Dame i gospodo narodni poslanici, narodni poslanik Zoran Krasić je predložio izmenjenu formulaciju člana 5. i prema njegovom mišljenju: "Lice koje zastupa Republiku Srbiju pred Međunarodnim krivičnim sudom treba da ima najmanje 10 godina iskustva u oblasti krivičnog prava".
SRS smatra da je ovo rešenje zaista celishodno i opravdano zato što država Srbija ne sme da dopusti da je pred Međunarodnim krivičnim sudom ili pred bilo kojom drugom međunarodnom instancom zastupa makar ko. To ipak mora da bude lice koje je kvalifikovano, koje poznaje oblast krivičnog prava i koje će na najbolji mogući način da zaštiti državne interese Republike Srbije.
Inače, samo da vas podsetim gospodo iz Vlade na jednu činjenicu, koja je opet dokaz do koje mere vlast ponižava građane Srbije i do koje mere se nonšalantno odnosi kada su u pitanju nacionalni i državni interesi.
Zvanični predstavnik Srbije pred Međunarodnim sudom pravde jeste Tibor Varadi, čovek koji je dokazani agent Cije, čovek koji od 1990. godine otvoreno radi protiv interesa Republike Srbije i srpskog naroda, a da stvar bude najgora, čovek je koji se nalazi na listi hrvatskih državnih arbitara, dakle na listi arbitara Republike Hrvatske.
Znači, kada Hrvatska jednog dana bude imala međunarodni spor, kada se obrazuje arbitražni sud, ona ima pravo da delegira određeni broj arbitražnih sudija, e na toj listi arbitražnih sudija nalazi se između ostalih i Tibor Varadi.
Sada zamislite kako će Tibor Varadi da zastupa interese države Srbije, kada je na listi arbitara države koja je odgovorna za masovna ubistva i proterivanja Srba, kada se nalazi na listi države čiji predsednik jasno poručuje Srbiji koja ćuti, kojoj je preči Oli Ren i ko zna šta drugo, koji jasno poručuje toj Srbiji da mora da se dekosovizuje.
Dakle, ovaj amandman ima apsolutno smisla. Ako ne želite da se i pred Međunarodnim krivičnim sudom pojavljuju neki novi branioci Srbije poput Tibora Varadija, onda biste zaista ovaj amandman morali da usvojite.

Dame i gospodo narodni poslanici, članom 16. se predviđa da određene procesne radnje na teritoriji Republike Srbije mogu da izvrše i predstavnici Međunarodnog krivičnog suda.
SRS je predložila brisanje ovog člana, jer smatramo da se na taj način dovodi u pitanje suverenitet države Srbije koji je ionako ugrožen, između ostalog i od strane čoveka kome ste juče na skandalozan način, suprotno Zakonu o putnim ispravama, Oliju Renu, dodeli biometrijski pasoš Republike Srbije.
Sada, gospodine Homen, vi kao bivši vođa Otpora i kao čovek koji se svojevremeno nalazio na platnom spisku Stejt Departmenta, nalazite se u jednoj nezgodnoj situaciji.
Nama obrazlažete Predlog zakona po kojem mi treba da isporučujemo naše građane Međunarodnom krivičnom sudu i da čak dopuštamo da predstavnici Međunarodnog krivičnog suda vrše procesne radnje u Republici Srbiji, a vaši nalogodavci, vaši sponzori neće da predaju ratifikacione instrumente generalnom sekretaru UN i, taj bastion svetske demokratije tzv, ovaj Međunarodni krivični sud i njegov statut uopšte ne obavezuje.
Sad se ovde postavlja pitanje elementarnog morala ljudi koji obrazlažu ovakva zakonska rešenja - napravili ih Amerikanci, Amerikanci ih finansirali i sada mi treba da izvršimo sve što Amerikanci zamisle.
A oni, koji od 1945. godine ne prestaju da ratuju, oni koji su podržavali sve diktatorske i neofašističke režime u svetu, oni koji su u stvari pravi krivci za razbijanje bivše Jugoslavije, oni koji danas ratuju u Iraku, u Avganistanu, koji se spremaju da započnu neke nove ratne pohode - njih statut Međunarodnog krivičnog suda ne obavezuje.
Dakle, gospodine Homen, ako statut Međunarodnog krivičnog suda ne obavezuje Amerikance, koji su stvorili i finansirali Otpor, koji danas Vlada srpskim pravosuđem, zašto bi onda država Srbija bila obavezna da dozvoli predstavnicima Međunarodnog krivičnog suda da rade u Republici Srbiji sve ono što im padne na pamet?

