U redu, završavam. Zato što navodno Vlada Republike Srbije uskraćuje neka prava iz budžeta. Mi sada kada uplaćujemo novac u budžet, vi kažete – to je rupa bez dna. Zahvaljujem se.

Dame i gospodo narodni poslanici, za SNS je krajnje politički licemerno kada se kao ustavobranitelji javljaju ljudi koji su na delu pokazali kako se na flagrantan način krši Ustav Republike Srbije.
Prvo, Ustav Republike Srbije dozvoljava da zakoni i drugi opšti akti stupe na snagu i pre nego što istekne rok od osam dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“. To je jedna stvar.
Druga stvar koju poslanici bivšeg režima uporno prećutkuju i ovde pokušavaju da predstave građanima Republike Srbije kao smrtnu opasnost to je tzv. retroaktivno ili povratno dejstvo zakona, što Ustav Republike Srbije takođe dozvoljava.
Što se tiče poštovanja Ustava, SNS i Vlada Republike Srbije su apsolutno u skladu sa Ustavom Republike Srbije, ali ko nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije i ko je uradio sve da Ustav Republike Srbije pogazi na jednom delu njene teritorije? Demokratska stranka, odnosno politički agregati koji su nastali iz DS?
Da li treba da vas podsećam na Statut AP Vojvodine, vama kojima danas i u petak reč Ustav bukvalno neprestano izlazi iz usta?
Izvinite, imali ste vrlo jasne kritike političkih stranaka, stručne javnosti, akademske javnosti da Statut AP Vojvodine koji ste usvojili 2009. godine, bio je u 90% svojih odredaba suprotan Ustavu Republike Srbije. Ustavni sud je to potvrdio. I vi koji ste hteli da oborite ustavni poredak na jednom delu državne teritorije, sada zamerate ovoj Vladi Republike Srbije da navodno krši Ustav, zato što mislite da su građani neuki i da samo vi posedujete knjigu koja se zove Ustav i da samo vi imate pravo da nešto pročitate, a da nešto ne pročitate.
Pročitajte član 196. u celini i pročitajte član 197. u celini, a ne samo neke rečenice, pa ćete videti da je Vlada Republike Srbije u pravu i da smo u pravu mi koji ćemo za ovaj Predlog zakona da glasamo.
Da li smo u vremenskoj iznudici? Jesmo. To Aleksandar Vučić neprestano govori. Kamo lepe sreće da je bilo političke pameti da su ovakvi zakoni usvajani 2007, 2008, 2009, 2010. i 2011. godine, ne bi Srbija bila u ovoj situaciji u kojoj jeste.
Mi sad moramo za dve godine da popravimo sve ono što je loše urađeno u Srbiji od 2000. godine. Naravno da jesmo u vremenskoj iznudici. Mnogo je zakona koje treba doneti, mnogo je oblasti društvenog života koje su sistematski upropašćene. Zato žurimo napred, zato, poštujući odredbu Ustava, koja kaže da zakoni mogu da stupe na snagu i pre nego što istekne rok od osam dana, pokušavamo da ispravimo ono što je loše rađeno u Srbiji od 2000. godine. Nema potrebe bilo ko da se stidi iz Vlade Republike Srbije, ni ministar Sertić, niti bilo koji drugi ministar, zbog predloga zakona koji dolaze u ovu Narodnu skupštinu.
Treba da se stidite vi koji ste jedno vreme suspendovali Ustav Republike Srbije zato što ste smatrali, vi koji danas govorite o nekakvim komandama, da mi glasamo po komandi, a vi ste jednog čoveka proglasili za poluboga koji hoda po zemlji. On je bio i predsednik stranke i predsednik države i predsednik Vlade i ministar, sve živo je bio u ovoj državi. Onda, kada ste ukinuli Ustav Republike Srbije, onda je trebao Ustavni sud Republike Srbije da vrati ustavni poredak na jednom delu državne teritorije nad kojim DS još uvek vlada, sa podrškom građana od 5,86%, iz jednog jedinog razloga, gospodine Sertiću, ako postoji neki drugi razlog, evo, vi me ispravite, strah od hapšenja.
Strah od hapšenja je najveći mogući strah koji DS danas potpuno suprotno volji građana Vojvodine održava na vlasti. Poslednji koji treba da govore o zaštiti Ustava, o političkom legitimitetu, o nekakvim iznudicama su oni koji su sistematski, brutalno, besprizorno, bez bilo kakve odgovornosti prema građanima od 2000. pa do 2012. godine, a na veliku žalost građana Vojvodine, evo i u januaru 2015. godine, uradili sve da ovu državu razgrade do temelja.
Mi smo sada počeli jedan težak posao, da je pravimo iznova, da pravimo institucije, da uspostavljamo sve ono čega nije bilo. Nije bilo ni vladavine prava, nije bilo ničega. Bilo je volje jednog čoveka i bilo je volje jedne stranke. Toga više u Srbiji nema.
Vi možete sada da galamite do mile volje, da dobacujete, da pretite itd. Dok ste vi, gospođo Čomić, predsedavali ovom Narodnom skupštinom, ovo je bila sala u kojoj su poslanici opozicije bili izloženi torturi kakva nije viđena u bilo kom demokratskom evropskom parlamentu. Toga više nema. Tiranija je ukinuta, na vašu veliku žalost.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja se svojski trudim da shvatim šta gospodin Veselinović, moj uvaženi kolega, hoće da kaže, ali mi to nikako ne polazi za rukom.

