Dame i gospodo narodni poslanici, ništa ja nisam zaboravio i vrlo dobro pamtim šta je bilo 2000. godine. Tada su bili savezni izbori i bili su lokalni izbori, 24. septembra 2000. godine.
Ono što mene sada zanima jeste kakve veze imaju savezni izbori i lokalni izbori koji su održani na celoj teritoriji Republike Srbije sa činjenicom da su aktivisti DOS-a upali u Radio Televiziju Srbiju, u republičku instituciju, ne saveznu, ne lokalnu, i zapalili je.
Ono što je takođe činjenica to je da ste se u noći 5. oktobra slikali, ljubili i grlili sa Miloradom Ulemekom Legijom, sa pripadnicima Zemunskog klana. Nisam se ja, nije se ni Zoran Babić, nije se ni Veroljub Arsić, ni Igor Beči, ni Aleksandar Vučić, ni Tomislav Nikolić, niko se od nas nije kupao ni na bazenu u Šilerovoj, niti su nam poklanjani rasni konji iz ergele u Surčinu.
Dakle, sve ste to radili vi. Vama su Surčinci bili dobri sve negde do kraja 2002. početka 2003. godine. E onda ste se setili da su ti prvoborci 5. oktobra narko dileri, kriminalci, ratni zločinci, ubice i tako dalje, ali pune dve godine su vam bili veoma dobri. Pune dve godine su bili vaši saveznici samo zato što su 5. oktobra svom tadašnjem političkom gospodaru Slobodanu Miloševiću okrenuli leđa i prešli na vašu stranu. To svi znaju.
Na kraju krajeva, ako ne verujete meni, ima ona knjiga „Igra senki“, valjda ste je čitali, koja faktografski govori šta se dešavalo tih oktobarskih dana 2000. godine.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Stefanović je rekao da mu je žao što mu ministar Selaković nije objasnio baš sve što je on hteo da mu objasni. Nama nije objasnio već više od mesec i po dana zašto je pobegao sa lica mesta prilikom jednog saobraćajnog udesa koji je izazvao zato što nije mogao da prepešači 812 metara, nego je morao da koristi službeni automobil Narodne skupštine Republike Srbije, pa bi bilo dobro da narodni poslanici dobiju odgovor na to pitanje.
Poslanička grupa SNS će u danu za glasanje podržati oba predložena zakona, i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o prometu nepokretnosti iz svih onih razloga koje je vrlo detaljno, vrlo argumentovano, vrlo profesionalno, vrlo studiozno i stručno objasnio ministar Selaković.
Nema nikakve sumnje da se Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu i izmenama i dopunama Zakona o prometu nepokretnosti izlazi u susret svim razumnim staleškim i profesionalnim zahtevima advokata.
Ono što je na delu u Republici Srbiji jeste, sa jedne strasne, kršenje Zakona o advokaturi, a sa druge strane, uprezanje svih advokata u RS protiv Vlade RS. Malom detetu je jasno da je tzv. štrajk advokata, za koga smo sada čuli od uvaženog gospodina Stefanovića da to u stvari nije štrajk, nego kako se govorilo u komunizmu, obustava rada usmeren apsolutno i samo protiv ministra pravde Nikole Selakovića i naravno protiv predsednika Vlade RS Aleksandra Vučića, i dokaza za to ima bezbroj.
Prva Vlada u Srbiji koja je smogla snage da povede borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije u Srbiji je Vlada Aleksandra Vučića. Prva Vlada koja je smogla snage da pravosudni sistem ove države, pokrene postupak protiv Miroslava Miškovića i čitavog niza drugih, koji su osumnjičeni da su opljačkali ovu državu, jeste Vlada Aleksandra Vučića. Neko taj postupak, neko taj proces hoće da zaustavi. Neko hoće da Srbiju vrati u onu baru, u žabokrečinu, u blato u kome je bila do 2012. godine, odnosno do 2014. godine, da tajkuni, da mafijaši, da korumpirani ljudi upravljaju sudbinama nas i naše dece. Poslanička grupa SNS, Vlada RS to neće dozvoliti.
Što se tiče tzv. štrajka advokata, za koji smo čuli da u stvari i nije štrajk, nego je to neka legitimna obustava rada, to se tako zvalo, ako me pamćenje ne vara, gospodine Atlagiću, u vreme Kardelja, jel tako? U vreme komunizma nije bio dozvoljen štrajk, pa kad se desio štrajk u nekoj fabrici, e onda komunistički rukovodioci ne bi li održali iluziju o raju u kome živi radnička klasa rekli su – pa nije to štrajk, to je obustava rada. E, ovi sad novi komunisti kažu da i ovo što se sada dešava u Srbiji,nije u stvari štrajk advokata, nego je to obustava rada.
Evo o čemu se radi. Zakon o advokaturi je donet 2011. godine. Dakle, sa ovim Zakonom o advokaturi, ni gospodin Selaković, ni gospodin Babić, ni ja, ni gospodin Vučić, ni SNS nemaju apsolutno nikakve veze. Ovo je zakon koji je donela DS. Šta piše u Zakonu o advokaturi koji je donela DS? Piše mnogo toga što ne ide u prilog onima koji danas vode Advokatsku komoru Srbije i da ne bi bilo nikakve zabune, SNS, poslanička grupa SNS, nije ni u kakvom sukobu ni političkom ni verbalnom sa advokatima u Srbiji. Mi samo pokušavamo da ukažemo na činjenicu da oni koji vode danas, dakle nekolicina ljudi, Advokatsku komoru Srbije, po mom mišljenju, i te kako zloupotrebljavaju Zakon o advokaturi koji je donet 2011. godine.
