Zahvaljujem reč ima narodni poslanik Goran Milić. Izvolite.

Da li možemo da ne dobacujemo?

Da li možemo da ne budemo lični? Hajdemo to da završimo. Ipak, imamo goste.

Hajde da nastavimo ovo lično, jer možemo da nastavimo. Da li neko još ima koment? Vi imate još?

Vidim, vidim. Vama ću dati, a nego pitam Gorana jel.

Ne,ne, ne. Ja samo pokušavam da vratim ovu raspravu na dnevni red.

Ah, zahvaljujem reč ima narodni poslanik Dejan Bulatović. Drugi krug tri minuta.

Reč ima narodna poslanica Aleksandra Tomić. Preostalih dva minuta, izvolite.

Hvala. Uvažila sam- Naimence, spomenuta Aleksandra Tomić dobila je četiri minuta. Kosma ima još dvadeset sekundi, Jonić se nije javio da li još neko želi reč. Nikog drugog ne vidim. Slobodan Cvejić je u minus minut, minut i po, tako da nemate više vremena.

Pa ne može se ovdje može mislim- Mislim da- Poslovnik se primjenjuje- I na sednice Odbora, ali ja sam maloprije razmišljala da vam kažem da ko god dobacuje, izricat ću opomene. Nikad to nisam radila na Odboru za evropske integracije, ali ponašate se kao djeca. Zahvaljujem. Vi nemate vremena, nema diskusije. Vi imate dvadeset sekundi, vi imate četiri i po da li želite ne?

Dakle, ministarstvo nam je bilo prisutno. Zahvaljujemo zaista na strpljenju. Sada, poštovane kolege, polako zatvaram diskusiju i pošto se niko više ne javlja ba-na reč bar nikog ko ima vremena, stavljam na glasanje Predlog zakona o uspostavljanju i funkcionisanju sistema za upravljanje kohezionim, kohezionom politikom koju je podnela Vlada. U načelu molim narodne poslanike da se izjasne bez ikakvog dobacivanja. Ja ću zaista pred kraj izricati opomene.

Dakle Zahvaljujem. Hvala Zahvaljujem. Zaključ-zaključujem. Da li smo svi imali prilike da se izjasne? Dakle, da li je radio sistem Jeste Zahvaljujem, zaključujem glasanje i konstatujem da je Odbor većinom glasova prihvatio Predlog zakona o uspostavljanju i funkcionisanju sistema za upravljanje kohezivnom politikom koji je podnela Vlada.

Hvala predstavnicima Ministarstva. Da li neko ima nešto pod tačkom razno? Ukoliko ne zaključujem trideset prvu sednicu Odbora. Zahvaljujem se svima na prisustvu

Ne, ne Poštovani narodni poslanici, uvažena (prašuje se) ministarka sa saradnicima. Zaista nisam planirala da se javim, ali kao neko, kada već pričamo o tome, ko je ovde u osmom sazivu i koji je... Učestvovao... Molim bez komentara, zaista. Dovoljno smo vas slušali Dakle i ko je učestvovao u formiranju posebnog radnog tela Odbora za prava deteta.

Podsetiću sve nas da mi imamo dvadeset radnih tela, sa uglavnom sedamnaest članova, da ne ulazimo sad u detalje. Ovo je posebno radno telo koje je formirano na inicijativu Slavice Đukić Dejanović, takođe lekara, jer većina poslanika su ovde lekari, a čula sam svakakve komentare i trpela zaista sat i po, pa sad imam pravo da pričam deset minuta ako želim. I o-uvek je predsednik ovog Odbora bio predsednik parlamenta. I za one koji se nisu informisali, biramo predsednika po automatizmu i zamenika predsednika i uvažena koleginica Zagorka se zaista trudi iz dubine duše da vodi ovaj Odbor kada predsednica nije prisutna, a vi niste naučili ni šta je ona. Ona je zamenik predsednika Odbora za prava deteta, narodni poslanik.