U članu 196. stav 4. vrlo jasno stoji: „Zakoni i drugi opšti akti stupaju na snagu najranije osmog dana od dana objavljivanja, a mogu da stupe na snagu ranije samo ako za to postoje naročito opravdani razlozi utvrđeni prilikom njihovog donošenja“.

Jesmo li mi sada povredili Ustav Republike Srbije koji kaže da zakoni mogu da stupe na snagu ranije ako za to postoje naročito opravdani razlozi utvrđeni prilikom njihovog donošenja? Naravno da nismo. Poslanička većina, skupštinska većina ima pravo da utvrdi da postoje naročito opravdani razlozi da zakon stupi na snagu ranije od osmog dana od dana objavljivanja. Ne znam kako, gospodine Veselinoviću, vi računate te dane, časove itd. U Predlogu zakona vrlo jasno stoji – narednog dana od dana objavljivanja i to vam sada smeta.

Sami ste rekli, popodne ćemo da pričamo o setu pravosudnih zakona. Tu vam sada smeta što stoji osam dana. Meni sada stvarno nije jasno šta vi hoćete. Da stupi na snagu narednog dana, da stupi na snagu osmog dana, 58 dana? Zaista mi nije jasno kakve su vaše političke namere.

Ono što takođe ne razumem, možda ga vi, gospodine ministre, razumete, gospodin Veselinović je rekao da kada privredna društva gde je većinski vlasnik država posluju sa dobiti, a „Telekom“ posluje sa dobiti, i tu dobit uplate u budžet Republike Srbije, da je to rupa bez dna. Evo, sada roni krokodilske suze za prosvetarima, lekarima i svima ostalima koji se finansiraju iz budžeta Republike Srbije, a to nema veze jedno sa drugim.

Vlada Republike Srbije, ova Vlada koju vodi SNS i ova Vlada koju vodi Aleksandar Vučić je uvela kao praksu da su javna preduzeća i da su privredna društva sa većinskim učešćem državnog kapitala u službi države, u službi naroda, a ne u službi bilo koje političke partije. Nijedna prethodna Vlada nije naterala nijedno javno preduzeće i nijedno privredno društvo da svoju dobit uplati u budžet Republike Srbije. To sada radi ova Vlada. Sada vam to smeta. Onda kažete – pa da, ali, znate, smanjujete plate prosvetarima, lekarima, trudnicama, deci, pitaj boga kome, a sve te kategorije građana i sve te profesije finansiraju se iz budžeta Republike Srbije. Dakle, ta vaša koncepcija, gospodine Veselinoviću, uz svo dužno poštovanje, nema apsolutno bilo kakvog smisla.