O tom zakonu u članu 9. advokatska zakletva glasi – zaklinjem se da ću dužnost advokata obavljati savesno, da ću se u svom radu pridržavati Ustava, zakona i drugih propisa, statuta Advokatske komore i Kodeksa profesionalne etike advokata i da ću svojim postupcima i ponašanjem čuvati ugled advokature.
Šta se onda desi? Desi se da, pre nekih 20 dana u Šapcu, suprug nožem izbode svoju suprugu, policija ga uhapsi, privede ga nadležnom sudu u Šapcu, treba da se odredi pritvor, u pitanju je teško krivično delo ubistva, ne može da se odredi pritvor zato što okrivljeni, tj. osumnjičeni nema advokata. Niko nije hteo da se prihvati dužnosti da zastupa osumnjičenog za jedno teško krivično delo, za krivično delo ubistva. Kažite mi da li je to u skladu sa članom 9. koji sadrži tekst advokatske zakletve? Nije.
Dalje, u članu 15. Zakona o advokaturi, koji nije donela SNS, piše – advokat je dužan da se stvarno i stalno bavi advokaturom, dakle stvarno i stalno bavi advokaturom, da pravnu pomoć pruža stručno i savesno u skladu sa Zakonom, statutom Advokatske komore i kodeksom, da čuva advokatsku tajnu, da u profesionalnom radu i u privatnom životu koji je dostupan javnosti čuva ugled advokature.
Šta imamo u praksi? Imamo u praksi da su pojedinci, koji vode Advokatsku komoru Srbije, sebi dali za pravo da traže ostavku ministra pravde Selakovića. To je par ekselans političko pitanje. Advokatska komora nije pozvana da traži ostavku bilo kog državnog funkcionera. Nema na to pravo. I onda nam vi kažete – pa da, advokati su samostalni i nezavisni, to oni rade nevezano za bilo koju političku stranku bivšeg režima. Ma naravno da su svi na istom zadatku, i stranke bivšeg režima i tajkuni i pojedinci koji vode Advokatsku komoru Srbije. Treba srušiti, treba destabilizovati Vladu RS, treba Srbiju vratiti u žabokrečinu, pa da vladaju tajkuni i mafijaši. Treba zaustaviti SNS. Treba zaustaviti Aleksandra Vučića u pokušaju da Srbija bude jedna bolja, pristojnija zemlja u kojoj će naša deca živeti sigurnije, bolje, nego što živimo mi danas, koji živimo teško, ne zato što je Vlada RS odlučila tako iz nekog hira da preduzima teške mere, nego zbog toga što oni koji su vladali Srbijom 12 godina i sada vladaju Vojvodinom 14 godina, a imaju 6% podrške, upropastili živote mnogih generacija u Republici Srbiji.
Ovde je bilo reči o tome da su se neki javni beležnici obogatili zahvaljujući ministru Selakoviću i zahvaljujući gospodinu Dejanu Đurđeviću, direktoru Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo. Sada ću vam pročitati uporedni pregled advokatske i javno-beležničke tarife.
Kod ugovora čija je vrednost 450.000 dinara, advokatska tarifa 11.200 dinara, a javno-beležnička tarifa 9.000 dinara. Kod ugovora čija je vrednost 750.000 dinara, advokatska tarifa 15.720 dinara, a javno-beležnička tarifa 15.000 dinara. Kod ugovora čija je vrednost 1,5 miliona dinara, advokatska tarifa 27.670 dinara, a javno-beležnička tarifa 15.000 dinara. Kod ugovora čija je vrednost, zamislite, 48 miliona dinara i više, advokatska tarifa 84.000 dinara, a javno-beležnička tarifa nešto više 93.000 dinara.
Kako stvari stoje kod pravnih poslova gde se ne može utvrditi vrednost pravnog posla: kod predugovora – advokatska tarifa, tj. advokatska nagrada 24.470 dinara, kod javnog beležnika 15.000 dinara; kod zaveštanja, odnosno testamenta – advokatska nagrada 21.470 dinara, nagrada javnog beležnika 15.000 dinara; i kod svih ostalih vrsta ugovora gde se ne može utvrditi vrednost pravnog posla – advokatska nagrada 21.470 dinara, nagrada javnog beležnika 15.000 dinara.
Za razliku od poslanika bivšeg režima, koji vole da pričaju paušalno, neki javni beležnici su se obogatili, neki držani sekretari, neki ministri, neki funkcioneri rade ovo ili ono, mi iz SNS govorimo jezikom činjenica, što bi rekao narod – popu pop, a bobu bob.
Evo, gospodine ministre, pominjali smo trgovinu nekretninama i pominjali smo jedan deo teritorije Republike Srbije, tu Adu Kale, na kojoj vlada još uvek DS sa 6% podrške i najveći grad u toj demokratskoj Adi Kale, Novi Sad. Evo šta se tu desilo, sad ću da vam kažem potpuno precizno, 2007. godine, pa ako imate samo koji minut vremena da me saslušate. Dakle, u pitanju je trgovina stanom, trgovina nekretninama. Evo šta se desilo.
