za vanredne situacije.
Nalaže se Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture da izvrši proveru stanja infrastrukture u železničkom saobraćaju sa aspekta bezbednosti učesnika transporta opasnih roba i preduzme neophodne mere za sprečavanje daljeg širenja zagađenja.
Nalaže se gradskim štabovima za vanredne situacije Niša i Pirota i Opštinskom štabu za vanredne situacije opštine Bela Palanka da u saradnji sa organizacionim jedinicama Sektora za vanredne situacije na svojoj teritoriji rukovode i koordiniraju aktivnostima na terenu, angažuju sve potrebne subjekte i snage sistema, obaveštavaju građane preko sredstava za javno informisanje o postupanju, o kvalitetu vode i vazduha, kao i ostalim informacijama od značaja za zaštitu i spasavanje.
Još jedna informacija. Navedeni ministri ne mogu sada da se stvore u Narodnoj skupštini zato što su i Goran Vesić i gospođa Danica Grujičić i Bratislav Gašić i Irena Vujović trenutno u Pirotu i postupaju po zaključku Republičkog štaba za vanredne situacije.
Moram da iznesem jedan svoj utisak. Ako se sećate 2015. godine kada je pao onaj helikopter kojim je trebalo da se spasi beba iz Novog Pazara koja je bila teško bolesna i da se preveze na VMA. Takođe se desio jedan akcident, helikopter se nažalost srušio i članovi posade i beba su poginuli. Danima, mesecima i godinama ovde u Narodnoj skupštini pojedini poslanici su prosto pokušali da politički profitiraju na smrti tih ljudi, kao da je neko iz Vlade Srbije koji je naložio podizanje helikoptera da bi se spasio život bolesne bebe želeo da se helikopter sruši. Tako imate i sad.
Da li je Bratislav Gašić? Da li je ministarka zdravlja? Da li je ministarka za zaštitu životne sredine? Da li je bilo ko iz Vlade Srbije? Da li je bilo ko od narodnih poslanika? Pa, na kraju krajeva, da li je bilo ko od vas iz opozicije želeo da se desi ovaj akcident? Naravno da nije. Sama reč kaže – akcident, dakle jedan nesrećan slučaj. Kao što vidite Vlada Srbije i Republički štab za vanredne situacije su odmah preduzeli sve zakonom propisane mere
U suštini vas baš briga za akcident. Nije vama stalo da posledica, nego hajde da još jednu temu, još jednu nesreću, još jednu nevolju koja je zadesila ovaj deo Republike Srbije iskoristimo ovde u parlamentu za sticanje neke jeftine političke koristi. Sad se pojavi narodni poslanik posle skoro dva sata od održane sednice Republičkog štaba za vanredne situacije i kaže – slušajte vi, gospodine Orloviću, hitno da se zakaže vanredna sednica. Zakazana sednica, preduzete mere, svi ministri su na terenu rade svoj posao, ali vas samo molim, nemojte da se radujete i ono što vam je rekao gospodin Jovanov, potpuno je u pravu, nemojte da se radujete i nemojte da profitirate na nesreći, na smrti, na tragediji koju su doživeli neki ljudi.
Ovo niko nije želeo. Ovo je jedan vanredni događaj. Preduzeli smo kao Vlada i Republički štab za vanredne situacije, zajedno sa organima Niša, Pirota i Bele Palanke, apsolutno sve mere da se spreče dalje posledice ovog akcidenta.
Prema tome, gospodin Orliću nemate potrebu da zakazujete nikakvu sednicu Narodne skupštine, Vlade Srbije i Republički štab za vanredne situacije rade svoj posao. Naravno, ja znam da vi ne možete da utičete na pojedine narodne poslanike koji misle da je smrt, da je pad helikoptera, da je curenje amonijaka nešto na čemu treba da se gradi politička karijera.

Dame i gospodo narodni poslanici, zahvaljujem se gospodine predsedniče, radi se o nesrećnom slučaju. Dakle, voz je išao železničkom prugom Pirot-Niš, desilo se nešto i cisterna sa amonijakom se prevrnula. I sad, dođemo u Narodnu skupštinu i čujemo – vi ste krivi zato što se prevrnula cisterna sa amonijakom.
Da vam kažem nešto. Bio sam ovde narodni poslanik opozicije. Pao je avion u vreme kada je ministar odbrane bio Dragan Šutanovac. Desio se zemljotres u Kraljevu kada ste sticajem okolnosti vi bili na vlasti. Šta se sve dešavalo u Kraljevu oko sanacije zemljotresa, kakve su se sve mahinacije dešavale oko obnove kuća, porušenih zgrada itd, da u to ne ulazim. Desilo se na stotine ovakvih ili sličnih nesrećnih slučajeva.
Evo, juče ili prekjuče je pao autobus i srušio se u reku u Španiji. Jel kriv ministar saobraćaja? Šta hoću da vam kažem?
I dok smo bili u opoziciji, nije nam padalo napamet da ostvarujemo političku korist od toga što se negde prevrnula neka cisterna, što je pao avion, što je nego poginuo, što je neko izgubio život, što je nekome narušeno zdravlje. Vi se samo time bavite. Ljudi, to je jedna vrsta političke nekrofilije. To je politička morbidnost.
Ja ne znam šta vi sad očekujete? Da obesite Irenu Vujović? Da obesite nekog ministra iz Vlade Srbije zato što se desio nesrećni slučaj?
Da li je neko odgovoran ili nije, pokazaće istraga. Po Zakonu o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju u vanrednim situacijama ovaj događaj se za sada tretira kao akcident, dakle kao nešto što je tragično, ali što niko nije mogao da predvidi, niti da spreči.
Ja vas molim, ipak ste narodni poslanik, odgovorni ste, vodite računa o svojim rečima, ako želite. Ako ne želite, vi nastavite i dalje da seirite i da se radujete kada neko u Srbiji umre, kad se prevrne neka cisterna, kad padne neki helikopter, ali sve dok budete vodili takvu politiku, kao što je rekao jedan vaš kolega, hoćete da demontirate vlast Srpske napredne stranke, hoćete, ali to morate da uradite na izborima. Pa, neće narod da glasa za one koji se raduju nečijoj smrti. Pa, neće narod da glasa za one koji se raduju kad se prevrne cisterna. Pa, neće ljudi da se raduju kad neko pogine.
Vi se tome radujete. Vi biste da se bavite politikom na tim temama. To je vaš problem. I sve dok budete vodili takvu politiku, možete da demontirate jedino sami sebe, nikako Aleksandra Vučića i Srpsku naprednu stranku.
(Miroslav Aleksić: Replika!)

Dame i gospodo narodni poslanici, narodnoj poslanici nije potreban ni ministar unutrašnjih poslova, ni ministar građevinarstva, ni ministarka zaštite životne sredine, zato što ona očigledno sve zna o onome što se sinoć i danas dešava u Pirotu. Tako da je to pitanje, gde je Bratislav Gašić, gde je Goran Vesić, gde je ovaj, gde je onaj i ta pitanja su potpuno besmislena, jer ona žena zna apsolutno sve, ona zna svaki detalj, ona dobija informacije sa lica mesta.
Sve te informacije, bolje rečeno dezinformacije su tačne isto onoliko koliko su tačne informacije, odnosno dezinformacije koja je ta ista gospođa plasirala srpskoj javnosti 2001/ 2002. godine, a na tim informacijama, odnosno dezinformacijama i dan danas na tim talasima pliva zvanična hrvatska politika, da je JNA imala logore u kojima je mučila, ubijala, streljala zarobljene pripadnike Zbora narodne garde, HOS-a i drugih paravojnih formacija koje su protivno Ustavu SFRJ zakonima i propisima podigli oružanu pobunu protiv međunarodno priznate države Jugoslavije.
To radi ista osoba i to je taj isti politički pristup, sve najgore o državi u kojoj živim. Sve najgore o narodu sa kojim živim. Sa tim se nastavlja, evo i dan danas. Sve ona zna, i koliko je isteklo iz cisterni, i da li pruga valja i da li ne valja. Čekajte, da ja vas sad nešto pitam, evo slušam vas ceo dan, sve znate. Jeste imali ministra za nacionalni investicioni plan koji se zvao Dragan Đilas? Šta je investirao u rekonstrukciju srpskih železnica? Jeste imali direktora JP „Železnice Srbije“ koji se zvao Milivoje Marković. Šta je on uradio da bi se rekonstruisale pruge u Srbiji? Niste uradili apsolutno ništa. Onda postavljate pitanje, zašto se desio akcident? Desio se zato što za vreme dok ste bili na vlasti, svi vi zajedno, a tada ste bili svi u jednoj velikoj stranci, posle se desila brakorazvodna parnica, pa Bog otac više ne može da vas pohvata, ko je u kojoj partiji i ko je čiji predsednik, ali svi ste bili na vlasti i svi snosite odgovornost. Za vreme dok ste bili na vlasti, nije vas bilo briga ni za železnicu, ni za puteve, ni za Niš, ni za Pirot, niti za bilo šta, jedino što ste znali i to jako dobro znali, jeste da kradete, da se bogatite i da živite na grbači ovog naroda.
Vidim da ste danas prepametni, sve znate, držite nam lekcije, imate informacije sa lica mesta, pokazujete fotografije. Tako isto ste radili 20010. godine, 2002. godine, lagali ste da je JNA u Sremskoj Mitrovici, u Nišu, u Begejcima i tako dalje, ubijala, streljala, mučila zarobljene pripadnike hrvatskih paravojnih formacija, a u stvari sve to radila je hrvatska vojska i hrvatska policija, između ostalog u vojnom zatvoru Lora u Splitu. Ali, vi ste navikli da lažete i vi ste navikli da obmanjujete. Vi ste navikli da političku korist stičete na nesreći sopstvene države i sopstvenog naroda.
Iako mislite da niko od nas nema hrabrosti to da vam kaže, onda se vi varate. Pričate nam ovde o arheologiji. Pa, vi stalno pričate o 90-im godinama. Ko o čemu, vi o 90-im godinama, te Milošević, te Šešelj, te više ne znam ni ja ko. A vaša odgovornost? Postoji li vaša odgovornost i 90-im godinama i 2000-im godinama?
Jutros sam slušao jednog poslanika koji kaže, e, a kad su Tomislav Nikolić i Zoran Đinđić bili prijatelji. Hoćete li da vam ja kažem? Dugo se bavim politikom, još iz studentskih dana, 1994. godine, zaboravili ste, napravljena je koalicija SRS, DS i DSS. Znači, od tada su prijatelji, od tada se znaju. Neću sada da čitam iz telefona, zajedničko saopštenje gradskih odbora SRS, DS i DSS iz 1995. godine kada je padala Republika Srpska Krajina. Tada niste bili tako skrušeni mirotvorci. Tada se niste iščuđavali nad strahotama rata, nego ste zagrmeli svi kao jedan zajedno sa nama srpskim radikalima.