Ono u čemu vi takođe niste dosledni, vi morate jedanput da se opredelite da li poštujete ovaj Poslovnik koji ste vi sami doneli ili ga ne poštujete. To da zakoni mogu da se predlažu po hitnom postupku, to piše u Poslovniku za koji ste vi glasali. Nisam ja glasao. Nije ni Zoran Babić glasao za ovaj Poslovnik. Mi ga primenjujemo dok se ne donese drugi. To ste vi uveli kao mogućnost, i sada kada mi primenjujemo ono što piše u Poslovniku, vi pitate - a zašto primenjujete kad piše u Poslovniku? Kada napišemo - narednog dana od dana objavljivanja, pitate - a zašto ste napisali narednog dana, iako Ustav to dopušta. Kada u ovom setu pravosudnih zakona napišemo osmog dana, pitate - a što ste napisali osmog dana, što ne stupa na snagu juče? Vi sami više ne znate kakva je vaša politika.

Vi ne samo što ste promenili ime partije, vi ste promenili politiku, vi ste promenili sve. Jedina tačka oslonca arhimedovskim jezikom rečeno je – kritikuj sve što dolazi iz Vlade Republike Srbije. To je najprostija moguća politika. Šta god da dođe u Skupštinu ne valja zato što je došlo od Vlade koju vodi SNS. To jeste najjednostavnija politika, ali, verujte mi, i najbesmislenija. Vi nijedan drugi argument nemate, sem argument političke mržnje – ne volim Aleksandra Vučića, ne volim SNS i zato kritikujem sve što dolazi iz te Vlade. To što je ta vlada javna preduzeća i privredna društva sa većinskim učešćem državnog kapitala stavila u službu države i naroda, to vas baš briga. Kako je bilo u vaše vreme?

Nema gospodina Đurišića, igrao se kviza, pa nas je pitao - da li znamo neko nejavno privredno društvo sa većinskim učešćem državnog kapitala? Znam ja, „Galenika a.d.“, bio sam predsednike nadzornog odbora, od jedne kompanije koja je bila možda najuspešnija u Evropi. Režim Borisa Tadića, koji je za vas bio sve i sja, kako kaže Gordana Čomić, uspeo je da upropasti „Galeniku“ i hiljadu drugih „Galenika“. Sada se pojavio gospodin Željko Sertić i sada ste vi zasukali rukave – sada ćemo mi da pitamo Sertića zašto nije uradio ovo, a zašto nije uradio ono. Pa, sto Sertića je malo da bi ispravilo sve ono što je loše rađeno 14 godina. To građani Srbije razumeju i to su građani Srbije razumeli 2014. godine. To su građani Srbije razumeli i u Boru i u Majdanpeku i svuda gde su bili izbori posle marta 2014. godine. Nema Borka Stefanovića. Pa, to razumeju i građani Iriga. Ljudi beže iz Demokratske stranke, neće da budu u partijama koje opštine tretiraju kao mašinu za pranje novca. To vama mora da bude jasno.

Vratio sam se na dnevni red. Pokušao sam da objasnim građanima Republike Srbije ono što je bivši režim pokušao da zamuti u njihovim glavama, da je sve u skladu sa Ustavom, da je sve u skladu sa principom vladavine prava i da je sve u skladu sa interesima građana.

Zahvaljujem se, gospodine Arsenoviću.

Neću biti grub prema mojoj koleginici Jerkov. Mi u ovom parlamentu imamo i momente kada uspešno sarađujemo, ali razumem da je Demokratska stranka u jednoj velikoj panici.