Tadašnji predsednik, tj. direktor Fonda za kapitalna ulaganja Vojvodine, Momčilo Milović, kasnije generalni konzul Republike Srbije, ako se ne varam, u Trstu, za vreme bivšeg režima, kupio je od Privrednog društva „Gardi“ d.o.o. iz Novog Sada, stan površine 78 kvadrata, u Ulici bulevar oslobođenja broj 82.
(Borislav Stefanović, s mesta: Jel to tema?)
Sve ovo je tema, da bi građanima Srbije objasnio kako se trgovalo…

Gospodine predsedavajući, ovde su iznete veoma teške optužbe, paušalne i nedokazane na račun ministra Selakovića, na račun direktora Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, da su kriminalnim radnjama nekome omogućili da steknu stotine hiljada evra. Ja nisam čuo ni jedno jedino ime. Ja ću vam sada pročitati imena, podatke, datume i cifre, da vidite kako je DS pljačkala i kako nažalost još uvek pljačka građane Vojvodine.
Evo o čemu se radi. Dakle, direktor Fonda za kapitalna ulaganja, možete da mašete rukama, ja se vas ne plašim, tako da slobodno nastavite da to radite.
(Borislav Stefanović, s mesta: A mi se vas plašimo.)

Tadašnji direktor Fonda …
Pitajte ga što je pobegao sa lica mesta kada je razbio službeni auto?
Dakle, Momčilo Milović je 2007. godine i to 3. septembra 2007. godine po ceni od 16.550.000 dinara od ove firme kupio stan, a rok za isplatu kupoprodajne cene bio je 31. decembar 2007. godine. Po knjigovodstvenom stanju, na dan 31. jula 2013. godine, kada je vršeno zadnje knjiženje, na kartici kupaca fizičkih lica PR „Gardi“ d.o.o. iz Novog Sada, na kontu 2021, komitent Momčilo Milović duguje 2.175.847 dinara, ili u evrima 27.500. Šta se dešava, gospodine ministre? Sa plaćanjem kupoprodajne vrednosti stana, Momčilo Milović prestaje u vreme kada počinje angažovanje firme „Gardi“ d.o.o. iz Novog Sada na poslovima izvođenja radova, koje finansira Fond za kapitalna ulaganja AP Vojvodine.
Šta hoću da vam kažem? Stanove su kupovali na račun građana Vojvodine Stanove su kupovali tako što su fingirali ugovore koje je finansirao Fond za kapitalna ulaganja Vojvodine i to rade i dan danas. Zato se u Vojvodini, zato se u Novom Sadu svakog dana održavaju politički performansi oko rekonstrukcije Pokrajinske vlade. Zato stranke bivšeg režima isključuju danas jedni, sutra druge iz svojih stranaka zato što su podržali aktuelnog pokrajinskog premijera. Zašto je njima stalo da održe pokrajinsku vlast? Da bi se sakrio kriminal kojim su se bavili od 2000. godine. To je suština njihove vlasti. Baš njih briga za građane Vojvodine. Baš njih briga za evropske tekovine. Baš njih briga za činjenicu da su ti notari upravo najveće uporište u srpskoj istoriji imali upravo na teritoriji Vojvodine.
Kada u Srbiji, u onom turskom delu Srbije, nije bilo pomena o javnim beležnicima, postojali su javni beležnici u Sremu, Banatu, Bačkoj, itd. Danas drvlje i kamenje na institut javnog beležnika od onih koji se predstavljaju kao veliki evropejci, kao veliki Vojvođani, kao zagovornici evropskih vrednosti.
Pošto ću o staviti nekoliko minuta za kraj, evo, neću čitati imena, neću reći gospodine ministre ni naziv suda, ali evo šta rade neki advokati. Neki advokati, ne svi. Ima tu časnih i poštenih ljudi. Ali, šta rade neki advokati? Navodno, su u štrajku ili su u ovoj komunističkoj obustavi rada. Šta rade?
Evo, prijemni pečat suda, 14. oktobar 2014. godine. Jel štrajk advokata? Jeste. Ovde imate pečat advokatske kancelarije, nije bitno koja je. Imate tužbu i šta su se dosetili? Tužbu je sastavio advokat, naplatio je, pita Boga po kojoj ceni. Verovatno u gotovom novcu, što javni beležnik po zakonu ne sme da radi. Šta se dosetio genijalac?
Tužilac, taj i taj, fizičko lice, njegov potpis, a tužbu sastavio advokat i naplatio je, a kažu – u štrajku smo, tražimo smenu ministra Selakovića, ne valja nam Vlade Republike Srbije. Ali, vole pare ljudi, naročito keš, naročito gotovinu. I ćuti Dragoljub Đorđević, branilac Predraga Filipovića. Kaže – nema veze sa Miškovićem. Predsednik Advokatske komore Srbije, ispravite me gospodine Selakoviću, jel brani Predraga Filipovića, četvrto optuženog u postupku protiv Miroslava Miškovića, bivšeg direktora firme „Delta broker“? Sada je to slučajno?
Slučajno je kada Nikola Sandulović, bivši član glavnog odbora DS upadne na predavanje Aleksandra Vučića? Slučajno je kada žandarmerija brutalno pretuče brata Aleksandra Vučića? Slučajno je kada ovde počinje hajka da Andrej Vučić ima privatnu firmu?