Dame i gospodo narodni poslanici, bilo bi dobro da ovaj bivši Otporaš, čovek koji je i bio i sada je verovatno na platnom spisku Stejt departmenta, da malo on priča o predlozima zakona sa stanovišta svoje struke, umesto što narodnim poslanicima SRS iz sednice u sednicu pokušava da drži nekakve lekcije.
Od vas gospodine Milivojeviću nikada nisam čuo ništa o zakonskim rešenjima, čuo sam samo da spominjete Stejt department, kneza Lazara, Stefana Dečanskog, NATO pakt. Vama je sve to izgleda isto. Vi ni sami ne znate o čemu se radi. Dakle, gospodine Milivojeviću, nikada vi ne bi sedeli na mestima na kojima sada sedite da nije bilo Stejt departmenta, EU i NATO pakta.
Oni su vas doveli na vlast i prestanite već jedanput da se sakrivate iza naroda, iza volje građana itd. To ne kažem ja, gospodine Milivojeviću, uzmite knjigu Tima Maršala "Igra senki", oni će vam reći ko se sastajao u Budimpešti, ko se sastajao u Crnoj Gori, šta je ko izjavljivao za vreme NATO agresije, ko je imao zadatak da postavlja lokatore u vreme NATO intervencije itd.
Dakle, to ne kaže SRS, to kažu Englezi i Amerikanci, isti oni koji su vas školovali i koji su vas finansirali, koji to rade i dalje, jer oni svoj posao nisu završili.
KiM jeste okupirano, ali okupacija je privremeno stanje. To će da prođe. Sad pokušavaju da nam otmu Vojvodinu. Ko zna šta im neće pasti na pamet. Eto, vama je sticajem, da li srećnih ili nesrećnih, životnih okolnosti zapalo da se vi borite za američke interese ovde u Srbiji. Borite se tako kako se borite.
Mislim da Amerikanci prate sednice ove skupštine odmah bi vas izbrisali sa platnog spiska, jer vi na jedan vrlo smešan način reprezentujete američke interese. Verujem da u redovima DS ima mnogo pismenijih i školovanijih ljudi, koji bi verovatno na bolji način odradili te pare koje dobijaju.
Možda Amerikanci sad u vreme ovih godišnjih odmora neće imati šta da rade, pa će preko satelita da gledaju sednice Skupštine i onda kada budu čuli šta vi pričate, verujte mi, gospodine Milivojeviću, imaćete manje dolara u džepu nego što ih sada imate.

Dame i gospodo narodni poslanici, potpuno je tačno da je na strani devet svoje knjige "Igra senki" Tim Maršal zaista konstatovao da su postojali određeni ljudi iz režima koji su sarađivali sa Amerikancima. Ali, gospodine Milivojeviću, niste rekli ništa novo. To što ste vi sada rekli, rekao je 2000. godine Vojislav Šešelj, predsednik SRS, kada je konstatovao jasno i glasno da nije moguća da ceo sistem prestane da funkcioniše za nekoliko sati, a da to nije bilo sprovedeno uz pomoć ljudi koji su bili u samom režimu.
Dakle, Miloševića su tog 5. oktobra na cedilu ostavili ljudi iz njegove partije, a ne iz SRS. Oni koji su komandovali vojskom, oni koji su komandovali policijom, oni koji su imali kontrolu nad državnom bezbednosti, oni su ostavili vama, NATO plaćenicima, na milost i nemilost šefa države i svog partijskog šefa, a ne niko iz SRS.
Da je bilo do nas iz SRS, plan Černomirdin - Ahtisari, koji je omogućio ulazak NATO trupa na KiM nikada ne bi ni bio usvojen. Vaša stranka i sve stranke u Skupštini Srbije, sem SRS, glasale su za taj sporazum.
Dakle, vi ste, gospodine Milivojeviću, omogućili da NATO pakt danas bude prisutan na KiM. Kad smo već kod KiM, gospodine Milivojeviću, nisam čuo jednu reč od vas, koji spominjete kneza Lazara i Stefana Dečanskog, činjenicu da već više od deset dana Srbi u Štrpcu nemaju struju, da je juče šiptarska policija prekinula sednicu SO Štrpce i da se nad srpskim narodom na KiM ponovo ponavlja 17. mart 2004. godine.