Ko je odgovoran zato što je pala Republika Srpska Krajina, što je hiljade ljudi proterano sa svojih vekovnih ognjišta? Zašto se ne brani sveta srpska zemlja? Tad ste svi bili u jednoj stranci, pa vi ste odgovorni. Pa, da. Vi ste odgovorni. Vi ste Janko Veselinoviću vodili te prognane Srbe u Hrvatsku da glasaju za HDZ. Zahvaljujući tome ste dobili stan u Hrvatskoj. Hoćete da vam kažem iz koje ste organizacije i vi i Sanda Rašković Ivić došli u DS? Iz Zajednice Srba iz Hrvatske. Ko je vodio? Onaj Švonja iz Novog Sada, zna Marko Atlagić. Sve pare koje stignu iz sveta za izbeglice oni strpali u sopstvene džepove. Kad se otkrila afera neko pobegao u DS, neko pobegao u DSS, uglavnom ljudi dobili političku zaštitu, niko nije odgovarao. Eto, takvi ste vi.
Ceo dan vas danas slušam kako držite predavanja, kako se prenemažete, kako navodno brinete velike brige. Eto, desila se nesreća, pa ko je kriv? Pa, vi ste krivi. Četiristo hiljada ljudi, samo se vi smejte, 400 hiljada ljudi, samo se vi smejte, ste ostavili bez posla. Zapitajte se koliko je železničara ostalo bez posla. Pa, pogledajte na šta su vam ličile železničke stanice širom Srbije.
Dakle, ako se postavlja pitanje ko je odgovoran - vi ste odgovorni. Niste uradili ništa. Kažite mi koju železnicu ste vi rekonstruisali? Koju bolnicu ste vi napravili? Koju školu ste napravili?
Pričate o deci koja su bolesna, koja ne mogu da se leče, pa Bojan Pajtić je opljačkao decu ometenu u razvoju. Idite u opštinu Novi Bečej, pogledajte da li je napravljena zgrada za smeštaj dece ometene u razvoju. Besomučno ste krali preko Fonda za razvoj Vojvodine, preko Fonda za kapitalna ulaganja Vojvodine. Gde vam je sad Dušan Elezović? Gde vam je sad Momčilo Milović?
(Srđan Milivojević: U zatvoru.)
Nije u zatvoru, gospodine Milivojeviću. Momčila Milovića ste, da biste mu dali diplomatski imunitet, znate šta su uradili, znaju ovi poslanici iz Vojvodine, poslali da bude generalni konzul Republike Srbije u Trstu. Tamo je završio Momčilo Milović. Dakle, samo daj imunitet, daj zaštitu, daj diplomatske pasoše, samo da ne odgovaramo za pljačku građana Vojvodine i građana Srbije.
Završavam. Na pitanje svih njih zajedno - ko je odgovoran za ono što se desilo ispred Vlade Srbije vam kažem odgovorni su oni lopovi, kriminalci i lažovi.

Dame i gospodo narodni poslanici, u vezi onoga što je govorio moj uvaženi kolega Jovanov, a odgovarajući na pitanje narodnog poslanika Novakovića, pročitaću spisak koji je objavio poslanik političke partije Samoopredeljenje, čiji je predsednik inače Aljbin Kurti. Poslanik se zove Armend Muja.
Objavio je spisak sa nazivima tzv. srpskih kriminalnih organizacija i njihovih rukovodilaca, tražeći njihovo hapšenje.
Pod 1 - Civilna zaštita, koja je formirana od strane Gorana Rakića, Igora Simića, Slavka Simića, Miloša Perovića, Nenada Đurića i Stevana Pavićevića;
Pod 2 - Severna brigada, formirana od strane Andreja Vučića, brata predsednika Aleksandra Vučića, Milana Radojčića, Zvonka Veselinovića i Radule Stevića;
Pod 3 - Ekstremističke desničarske organizacije …
(Narodni poslanici govore u isto vreme.)

Pod tri…
(Milenko Jovanov: Lopove!)
(Borislav Novaković: Svi ćete da svirate klavir.)
(Narodni poslanici govore u isto vreme.)

Gospodine predsedniče, pošto me je narodni poslanik Novaković pitao da prokomentarišem fotografiju na kojoj se nalaze Zvonko Veselinović i Andrej Vučić, evo ja to upravo i činim, a činim tako što u stvari citiram političkog istomišljenika gospodina Novakovića, poslanika Samoopredeljenja Armenda Muju, poslanika Aljbina Kurtija, koji je objavio spisak sa nazivima tzv. srpskih kriminalnih organizacija i njihovih rukovodilaca, tražeći njihovo hapšenje. To se desilo danas.
Pošto smo imali jedan mali prekid zbog nervoze kolega iz opozicije koji nemaju strpljenja da saslušaju moj odgovor, evo ja ću da pročitam ponovo. Dakle, istomišljenik gospodina Novakovića, Armend Muja kaže da treba zabraniti sledeće organizacije: pod jedan – civilna zaštita, koja je formirana od strane Gorana Rakića, Igora Simića, Slavka Simića, Miloša Perovića, Nenada Đurića i Stevana Pavićevića, pod dva – severna brigada, formirana od strane Andreja Vučića, brata predsednika Aleksandra Vučića, Milana Radojičića, Zvonka Veselinovića i Radule Stevića, pod tri – ekstremističke desničarske organizacije vezane sa Rusijom, SPC i Srpsku akademiju nauka i umetnosti, Narodna patrola Danilo Vučić, sin predsednika Srbije i Aleksandar Filipović.
Dalje, kaže ovaj poslanik Muja, zna se da predsednik Srbije Aleksandar Vučić, njegov brat Andrej, sin Danilo, ministar unutrašnjih poslova Bratislav Gašić i šef BIA Aleksandar Vulin igraju te igre. Dalje, kaže kolega Novakovićev, naši građani na severu kontinuirano nas informišu da su glavni operativci ovih naoružanih bandi i iza barikada – Milan Radojičić, Zvonko Veselinović, Radule Stević, Aleksandar Filipović, Nenad Đurić, Marijan Radojević, Miloš Milovanović, Vladimir Radivojević, Marko Vukašinović, Lazar Radenković, Milorad Jeftić, Nemanja Jevremović, Srđan Vulović, Dejan Vulović, Vladica Jovanović, Dragan Radulović, Ivan Aksenijević, Miloš Vlašković, Slobodan Vučinić, Zoran Stevanović, Milan Kompirović, Radovan Radić, Ivo Vučinić, Zvezdan Milojević i Goran Živković.
Na kraju, kaže gospodin Muja, politički istomišljenik gospodina Novakovića, prošlost svih ovih lica je, citiram - kriminalna, i oni će, kaže, odgovarati pred licem pravde.
Gospodine Novakoviću, umesto mene komentar ove fotografije i komentar vašeg izlaganja dao je vaš kolega i politički istomišljenik Armend Muja, poslanik u skupštini tzv. Kosova, poslanik Samoopredeljenja, čiji je predsednik Aljbin Kurti.
Sve što vam nije jasno, pitajte ovog čoveka. On misli isto kao i vi. Vidim da raspolažete sličnim informacijama, vidim da slično i razmišljate i o Zvonku Veselinoviću i o Andreju Vučiću i o Danilu Vučiću i o svim ovim licima koje je ovaj poslanik Samoopredeljenja naveo.
Žalosno je samo što, kako da vam kažem, iste reči mogu da se čuju u Narodnoj skupštini Republike Srbije i iste reči mogu da se čuju u skupštini Kosova. Jedne izgovara čovek koji je Srbin, zove se Borislav Novaković, dolazi iz Novog Sada, srpske Atine, i izgovara gotovo istovetne rečenice, kao da su se dogovorili, sa poslanikom Samoopredeljenja Aljbinom Kurtijem.
Onda me gospodin Novaković pita – a kako ja komentarišem fotografiju? Mogu samo da vam kažem – sram vas bilo. Sram vas bilo, zato što radite isto ono što rade ovi najekstremniji Albanci na Kosovu i Metohiji, koji terorišu ne samo Srbe, oni terorišu i sve poštene i čestite Albance koji ne žele da žive u toj ludačkoj državi, tzv. Kosovu, u kome jedna očigledno neuravnotežena osoba, da se najblaže izrazim, Aljbin Kurti, drži kao taoce sve njih, i Srbe i Albance. Svaki dan izaziva neke nove incidente, ne bi li se sve to pretvorilo u oružani sukob. Ne daj bože da se desi oružani sukob, bila bi velika nesreća i za srpski narod i za albanski narod.
Ne morate vi da podržave SNS, ali kao Srbin, pa bilo bi dobro da makar jednim delom sledite državnu politiku Republike Srbije, predsednika Republike, Vlade Republike Srbije, koji idu za tim da se pronađe mirno i kompromisno rešenje za pitanje Kosova i Metohije, a pre svega, da se očuva mir za sve građane koji žive na Kosovu i Metohiji, i Srbe i Albance. Umesto toga, vi ste našli da prozivate ljude, iste one ljude koje proziva i poslanik Samoopredeljenja, koji se zove Armend Muja.
Juče smo mogli da čujemo isto jednu neverovatnu stvar, nisam hteo da odgovaram, ali evo, vi ste me podstakli da kažem nekoliko rečenica i na tu temu.
Juče je jedna narodna poslanica, vidim da je nema danas u Narodnoj skupštini, toliko inače brine za srpski narod na Kosovu i Metohiji, juče se ovde prenemagala, eto, srpski narod na Kosovu i Metohiji 12 dana se smrzava na barikadama, a vi ovde politizujete, pa onda malo pomene Nebojšu Stefanovića, pa malo pomene predsednika Republike Aleksandra Vučića, pa se onda opet vrati na temu Kosova i Metohije i kaže – vi iz SNS izdali ste sve na Kosovu i Metohiji, vi ste predali Albancima na Kosovu i Metohiji sve naše institucije, mi tražimo da se srpske institucije vrate na Kosovo i Metohiju i kaže tražimo u Narodnoj skupštini da se donese odluka o vraćanju određenog broja srpskih vojnika i policajaca na Kosovo i Metohiju. A Vlada Srbije je još prošle nedelje donela odluku i uputila zahtev komandi KFOR-a da se omogući povratak, u skladu sa Rezolucijom 1244, određenog broja srpskog vojnog i policijskog osoblja na Kosovo i Metohiju.
