Izvolite, dva minuta.

Narodni poslanik Aleksandar Jovanović, pravo na repliku.

Izvolite.

Dobro, u redu je. Molim narodne poslanike, ne možemo se ovako obraćati u Narodnoj skupštini.

Milenko Jovanov, dva minuta, replika. Spominjan više puta.

Molim i ostale narodne poslanike da se utišaju. Zaista vas molim.

Izvolite, želite reč, pritisnite sistem, tražite, ne vičite u sali.

Izvolite, Milenko Jovanov.

Narodni poslanici, potpuno razumevajući to da se radilo i noćas i da nema redovne pauze koja nam je više nego neophodna, u skladu sa članom 112, dajem pauzu od pet minuta, dok se ne smire strasti.

(Posle pauze.)

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče.

Predsedništvo, članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, u svojstvu predsednice Odbora za evropske integracije, odnosno jedne od potpisnika Predloga zaključaka povodom razmatranja izveštaja Evropske komisije, pokušaću da pričam o njima, zapravo o izveštaju Evropske komisije koji je kao što znate objavljen prošle godine 12. oktobra.

Pošto smo shvatili da je to jedna dobra praksa, mi smo u novembru na sednici Odbora za evropske integracije raspravljali o istom u prisustvu uvažene ministarke, gospođe profesor doktor Tanje Miščević i šefa delegacije EU. Posle te sednice Odbora smo formulisali zaključke, svesni toga da se mnogo toga izdešavalo u poteklom periodu i da nismo ranije mogli da organizujemo sednicu i sa ovom tačkom dnevnog reda, zahvalni što je, doduše sa zakašnjenjem, ali konačno ovo na dnevnom redu. Trudiću se da iznesem najbitnije zaključke, predloge, odnosno suštinu o ovom obimnom dokumentu.

Najviše se, nažalost, do sada pričalo o tome da je prvi put za usklađivanje sa pravnim tekovinama EU u jednoj pregovaračkoj oblasti Republika Srbija dobila ocenu – nazaduje. Dakle, ne bežimo od toga, to je činjenica, ali svesni smo i da se ovaj izveštaj odnosi na period od juna 2021. godine do juna 2022. godine. Dakle, period potpuno promenjenih geopolitičkih okolnosti. Ocenjeno je naravno, da je Republika Srbija u procesu usklađivanja sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom nazadovala, zato što se priča isključivo o brojevima. Da je stepen usklađenosti pao sa 64% na 45%. Svesni toga da se povećao izuzetno broj deklaracija EU, koje je EU izdala u vezi konflikta u Ukrajini, stopa usklađenosti Srbije je tokom 2022. godine bila samo 48%, dakle, da raščistimo da je samo zbog toga.

Kada pričamo generalno o celom izveštaju slično kao i ranije dominira ocena umerena pripremljenost i ograničen napredak. Opšta preporuka je da će tempo pregovora o pristupanju zavisiti posebno sa jedne strane od reformi u oblasti vladavine prava, normalizacije odnosa sa Kosovom, kao i uvođenja sankcija Rusiji. Izveštaj Evropske komisije podvlači značaj dijaloga i to je razlog, a zanimljivo je pogledati da se u ovom obimnom dokumentu reč dijalog pominje ili ti ponavlja ukupno 38 puta i to ne samo u kontekstu dijaloga Beograd-Priština, već kroz naglašavanje značaja socijalnog dijaloga, društvenog i političkog dijaloga i posebno međustranačkog dijaloga koji je vođen na dva koloseka. Narodna skupština je efikasno i konstruktivno uspešno vodila ovaj dijalog u spomenutom dijalogu.

Dakle, iako je ocenjeno da je u Poglavlju 31. spoljna bezbednost, odbrambena politika, Republika Srbija nazadovala jer je stepen usklađenosti Srbije sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU značajno opao, previđa se jedan detalja, mislim da se ne priča o tome dovoljno, a mi smo to spomenuli nekoliko puta i na jednoj od prethodnih sednica Odbora za evropske integracije, da je nakon bilateralnog skrininga za Poglavlje 31. još oktobra 2014. godine, dakle, pre devet, još malo pa deset godina, EU je bila dužna da dostavi Republici Srbiji izveštaj, tzv. izveštaj sa tog skrininga o stanju u tom poglavlju kako bi Srbija imala jasna uputstva o usklađivanju sa pravnim tekovinama EU u ovoj oblasti, ali ni nakon devet godina, mi smo svesni toga da nismo dobili izveštaj sa ovog skrininga i nažalost Poglavlje 31. nije otvoreno.