Imam ovde dokaze, verovatno će neko od bivšeg režima da se javi, pa ću imati vremena da i o tome nešto kažem. Dakle, sve ovo je i te kako upereno i protiv vas gospodine ministre, upereno je i protiv Vlade Republike Srbije, ali pre svega je upereno protiv predsednika Aleksandra Vučića, da se zaustave reforme u Srbiji, da Srbija bude onakva kakva je bila 2012. godine. Da u Srbiji vladaju kriminalci, tajkuni, da vlada bezakonje, da naša deca žive u strahu, da moramo da ih šaljemo u inostranstvo, da je bolje da žive u Kanadi, Australiji, ko zna gde, samo da ne ostanu u Srbiji. Mi takvu Srbiju ne želimo. Mi smo u takvoj Srbiji živeli.
Građani su rekli da takvu Srbiju ne žele. Takvu Srbiju žele oni koji imaju 6% glasova i koji se bore da očuvaju vlast u Vojvodini, ne bi li ovakvi manifetluci ugledali svetlost dana. Gospodine, ministre imaćete svu našu podršku u danu za glasanje.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo ja se potpuno slažem da je gospodin Stefanović pametniji od mene. To se dokazuje i time što je završio Pravni fakultet u vreme kada sam ja bio magistar pravnih nauka.
Nije tačno da je premijer Aleksandar Vučić pobegao sa lica mesta, kao što je on uradio. Dakle, Aleksandar Vučić je sačekao da dođe policija i da se izvrši uviđaj. Gospodin Stefanović to nije učinio. Ja ne znam što gospodinu Stefanoviću smeta kad se ovde iznose činjenice.
Kaže - ministar unutrašnjih poslova mi je dao podatke. Pa, nije tačno. Dali su mi ljudi, koji rade u Fondu za kapitalna ulaganja, koji svojim očima od 2006. godine, do dan danas gledaju bezočnu pljačku građana Vojvodine i koji to više jednostavno ne mogu da trpe. Mogu da vam nabrajam hiljade ovakvih stvari. Nema opštine u Vojvodini koju niste ojadili fingirajući ugovore, naduvavajući cene, uzimajući provizije, itd.
Što se tiče Ade Kale, taj termin sam upotrebio metaforično. Kada su srpski ustanici osvojili Beograd, dahije, četiri dahije su pobegle na Adu Kale. Niko ovde ne poziva ni na kakva ubistva, ali hoću da vam kažem da oni koji su od 2000. do 2012. godine vladali Srbijom upropastili nas da ne može gore, upropastili živote naše dece, sada su kao dahije pobegli na tu svoju Adu Kale. Danas te dahije, u političkom smislu, pozivaju Selakovića da podnesu ostavku.
Srpska napredna stranka poziva predsednika Vlade AP Vojvodine, šta li je više, pitaj Boga, da podnese ostavku zato što ga građani Vojvodine neće.

Zamislite, gospodine Bečiću, kakvo je to farisejstvo, kakvo je to licemerstvo pozivati na ostavku čoveka u Vladi koji je dobio skoro referendumsku, natprosečnu podršku građana Srbije na poslednjim izborima, onih koji su jedva prešli cenzus sa sve Živkovićima, Pavićevićima, pitaj Boga sa kakvim sve ljudima koji su zajedno sa njima upropaštavali Srbiju.

Dame i gospodo narodni poslanici, neću tužiti gospodina Stefanovića, jer ja nemam taj običaj, ja političke borbe vodim političkim sredstvima, iako sve ono što je rekao na moj račun nije tačno. Ali, ja se čudim gospodinu Živkoviću što do sada nije podneo ostavku.
Evo ga rešenje Privrednog suda u Beogradu – obustavlja se privredno kazneni postupak protiv okrivljenih „Asumakum d.o.o.“ iz Beograda, ulica Studentska br. 15, kao pravnog lica i Vučić Andreja iz Beograda, ulica Krunska br. 47, kao odgovornost lica, zbog privrednih prestupa iz člana 68. stav 1. tačka 12) i 1) iz stava 2. Zakona o računovodstvu i reviziji.
Što, gospodine Živkoviću, ne podnesete ostavku, a obećali ste? Vi ste moralan čovek. Evo vam službena beleška – Ministarstvo finansija, poreska uprava, 9. februar 2011. godine, bivši režim na vlasti. Šta piše u službenoj belešci? Daljom proverom izvršeno je upoređivanje fotokopija lične karte Andreja Vučića koja je dobijena od „Findomestik banke“ sa ličnom kartom koju je Andrej Vučić stavio na uvid inspektoru poreske policije i utvrđeno je 2011. godine, za vreme bivšeg režima, da fotografija lica sa fotokopije lične karte ne odgovara liku Andreja Vučića, da je u fotokopiji lične karte kao serijski broj naveden SR16252141, a datum izdavanja je 15. februar 2007. godine, dok je Andrej Vučić stavio na uvid inspektoru poreske policije ličnu kartu sa serijskim brojem potpuno drugačijim i datumom izdavanja iste 7. mart 2007. godine, da u fotokopiji lične karte nije upisana promena prebivališta, dok je u ličnoj karti Andreja Vučića upisana promena prebivališta na adresu Novi Beograd, Antifašističke borbe br. 17/34.
Što ne podnesete ostavku, gospodine Živkoviću? Poreska uprava bivšeg režima je dokazala da niste u pravu. Ovde ste javno pozvali predsednika Vlade da podnese ostavku, ili on ili vi, ako se dokaže da niste u pravu. Što ne podnesete ostavku? Evo vam dokaz.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja prihvatam sve što je Zoran Živković rekao za mene – i da sam radikal, i da sam ratni zločinac, i da mi je osnivač partije ko zna ko, ništa ga nisam razumeo, ali nema veze. Ali, šta je netačno u sledećem? „Rešenje Privrednog suda u Beogradu – obustavlja se privredno-kazneni postupak protiv Andreja Vučića“? Izvolite.