Još je dodala da je po njenom mišljenju rešenje za aktuelnu krizu na Kosovu i Metohiji, kaže, da se poništi Briselski sporazum. Pa, to isto govori i Aljbin Kurti. On kaže – Briselski sporazum ne postoji, Briselski sporazum je Aleksandar Vučić umislio da postoji kao neki važeći dokument. Treba da ukinemo Briselski sporazum. Treba da ukinemo obavezu Prištine da formira zajednicu srpskih opština. I to kaže žena, narodna poslanica, koja kaže da ona najviše od svih nas voli Kosovo i Metohiju i Srbe na Kosovu i Metohiji i srce joj puca zbog toga što se srpski narod na Kosovu i Metohiji evo već danima smrzava na barikadama, ona bi da ih brani, ali eto, ovi zlikovci iz SNS sve predadoše šiptarima i sad šta da radimo, hajde da u Skupštini donesemo odluku da se vrati srpska vojska i policija na Kosovo, a Vlada Srbije je to uradila i još da ukinemo Briselski sporazum, pa da u potpunosti idemo na ruku Aljbinu Kurtiju.
Ja samo pitam – a za čega onda da se uhvatimo mi Srbi i država Srbija i srpski narod koji živi na Kosovu i Metohiji, ako ne za onaj dokument koji nam garantuje autonomiju srpskog naroda na Kosovu i Metohiji i visok stepen zaštite njihovih prava od ovakvih osoba kao što je Aljbin Kurti?
Dakle, šta bi se desilo kad bismo ukinuli mi u Narodnoj skupštini, na svoju ruku, samoinicijativno, jednostrano, Briselski sporazum? Pa, mi bi sami sebi pucali u noge. Uradili bi isto ono što i, pa ja mislim da ne bi bilo srećnijeg čoveka od Aljbina Kurtija, laknulo bi mu. Ovako mu taj Briselski sporazum, ali ne samo njemu, nego i mnogim političarima sa zapada koji ga štite, stoji kao Damoklov mač. Mogu oni da ga ne poštuju, mogu oni da misle da gaze dostojanstvo Srbije, ali stoji dokument, važeći dokument koji se zove Briselski sporazum, potpisan između predstavnika Republike Srbije, privremenih institucija samouprave u Prištini i EU, i to njih boli.
Dakle, mogu da ga ne poštuju, ali ne mogu da negiraju da su se obavezali da će formirati zajednicu srpskih opština i onda se u Narodnoj skupštini čuje predlog – ajde mi da ukinemo Briselski sporazum, ajde mi da ukinemo obavezu Prištine da se formira zajednica srpskih opština, da albanski policajci, odnosno tzv. kosovski specijalci i kosovske specijalne jedinice ne mogu da dolaze na sever Kosova bez saglasnosti četiri gradonačelnika na severu Kosova i Metohije.
Dakle, to je rešenje za Kosovo i Metohiju. To je rešenje da mi sami ukinemo jednu vrlo važnu obavezu Prištine, vrlo važnu obavezu EU koja se obavezala, takođe Briselskim sporazumom, da se formira zajednica srpskih opština. Kaže ona – evo, to je rešenje za Kosovo i Metohiju. To nije nikakvo rešenje. To je najobičnija demagogija. To je obmanjivanje građana Srbije. To je obmanjivanje građana koji žive na Kosovu i Metohiji. To je jedna jeftina nacionalna patetika.
Sad se postavlja pitanje, juče sam čuo da se o tome govori, kaže – treba da ukinemo, dakle, Briselski sporazum i da vratimo naše institucije, dakle institucije države Srbije na sever Kosova i Metohije. Slažem se, nemam ništa protiv. Mislim da nema Srbina koji to ne želi, samo mi recite kako? Kako? Tako što ćemo da ukinemo Briselski sporazum? Tako što ćemo da zaratimo sa NATO? Šta da radimo?
Dakle, ja razumem onaj deo gde vi kažete – Kosovo i Metohija treba u potpunosti da funkcioniše u političkom, pravnom, ustavnom sistemu Srbije. Čitao sam onaj dokument koji su potpisali pojedini političari, intelektualci, u kome se govori o reintegraciji Kosova i Metohije u ustavno-pravni sistem Republike Srbije. Kao Srbin, emotivno, nemam ništa protiv toga i ni jedan Srbin protiv toga nema ništa. Samo nisam pročitao u tom dokumentu mehanizam – kako mi to da uradimo. Kako to da uradimo u situaciji kada je skoro ceo zapadni svet na strani Aljbina Kurtija? Kako to da uradimo u situaciji kada je Rusija u ovom trenutku zauzeta mnogo prečim brigama nego što je Kosovo i Metohija, a to je sukob u Ukrajini?
Dakle, moramo da govorimo potpuno realno. Nemojte da govorimo jezikom naših želja, naših fantazija, jezikom emocija. Hajde da govorimo jezikom zdravog razuma i da pokušamo zajednički da pronađemo rešenje koje je u ovom trenutku realno i održivo.
Taj pojam o mirnoj reintegraciji Kosova i Metohije u sastav Srbije, pa to je koristio, ako se ne varam, Franjo Tuđman u odnosu na Republiku Srpsku krajinu, ali velika je razlika između pozicije Hrvatske devedesetih godina i pozicije Republike Srbije. Na strani Hrvatske je bio ceo zapadni svet. Bio je kompletan NATO pakt. Oni su sad svi protiv Srbije.
Vi kažete – to su naši prijatelji. Dobro, ako će to da reši problem Kosova i Metohije, evo ja prihvatam. Ja vam kažem – objasnite mi mehanizam kako da ostvarite ono o čemu govorite. Dakle, kako? Nemate taj odgovor. Odgovor treba…
(Zoran Sandić: Za 100 godina.)
Šta za 100 godina? Za 100 godina neće biti Srba na Kosovu i Metohiji ako budemo vodili vašu politiku.
Dakle, Kosovo i Metohija se ne brani demagogijom, Kosovo i Metohija se ne brani lažni obećanjima, Kosovo i Metohija se ne brani lažnim patriotizmom iz Beograda, Kosovo i Metohija i srpski narod na Kosovu i Metohiji, pre svega, brani se mudrom i odgovornom politikom, dakle, upravo onakvom politikom kakvu vodi predsednik Republike Srbije i Vlada Republike Srbije.
Što se tiče povratka srpske vojske i policije na Kosovo i Metohiju, evo, samo još jedanput da vas obavestim – nemojte mnogo oko toga da se brinete, nećete morati da donosite odluku o tome. Vlada Srbije je takvu odluku već donela.

Zahvaljujem, gospodine predsedniče.
Gospodin Stevanović je postavio nekoliko pitanja i mislim da je red da na ta pitanja odgovorim, iako sam na neka pitanja koja je gospodin Stevanović danas postavio, odgovorio juče, ali nije nikakav problem da to ponovim.
U Republici Srbiji, prema Zakonu o javnim medijskim servisima, a javni medijski servisi su RTS i RTV, javni televizijski servisi mogu da se finansiraju iz takse, pri čemu to nije taksa na brojilo, kako vi to volite da kažete, to je taksa, mogu da se finansiraju iz budžeta Republike Srbije i mogu da se finansiraju od komercijalnih prihoda i iz nekih drugih izvora.
Što se tiče RTS-a, Vlada ne izdvaja za finansiranje RTS-a kao javni medijski servis ni jedan jedini dinar. To sam rekao juče. Devetsto miliona dinara je Zakonom o budžetu za 2023. godinu opredeljeno za RTV, kao drugi javni medijski servis u našoj zemlji, zato što RTV ne može da obezbedi redovno funkcionisanje svog poslovnog sistema bez intervencije države, odnosno bez pomoći države u smislu budžetske podrške koja je obezbeđena za 2023. godinu u iznosu od 900 miliona dinara.
Legitimno je da se u Republici Srbiji otvori pitanje da li mi želimo ili ne želimo da imamo javne medijske servise, dakle, to je legitimno pitanje.
Ja sam rekao juče, toko devedesetih godina, a vi ste tada bili u opoziciji, i to žestokoj opoziciji u odnosu na vlast Slobodana Miloševića, RTS je bila javno preduzeće. Dakle, bio je donet zakon o RTS, kojim je RTS bila definisana kao javno preduzeće. Posle 2000. godine vlast koja je uspostavljena, rekla je da to nije dobar koncept i da RTS, pri čemu je došlo do odvajanja RTS i RTV, onda je nova vlast rekla – to ne treba da bude javno preduzeće, nego to treba da budu dva javna medijska servisa.
Mi smo to stanje zatekli 2012. godine, kada smo došli na vlast. Dakle, RTS i RTV nisu bile državne firme, nego su bile definisane i danas su definisane kao javni medijski servisi. Praksa je pokazala da RTS može da se finansira samo iz taksi, odnosno od takse i iz komercijalnih prihoda i da nije neophodna intervencija iz budžeta Republike Srbije. Ali, s druge strane, praksa je pokazala da RTV ne može da se finansira sama bez pomoći države.
Sad, mi možemo da otvorimo pitanje da li su nam potrebni javni medijski servisi? Ako vi mislite da nisu potrebni, ja nemam ništa protiv toga, ali onda bi bilo dobro da kažete da ste za takvu medijsku koncepciju koja podrazumeva da u Republici Srbiji postoje samo komercijalne televizije. To je legitimno. Ali, onda to treba da kažete.
Inače, ako ste za postojanje javnih medijskih servisa, između ostalog i RTV, koja ne može sama da se finansira bez pomoći države, onda morate da mi kažete, ako dovodite u pitanje intervenciju države iz budžeta kao pomoć RTV, onda bi bilo dobro da nam kažete šta je alternativa, na koji način možemo da obezbedimo funkcionisanje RTV kao javnog medijskog servisa, koja, između ostalog, emituje veliki broj emisija na jezicima nacionalnih manjina koji žive na teritoriji AP Vojvodine? Te emisije nemaju komercijalni karakter, tu je teško ostvariti neki veliki prihod, što vam, na kraju krajeva, u obrazloženju predloga zakona i piše.
Dakle, mi kao država, na kraju krajeva, i vi kao narodni poslanici i mi kao Vlada, možemo da otvorimo tu debatu o tome da li nam je potrebno da imamo ili da nemamo javne medijske servise.
Ako nemamo javne medijske servise, onda to znači ili se vraćamo na sistem koji je bio devedesetih godina, a to znači da je RTS jedinstvena, jer je bila devedesetih godina jedinstvena, a posle 2000. godine je došlo do razdvajanja na RTS i RTV. Znači, vraćamo se na stanje iz devedesetih godina kada je postojala jedinstvena RTS kao javno preduzeće. To je jedan koncept.