Dame i gospodo narodni poslanici, Vlada smatra da u Zakonu o izvršenju krivičnih sankcija reč „zavodskih“ treba da se zameni rečju „krivičnih“.
Međutim, ako pogledate Zakon o izvršenju sankcija videćete da se 99% njegovih odredaba u stvari odnosi na izvršenje kazne lišenja slobode. Kazna lišenja slobode se izvršava u ustanovama zavodskog tipa. Zaista je nejasno zbog čega Vlada Srbije reč „zavodskih“ zamenjuje račju „krivičnih“, kada je krivična sankcija mnogo širi pojam nego što je kazna lišenja slobode.
Postoji i novčana kazna. To je, takođe, krivična sankcija. Novčana kazna kao krivična sankcija se suštinski ne izvršava po odredbama ovog zakona, zato što novčanu kaznu kao krivičnu sankciju izvršava lice koje je osuđeno na tu novčanu kaznu uplatom odgovarajućeg novčanog iznosa i onda taj novčani iznos postaje prihod budžeta Republike Srbije. Tu nema nikakvog posebnog postupka izvršavanja novčane kazne.
Ono što se izvršava jeste kazna zatvora kojom je zamenjena novčana kazna, ali onda se izvršava kazna zatvora, opet u ustanovama zavodskog tipa. Ne izvršava se novčana kazna. Novčanu kaznu može da izvrši samo onaj ko je na novčanu kaznu osuđen. Ako ne plati odgovarajući novčani iznos na koji glasi novčana kazna, kazna novčana zamenjuje se drugom kaznom, kaznom zatvora, ali onda se više ne izvršava ta novčana kazna, nego se izvršava neka druga sankcija. To je kazna lišenja slobode po odredbama Zakona o izvršenju krivičnih sankcija.
Predložili smo da se u članu 1. zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju krivičnih sankcija briše stav 1, u kojem se reč „zavodskih“ zamenjuje rečju “krivičnih“. Smatramo da je takvo rešenje mnogo celishodnije, mnogo logičnije, imajući u vidu gotovo celokupnu sadržinu Zakon o izvršenju krivičnih sankcija.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS smatra da je formulacija iz člana 2. potpuno neadekvatna, odnosno da je neprecizna i da ne pogađa suštinu svrhe izvršenja krivičnih sankcija.
Naime, u članu 2. Predloga zakona se kaže – svrha izvršenja sankcija je izvršenje pravosnažnih i izvršnih sudskih odluka radi zaštite društva od krivičnih i drugih kažnjivih dela.
Svi oni koji iole poznaju krivično pravo znaju da je svrha izvršenja krivičnih sankcija dvojaka. S jedne strane, to je da se drugi ljudi, drugi građani odvrate od vršenja krivičnih dela. S druge strane, svrha izvršenja krivičnih sankcija je da se sam učinilac krivičnih dela odvrati da više ne čini krivična dela.
Međutim, članom 2. obuhvata se samo ova, rekli bismo, generalna prevencija kriminaliteta, ali se potpuno ispušta onaj drugi vid svrhe izvršenja krivičnih sankcija, a to je specijalna prevencija kriminaliteta.
Dakle, potpuno se ispušta iz vida činjenica da država želi ili bi trebalo da želi da onaj koji je izvršio krivično delo, nakon što se nad njim izvrši krivična sankcija, dakle, nakon što se resocijalizuje, nakon što prođe taj program prevaspitavanja, postane uobičajeni, normalni član društva koji više neće činiti krivična dela.
Formulacijom kakva je predložena u članu 2. delimično se obuhvata generalna prevencija kriminaliteta, ali se specijalna prevencija kriminaliteta potpuno ispušta iz vida, a ona je u stvari u Zakonu o izvršenju krivičnih sankcija najvažnija, jer se svaka krivična sankcija izvršava nad pojedincem kao učiniocem krivičnog dela, sa krajnjim ciljem da on, nakon što izdrži krivičnu sankciju koju mu je izrekao sud u odgovarajućem krivičnom postupku, više ne čini krivična dela.