Dalje, šta je radikalština, šta su kafanski maniri, to je službena beleška Ministarstva finansija, poreska uprava, gde se kaže, pored navoda kako je sve falsifikovana lična karta Andreja Vučića: „Na osnovu napred navedenog, utvrđeno je da je registracija preduzeća „Asumakum d.o.“ iz Beograda, kao i otvaranje tekućeg računa ovog preduzeća kod „Findomestik banke“ izvršeno na osnovu falsifikovanih ličnih karata Andreja Vučića i Ivana Božinovskog“. To se kaže na strani 3.
Na strani 4. se kaže: „Proverom nije utvrđeno ko je falsifikovao lične karte Andreja Vučića i Ivana Božinovskog, čije su fotografije na falsifikovanim ličnim kartama, a ni ko je stvarno obavljao poslovanje preduzeća „Asumakum d.o“ iz Beograda“.
Ključna rečenica: „Na osnovu napred iznetih činjenica, postoji osnovana sumnja da se preduzeće „Asumakum d.o“ iz Beograda može svrstati u grupu tzv. fantom preduzeća odnosno preduzeća koja u znatnom obimu izbegavaju plaćanje poreza“.
Kad čovek ovde pročita zvanične akte, zvanične papire države Srbije, doduše pod bivšim režimom, ne pod režimom, kako vi kažete, Aleksandra Vučića, onda sam ja ovde radikal, ratni zločinac, pitaj Boga šta sam, a vi kao moralan čovek treba lepo da kažete – gospodine Vučiću, bili ste u pravu, lagao sam i podnosim ostavku.

Dame i gospodo narodni poslanici, prvo, nije tačno da je Vlada Republike Srbije u ostavci i nije tačno da je predsednik Vlade Republike Srbije gospodin Aleksandar Vučić u ostavci. Koliko sam obavešten, moj uvaženi kolega Zoran Babić će ili sutra ili u utorak da zakaže sednicu Administrativnog odbora na kojoj će se razmatrati ostavka jednog narodnog poslanika zato što je izgubio opkladu sa predsednikom Vlade Republike Srbije…

… tako da će lista bivšeg režima imati priliku da umesto njega predloži nekog novog kandidata za narodnog poslanika.
Što se tiče objašnjenja, tj. argumenta vezanih za amandman na član 1, kao predsednik Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, pre svega, želim da kažem da bi podnosioci amandmana za početak trebalo da nauče kako se pišu amandmani. Samo da građanima bude jasno, a i narodnim poslanicima, o kom amandmanu sada pričamo.
Mi sada debatujemo o amandmanu za koga je Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo ocenio da nije u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom. Predlagač amandmana iz petnih žila se trudi da nas ubedi kako mi taj amandman treba da prihvatimo. Prva stvar, naučite da pišete amandmane tako da budu u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Dalje, ovde se poslanici bivšeg režima, da bi objasnili da ne treba da glasamo za rebalans budžeta, da ne treba da glasamo za ova dva predloga zakona koji se odnose na privremeno smanjivanje plata i penzija, pozivaju na član 58. Ustava Republike Srbije. Uzgred rečeno, kada im Ustav odgovara ili kada oni misle da im odgovara, puna su im usta Ustava. Inače, Ustav ne valja ništa, Ustav je napisan u nedemokratskoj atmosferi, Ustav je napisan tako da nije u skladu sa evropskim standardima itd. Sada, odjedanput, Ustav je dobar i kao razlog zašto ne treba prihvatiti mere koje nam predlaže Vlada Republike Srbije jeste pozivanje na član 58. Ustava.
Evo kako glasi član 58. – jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona. To je stav 1. Stav 2. – pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne. Zašto sam ovo pročitao? Da bi podnosiocu amandmana bilo jasnije. Penzija nije klasično pravo svojine. Član 58. se odnosi na pravo svojine, što podrazumeva pravo svojine na pokretnim i nepokretnim stvarima.
Stav 2, koji kaže da se pravo svojine može oduzeti ili ograničiti samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne, u stvari se odnosi na eksproprijaciju, kada država, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave nekome oduzima ili ograničava pravo svojine na nepokretnosti.
Prema tome, član 58. sa penzijama nema apsolutno bilo kakve veze. To vaše pozivanje na Ustav kao razlog zašto ne treba prihvatiti mere fiskalne konsolidacije koje nam predlaže Vlada Republike Srbije u pravnom smislu apsolutno ne stoji.
Dalje, ono što poslanici bivšeg režima već danima govore, to je da Vlada Republike Srbije navodno eksperimentiše nad građanima i primenjuje neke mere koje niko živi u svetu nije primenio, to nije tačno. Mi smo to dokazali i u načelnoj raspravi.
Nije Srbija prva koja je, da bi spasila državu od bankrota, tj. ova Vlada Republike Srbije, da bi spasila državu od bankrota morala da pribegne jednoj teškoj, bolnoj meri, koja se zove privremeno smanjivanje plata i penzija. Letonija je zamrzla penzije od 2009. do 2012. godine. Litvanija je smanjila plate od 20 do 30%. Broj zaposlenih u javnom sektoru je smanjen za 10%. Penzije su privremeno smanjene za 11%, PDV je povećan sa 18 na 21%. Portugalija je smanjila fond plata za 20%, povećala PDV sa 21 na 23%, a privremeno smanjila penzije za 12%.