Drugi koncept je, ako nećete javne medijske servise, onda da sve televizije budu komercijalne. Televizija koja uspe da obezbedi dovoljno prihoda ona će da postoji, ona televizija koja ne uspe da obezbedi dovoljno sopstvenih sredstava za redovno funkcionisanje ona neće da postoji.
Vlada Srbije smatra da je u javnom interesu da postoji RTV, upravo zbog toga što je Vojvodina multietnička sredina, upravo zbog toga što želimo da pošaljemo jednu snažnu podršku građanima Srbije koji nisu pripadnici većinskog srpskog naroda da je ovo i njihova država i da imaju pravo da na RTV imaju i emisije koje se odnose na negovanje njihovog jezika, kulture, nacionalnog identiteta. Dakle, svega onoga što njih čini posebnim, da kažem nacionalnim entitetima na teritoriji AP Vojvodine.
U tom smislu pitanje koje ste vi pokrenuli je, dakle, legitimno, samo nedostaje jedna stvar. Ukoliko smatrate da ne treba da se obezbedi pomoć iz budžeta Republike Srbije za RTV, bilo bi dobro da nam kažete šta je onda alternativa.
Što se tiče vaših komentara vezano za Zakon o državnim službenicima, imam utisak da se nismo baš najbolje razumeli. Ovde se ne radi o tome da je Vlada Srbije izbegla mogućnost da raspiše javni konkurs da bi ljudi koji rade u organima uprave na određeno vreme zbog povećanog obima posla bili primljeni u radni odnos na neodređeno vreme. Dakle, to nije ta situacija.
Ovde se radi o jednoj drugoj situaciji. Godine 2018. donete su izmene Zakona o državnim službenicima. Te izmene zakona su stupile na snagu 1. januara 2019. godine i tim izmenama je bilo predviđeno da će u roku od dve godine biti sprovedeni, odnosno da će organi, ne samo organi uprave, između ostalog i organi uprave, ali i sudovi i javna tužilaštva i svi drugi organi da raspišu javne konkurse za prijem ljudi u radni odnos na određeno vreme zbog povećanog obima posla. Drugim rečima, niko ne može da bude primljen u radni odnos na određeno vreme zbog povećanog obima posla bez javnog konkursa.
U međuvremenu nam se desila pandemija Kovid-19. Još uvek imamo kontrolisan režim zapošljavanja u državnim organima i naša procena je, vi s tim, naravno, ne morate da se složite, to je legitimno, ali naša procena je da prosto postoje opravdani razlozi da se državnim organima ostavi dodatni rok od dve godine za sprovođenje javnih konkursa koji u nekim situacijama traju i po nekoliko meseci, nekad i više od godinu dana za prijem ljudi u radni odnos na određeno vreme.
Dakle, ovde se ne radi o javnim konkursima gde bi mi ljude koji rade na određeno vreme preveli u radni odnos na neodređeno vreme. Ovde se radi o obavezi državnih organa da kad imaju potrebu zbog povećanog obima posla prime u radni odnos na određeno vreme određeni broj ljudi moraju da raspisuju javni konkurs.
Kada bi ta odredba počela da važi od 1. januara 2023. godine, a to znači za nekoliko dana, u velikom problemu bi bili, pre svega, sudovi i javna tužilaštva u kojima radi oko 1.900 ljudi, znači skoro 2.000 ljudi, a sličan problem bi imali i određeni organi uprave, pre svega organi uprave koji su u sastavu Ministarstva finansija. Tu pre svega mislim, i to sam rekao juče, na Poresku upravu, na Upravu carina i Upravu za trezor. Tu radi više hiljada ljudi na određeno vreme zbog povećanog obima posla i praktično od 1. januara 2023. godine svi ti ljudi ne da ne bi prešli u sistem radnih odnosa na neodređeno vreme, nego bi izgubili posao.
Dakle, naša intencija je da ti ljudi ostanu da rade, da nastave da primaju platu, a sa druge strane namećemo obavezu državnim organima da za naredne dve godine pripreme uslove kako bi mogli da sprovedu javne konkurse i kako bi ti ljudi bili u radnom odnosu nakon sprovedenog javnog konkursa. Da li će svi oni i u kom trenutku biti primljeni u radni odnos na neodređeno vreme, to je sad jedno drugo pitanje. Lično bih voleo da oni budu svi primljeni u radni odnos na neodređeno vreme, ali mislim da to u ovom trenutku nije realno, imajući u vidu da je Zakonom o budžetskom sistemu režim kontrolisanog zapošljavanja u javnom sektoru produžen do kraja 2023. godine.
Evo, završavam, da ne bih previše dužio. Iskreno se nadam da će ekonomska situacija u Republici Srbiji, ali i ekonomska situacija u Evropi i svetu u narednim godinama da bude nešto povoljnija. Mislim da će nam to onda omogućiti da dodatno ublažimo režim zapošljavanja u javnom sektoru, između ostalog i u sudovima i u javnim tužilaštvima, u organima uprave, jer u skoro svim državnim organima ono što mi primećujemo kao Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave jeste deficit kadrova, dakle deficit državnih službenika. Za to postoje brojni razlozi, da sad ne ulazimo u to, ali definitivno, ukoliko ne bismo izglasali ove izmene zakona, pre svega, sudovi i javna tužilaštva bili bi zaista, zaista u ozbiljnom problemu.
Nadam se da sam uspeo malo da vam razjasnim ovu problematiku. Inače, zahvaljujem vam se na vrlo korektnom izlaganju.

Zahvaljujem, gospodine predsedniče.
Evo, samo još nekoliko dodatnih objašnjenja. Dakle, gospodine Stevanoviću, pitali ste me na osnovu čega su ovi ljudi primljeni u radni odnos na određeno vreme? Primljeni su bez javnog konkursa. Dakle, javni konkurs za prijem u radni odnos na određeno vreme zbog povećanog obima posla je jedna novina u našem državno-službeničkom sistemu.
Do 2018. godine, apsolutno nijedna vlast, nije joj palo na pamet da uvede institut javnog konkursa da bi se neko zaposlio na određeno vreme zbog povećanog obima posla. To je uradila ova Vlada, odnosno to je uradila prethodna Vlada koja, naravno, ima kontinuitet sa tom vladom iz 2018. godine. Dakle, mi smo uveli institut javnog konkursa za prijem u radni odnos na određeno vreme zbog povećanog obima posla.
Sada, praktični problemi koji su se javili, a za koje niko nije mogao da pretpostavi da će se desiti za tako kratko vreme nakon stupanja na snagu Zakona o izmenama Zakona o državnim službenicima, su nas doveli u situaciju da ti javni konkursi nisu sprovedeni i sada su ovi ljudi u problemu.
Dakle, možemo da ne izglasamo zakon, ali onda će ovi ljudi ostati bez posla ili možemo da izglasamo zakon i da obavežemo državne organe da u naredne dve godine sprovedu javne konkurse koji, kažem, mislim da to nije nevažno, ne traju tako kratko. Neki konkursi traju i po šest meseci, po deset meseci, po više od godinu dana.
Mnogi javni konkursi ne uspeju, tako da ta problematika nije baš jednostavna kao što na prvi pogled izgleda, ali svakako da institut javnog konkursa za prijem u radi odnos čak i na određeno vreme, da ne govorimo na neodređeno vreme, to se podrazumeva, ali čak i za prijem u radni odnos na određeno vreme zbog povećanog obima posla i te kako doprinosi povećanju depolitizacije i profesionalizacije naše javne uprave.
Samo još nekoliko opservacija vezano za RTV. Nemojte zaboraviti da je zgrada RTV iz koje je emitovan program te medijske kuće srušena do temelja 1999. godine u toku NATO bombardovanja. Pristupilo se izgradnji potpuno nove zgrade, kupovini potpuno nove opreme za RTV. Taj posao je okončan. U tom poslu je veći deo sredstava obezbeđen iz budžeta AP Vojvodine, a jednim delom iz sredstava same RTV. Tako da je to takođe jedan od razloga, dakle, ta značajna ulaganja u obnovu kompletne infrastrukture RTV, za šta je država morala da pribegne intervenciji iz budžeta, kao nekog vida pomoći za 2023. godinu, da bi RTV mogla normalno da funkcioniše. Toliko.

Hvala gospodine predsedniče.
Samo zbog građana Srbije, rudari iz Resavice su prekinuli štrajk i napravljen je dogovor sa resornim ministarstvo, Ministarstvom rudarstva i energetike. Tako da imate to u vidu. Dakle, štrajk je prekinut i sporazum je postignut.

Zahvaljujem se gospodine predsedniče.
Dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da u osnovnim crtama obrazložim predloge zakona iz prve tri tačke usvojenog Dnevnog reda.
Kada su u pitanju ova dva predloga zakona iz Prve i Druge tačke Dnevnog reda, kao što ste i vi rekli, Predlog zakona o izmeni Zakona o privremenom uređivanju načina naplate takse za javni medijski servis i Predlog zakona o dopuni Zakona o javnim medijskim servisima, Vlada je predložila da se produži režim finansiranja Radio-televizije Srbije i Radio-televizije Vojvodine kao javnih medijskih servisa u Republici Srbiji za još godinu dana, odnosno do 31. decembra 2023. godine.
Želim da vas podsetim da je Zakonom o javnim medijskim servisima propisano da se RTS i RTV finansiraju jednim delom iz budžeta Republike Srbije i jednim delom iz taksi, zatim iz komercijalnih prihoda i iz drugih izvora.
Imajući u vidu činjenicu da RTS i RTV obavljaju delatnost koja je od opšteg, odnosno od javnog interesa, a imajući u vidu činjenicu da ne mogu sami da obezbede dovoljno prihoda zato što nisu komercijalne televizije, nego su javni medijski servisi, Vlada je predložila Narodnoj skupštini da se režim finansiranja RTS i RTV, koji podrazumeva dotacije iz budžeta Republike Srbije, i način naplate takse preko računa za utrošenu električnu energiju kada je u pitanju RTS, produži za još godinu dana, odnosno do 31. decembra 2023. godine.
Što se tiče Treće tačke Dnevnog reda, Predloga zakona o izmeni Zakona o državnim službenicima Vlada je predložila Narodnoj skupštini da se za dve godine odloži primena Zakona o državnim službenicima prema kojoj za zasnivanje radnog odnosa u državnim organima na određeno vreme zbog povećanog obima posla neophodno je da se raspiše javni konkurs.