Imamo matičnu ministarku, kao što smo imali ranije, da podsetim sve nas, 'nači imamo novu vladu od maja Da, od maja prošle godine i ministar ili ministarka, ko kako to voli, ja sam Mađarica, mi nemamo rodove, padeže. Dakle, ako je ona ministar, onda je ministar, ali ne možete zvati pomoćnikom ministra. Dakle, imamo izveštaje, dakle po Poslovniku Narodne skupštine, ministar bi trebao, dakle kvartalno da nas izveštava o tome šta radi i ne postoji pravilo kako treba da izgleda, izgleda taj izveštaj, i ministar ili ministarka je sa pravom pričala i o aktuelnostima, jer malo zaostajemo dok stignu. Dakle, ja ne vidim problem. Ali kada već pričamo o normalnoj komunikaciji, dakle narodne poslanice se domunđavaju svo vreme.

Ja, koja sedim na pola metara, jedva čujem samog ministra i sve vam se to dozvoljava. Koristite tragedije. Naravno da smo svi tužni i zbog smrti šesnestoro ispod nadstrešnice, a još, mislim, kako da kažem, još je teže govoriti o smrti deteta od pre nekoliko dana od četiri godine. Pa zgroženi smo. Celo društvo priča o tome.

A vi koristite i to. Ovde imamo masu lekara koji pričaju iz nekog stručnog ugla, ali samo zato što su možda baš iz te Vučijeve stranke koju mrzimo, mi ne želimo da ih saslušamo Imali smo, dakle, doktorku iz Saveza vojvođanskih Mađara koja je na najstručniji mogući način pokušala da priča o temi, vi ste i tada dobacivali i domunđavali se. Mislim zaista, a pričamo o nekom dijalogu, o nekom param... Mislim, ja sam emotivna i to priznajem, ali očigledno u ovom društvu drugačije ne može. Mene je sramota što je posle toliko saziva Odbor za prava deteta nešto tema oko koje smo se uvek lepo dogovarali stigao u ovu fazu koja da li dokazuje to što nama nedostaje Skupština, evo počeće početkom marta redovno zasedanje, ili što je zaista ovo naše društvo toliko polarizovano.

Naravno da je svakome žao svega što nam se dešava, ali ovim načinom dijaloga koji nije dijalog, ja mislim da mi ne možemo da nastavimo i zaista molim sve vas da uvažavate i zamenika predsednika Odbora i ministra, pa i sve nas i da se ponašamo kao odrasli ljudi. Am, ali zapravo je Dunja Simonović Bratić, uvažena potpredsednica ta koja me kao majku, ne mogu da kažem isprovocirala, ali podsetila da zaista vi sada pričate o nekim stvarima, a prećutkujemo to da smo prošle godine imali blokade u osnovnim školama, da moje dete nije moglo da ide u školu, da su se meni svi smejali, jer sam ga slala u školu, na kraju u krajnjoj muci, kada sam shvatila da moje dete, koje je iz mešovitog braka sa srpskim prezimenom, a ima jednu jedinu školu u Zrenjaninu, dakle gde može da ide na mađarskom, bilo primorano da ga prepišem u drugu školu u Mužnju kako bi išla u školuNiko nije pričao i tada su krenuli vaši fenomenalni mediji da me napadaju. Da Elvira Kovač vrši pritisak na neke tamo profesore. Danas prećutkujemo, pošto moje dete ima drugačije prezime, da li je on moje dete? Dakle, doveli ste dotle ovo društvo da i neko dete koje je dobro po takmičenjima i aktivno, nastavnik blokader koji sada radi odjednom može, dakle, eh, da smatra dobrim detetom, a kad čuje da je moj sin, onda se iznenadi.

Da li je moguće da je to?- To je sramota i ova naša prepiranja, ovo- Ne smem da kažem bolesno društvo, ali nešto, dakle, je dovelo sve nas u ovu situaciju i mislim da zaista svi treba da spuste loptu i da se ponašamo kao ljudi.