Dakle, nije Srbija prva koja mora da primenjuje ove teške i bolne mere. To građani Srbije moraju da znaju. Ne postoji alternativa onome što nam Vlada Republike Srbije predlaže. Da postoji, pa Vlada bi ih sigurno predložila.
Srpska napredna stranka i ova Vlada Republike Srbije mislim da će ostati upamćeni u političkoj istoriji Srbije ako ni zbog čega drugog, onda iz sledećeg
razloga. Mi smo, članovi SNS su, mogu slobodno da kažem i neka mi niko to ne uzme za zlo, na neki način u političkom smislu najviše pogođeni merama Vlade Republike Srbije. U 70% opština i gradova u Srbiji na vlasti je SNS i ta ista SNS zbog Vlade Republike Srbije koju podržava ne može, sve i da hoće, da zapošljava u opštinu, u grad, u javna preduzeća svoje članove, kao što su radile stranke bivšeg režima. Ne možemo zato što nam zakon to ne dozvoljava.
Mi sami na sebi primenjujemo teške i bolne mere. Zato imamo pravo da tražimo od građana koji su nas podržali 2014. godine, u martu mesecu ove godine, da i oni podnesu jedan deo tereta.
Koliko će dugo da traje taj teret? Sada ću i to da vam kažem, zato što i tu obmanjujete građane. Odbor kojim predsedava moja uvažena koleginica dr Vesna Rakonjac, Odbor za rad, predložio je amandman na Predlog zakona koji se odnosi na privremeno smanjivanje penzija i Odbor ustavna pitanja i zakonodavstvo je pre 45 minuta prihvatio taj amandman, odnosno smatra da je u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, da se iz tog Predloga zakona briše rečenica da će privremeno smanjivanje penzija da traje do decembra 2017. godine.
Dakle, i ranije ćemo da vratimo penzije na stari sistem, čim se ekonomske prilike u Srbiji poprave. Do te mere smo išli daleko, do te mere smo sami sebi postavili rok da moramo u najkraćem mogućem vremenskom periodu da vratimo građanima Srbije normalan život kojim ste im vi oduzeli ne SNS. Prema tome, nikakvih argumenata za ono što pričate nemate.
Pošto je ovde ministar unutrašnjih poslova, ja sam više puta govorio o tome da je u AP Vojvodini na delu bezočna pljačka građana Vojvodine, koja u kontinuitetu traje od 2000. do 2014. godine.

Završavam.
Gospodine Stefanoviću, kao boga vas molim, ušli ste u „Razvojnu banku Vojvodine“, svaka vam čast, uđite, molim vas, u Fond za kapitalna ulaganja AP Vojvodine. Ja vam garantujem po rečima … Da li mi oduzimate reč?

Sve je ovo povezano sa amandmanom. Da nije bilo pljačke, gospođo Gojković, od 2000. do 2014. godine u Vojvodini, ne bi Vlada Srbije morala da preduzima ovako teške mere. Uzmite, molim vas, gospodine Stefanoviću, ugovore koje je Fond za kapitalna ulaganja Vojvodine potpisivao od 2007. godine do dan danas. Pogledajte kakve provizije, kakvi namešteni tenderi, koliko para je otišlo u privatne džepove, koliko stanove su po Novom Sadu pokupovali ljudi koji vode Vojvodinu u kontinuitetu 14 godina. Gospodine Stefanoviću, 30 stanova ne može da se kupi od plate koja iznosi 100, 150, pa čak i 200.000 dinara. To može da se kupi od kriminala.
Skrećem vam pažnju na činjenicu, pored Fonda za kapitalna ulaganja Vojvodine, imate još jednu prevaru građana koja se zove „Tesla banka“ u Zagrebu. Predsednik nadzornog odbora „Razvojne banke Vojvodine“ koja je davala kredite firmama koje su pljačkale građane u korist bivšeg režima je jedna gospođa koja je istovremeno i član nadzornog odbora „Tesla banke“. Neću da joj pominjem ime zato što je pitanju dama. Mislim da se još uvek nalazi u pritvoru i nije pristojno da joj pominjem ime, ali vi znate o kome se radi.
Dakle, molim vas, uđite u Fond za kapitalna ulaganja Vojvodine i videćete na delu svo poštenje, svu borbu za prava radnika, seljaka, penzionera, svu borbu za evropske vrednosti stranaka bivšeg režima.
Videćete da je Fond za kapitalna ulaganja sve, samo ne to. Videćete da je Fond za kapitalna ulaganja autonomne pokrajine Vojvodine, evo, pošto je danas pominjan Martin Luter, Vuk Karadžić je preveo sa Nemačkog na srpski, njegov prevod Novog zaveta. Upotrebiću, dakle jedan novozavetni izraz, videćete da je Fond za kapitalna ulaganja razbojnička, odnosno hajdučka pećina.

Dame i gospodo narodni poslanici, izgleda da poslanici bivšeg režima ne čuju dobro pa ću ponoviti.
Dakle, Litvanija, smanjenje plata za 20 do 30%, pa onda penzije smanjene za 11%, pa onda Rumunija smanjene plate za 25%, Portugalija smanjene penzije za 12%, dakle, smanjene penzije za 12%. Zašto ovo ponavljam? Zato što je neko već primenio ove mere i u državama gde su ove mere primenjene, te mere su dale rezultate.