Ta odredba je uneta u Zakon o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima 2018. godine u cilju dalje profesionalizacije i depolitizacije naše državne uprave. U međuvremenu desile su se stvari koje niko nije mogao da predvidi. Dakle, 2020. i 2021. godina bile su pandemijske godine, doduše i 2022. je pandemijska godina, ali nije u tolikoj meri kao 2020. i 2021. godina i prosto nije bilo dovoljno uslova, nije bilo dovoljno kapaciteta da se državni organi pripreme za prijem državnih službenika koji zasnivaju radni odnos na određeno vreme zbog povećanog obima posla putem javnog konkursa.
Želim samo da obavestim narodne poslanike koliko je ova izmena, odnosno koliko je ovo odlaganje roka od dve godine važno. To je važno pre svega zbog pravosudnih organa, sudova i javnih tužilaštava.
Naime, prema funkcionalnoj analizi koju je sačinilo Ministarstvo pravde u svim sudovima i u svim javnim tužilaštvima u Republici Srbiji u radnom odnosu na određeno vreme zbog povećanog obima posla radi skoro dve hiljade ljudi.
U slučaju da ne usvojimo Predlog zakona o izmeni Zakona o državnim službenicima praktično bi doveli do blokade rada pravosudnog sistema u Republici Srbiji, doveli bi do blokade rada svih sudova i javnih tužilaštava zato što bi praktično svi oni koji rade u sudovima i javnim tužilaštvima, a njih ima, kažem, skoro dve hiljade, tačnije 1.900 od 1. januara sledeće godine ostali bez posla i posle toga bi morao da se raspiše javni konkurs.
Imajući u vidu činjenicu da javni konkursi kod nas traju prilično dugo, to bi praktično dovelo do paralize u radu sudova i javnih tužilaštava, što svakako želimo da izbegnemo naročito imajući u vidu činjenicu da se Republika Srbija priprema za implementaciju ovde u Narodnoj skupštini ustavnih amandmana koji se odnose na pravosuđe i nas verovatno u toku februara ili marta meseca sledeće godine očekuje donošenje seta zakona iz oblasti pravosuđa kojima bi se oživotvorile norme koje su propisane ustavnim amandmanima, a kojima se garantuje potpuna nezavisnost sudova, odnosno potpuna samostalnog javnih tužilaštava u Republici Srbiji.
U tom smislu Vlada je odlučila da se obrati Narodnoj skupštini kako bismo dobili dodatni rok od dve godine i kako bismo pre svega našim pravosudnim organima ostavili dodatno vreme da mogu da se pripreme za implementaciju ove odredbe Zakona o državnim službenicima, koja propisuje zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme zbog povećanog obima posla, putem javnog konkursa.
Izmenama zakona ne pristupamo samo zbog pravosuđa. Između ostalog, u velikom problemu našli bi se i zaposleni u drugim državnim organima, pre svega organima državne uprave. Tu pre svega mislim na Ministarstvo finansija. Ministarstvo finansija je jedan veoma složen državni organ i veoma složeno Ministarstvo po svojoj organizacionoj strukturi. Ima u svom sastavu 10 organa uprave. Samo Poreska uprava, Uprava za trezor i Uprava carina imaju u ovom trenutku oko 10.000 zaposlenih, dakle, državnih službenika na određeno vreme, koji su primljeni u radni odnos zbog povećanog obima posla.
Svi ti ljudi bi praktično, od 1. januara naredne godine ostali bez posla. Usledio bi postupak raspisivanja javnog konkursa i dok se ne završi javni konkurs, praktično ovi državni organi koji su od vitalnog značaja za državu, koji su od vitalnog značaja za funkcionisanje našeg finansijskog sistema i te kako bi bili u problemu.
U tom smislu apelujemo na narodne poslanike da imaju u vidu argumente koje je iznela Vlada u ovim predlozima zakona i da omogućimo našim svim državnim organima, pre svega pravosudnim organima koji se nalaze u procesu jedne značajne reforme, jedne značajne pre svega, normativne, ali i organizacione i kadrovske tranzicije da ostavimo dodatni rok od dve godine kako bismo stvorili uslove da se u potpunosti sprovedu ideje, odnosno norme iz Zakona o državnim službenicima koji propisuju da se u radni odnos, kada je u pitanju državna služba, u svim državnim organima, pa i u pravosudnim organima stupa putem javnog konkursa.
Naravno, mi vam stojimo danas na raspolaganju za sva pitanja i spremni smo da na vaša pitanje odgovorimo. O ostalim tačkama dnevnog reda govoriće moja koleginica Maja Popović i predstavnica Visokog saveta sudstva. Hvala vam gospodine predsedniče.

Zahvaljujem, gospodine predsedniče.
Izrečeno je mnogo apsolutno netačnih stvari koje se odnose na izbor sudija. Bilo je reči o nekim partijskim sudijama, o tome da Venecijanska komisija nije dala pozitivno mišljenje na Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi. Izrečeno je mnogo neistina vezeno za Nacrt zakona o policiji, pa mi dozvolite da samo u nekoliko rečenica se osvrnem na ono što je ovde izrečeno, a što predstavlja apsolutnu neistinu. Verovatno je izrečeno u nameri da se dezavuiše Vlada Republike Srbije, Ministarstvo pravde i da se građani uplaše kako, navodno, neka strašna Vlada Aleksandra Vučića sprema kršenje ljudskih prava i sloboda.
Što se tiče izbora sudija, pre nego što kažete da je izbor sudija neustavan, bilo bi dobro da u potpunosti pročitate Ustavni zakon za sprovođenje ustavnih amandmana, dakle, od početka do kraja, a ne samo jedan stav koji vama odgovara zato što Ustavni zakon vrlo jasno propisuje da zakoni po kojima se biraju sudije i drugi nosioci, između ostalog i predsednici sudova, pravosudnih funkcija važe dok se ne donesu i dok ne stupe na snagu novi zakoni. Tu je stvar potpuno jasna i ovo što sada radi Narodna skupština je apsolutno u skladu sa Ustavom.
Još jednu stvar morate da znate. Sudije, predsednici sudova i drugi nosioci pravosudnih funkcija se ne biraju neposredno na osnovu Ustava, nego na osnovu zakona. Zakoni po kojima se biraju danas, odnosno u danu za glasanje, predsednici sudova i sudije su i dalje na snazi i biće na snazi sve dok ne budu zamenjeni novim zakonima.
Što se tiče javnih rasprava, javnih rasprava o ustavnim amandmanima ne da je bilo, bilo ih je na desetine i apsolutno svi koji su bili zainteresovani da učestvuju u tim javnim raspravama imali su mogućnost da to i urade i predstavnici državnih organa i predstavnici pravnih fakulteta i predstavnici civilnog sektora i različita udruženja sudija i javnih tužilaca. Apsolutno svi su bili uključeni u proces pripreme ustavnih amandmana koji se odnose na oblast pravosuđa.
Ista je situacija i sada. Niko nije zaobiđen, nikome nije zabranjeno da učestvuje u javnoj raspravi, apsolutno je sve transparentno, sve je jasno, svako može da iznese svoje primedbe i kao što vidite, svakoga dana se te primedbe i iznose, jer da je javna rasprava tajna, da u nacrti zakoni tajni, onda niko ne bi znao šta u njima piše. Kako s jedne strane možete da tvrdite da smo sve sakrili i da se ništa ne zna, a svakog božijeg dana na medijima koji vas podržavaju kažu - ne valja ovo što piše u Nacrtu zakona o sudovima, ne valja ovo što piše u Nacrtu zakona o policiji, ne valja ovo, ne valja ono, sve je tajno, a novinari sve znaju i to novinari koji vas podržavaju i koji svesno plaše građane? Umesto da im kažu, između ostalog, da određene radnje koje i sad policija ima pravo da vrši i da upotrebljava su u stvari samo prepisane u novi Nacrt zakona o policiji, ali vi imate potrebu da plašite građane Srbije i mislite da će vam to doneti neku političku korist. Ne znam da li ste u pravu, ali izbori koji će jednoga dana biti potvrdiće da li će se to zaista desiti ili ne.
Što se tiče Venecijanske komisije, Venecijanska komisija je pod broj jedan dala pozitivno mišljenje na ustavne amandmane. Pod dva, Venecijanska komisija je dala pozitivno mišljenje na Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi i na osnovu tog zakona je i održan referendum u januaru 2022. godine, dakle ove godine. Mi smo prva vlast u istoriji Srbije koja se odrekla jednog dela svojih prava kako bi podigli stepen nezavisnosti sudova, odnosno stepen samostalnosti javnih tužilaštava u Republici Srbiji na najviši mogući nivo.
Ako možete da mi kažete šta još može da se uradi, pa da sudovi budu još nezavisniji, a javna tužilaštva još samostalnija, bio bih vam veoma zahvalan?
Još nešto kada je reč o Venecijanskoj komisiji, Venecijanska komisija je održala svoju sednicu prošle nedelje u petak i subotu i razmatrala set, odnosno set zakona iz oblasti pravosuđa koje je pripremilo Ministarstvo pravde i pozitivno se izjasnila o tim nacrtima zakona.
Što se tiče Nacrta zakona o policiji, vidim da vam je ta tema, ne samo vama nego i medijima koji vas podržavaju, veoma draga i kažete sad će policija moći da upada u stanove građana kako im je volja, moći će da vrše pretres bez sudske odluke, doći će do kršenja ljudskih prava i sloboda. Vidim da su se uznemirili neki strani ambasadori, pa izražavaju, kako se to kaže diplomatskim rečnikom, svoju zabrinutost za stanje ljudskih prava i sloboda u Republici Srbiji.
Evo, ja sada da postavim vama jedno hipotetičko pitanje. Ne znam šta ste po struci, ali pretpostavljam da ovde među vama sede i pravnici. Zamislite situaciju da vam neki kriminalac na ulici uperi pištolj u stomak i da policajac stoji na nekoliko metara od vas i sve to posmatra, onda vas natera sa tim pištoljem uperenim u vas da uđete u neki stan. Šta mislite, šta policajac treba da uradi? Da upadne u stan i da vam sačuva život ili da ode do suda i kaže – molim te izdaj mi sudski nalog da bih mogao da uđem u stan i da zaštitim život jednog građanina?
Eto, do te mere vi banalizujete ono što piše u Nacrtu zakona o policiji, a naša intencija je da država Srbija bude država reda i zakona, a ne država u kojoj će kriminalci imati veći stepen pravne zaštite od svakog poštenog čoveka.
Dakle, to je ono što je suština. Ne može svaka bitanga koja misli da može da radi sve što mu je volja, da zloupotrebljava prava koja garantuje pravni poredak Republike Srbije i da se poziva na to kako Ustav nešto garantuje. Garantuje, ali ne možete svojim pravom da ugrožavate pravo drugom, o tome se radi.