Dame i gospodo, narodni poslanici, gospodine predsedavajući, povređen je član 107. odnosno povređeno je i to grubo dostojanstvo Narodne skupštine.
Koliko znam, niti postoje Vojvođani u smislu nacije, niti postoji vojvođanski jezik. U Vojvodini žive Srbi, Mađari, Hrvati, Slovaci. Vlada Republike Srbije i SNS će učiniti sve da ti ljudi nastave i dalje da žive u slozi i miru.
Ali, molim vas gospodine Veselinoviću, nemojte da izmišljate novu naciju. Dovoljno smo kao narod podeljeni, izdeljeni. Dovoljno je veštačkih nacija stvoreno kada je u pitanju Srpski narod.
Kada već govorite o vojvođanskom jeziku, čini mi se da ga baš ni vi ne govorite najbolje. Kao učen čovek trebali biste da znate da je Vojvodina administrativno teritorijalna jedinica, ali da ljudi koji žive u Vojvodini po nacionalnosti nisu Vojvođani, takva nacionalnost ne postoji, niti postoji vojvođanski jezi, kao što ne postoji ni šumadijski jezik, ni moravski jezik, ni kosovski jezik, ni sremski, ni bački, ni bačvanski, niti bilo kakav drugi. Postoji srpski jezik, ćirilično pismo, latinično pismo se koristi u skladu sa zakonom, a svi oni koji žive u Vojvodini, pripadaju određenoj etničkoj, odnosno verskoj grupi.
To što ste pokušali da inputirate ministru da je navodno izvrgavao ruglu Vojvodinu, to nije tačno. Ministar je pokušao da afirmiše pravo građana Vojvodine da promene vlast, što su građani Vojvodine pokazali na izborima…

Dame i gospodo narodni poslanici, povređen je član 27. Poslovnika. Gospodin Đurišić je prebacio poslanicima SNS da navodno u nedostatku argumenata se vraćaju u prošlost, a on je to sve vreme činio i to je činio na način gde je bezočno pokušao da obmane građane Republike Srbije.
Pitam gospodina Đurišića, koji je ipak malo stariji od mene i mislim da bi trebao da ima i malo bolje političko pamćenje, da li je čuo da je 1992. godine DS donela tzv. Sokobanjsku deklaraciju u kojoj traži ujedinjenje svih srpskih zemalja i ujedinjenje celokupnog srpskog naroda u jedinstvenu državu i da li mu je poznata činjenica da je čovek koji je, nažalost, 2003. godine tragično preminuo, te iste 1993. godine, koju pominje gospodin Đurišić, okretao vola na Palama sa tim istim Radovanom Karadžićem i sa tim istim Ratkom Mladićem?
Kad već pominjemo Radovana Karadžića i Ratka Mladića, gospodine Đurišiću, izvinite, da li postoji bilo kakva pravosnažna presuda protiv tih ljudi? Da li je dokazano da su oni zaista zločinci kakvim ih vi prikazujete? U stvari, za vas su oni zločinci onda kada ih dovodite u kontekst sa SNS, a kada su oni u kontekstu sa vama, onda ih ne pominjete, onda hajde da tu političku epizodu iz DS na neki način zaboravimo.

Vi, gospodine predsedavajući, samo da završim, skrenite pažnju gospodinu Đurišiću da ovde ipak sede ljudi koji se sećaju i tih devedesetih godina i šta se sve tih devedesetih godina dešavalo i da istina nije baš takva kakvom je gospodin Đurišić predstavlja.

Dame i gospodo narodni poslanici, povređen je član 107.

Bivši režim pokušava po ko zna koji put da obmane građane Republike Srbije i sada u nedostatku ekonomskih i finansijskih argumenata protiv Predloga budžeta, koriste se lažima i mistifikacijama.