Ono što je naše pitanje za bivši režim, zašto te mere nisu primenjene kada bi bile manje bolne za građane Republike Srbije? Da su bile primenjene 2008, 2009, 2010. godine, kada ste u kontinuitetu od tri, četiri godine imali konstantan rast budžetskog deficita. Da su tada primenjene neke od ovih mera, čak ne ni sve mere, manje bi bolelo građane republike Srbije. Ne, oni su se baškarili, lagali građane kako je sve u redu, delili plate i penzije itd. i sada nam predlažu genijalne zakone.
Zbog dogovora koji imam sa šefom poslaničke grupe SNS, mojim prijateljem i kolegom Zoranom Babićem, neću da kažem o kom se zakonu radi, ali predložićemo jedan zakon pa ćete da vidite kako uvažavamo vaše predloge kako da se poprave neke stvari.
Ono što je moje pitanje, kada ste takvi politički genijalci, što u periodu od 20000.-2012. godine niste predložili svu množinu svih tih zakona koje nam sada predlažete i unakrsno ispitivanje imovine, i ovo i ono. Što se mene tiče, možete slobodno da predložite taj zakon, nemamo sa tim nikakav problem.

Dame i gospodo narodni poslanici, povređen je član 107. koji govori o dostojanstvu Narodne skupštine.
Mislim da ste gospođo predsednice morali da upozorite gospodina Šutanovca na to da je vređanje drugih narodnih poslanika strogo zabranjeno i Poslovnikom. Mogli smo da čujemo da je gospodin Marko Atlagić huškao na rat, čovek koji je među prvima u Hrvatskoj osetio na svojoj koži sve strahote tuđmanovog režima. Vi puštate da se ovde vređa jedan univerzitetski profesor koji je iznosio činjenice o tome šta je radio ministar odbrane koji je od 2007. do 2000. i koje beše godine, 2012. godine vedrio i oblačio u Vojsci Srbije i doveo je u takvo stanje iz koje sada 100 Gašića sada mogu da ih izvuku.
Ono što takođe ne mogu da razumem, kad god se spominju krađe u vojsci, kursne razlike, mahinacije u javnim nabavkama, gospodin Šutanovac nervozno ustaje, počinje da maše Poslovnikom i uvek se prepoznaje kada neko kaže – kriminal, korupcija, zloupotrebe, mahinacije itd.

Dame i gospodo narodni poslanici, Vlada Aleksandra Vučića je jedina Vlada u novijoj srpskoj političkoj istoriji koja ima jasan plan kako da Srbiju izvede iz krize. Jedina smo stranka koja nije obmanjivala narod u predizbornoj kampanji i u predizbornoj kampanji pričala jedno, a onda kada smo obrazovali Vladu, radili nešto drugo.
Mi smo narodu i u predizbornoj kampanji 2014. godine rekli da Srbiju očekuju teške mere, jer se teška ekonomska situacija može izlečiti jedino teškim merama. Ovde su nam držane lekcije od strane ljudi koji neprestano mašu rukom, prete prstom, na jednoj od tih ruka se nalazi i sat koji vredi 15 ili 20.000 evra.
Sumnjam da taj sat može da se kupi od ministarske plate. Držali su nam lekcije ljudi o tome šta je Aleksandar Vučić rekao u hali „Pinki“, šta je rekao u ovoj, šta je rekao u onoj televizijskoj emisiji.
Evo ja ću sada iskoristiti neki minut vremena da vam kažem šta je sve bivši režim pričao 2000. godine. Možda su kolege iz bivšeg režima zaboravile da je nekada postojala politička organizacija zvana DOS, koja je 2000. godine, između ostalog obećala sledeće, kaže – ovim dokumentom koji potpisujemo sa punom odgovornošću, obavezujemo se da obnovimo poverenje građana u državu, iskorenimo korupciju u upravnim organima i javnim ustanovama i zajedno krenemo u sveobuhvatne reforme s ciljem ponovnog zauzimanja ravnopravnog mesta Srbije u zajednici evropskih država. Država ne sme više da bude, pazite je li bila takva država od 2000. do 2012. godine?
Država ne sme više da bude zaštitnik neradnika, kriminalaca i paravan za lično bogaćenje državnih i partijskih funkcionera. Jel Srbija bila takva država od 2000. do 2012. godine? Jel se to zove ispunjavanje predizbornih obećanja.
Umesto toga kaže – izgradićemo državu koja će štiti siromašne i davati snažan podstrek onima koji stvaraju i kadri su da iniciraju preduzetničke poduhvate i investiraju, štede i uče i uspešno razvijaju našu domovinu.
Dalje, šta će uraditi kada dođu na vlast, između ostalog, radikalne ekonomske reforme, pa između ostalog, rast prihoda po osnovu naplate poreza na promet i akciza na proizvode koje je država danas namerno gurnula u zonu crne ekonomije. Cigarete, kafa, benzin - u periodu od 2000. do 2012. godine apsolutno ništa nije urađeno da se suzbije siva ekonomija.
Vlada Aleksandra Vučića je za pet meseci uradila više nego sve vlade DOS-ovske vlade za 12 godina. To je statistika koju niko ne može da obori. Onda kaže dalje, pazite ovo – obećavali su 2000. godine, racionalizacija javne administracije kroz ukidanje nepotrebnih ministarstava, državnih privrednih komora i drugih vidova neefikasnog javnog trošenja, uvođenje novih prioriteta i stroge discipline u trošenju budžetskih sredstava, itd, itd.