Ovde se radi o ekstremnim situacijama gde su ljudima ugrožena najvitalnija prava – život, zdravlje, lična sloboda itd. U takvim situacijama policija i sada može da reaguje bez naredbe suda. Dakle, i sada, naveo sam vam primer da bi ste shvatili koliko su besmislene vaše kritike na Nacrt zakona o policiji. Svakog božijeg dana ovi ljudi iz MUP-a neto dokazuju. Ja da sam na njihovom mestu, nema potrebe, od čega da se brane? Od toga što su predvideli u Nacrtu zakona o policiji veći stepen zaštite svih poštenih ljudi u Republici Srbiji od onih koji prete njihovom životu, ličnoj slobodi, zdravlju, bezbednosti njihove dece itd? Valjda treba da se radujemo što ćemo podići stepen bezbednosti naših građana na jedan viši nivo, a ne da sve to dočekujemo na nož i da razno-razni kriminalci, narko-dileri, siledžije mogu da rade šta im je volja, a da policija ne sme da reaguje.
Jeste li nekada bili na Zapadu? Da li je tamo moguće ono što je moguće u Srbiji? Probajte u Americi da se približite Beloj kući ili Kapital Hilu, gde se nalazi njihov Kongres do određene udaljenosti. Policija puca bez bilo kakvog upozorenja. Jeste li videli šta radi francuska policija? Jeste li videli šta radi belgijska policija u vreme pandemije? Pendreče građane, „žute prsluke“, apsolutno to nikoga ne uznemirava, ali zato njihovi ambasadori ovde u Republici Srbiji izražavaju, kaže svoju zabrinutost zato što će biti ugrožena ljudska prava i slobode. Ne. Biće podignuta na jedan viši nivo.
Ja sada govorim u svoje lično ime, ja da sam na mesto ljudi iz MUP-a, uopšte ne bih zauzeo taj stav da moram nešto da se branim i da se pravdam. Ponosan sam na to što sam predložio nešto što će da bude u korist poštenih ljudi u ovoj zemlji, a od čega će kriminalci, bitange i siledžije i te kako imati razloga da se plaše. Toliko.

Ovo što je rečeno nije tačno.
Dakle, ja sam rekao da je Venecijanska komisija održala svoje zasedanje u prošli petak i subotu, bila je prisutna i ministarka pravde gospođa Maja Popović, i nacrti zakona iz oblasti pravosuđa su dobili pozitivnu ocenu.
Ali, nije ovde najvažnije pitanje šta misli Venecijanska komisija. Ja mislim da je mnogo važnije da građani Srbije shvate i razumeju da je ova vlast, ta vama toliko omražena vlast Aleksandra Vučića, prva vlast u Srbiji koja se odrekla jednog dobrog dela svojih prava u odnosu na izbor nosilaca pravosudnih funkcija. To niko do sada u istoriji Srbije nije učinio.
Dakle, pogledajte ustavni razvoj Srbije od 1804. godine kada su udareni temelji moderne srpske državnosti do danas, kažite mi koja vlast je sama sebe ograničila kada je u pitanju izbor sudija i javnih tužilaca? Apsolutno nijedna. Mi smo prva vlast koja je to uradila. Zašto? Zato što nama ne trebaju partijske sudije. Ovde je bilo reči o tome da mi biramo neke partijske sudije.
Meni je drago što je koleginica Vukica Kužić iz Visokog saveta sudstva čitala imena sudija, odnosno predsednika sudova i sudija koji se predlažu za izbor ovde u Narodnoj skupštini. I pošto ste čuli imena, pošto ste čuli biografije tih ljudi, pošto imate to sve i u vašim materijalima koje ste na vreme dobili na vreme, samo da vas podsetim, i da bi građani Srbije to znali, Visoki savet sudstva je doneo odluku o izboru kandidata za predsednike sudova i sudija još 24. novembra ove godine. Danas je 22. decembar, nemojte da mi kažete da za mesec dana niste mogli da se upoznate sa onim što piše u materijalima Visokog saveta sudstva i da je predsednik Narodne skupštine prekršio Poslovnik tako što vam nije ostavio dovoljno vremena da se upoznate sa tačkama dnevnog reda.
Bio sam narodni poslanik u šest mandata i veoma dobro znam kada stižu materijali, sa kojim datumom i da li ima ili nema vremena da se sa tim materijalima upoznate. Sa ovim materijalima za mesec dana ako se niste upoznali, onda vam nije dovoljno ni godinu, ni dve godine, onda se nikada nećete upoznati.
Zašto ovo govorim? Dobro je što je koleginica iz Visokog saveta sudstva čitala imena. Molim vas da sada pred svima nama, pred građanima Srbije kažete od svih ovih ljudi koji su predloženi za predsednike sudova, za sudije, ko je od tih ljudi partijski sudija SNS? I da nam date dokaze za to, a ne da tako paušalno kažete – vi birate partijske sudije. Ko je od ovih ljudi partijski sudija?
Evo, ja vas molim, gospodine predsedniče dajte kolegi narodnom poslaniku reč da nam kaže ime i prezime kandidata za predsednika suda i ime i prezime kandidata za sudiju koji je partijski sudija SNS. Evo, molim vas, samo jedno jedino ime da građani Srbije znaju da ćemo u danu za glasanje, odnosno da ćete vi u danu za glasanje izabrati tog gospodina ili tu gospođu za predsednika suda ili za sudiju, a ona je kadar, zamislite, SNS. Evo, molim vas, od svih ovih imena za predsednike sudova, za sudije jedno jedino ime.

Zahvaljujem se, gospodine predsedniče.
Tačno je da bivši režim nije valjao, ali bivši režim nije valjao za narod, a nekome je valjao. Bivši režim je valjao onome koga je taj bivši režim finansirao i to baš iz Kolubare. Dakle, iz jednog sistema koji je sastavni deo EPS-a, 2010. i 2011. godine milioni i milioni su otišli onome ko da nas kaže da taj isti bivši režim nije valjao. Opet kažem, zaista nije valjao, ali njemu je valjao, njemu je valjao i zbog toga što ga je taj bivši režim i zaposlio, u liku Velimira Ilića, jednog od lidera dos-a, gradonačelnika Čačka. Bivši režim mu je valjao kada ga je zapošljavao u Gradsku biblioteku Čačak, sada mu ne valja, ali to je njegova stvar.
Što se tiče konstatacije da se na RTS, kao javnom medijskom servisu promoviše i hvali vlast, evo mislim da je to citat, tako je rečeno, ne znam šta bih mogao da kažem na tu opservaciju. Devedesetih godina, mislim da je 1991. godine donet zakon o Radio televiziji Srbije, kojim je RTS definisano, kao javno preduzeće, odnosno kao državno preduzeće.
Posle 2000. godine režim koji je tada uspostavljen, dakle, vlast dos-a rekla je da taj sistem ne valja i da RTS ne treba da bude javno preduzeće, nego da treba da bude javni servis. Oni su uveli taj sistem da se RTS i RTV finansiraju jednim delom iz budžeta Republike Srbije, jednim delom od taksi, a samo jednim delom i to manjim delom iz onih prihoda koje ostvare u svom poslovanju. E, sada, pred svima nama nalazi se jedno suštinsko pitanje, da li mi želimo da imamo RTS i RTV kao javne medijske servise ili ne želimo.
Što se mene tiče, oni ne moraju da postoje, ali onda morate jasno da kažete građanima da ste vi za to da postoje samo komercijalne televizije. Dakle, upravo one televizije koje kritikujete. Upravo one televizije za koje kažete da šire nemoral, pornografiju, nenormalne oblike ponašanja, to su sve vaše reči. Dakle, ovde nema ni simpatije ni antipatije prema RTS, ja o uređivačkoj politici RTS ili RTV kao ministar, kao građanin, kao pripadnik SNS mogu da imam svoje lično mišljenje, ali nije stvar u tome.
Stvar je u tome da se mi kao država, kao društvo opredelimo za to koji model televizije želimo. Da li želim televiziju kao što je RTS i RTV kao javne medijske servise ili ih ne želimo, pa da onda sve komercijalizujemo i da RTS i RTV ugasimo zato što oni ne mogu sami sebe da finansiraju u potpunosti, između ostalog i zbog toga što emituju određene sadržaje koji nisu komercijalni. Znate, kulturno-obrazovni program RTS ili RTV nije komercijalan, emisije koje se emituju na jezicima nacionalnih manjina nisu komercijalne. Tako da ne možete da dovodite u isti položaj javni medijski servis i komercijalne televizije, odnosno možete, ali onda treba jasno i glasno da kažete da ste vi za to da u Srbiji nema javnih medijskih servisa, nego da sve budu komercijalne televizije, ali onda nemojte da kukate na sadržaj njihovih programa, jer te televizije od toga žive. Da se mi ne lažemo, oni žive od emitovanja tog programa, a posebno je pitanje da li vi ljudima možete da zabranite da gledaju ili ne gledaju određeni program ma šta vi ili ja o tom programu mislili.
Što se tiče situacije u EPS-u, stalno se ponavlja i ovo je ko zna koja sednica Narodne skupštine na kojoj se govori o tome da je EPS uništen. Kao što vidite mi imamo električnu energiju. Cena električne energije nije poskupela. Da li postoji neka opština ili neki grad u Srbiji u kome danas u decembru 2022. godine nema grejanja? Da li se neko smrzava danas u Srbiji? Da li imamo neke restrikcije u snabdevanju električnom energijom? Koliko znam, nemamo. To znači da EPS ipak nije uništen. To znači da on ipak funkcioniše, ali ne funkcioniše zahvaljujući vama, funkcioniše zahvaljujući Vladi Republike Srbije. Funkcioniše zahvaljujući predsedniku Republike Srbije, Aleksandru Vučiću koji je obezbedio da imamo najjeftiniju cenu struje u Evropi i najjeftiniji gas i za građane i za privredu u Evropi.
Nadam se da idete na benzinske pumpe, tamo vidite da imam dovoljno i benzina i dizela. Tako da sistem funkcioniše. Da li ima problema? Ima, ali mi smo uspeli te probleme da prevaziđemo u uslovima sveopšte energetske, ekonomske, političke i vojne krize u Evropi, na način na koji je to malo u kojoj zemlji u Evropi pošlo za rukom.
Time ne želim da branim bilo koga, svako treba da odgovora za svoje postupke, ali ne mogu da prihvatim konstataciju da u Srbiji ne valja ništa i ne mogu da prihvatim konstataciju da je EPS uništen, jer da je EPS uništen onda mi ne bismo mogli da između ostalog održimo ovu sednicu zato što nema električne energije, a ima je. To znači da ipak u Srbiji nešto funkcioniše i da je ova vlast za Srbiju ipak nešto uradila.