Amandman je podnet u roku. Amandman je podnet 19. decembra. Momenat predaje amandmana je blagovremen. Amandman se računa da je blagovremen ako je podnet na Pisarnicu Narodne skupštine i on je na pisarnici predat 19. decembra. Zašto nije podeljen poslanicima? Da li je za to odgovorna Vlada? Da li je za to odgovorna poslanika grupa SNS? Nije.

Kada spominjete Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo, gospodine Veselinoviću, trebali biste to da znate kao moj zamenik u tom odboru, Odbor će da razmotri amandman Vlade.

(Marko Đurišić, s mesta: Što nije do sada?)

Zato što je amandman predat blagovremeno i ne računa se blagovremenost amandmana kada on uđe u tzv. e-parlament, nego kada se preda na Pisarnicu.

Budući da ste vi doktor pravnih nauka, trebali biste da znate, na primer, iz upravnog postupka…

U redu, evo obraćam se vama gospođo Gojković, vi ste uvažena pravnica i imate mnogo advokatskog iskustva.

Kažite, da li sam u pravu kada preporučenu pošiljku predate pošti, dan predaje pošti računa se kao dan predaje organu kome ste uputili neki podnesak, da li je tako? Tako je urađeno i sa ovim amandmanom.

Dakle, amandman je podnet blagovremeno na Pisarnicu 19. decembra i mi ćemo se o tom amandmanu izjašnjavati i na sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i naravno ovde na plenarnoj sednici kada dođe vreme za glasanje.

Ne.

Dame i gospodo narodni poslanici, ono što pripadnici bivšeg režima kriju kao zmija noge jeste činjenica da ih je još u maju mesecu 2011. godine Međunarodni monetarni fond javnim pismom, koje je objavljeno u dnevnom listu „Politika“, jasno stavio do znanja da će politika koju vodi Vlada Mirka Cvetkovića Srbiju odvesti u ćorsokak.

Dana, 9. februara 2012. godine, MMF je zamrznuo aranžman iz predostrožnosti sa Srbijom, između ostalog i zbog toga što nije uspeo da ubedi Vladu Republike Srbije vezano za preterano visoke garancije javnim preduzećima.

Ja neću čitati celokupno pismo MMF-a, mislim da za to i ne postoji potreba, ali nekoliko osnovnih stvari prosto građani moraju da znaju.

Voleli mi ili ne voleli MMF, mislili o njemu ovo ili ono, činjenica je da je ono što je u ovom pismu napisano potpuno tačno i da su prognoze MMF-a bile tačne.

U tom pismu, između ostalog, stoji da je tokom više od proteklih deset godina dohodak po stanovniku u Srbiji sa gotovo dvostruko višeg iznosa u odnosu na druge zemlje u istočnoj Evropi opao na samo polovinu sume koju u ovom trenutku postižu te države. Dakle, govorim o 2011. godini, u godini apsolutne vlasti Demokratske stranke, kada su vladali državom Srbijom, kada su imali apsolutnu vlast u Pokrajini, kada su imali vlast u većini lokalnih samouprava u Srbiji.

Da, apsolutno je sve povezano sa amandmanom.

Dalje, u pismu MMF-a iz 2011. godine lepo stoji ono što gospoda iz bivšeg režima ne žele da priznaju. To kažu ljudi iz MMF-a, zamislite, Albert i Jeger i Bogdan Lisovolik. To ne kaže Zoran Babić, to ne kaže Aleksandar Vučić, to kažu ljudi iz MMF-a. Kaže - Pre 20 godina Srbija je kao Republika bivše Jugoslavije izvozila oko 70% svoje proizvodnje. Danas izvozi samo 25% svega što proizvede. Međutim, transformisanje srpske privrede iz njenog sadašnjeg neodrživog modela rasta zasnovanog na predimenzioniranom javnom sektoru, koji favorizuje potrošnju i uvoz u model rasta kojim dominira privatni sektor, koji favorizuje štednju i izvoz, složen je i često politički nepopularan zadatak.