Vi, gospođo Đukić-Dejanović, suviše brzo spustite pogled sa tog vašeg ekrana, pa ne vidite kada se narodni poslanik javi za reč, ali vi ste meni izuzetno draga dama i naravno ovo nemojte da shvatite u bilo kakvom ružnom kontekstu.
Dakle, dame i gospodo narodni poslanici, članom 7. Vlada Srbije je predložila da se zavod i centar, kao institucije za izvršenje krivičnih sankcija, osnivaju aktom Vlade. Aktom o osnivanju zavoda određuje se vrsta, tip i sedište zavoda, odnosno delatnost i sedište centra.
Osnovni princip koji proizilazi iz Ustava Republike Srbije jeste da se državni organi osnivaju zakonom. Kao što se ministarstva osnivaju zakonom, kao što se sudovi osnivaju zakonom, kao što se javna tužilaštva osnivaju zakonom, tako i institucije za izvršenje krivičnih sankcija treba da se osnivaju zakonom.
Mi smatramo u SRS da je to rešenje apsolutno ustavno, da je apsolutno demokratsko i da se samo na taj način štiti princip, u širem smislu shvaćen, sudske, odnosno pravosudne nezavisnosti.
Ako ostane rešenje sadržano u Predlogu zakona da se zavodi osnivaju odlukom, odnosno aktom Vlade, onda će to značiti da institucije za izvršenje krivičnih sankcija nisu ništa drugo nego produžene ruke Vlade kao izvršne vlasti. Takvo rešenje apsolutno nije u skladu sa Ustavom, apsolutno nije demokratsko.
Onda i sudove možete da osnivate aktom Vlade, onda i tužilaštva ožete da osnivate aktom Vlade, onda i ministarstva možete da osnivate aktom Vlade, onda vam zakoni, onda vam Narodna skupština uopšte ne treba.
Dakle, SRS smatra da ne sme biti izuzetaka kada je reč o državnim organima u pogledu načina osnivanja. Ako isti princip, princip da se državi organi obrazuju zakonom, važi za sve državne organe, onda mora da važi i za ovu specifičnu kategoriju državnih organa, dakle za državne organe čiji je osnovni zadatak izvršenje krivičnih sankcija.

Dame i gospodo narodni poslanici, Vlada apsolutno nije bila dosledna kada je pisala ovaj predlog zakona.
Predložila je da se reč "zavodskih" zameni rečju "krivičnih", a onda na koju god stranicu Predloga zakona da bacite pogled svuda ćete videti reči kao što su "zavodi", "zavodske", "higijena u zavodima", "mere u zavodima", "stražari u zavodima" itd.
Dakle, potpuno je jasno da se ovaj predlog zakona, kao i osnovni Zakon o izvršenju krivičnih sankcija, odnosi na izvršenje kazne lišenja slobode.
Kazna lišenja slobode izvršava se u odgovarajućim institucijama zavodskog tipa i potpuno je nejasno zašto Vlada reč "zavodskih" zamenjuje rečju "krivičnih".
U ovom predlogu zakona imate svega dva člana koji se odnose na novčanu kaznu. Pogledajte sad kako glasi član 175 - za izvršenje novčane kazne nadležan je sud koji je doneo prvostepenu presudu. Dakle, jasno je da se to ne izvršava u institucijama koje reguliše ovaj zakon, to je u nadležnosti suda.
Rok za plaćanje novčane kazne određuje se presudom. Rok iz stava 1. ovog člana ne može biti kraći od 15 dana niti duži od tri meseca. Ako osuđeni ne plati novčanu kaznu u određenom roku, sud će novčanu kaznu zameniti kaznom zatvora. Dakle, potpuno je jasno da se novčana kazna i njeno izvršenje ne sprovodi po propisima, odnosno po odredbama ovog zakona.
Kada ste osuđeni na novčanu kaznu, vi novčanu kaznu izvršavate tako što odete u banku, uplatite odgovarajući novčani iznos na koji vam glasi novčana kazna, taj novčani iznos ide u budžet Republike Srbije i time se novčana kazna izvršava.
Tu nema nikakvog posebnog postupka. Ima postupka, ali kad se novčana kazna ne plati, pa se zameni kaznom zatvora. Ali, onda se, gospodo iz Ministarstva, više ne izvršava novčana kazna, nego se izvršava kazna zatvora, odnosno kazna lišenja slobode, opet u institucijama zavodskog tipa.
Kako god okrenete, ovo što ste vi predložili da se reč "zavodskih" briše i da se menja rečju "krivičnih" naprosto nije kvalitetno rešenje, pre svega sa krivično-pravnog aspekta.

Dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se na član 14. stav 2, dakle, na amandman gospodina Milorada Buhe, ali evo gospođo Đukić-Dejanović, da vam ne pravim problem, mogu da pričam i o amandmanu Gordane Pop-Lazić, zato što su amandmani suštinski istovetni i odnose se na isti problem.
Dakle, Vlada Srbije kojoj je navodno stručnost iznad politike, potpuno gubi iz vida činjenicu o kakvim institucijama mi govorimo.
Mi govorimo o institucijama u kojima se izvršava kazna lišenja slobode i u kojima sa osuđenim licima treba da se postupa tako da ona sutra kada izađu iz tih zatvora, iz tih zavoda, više ne čine krivična dela. Ko će o tome da se stara?
Po mišljenju Vlade, dovoljno je da imate devet godina radnog iskustva bilo gde, posle stečenog visokog obrazovanja na studijama drugog stepena ili čak na osnovnim studijama koje traju četiri godine, pa da budete direktor zavoda, načelnik službe itd. To su rešenja koja u praksi mogu da dovedu do krajnje negativnih i vrlo opasnih posledica.
Mi sada raspravljamo o ovim izuzetno delikatnim zakonskim predlozima bez adekvatnih predstavnika Vlade. Imamo predstavnike Vlade koji imaju pravo da ćute, ali nemaju pravo da govore i nemaju pravo da saopšte narodnim poslanicima zašto u predlozima zakona piše baš onako kao što piše, a ne drugačije. Prosto ova rasprava postavlja se pitanje koliko uopšte ima i smisla.
Sutra ćete da postavite, kao Vlada, nekog direktora zavoda koji veze nema ni sa pravosuđem, ni sa izvršenjem krivičnih sankcija, nema apsolutno dodirnih tačaka sa pravom, ali će da se pojavi i kaže - znate, imam određeni broj godina radnog iskustva, završio sam diplomske akademske studije drugog stepena, ja sam master svemirskih tehnologija ili nuklearne fizike, ispunjavam uslove da budem direktor zavoda. Kakve to veze ima sa prirodom delatnosti tog zavoda? Nema nikakve.
Još jedna opasnost koja se krije u vašem predlogu zakona, kažete - može da ima i osnovne studije u trajanju od četiri godine. Vidite, gospodo iz Vlade, kako vi diskriminišete građane Srbije lošom primenom lošeg Zakona o visokom obrazovanju.
Po Zakonu o visokom obrazovanju osnovne studije mogu da traju tri ili četiri godine. Zamislite situaciju, građanin upiše osnovne studije koje traju tri godine, potpuno legalno, zakon mu je to omogućio, dobije diplomu da je završio osnovne studije u trajanju od tri godine, ali on ne može da bude direktor zavoda. Zašto? Zato što je Vlada donela arbitrarnu odluku...
(Predsednik: Vi ste do sada koristili vreme kao predstavnik poslaničke grupe i to vreme ste iskoristili. Sada idete od vremena vaše poslaničke grupe, a imate 17 minuta, prosto da znate.)
Gospođo Đukić-Dejanović, nisam mogao da iskoristim vreme ovlašćenog predstavnika, jer kad god sam se javljao za reč napominjao sam da se javljam...