Danas nam pričaju o tome kako treba ukinuti silne agencije, mnogo koštaju, direktori imaju plate po 300.000 dinara, mi ih pitamo – pa ko je formirao te agencije. Jel ste obećali 2000. godine ukidanje svega onoga što je nepotrebno, umesto što ukidate vi ste sve to napravili i kažete krivi Aleksandar Vučić, kriva je Srpska napredna stranka.
Godine 2007, šta ste obećavali? Imali ste parolu „Demokratska stranka za bolji život“. Kaže ovako – ovi što su na pošten način stekli stanove od 200.000 evra, nose satove od 15.000 evra, šta su obećavali. Želimo da uklonimo prepreke koje onemogućavaju ljude da razvijaju svoje talente i koriste svoje potencijale. Prepreke, kao što su siromaštvo, nezaposlenost, niska obrazovanost, neodgovornost, nasilje, kriminal, korupcija, monopol i privilegije, itd. Sve smo to imali za 12 godina njihove vladavine i korupciju i kriminal i monopol, bezakonje i siromaštvo, sve što su obećali, sve su pogazili.
Da li se sećate 2004. godine šta su rekli kada Srbija ulazi u Evropsku uniju? Samo glasajte za nas, ulazimo 2007. godine. Pa u izborima 2008. godine – glasajte za nas ulazimo sigurno 2012. godine. Pa su 2011. godine doneli Zakon o finansiranju političkih aktivnosti koji danas kritikuju, jer su mislili da će da pobede na izborima 2012. godine, pa je ispalo da su zakon doneli u korist onih koji su mislili da će da pobede Srpske napredne stranke i sada kada su izgubili izbore, e sada nam ne valja Zakon o finansiranju političkih aktivnosti.
Šta hoću da kažem? Ako je iko građanima Srbije obećavao u predizbornoj kampanji jedno, a posle toga radio drugo, to su radile stranke bivšeg režima. Srpska napredna stranka nikada nije obećavala da će u 2014, da će u 2015. godini biti ovako, ne, biće nam teško.
Ali ono što hoću da kažem, oni koji se danas predstavljaju kao zaštitnici interesa radnika, penzionera, siromašnih, studenata, itd. Sve su uradili za 12 godina njihove vladavine, odnosno 14 godina njihove vladavine u Vojvodini, da osiromaše i radnike i penzionere i seljake i studente itd.
Danas podržavaju studentske štrajkove. Pa ko je doneo Zakon o visokom obrazovanju? Ko je rekao da je to reformski zakon? Ko je nametnuo studentima velike školarine? Ko danas radi sve suprotno od onoga što je radio dok je bio na vlasti? Jedina Vlada koja ima jasan plan kako da se iz krize izađe jeste Vlada koju vodi Srpska napredna stranka.
Naš narod kaže – na ljutu ranu se stavlja ljuta trava. Ovo je ljuta trava koju Vlada Republike stavlja na teške rane koje nije ona prouzrokovala, a koje mora da leči, a lečimo ih zato što drugog rešenja nema.
Nemojte da mi kažete da samo poslanici bivšeg režima imaju roditelje koji su penzioneri, da samo poslanici bivšeg režima imaju decu, da samo poslanici bivšeg režima brinu o narodu. Ja imam majku koja je penzionerka, i ja imam decu i borim se za njihovu budućnost, ali znam da budućnosti ta deca nemaju ako se bude vodila politika koja se vodila 12 godina u ovoj državi. Zaduži se, daj ono što nisi zaradio samo zato da bi pobedio na izborima, a izbori mi trebaju da bi pobedio, da bi mogao da se obogatim i da nelegalan način steknem sve ono što sada imam.
Danas pričaju o Zakonu o ispitivanju porekla imovine. Nema problema, neka se donese taj zakon, ali onda hajde da vidimo kako je moguće da pojedini pokrajinski funkcioneri imaju 35 stanova u Novom Sadu? Jedan od njih se napio, seo u taksi, taksi ga je celu noć vozio po Novom Sadu, jer nije znao čovek da pogodi stan u kome živi. Pored tog jednog još ima 34.
Dakle, drugih rešenja sem ovih nema. Čuli ste neke od njih.
Dok nije zakon ušao u proceduru, ne valja Zakon o smanjivanju penzija. Jel ste čuli šta danas pričaju – da, treba smanjiti penzije, ali osnovica ne treba da bude 25.000 nego 35.000 dinara. Šta to znači? Nemamo nikakav plan, nemamo nikakvu koncepciju, samo neka nešto stigne iz Vlade Aleksandra Vučića, mi smo automatski protiv. Ta politika je od građana Srbije u martu 2014. godine ocenjena tako što su jedva prešli cenzus i sva priča o tome ko ima legitimitet da sprovodi ovakvu politiku je završena.
Legitimitet za ovakvu politiku je preuzela SNS i mi smo ubeđeni da ćemo ovu politiku da izguramo do kraja i namerno smo predložili amandman kojim skidamo datum 2017. godine jer verujemo ne samo u ovu Vladu, verujemo u našu privredu, verujemo u naš narod, da ćemo moći i pre decembra 2017. godine da prekinemo sa primenom ovih bolnih mera tako što ćemo suzbiti kriminal, korupciju, podići nivo industrijske proizvodnje i konačno i pre tog famoznog decembra 2017. godine od Srbije napraviti jednu normalnu i pristojnu državu.