Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime Odbora za evropske integracije ću govoriti o jedinom predlogu o kome uvaženi ministar nije govorio, a to je Carinski zakon. Naime važeći Carinski zakon je donet krajem 2018. godine, 2019. godine i krajem prošle 2020. godine i ovaj trenutno važeći Carinski zakon je u velikoj meri usklađen sa carinskim zakonom EU, koji je stupio na snagu 30. oktobra 2013. godine, a primenjuje se od 1. maja 2016. godine.

Međutim, moramo imati u vidu da je Carinski zakon EU u međuvremenu i dopunjen i izmenjen, a svakako postoji obaveza usklađivanja našeg domaćeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU. Stoga je Vlada Republike Srbije predložila nove izmene i dopune Carinskog zakona kojim se vrši dalje usklađivanje propisa u smislu preciziranja pojedinih odredbi zakona, uključujući odgovarajuće izmene tehničke prirode.

Ovo je zanimljiva situacija, sada ne razgovaramo o direktivama sa kojima se usklađujemo, pošto se ova materija carine reguliše u regulativama koje se direktno prenose. Kao što smo čuli, na sednici Odbora za evropske integracije ponedeljak, poznato je da su sve države članice EU deo carinske unije EU i sve one moraju da poštuju ista carinska pravila i postupke. Zato je potrebno usklađivanje zakonodavstva, odgovarajući kapacitet za implementaciju, dakle za sprovođenje i izvršenje, kao i pristup zajedničkim kompjuterizovanim carinskim sistemima.

Ova materija je, kada pričamo o poglavljima, tj. Poglavlje 29 - Carinska unija i kao što je poznato, ovo poglavlje je Republika Srbija otvorila, danas je vrlo aktuelno pitanje najnovijih izveštaja Evropske komisije. Izveštaj kaže za temu Carinska unija i za konkretno ovo poglavlje da je Srbija na dobrom nivou pripremljenosti u ovoj oblasti Carinske unije, što je izuzetno dobra ocena, da je u poređenju sa prošlom godinom ostvaren ograničen napredak upravo usvajanjem izmena Carinskog zakona i Zakona o carinskim službama, da nažalost nije postignut nikakav napredak u nadogradnji sistema carinske obrade i razvoja IT sistema nacionalne carine, uglavnom usled pandemije koja nas je sve zadesila i da u sledećoj godini Republika Srbija treba naročito da dodatno nadogradi carinski sistem obrade, integrisanje upravljanje rizikom, kao i da se dodatno razvija IT sistem nacionalnih carinskih službi, kako bi se omogućila njegova integracija sa sistemom EU.

Kao što sam rekla, carinsko zakonodavstvo Republike Srbije je u velikoj meri usklađeno sa pravnim tekovinama EU. Na nekim mestima se čak spominje neverovatan procenat od 97%.

Izmene i dopune Carinskog zakona i Zakona o carinskoj službi, koje su usvojene krajem prošle godine, u novembru 2020. godine, su imale za cilj poboljšanje efikasnosti sprovođenja carinskog zakonodavstva. Kao što je poznato, Republika Srbija je potpisnica i Konvencije o zajedničkom tranzitnom postupku i primenjuje pravila EU koja se odnose na kretanja u tranzitu.

Pravila o sprovođenju prava intelektualne svojine u carinskom postupku su takođe u velikoj meri u skladu sa pravnim tekovinama EU, međutim, pravni propisi koji se odnose na kulturna dobra, slobodne zone i bezbednosne aspekte tek treba da budu usklađeni sa pravnim tekovinama EU, pošto se u praksi i dalje naplaćuju naknade za teretna vozila koja ulaze u carinske terminale radi ispunjavanja carinskih obaveza, što jednostavno nije u skladu sa našim obavezama, sa obavezama Republike Srbije iz SSP-a, Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, ali pohvaljeno je da se radi na jačanju sistema za upravljanje rizicima.

Važno je naglasiti da Republika Srbija dosledno sprovodi analizu rizika, kako pre dolaska odnosno pre polaska, tako i uključujući ovde bezbednost hrane, a sve u skladu sa carinskim kodeksom EU.

U kontekstu izbijanja pandemije bolesti Kovid - 19 sedam graničnih prelaza sa susednim zemljama su određeni da budu granični prelazi na zelenom koridoru, što je izuzetno značajno, kako bi se osigurao nesmetan i prioritetni prolaz osnovnih dobara. Stoga svakako imate podršku Odbora za evropske integracije vezano za carinske zakone. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima predsednik Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, narodni poslanik Marijan Rističević.

Zahvaljujem.
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Reč ima ovlašćena predstavnica poslaničke grupe Stranka pravde i pomirenja – Ujedinjena seljačka stranka narodna poslanica Misala Pramenković.

Zahvaljujem.

Reč ima ovlašćena predstavnica poslaničke grupe SDPS narodna poslanica Sanja Jefić Branković.

Zahvaljujem.
Reč ima zamenik predsednika poslaničke grupe JS narodni poslanik Života Starčević.

Zahvaljujem.
Reč ima ovlašćeni predstavnik Poslaničke grupe SPS, narodni poslanik Dejan Radenković.

Zahvaljujem.
Reč ima ovlašćena predstavnica poslaničke grupe Savez vojvođanskih Mađara, narodna poslanica Rozalija Ekres.
Izvolite.

Zahvaljujem se.
Reč ima ministar Mali.

Zahvaljujem.
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Aleksandar Vučić – „Za našu decu“, narodni poslanik prof. dr Vladimir Marinković.

Poštovani narodni poslanici, nastavljamo sa popodnevnim delom sednice, s obzirom da je predstavnik Vlade prisutan.
Reč ima narodni poslanik Nebojša Bakarec.

Reč ima narodni poslanik dr Muamer Bačevac.
Izvolite.

Poštovani narodni poslanici, nastavljamo sa radom u popodnevnom delu sednice.

Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe PUPS - „Tri P“, narodni poslanik Hadži Milorad Stošić.

Izvolite.

Naravno, imate još desetak minuta poslaničke grupe koje možete koristi kada pređemo na to.

Zahvaljujem se predsedniku poslaničke grupe PUPS Tri P i izvinjavam. Zaista moramo da se pridržavamo Poslovnika.
Čim još dvoje ovlašćenih predstavnika završi, prelazimo na listu. Vi ste uredno prijavljeni i kada stigne red na vas imaćete još dodatnih 10 minuta poslaničke grupe.
Reč ima predsednik poslaničke grupe Socijalistička partija Srbije narodni poslanik Đorđe Milićević.

Zahvaljujem se ovlašćenom predstavniku, odnosno predsedniku poslaničke grupe SPS.
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, narodna poslanica dr Aleksandra Tomić.
Izvolite.