Danas nam je jedna poslanica bivšeg režima rekla – lako je smanjiti plate i penzije i to ubaciti u budžet. Nije, to je vraški težak posao. Trebalo je da dođe SNS na vlast pa da povuče taj politički nepopularan potez. Da je to tako vidi se dalje iz ovog pisma.

Zamislite, Albert Jeger i Bogdan Lisovolik daju krvnu sliku tadašnjih lidera Republike Srbije. Kaže – činjenica je da su srpski političari više nego spremni da obećaju stanovništvu prečicu do boljeg životnog standarda kroz nerealna i fiskalna obećanja, posebno obećavajući neodrživo visoke plate u javnom sektoru i penzije ili suviše niske poreze. Ovakva vrsta fiskalnih obećanja posebno je primamljiva u predizbornim periodima.

Evo, slušaju nas građani Republike Srbije. Da li je zabeleženo u političkoj istoriji Srbije da je predsednik jedne političke stranke, mislim na Aleksandra Vučića, u izbornoj kampanji rekao – ljudi, pa moramo da smanjimo plate i penzije, bankrotiraćemo za najviše godinu dana, moramo da smanjimo predimenzionirani javni sektor, udavićemo državu, neće moći da funkcioniše? Jedini političar koji je to uradio je Aleksandra Vučić.

Nismo mi bili ti koji smo predimenzionirali taj javni sektor. Nismo mi nerealno povećavali plate i penzije. Mi sada nosimo teret nečega što je neko drugi uradio. Nema težeg zadatka od ovog, a problema u državi je toliko da je malo ne jedan, ne sto, ne hiljadu Vučića da te probleme reši.

Ovaj gospodin što je pobegao sa lica mesta kada je izazvao saobraćajni udes rekao je da je za atmosferu…

Obrazlažem amandman.

Izvinite ali ne dozvoljavam da mi lekcije o moralu i o tome šta treba da se radi drže ljudi koji beže sa lica mesta, koji su slupali službenu „Škodu Super V“, ako se ne varam, i otišli sa lica mesta i onda kažu da za lošu atmosferu u Narodnoj skupštini kriv je niko drugi nego Aleksandar Vučić.

Evo, ja ću iskoristiti priliku što je ovde prisutan gospodin Nebojša Stefanović.

Gospodine Stefanoviću, juče je usvojen budžet AP Vojvodine. Ovde sede poslanici čiji je predsednik Bojan Pajtić. Od 2011. do 2013. godine prilikom realizacije projekta za potrebe smeštaja i boravka dece ometene u razvoju u opštini Novi Bečej adaptacija jednog dvorca zvanog „Heterlend“, pribavljena je protivpravna imovinska korist jednom privrednom društvu iz Novog Sada u iznosu od 541.000 evra i jednom drugom privrednom društvu oko 113.000 evra.

U Pokrajinskom sekretarijatu za nauku i tehnološki razvoj AP Vojvodine, kada su u pitanju projekti namenjeni navodno tehnološkim pripremama i izgradnji novih kapaciteta u oblasti novih tehnologija u opštinama na teritoriji AP Vojvodine, od 114 projekata najmanje 55 su utvrđena kao apsolutno sporna, kao projekti u kojima su zabeležene očigledne zloupotrebe i mahinacije.

Fond za razvoj AP Vojvodine, ta kasica prasica DS u vreme predizbornih kampanja, od 1.059 kredita najmanje 209 kredita smatraju se sumnjivim i spornim potraživanjima.

Hoćemo li da pričamo malo o Razvojnoj banci Vojvodine, pa da građani vide zašto smo preduzeli ovako teške mere?

Završavam, samo još dve rečenice.

Stavljam u kontekst amandmana.

Znate, jako je teško nositi na svojim leđima nečiji tuđi teret. Mi to radimo. Reći ću samo još dve rečenice.

Hoćete li da pričamo malo o Razvojnoj banci Vojvodine? Od 2010. do kraja 2012. godine… (Isključen mikrofon).