Hvala vam, gospođo Đukić-Dejanović, što se brinete o vremenu poslaničke grupe SRS.
Hteo sam da kažem da vi na ovaj način dovodite u jedan diskriminatorski položaj građane Srbije. Znači, sada onaj ko je završio osnovne studije koje traju tri godine ne može da dođe na funkciju direktora zavoda, a onaj koji ima osnovne studije u trajanju od četiri godine može, a i jedan i drugi su legalno završili te svoje osnovne studije.
Dakle, ovakva rešenja u praksi zaista mogu da dovedu, s jedne strane, do kršenja elementarnih građanskih prava lica koja se kandiduju za ove funkcije, s druge strane, potpuno ste izgubili iz vida stručnost, iskustvo, znanje koje moraju da poseduju građani koji pretenduju da budu direktori zavoda.
Samo da vas podsetim, gospodo iz Vlade, po tužnim statistikama naših sudova, izvršioci krivičnih dela u Republici Srbiji su u 65% povratnici, dakle, lica koja su već učinila krivično delo. To znači da program prevaspitavanja u našim zavodima za izvršenje krivičnih sankcija nije dao adekvatne rezultate. Možemo da zamislimo kakvi će biti rezultati kada direktori zavoda budu ginekolozi, tehnolozi, agronomi, veterinari itd.

Dame i gospodo narodni poslanici, Vlada Srbije je iz meni potpuno nepoznatih razloga napravila jednu pravu terminološku kakofoniju u ovom predlogu zakona.
U članu 23. stav 1. termin "vaspitni program" zamenjuje se rečima "program postupanja". Potpuno se gubi iz vida šta je to, koji je to proces koji se dešava u institucijama za izvršenje krivičnih sankcija. Je l' mi sa ljudima postupamo kao sa stvarima ili hoćemo da ih prevaspitamo tako da oni sutra ne vrše krivična dela?
Ako je suditi po terminologiji koju koristi Vlada, svrha izvršenja krivičnih sankcija jeste da se sa osuđenim licima postupa, ne da se oni prevaspitavaju, nego da se sa njima postupa. Jedna terminologija koja apsolutno nije u duhu nekih osnovnih kriminoloških i penoloških principa.
Dakle, sa živim ljudima, gospodo iz Vlade, ne postupa se kao sa stvarima, kao sa predmetima. Živi ljudi koji su izvršili krivična dela, oni se prevaspitavaju, oni prolaze određeni vaspitni program, da bi stekli određene društvene i moralne vrednosti, koje u jedom trenutku svog života nisu imali, pa su izvršili krivično delo, kako sutra ne bi ponavljali vršenje tih krivičnih dela.

Dame i gospodo narodni poslanici, negde početkom 90-tih godina postojao je jedan politički vic, odnosno jedna anegdota da HDZ znači Hrvatska do Zemuna. Međutim, mislim da se ova vlada opredelila za malo širu koncepciju, pa je Hrvatska došla vidim i do Nemanjine ulice, odnosno do sedišta Ministarstva pravde.
Ne znam, gospodine Homen, pitam vas, zato što ovde nema gospođe Malović, kako je moguće da ste vi usvojili u Predlogu zakona Tuđmanov naopaki hrvatski novogovor. Sada, usvojilac, poštovani građani Srbije više nije usvojilac, on je usvojitelj.
Onda morate da menjate hiljade zakona u Srbiji. Onda branilac više nije branilac, nego je branitelj, onda ovaj vaš Vukčević koji kači slike Karle del Ponte više nije tužilac, nego je tužitelj. Onda imate situaciju da morate da menjate potpuno način izražavanja u Srbiji.
Što to radite? Pa vaš ministar Bradić pre neki dan dođe u Skupštinu Srbije i kaže – poštovana gospodo zastupnici i nikom ništa. Sad, nisam mogao da verujem, mislio sam da je štamparska greška, međutim, onda vidim – ne, vi ste hteli namerno da promenite terminologiju, iz meni potpuno nepoznatih razloga.
Usvojilac, branilac, tužilac, gledalac, postaju gledatelji, tužitelji, branitelji, usvojitelji. Ne znam šta će vam sledeće pasti na pamet, da dovedete Marka Perkovića-Tompsona na Marakanu. Nije dosta što je pevao u Zagrebu i što je to gledala cela Vojvodina, ajde dovedite ga i u Srbiju, pa neka ga gledaju ljudi i u Leskovcu, i u Vranju, i u Pirotu, i u Nišu, i u Šapcu i u Valjevu.
Uopšte mi nije jasno šta to radite. Doduše, čuo sam da vam je bivši hrvatski poglavnik Ivo Sanader obećao da će vam dati hiljade i hiljade prevedenih hrvatskih zakona da vam ubrza pristup u EU. Ne znam da li je to bilo iskreno ili je to bilo lažno obećanje jednog starog latinskog lisca.