Neki misle da je uradila dovoljno, neki misle da nije uradila dovoljno, ali poslednji izbori su pokazali da građani Srbije ipak i te kako veruju i predsedniku Republike Srbije i Vladi Republike Srbije, onima koji su uspeli da u Srbiji obezbede normalan život onda kada pola država u zapadnoj Evropi nema taj normalan život. Tako da ima nade za Srbiju i nije baš sve tako crno kao što bi neki hteli da predstave.
Samo nekoliko rečenica vezano za ovo partijsko zapošljavanje. Ja mislim da se radi o jednom dubokom nepoznavanju onoga što piše u Zakonu o državnim službenicima. Dakle, 2018. godine je izmenjen Zakon o državnim službenicima u tom smislu što je propisano da je obavezan javni konkurs i za zapošljavanje u državnoj službi na određeno vreme zbog povećanog obima posla. Te izmene zakona su stupile na snagu 1. januara 2019. godine. Šta se posle toga desilo?
Desila se neviđena epidemija bolesti Kovid-19. Ljudi su masovno počeli da se razboljevaju. Neki su, i ne neki, nažalost, mnogi, preminuli. U toj situaciji država je jednostavno morala da obezbedi mehanizam da svi državni organi a posebno sudovi i javna tužilaštva normalno funkcionišu. Želim da podsetim građane Srbije da i u jeku epidemije, 2020, 2021. godine, državni organi nisu prestali da rade, sudovi i javna tužilaštva nisu prestala da rade, naše zdravstvene institucije nisu prestale da rade. Dakle, brinuli smo o zdravlju građana, brinuli smo o tome da mogu i u uslovima epidemije da ostvaruju svoja prava, neki u sudovima, neki u javnim tužilaštvima, neki u zdravstvenim ustanovama, neki u opštinama, neki u gradovima, neki u nekim drugim institucijama.
Sad je Vlada Srbije predložila da se rok za primenu te norme pomeri za dve godine, kako bismo ljudima koji rade, u stvari ljudima koji vode, pre svega sudove i javna tužilaštva, jer je tu situacija najkritičnija, omogućili da stvorimo uslove da raspišu javne konkurse i da ljudima za kojima postoji potreba da rade na određeno vreme zbog povećanog obima posla to i omogućimo. Ukoliko to ne bismo učinili, u danu za glasanje, koji će biti sutra ili u ponedeljak ili utorak ili već neki drugi dan koji odredi predsednik Narodne skupštine, svi ti ljudi ostaju bez posla.
Najlakše je reći – to su partijski kadrovi SNS. Nisu, to su građani Srbije koji rade. Njihove plate nisu velike. Oni od tih plata izdržavaju svoje porodice, školuju svoju decu, leče svoje roditelje. Nisu oni krivi što se pojavila pandemija svetskih razmera, pa nije bilo uslova da se raspišu i sprovedu javni konkursi.
Dakle, hajde da pružimo šansu svim državnim organima da imaju dovoljno vremena da raspišu javne konkurse i da se ti ljudi prime u radni odnos nakon sprovedenog javnog konkursa. Kakva je partijska pripadnost tih ljudi? Ja sam vam govorio o brojkama, nemoguće je da od 2.000 ljudi koji rade u pravosuđu na određeno vreme zbog povećanog obima posla da su baš svi članovi SNS, nemoguće je da su na hiljade ljudi koji rade u Poreskoj upravi, u Upravi carina, u Upravi za trezor, u drugim državnim organima, da su svi partijski kadrovi SNS, nisu, to su građani Srbije. Jako je opasno kada živog čoveka, koji ima porodicu i koji radi za ne tako veliku platu, isključivo gledate kroz stranačke naočare i kažete – on je partijski kadar. Nije. On je građanin Srbije koji radi i koji omogućava da država ne stane, u uslovima kada su mnoge države stale, mnoge države za koje smo mi smatrali svojevremeno da su od nas bolje, da su uspešnije, da su jače, one su stale u uslovima pandemije. Država Srbija nije stala, i ne da nije stala, nego ide napred.
Vi sad od toga stvarate veliki problem. Evo, sad, partijsko zapošljavanje. Ne, pa ti ljudi već rade, 1.900 ljudi radi u sudovima i javnim tužilaštvima. To nisu sudije i to nisu javni tužioci, to su ljudi koji rade za platu kao državni službenici i to na određeno vreme.
To je ono što građani Srbije treba da znaju. Dakle, ne radi se ni o kakvim partijskim kadrovima, a inače, i time završavam, pozivam i vas da od svih ovih pročitanih imena predsednika sudova i sudija kažete ko je od njih član SNS ili je član možda neke druge političke stranke. Evo, čuli ste njihova imena, čuli ste njihove biografije, ja bih voleo, zbog građana Srbije, da čujemo makar jedno ime i prezime nekog čoveka koji je predložen za predsednika suda ili za sudiju a da je član SNS.

Hvala, gospodine predsedniče.
Dame i gospodo narodni poslanici, politički proces je kada vam Državna revizorska institucija dođe u grad koji vodite i onda na nekoliko stotina stranica utvrdi brojne nezakonitosti u gradskoj upravi, u javnim preduzećima, utvrdi milionske pronevere, utvrdi krađe, utvrdi veliki broj krivičnih dela i prekršaja i posle toga u toj strašnoj partijskoj državi Aleksandra Vučića ne da ne završite u zatvoru, nego postanete narodni poslanik.
Gospodin koji je govorio pre mog prijatelja Jovanova dolazi iz grada u kome je gospodar života i smrti, dok su on i njegov politički mentor bili na vlasti, mislim na Dušana Petrovića, bio izvesni, gospodine Atlagiću, ne znam da li ga se vi sećate, zvali su ga Morava, to mu je bio nadimak – Morava. Ko god se zameri gospodinu Moravi, koji je bio u ličnoj pratnji, bio je telohranitelj inače Dušana Petrovića, taj je morao ili da beži iz Šapca ili mu je život bio ozbiljno ugrožen. Gospodin koji je maločas govorio mislim da ovo veoma dobro zna.
Ono što gospodin koji je maločas govorio očigledno ne zna, jeste sledeće. Sve ove profesije koje je on nabrajao, a koje su navodno mašinerija Srpske napredne stranke za prikupljanje glasova, znači lekari, medicinske sestre, profesori, nastavnici, vaspitačice, to su sve profesije koje je on nabrajao, nisu državni službenici i na njih se ne odnose izmene Zakona o državnim službenicima. Tako da, ja zaista ne znam o čemu vi govorite.
Dakle, mi ne pristupamo izmenama Zakona o državnim službenicima da bismo omogućili, odnosno da bismo naterali lekare, medicinske sestre, nastavnike, profesore, vaspitačice itd. da sakupljaju glasove za Srpsku naprednu stranku, jer oni nisu državni službenici i na njih se ne odnose odredbe Zakona o državnim službenicima. To biste kao narodni poslanik trebali da znate.
Mi ovde govorimo o skoro dve hiljade ljudi koji rade u sudovima i javnim tužilaštvima, o više hiljada ljudi koji rade u drugim organima državne uprave, a koji su primljeni u radni odnos na određeno vreme zbog povećanog obima posla i koji će, ako ne usvojimo izmene Zakona o državnim službenicima, od 1. januara 2023. godine ostati bez posla. To nije nikakva partijska mašinerija Srpske napredne stranke, to su građani Srbije koji rade u državnim organima na određeno vreme i čiji je posao ozbiljno ugrožen i egzistencija ako ne pristupimo izmenama Zakona o državnim službenicima.
Koliko je ova materija komplikovana govore i sledeći podaci. Dakle, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave prati sve javne konkurse koji se sprovode u Republici Srbiji. Od svih javnih konkursa koji se raspišu u svim državnim organima 60% javnih konkursa uspe, 40% ne uspe, ili zato što se ljudi ne jave na konkurs ili zato što su uočene određene nepravilnosti u konkursnom postupku. U velikom broju slučajeva državni organ raspiše javni konkurs za zapošljavanje na neodređeno vreme i niko se ne javi. Zašto? Zato što su plate u državnim organima relativno niske i jedan broj ljudi nije zainteresovan da radi u državnoj upravi.
Morate da vodite računa o još jednoj stvari. Za razliku od vremena kada ste vi bili na vlasti i kada ste ljude zapošljavali tako što ih sa ulice dovedete u neki državni organ, Srpska napredna stranka, predsednik Aleksandar Vučić, još dok je bio predsednik Vlade, uveli su najpre zabranu zapošljavanja u javnom sektoru, dakle tako mi pravimo našu partijsku mašineriju, tako što zabranjujemo zapošljavanje u javnom sektoru, a sada smo u režimu kontrolisanog zapošljavanja i to kontrolisano zapošljavanje će trajati sigurno do kraja 2023. godine.
Da hoćemo od građana Srbije da pravimo partijsku mašineriju, mi bismo radili isto kao i vi, nema nikakvog ograničavanja, nema nikakve kontrole, nego daj što više uguraj u javni sektor, jer su to ljudi koji nam donose glasove. Ne, mi smo zabranili, ograničili zapošljavanje u javni sektor. Ono je sada kontrolisano i sad nam vi dođete u decembru 2022. godine i kažete – vi pobeđujete na izborima zato što vam glasove prikupljaju i menjate Zakon o državnim službenicima zato što vam glasove prikupljaju lekari, medicinske sestre i vaspitačice. Pa, vi u stvari o državnim službenicima ne znate ništa. Dakle, oni nisu državni službenici.
Ovde je bilo reči o tome da se ispod Mačve nalaze ogromne količine vode i ponovo smo čuli jedno plašenje građana. Na početku radnog dana čuli smo da će policija upadati u stanove građana bez sudske naredbe, da će moći da ih batina, da im otima stvari, da će biti ugrožena ljudska prava i slobode. Sad se plašenje građana nastavlja na sledeći način - sledeća godina će biti sušna, sve će izgoreti, nećemo imati hrane, Novi Sad za dve godine sigurno ostaje bez vode, ispod Mačve se nalazi ogroman rezervoar vode i evo vi iz SNS koji vodite državu ste toliko neuki da tu vodu ne umete da iskoristite, ne flaširate je, a možete, tako je rekao poslanik, da napojite ne znam koliko gradova veličine Zrenjanina. Pa, stoka se napaja, ne napajaju se ljudi.
(Aleksandar Jovanović: Sram vas bilo!)
Drugo, ta voda koja se nalazi…
(Predsednik: Jel može Ćuta Jovanović da ne viče? Sačekajte, ako imate šta da kažete i javite se za reč posle.)