Dame i gospodo narodni poslanici, prosto nema medicinskih razloga da se održi stav Vlade koji je sadržan u članu 63. stav 3. Virus hiva i virus hepatitisa C su, koliko znam, prelazni. Vlada, kada je u pitanju testiranje na virus hiva i hepatitisa C, kaže da od volje osuđenog lica zavisi da li će se podvrgnuti lekarskom pregledu da bi se utvrdilo da li ima taj virus ili ne. Valjda je zdravlje osuđenih lica preče od pojedinačne volje jednog osuđenika.
SRS smatra da je testiranje na virus hiva i na virus hepatitisa C u funkciji obezbeđivanja zdravih uslova života u institucijama za izvršenje krivičnih sankcija. Smatra da je zdravstvena zaštita osuđenih lica nešto čemu treba posvetiti posebnu pažnju i da zdravstvena zaštita osuđenika nikako ne sme da zavisi od zle ili dobre volje jednog osuđenog lica, koje treba da se podvrgne lekarskom pregledu da bi se utvrdilo da li ima virus hiva ili virus hepatitisa C. Ovo kažem imajući u vidu sve tragične posledice koje ova dva virusa mogu da izazovu i koje nažalost izazivaju po zdravlje ljudi.

Dame i gospodo narodni poslanici, već smo pričali o tome da se Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija u stvari izvršava jedna krivična sankcija, a to je kazna lišenje slobode.
U članu 73. predložili smo da se naslov - Izvršenje novčane kazne zameni naslovom - Zamena novčane kazne kaznom zatvora i kaznom rada u javnom interesu.
To je ono što se reguliše ovim zakonom. Izvršenje kazne zatvora, koja može biti izrečena kao osnovna kazna ili pak kao kazna kojom se zamenjuje izrečena, ali neplaćena novčana kazna. To ima smisla. Izvršavati novčane kazne po Zakonu o izvršenju krivičnih sankcija niti je moguće, niti se to dešava u praksi. Čuli ste kako se izvršava novčana kazna.
Kada jednog dana budete osuđeni na novčanu kaznu, odete u banku, platite odgovarajući novčani iznos i novčana kazna je izvršena. Tu nema nikakvog posebnog postupka.
Imate skup tehničkih radnji - otvorite vrata banke, kažete - dobar dan službenicima, izvadite novac i platite. Tu nema nikakvog posebnog pravnog postupka.
Pravnog postupka ima, ali tek kada se novčana kazna ne plati, pa se ona zamenjuje kaznom zatvora, pa se onda ta kazna zatvora izvršava po odredbama ovog zakona, dakle u odgovarajućim ustanovama mora da se obezbedi odgovarajući smeštaj za ta lica, odgovarajuća higijena, zdravstvena zaštita.
Postoji neki pravilnik o kućnom redu itd. Ali, to sve više nema veze sa novčanom kaznom, to ima veze sa kaznom zatvora.

Ako možete, gospođo Đukić Dejanović, da mi kažete koliko je vremena poslaničke grupe preostalo.