Ne može, predsedniče, on je navikao na to uličarsko ponašanje i on misli kad se uličarski ponaša u Narodnoj skupštini da ga se neko plaši. U stvari ga se niko ne plaši. Pustite, neka pokaže svoje uličarske manire do kraja.
Ja hoću da kažem jednu drugu stvar. Ako je zaista tačno da se tolike količine vode nalaze u Mačvi, moje pitanje je – od kad je ta voda tu? Nemoguće je da se ta voda nalazi tu otkako je Aleksandar Vučić pobedio na izborima 2012. godine? Valjda je te vode bilo i pre njega? Što je niste flaširali? Što niste crpeli tu vodu? Nego, odjedanput, voda se pojavila 2022. godine, ispada da je nije bilo pre 10, 15, 20 godina. Bilo je, ali vi o tome niste razmišljali. Dok ste bili na vlasti, nikad nisam čuo, a u šest mandata sam bio ovde narodni poslanik, nikad nisam čuo od stranke kojoj ste pripadali da je govorila o zaštiti životne sredine, o zaštiti voda, o bilo čemu što se tiče unapređenja životne sredine, zdravlja građana itd. Vi tu temu danas koristite zato što mislite da će vam to doneti određenu političku korist.
Svaki dan je neka nova tema. Jedan dan je tema – evo, pronašli smo vodu ispod Mačve. Drugi dan je tema – treba da zatvorimo sve rudnike u Srbiji. Treći dan je tema nešto drugo. Ja vas pitam – jesu ti rudnici radili i kad ste vi bili na vlasti? Jel Bor počeo da radi kad je Vučić preuzeo vlast? Ti rudnici o kojima je govorio vaš zamenik predsednika poslaničke grupe, misli na Resavicu, jel su radili i kad ste vi bili na vlasti? Šta ste uradili da se poboljša položaj rudara? Niste uradili ništa, zato što vas to nije ni interesovalo.
To vas interesuje sad, u stvari, ni sad vas to ne interesuje nego vi namerno zloupotrebljavate određene teme zato što mislite da će građani da vam poveruju da ste vi ozbiljno zainteresovani da tu vrstu problema rešavate. Da ste hteli te probleme da rešavate, pa vi ste mogli da ih rešavate onda kada ste bili na vlasti. Vlast je ta koja rešava probleme. I šta ste uradili za rudare? Niste uradili ništa. Koliko ste vode flaširali u Mačvi? Nijednu jedinu flašu, ali ste zato i te kako umeli da pravite razne vrste i razne oblike kriminala, što je utvrdila Državna revizorska institucija, i te kako ste umeli da se družite sa ljudima kao što je Morava. E, budući da ste se družili sa ljudima kao što je Morava, dobili ste glasova koliko ste dobili i s obzirom na broj glasova koji ste dobili, toliko imate vremena da govorite u Narodnoj skupštini, što vam je predsednik Narodne skupštine danas veoma lepo objasnio.

Zahvaljujem se, gospođo Božić.
Ovde je bilo reči o različitim temama, pa samo da se osvrnem na neke od njih.
U vreme vlasti narodnog poslanika koji je maločas govorio Radio-televizija Srbije je zapaljena, a Dragoljub Milanović je bio linčovan, vezan za banderu, pa onda linčovan od strane nekoliko stotina petooktobarskih revolucionara. Posle toga su oni preuzeli apsolutnu kontrolu nad celom državom, uključujući i RTS. Ja ih upućujem da sva pitanja koja imaju da postave vezano za uređivačku politiku RTS-a postave svojim ljudima, jer to su njihovi ljudi, od generalnog direktora RTS-a do urednika različitih programa na RTS-u. Apsolutno sve njihovi ljudi. Niko iz Srpske napredne stranke. Nađite mi ijednog čoveka na Radio-televiziji Srbije ili na Radio-televiziji Vojvodine koga je dovela Srpska napredna stranka. Sve vaši kadrovi.
Dakle, pitajte vaše kadrove koje ste vi postavili zašto vode uređivačku politiku ovakvu ili onakvu. Ne nama. Ovde sam ja kao predstavnik Vlade, a ne kao predstavnik Radio-televizije Srbije. Sva pitanja koja imate da postavite RTS-u, pitajte vaše ljude koji vode RTS. Što pitate Vladu Srbije? Ne uređuje Vlada Srbije Radio-televiziju Srbije i njihov program.
Ponovo smo čuli gomilu neistina o tome šta sadrži Nacrt zakona o policiji i ponovo se građani plaše kako će ta strašna policija Aleksandra Vučića i Bratislava Gašića da uradi ne znam ni ja šta. U vreme njihove vlasti policija je čizmama izgazila Ranka Panića 2008. godine, a više udaraca pendrekom po stomaku dobio je Aleksandar Vučić. Kažite mi jednog opozicionog lidera danas koga je srpska policija popreko pogledala, a kamoli da ga je ubila ili da ga je besomučno tukla pendrecima kao što je to bio slučaj u vaše vreme.
Dakle, u vaše vreme su ljudi koji su protestovali protiv vaše vlasti bili ubijani na ulicama Beograda. Bio sam prisutan na tom mitingu 2008. godine kada ste na okupljeni narod, koji je bio potpuno miran, koji nikoga nije napadao, koji nije razbio nijedan izlog, koji nije udario nijednog policajca, bacali ne suzavac, bacali ste bojne otrove. Bacali ste bojne otrove. Evo, ima ovde ljudi, zna Veroljub Arsić, zna Marko Atlagić, zna Nataša Jovanović kako ste se ponašali onda kad ste bili na vlasti kakve ste naredbe davali policiji onda kada ste bili u prilici da komandujete policijom.
(Srđan Milivojević: Dačić je bio ministar policije.)
Jeste, Dačić je bio ministar policije. Pa, jesam li ga ja postavio ili vi? Jeste li ga vi postavili? Čekajte, jeste li ga vi postavili? Pa, vi ste ga postavili. Što je to sada naša krivica? Kaže Ivica Dačić bio ministar unutrašnjih poslova. Pa, jeste, ali je bio u koaliciji sa vama. Bez vas ne bi mogao da bude ministar unutrašnjih poslova.
Što se tiče kombinacija, ovde je bilo reči, upotrebljena je jedna sintagma, jedna fraza, kaže – pravite kombinacije sa RTS-om. Pa, kombinacije sa RTS-om ste pravili vi onda kada ste bili na vlasti. Pa, vaš koalicioni partner je patentirao kombinacije sa RTS-om. Ko je prodavao reklamne sekunde na RTS-u, Aleksandar Vučić ili vaš koalicioni partner? Pa, vi ste to radili. Vi ste stekli milione i milione evra poslujući sa Radio-televizijom Srbije. Vi ste izvukli iz džepa građana Srbije milione evra.
(Ivana Parlić: Ko tačno? Recite ko tačno?)
Ko tačno? Dragan Đilas.
(Ivana Parlić: Pa nismo mi.)
To niste vi? Kako niste vi? Jeste li izašli zajedno na izbore? Kako niste? Jeste potpisali sporazum sa narodom zajedno sa Draganom Đilasom? Znači, kad vam odgovara, onda ste u koaliciji sa Draganom Đilasom i onda podržavate njegovu politiku, a kada vam mi kažemo da je Dragan Đilas patentirao kombinacije sa RTS-om, onda kažete kakve veze mi imamo sa Draganom Đilasom?
Te vaše političke brakorazvodne parnice, gospođo, to vi rešavajte na nekom drugom mestu. Znate, ovo nije sud. Pričam vama koji ste u braku političkom sa Draganom Đilasom. Sva pitanja koja imate da postavite Draganu Đilasu, postavite njemu, ne meni, ne Vladi Srbije.
Ja sam rekao ono što svi građani Srbije znaju, da su u vreme vaše vlasti pravljene kombinacije sa RTS-om i da je vršena preprodaja sekundi za reklame na RTS-u u vreme vaše vlasti. Koju poslovnu kombinaciju sa RTS-om je napravio Aleksandar Vučić ili bilo ko iz Srpske napredne stranke? Navedite mi jedno jedino ime. Ne možete, zato što to nikada nismo radili i time se nikada nismo bavili.
Ovde je bilo reči i o tome kako su određeni kriminalci nosioci određenih policijskih znački i policijskih legitimacija. Pa to je bilo u vaše vreme. Vi računate sa tim da su građani Srbije oboleli od amnezije i da su zaboravili kako je bilo u vreme vaše vlasti.
Evo ja da vas podsetim. Godine 2000. kada ste došli na vlast, na neustavan i nezakonit način, vaši prijatelji su bili Legija, Čume, pripadnici zemunskog i surčinskog klana. Njima ste dali, ne policijske legitimacije, legitimacije državne bezbednosti. Oni su mogli da rade šta im je volja. Oni su se hvalili time kako su vam kupovali odela, pa ste išli kod njih da se kupate u njihove bazene, da jašete njihove konje, da sa njima pijete viski. Pa to su bili vaši prijatelji. To su bili vaši prijatelji. Oni su vam pomogli i finansijski i politički i organizaciono da 2000. godine dođete na vlast. Onda ste im se revanširali tako što ste im podelili legitimacije državne bezbednosti.
Oni su postali vaši politički protivnici od onoga momenta kada niste uspeli da sprečite da vam takvi ljudi ubiju premijera usred bela dana. Eto, takvu policiju smo imali. Onda nam vi kažete – e, ova policija Aleksandra Vučića i Bratislava Gašića ne valja ništa. A vaša policija nije uspela da spreči ubistvo predsednika Vlade. Od tog momenta ti ljudi, sa kojima ste zajedno jeli, pili, kupali se, vozili njihove džipove, postaju odjedanput državni neprijatelji broj jedan. Pre toga su vam bili najveći prijatelji na svetu.
Mislite sve smo to zaboravili, to je bilo u nekom prošlom vremenu i pripisujete SNS ono što ste zapravo vi radili. Vi biste to radili ponovo, samo kada bi vam građani Srbije ukazali poverenje.
Ovde je danas neko rekao – vlast ne valja i pašćete sa vlasti. U svakom demokratskom društvu vlast se osvaja i vlast se gubi. Da vam kažem nešto. Mi ćemo izgubiti vlast jednog dana, ali moraće da se pojavi neka nova politička snaga, neka nova politička snaga koja će da pobedi SNS. Da nas pobedi Srđan Milivojević, da nas pobede oni koji su ubili Ranka Panića, da nas pobede oni koji su vezali za banderu i linčovali Dragoljuba Milanovića, da nas pobede oni koji su pravili poslovne kombinacije sa RTS, da nas pobede oni koji su privatizovali RTS i pretvorili je u svoje stranačko glasilo. Nema šanse.