Generalno, opšti zaključak izveštaja Evropske komisije za 2022. godinu je, da je Srbija ostvarila balans između napretka u oblastima vladavine prava i normalizacije odnosa sa Kosovom, sa jedne strane i napretka u ostalim poglavljima sa druge strane.

Svi mi znamo, ali mislim da nije na odmet da spomenemo ili da se podsetimo da je od početka pristupnih pregovara u januaru 2014. godine Republika Srbija otvorila sve ukupno 22 poglavlja od 35 i da su dva poglavlja privremeno zatvorena, da su sva poglavlja klastera 1. i 4. otvorena i da je u tom izveštajnom spomenutom periodu otvoren klaster 4, Zelena agenda i održiva povezanost.

Kada pogledamo ocene iz ovog izveštaja, Srbija je najbolje pripremljena u poglavljima 2. sloboda kretanja radnika i 14. transportna politika. Znači, najviše je napredovala, a najmanje je napredovala u oblastima javnih nabavki, poglavlje 5. i da ne spominjem da je nazadovala u poglavlju 31.

Ono što je značajno i o čemu se takođe ne govori dovoljno da preporuka iz prošlog izveštaja da je Srbija ispunila otvarajuća merila ili tzv. opening benchmarks za klaster 3.

Konkurentnost inkluzivni rast je validna i u ovom izveštaju stoji kao preporuka, dakle, trebalo bi,znamo da su politička pitanja i geopolitičke okolnosti zašto ovaj klaster i dalje nije otvoren.

Preporuke Evropske komisije naglašavaju značaj dijaloga. Naravno, Kosovo i Srbija su pozvani da se konstruktivno angažuju i da bez odlaganja ostvare napredak o sveobuhvatnom pravno obavezujućem sporazumu. Postizanje sporazuma je ključno za napredak na polju političkih kriterijuma.

Izveštaj, kao što sam malopre kratko spomenula, ističe konstruktivnu ulogu Narodne skupštine Republike Srbije, posebno u međustranačkom dijalogu i sprovođenju dogovorenih mera iz tog međustranačkog dijaloga, kako onaj koji je vođen posredstvom poslanika Evropskog parlamenta, kako i drugi, uz posredstvo predsednika Narodne skupštine i jasno je da prihvatanjem ovih mera, njihovom primenom smo došli do rezultata da su na prošlim izborima 3. aprila 2022. godine zapravo svi relevantni politički akteri učestvovali i da su oni ušli u ovaj sastav Narodne skupštine Republike Srbije i imamo pluralizam.

Kada pokušamo brojčano da pogledamo detaljnije ovaj izveštaj, Srbija je za 2020. godinu dobila neku prosečnu ocenu 3,03. U prošlom izveštaju to je bilo 2,8. Dakle, ipak je došlo do brojčanog nekog malog napretka.

Kada je reč o oceni nivoa pripremljenosti, odnosno ocene institucionalnih kapaciteta za usvajanje pravnih tekovina EU, dominantna ocena je, kao što je često bila i ranije, modaretely, dakle, umerena pripremljenost za veliku većinu 22 poglavlja.

U ovom izveštaju ocenom između umerenog i dobro, znači nešto boljeg nivoa pripremljenosti su ocenjene ekonomske aktivnosti.

Kada je reč o jačanju institucionalnih kapaciteta, za usvajanje pravnih tekovina EU, da bi se održao fokus na evropskim integracijama, u nekoliko navrata se u izveštaju ponavlja preporuka da je potrebno da se obezbede ljudski i finansijski resursi. Ovo pitanje se otvaralo nekoliko puta i na sednici Odbora, jer jasno je svima da će se poboljšanjem administrativnih kapaciteta minimizirati rizik od gubitka IPA fondova EU.

Fluktuacija osoblja u ključnim ministarstvima, pravosuđu, nezavisnim institucijama ostaje problem, jer se iskusno osoblje redovno zamenjuje novim koje treba obučiti. Potrebna je efikasnija i uspešnija politika zadržavanja kadrova u javnom sektoru.

Što se tiče druge ocene, ocene napretka, ocenjuje se stepen implementacije pravnih tekovina EU spram preporuka iz izveštaja Evropske komisije. Kao i u izveštaju za raniju, pa i još neke prethodne godine, dominira ocena napretka ograničen ili limited.

Izvestan napredak je ocena za pojedina potpoglavlja iz 12 poglavlja, teme kao što su pravosuđe, borba protiv korupcije, ekonomski kriterijumi, razvoj tržišne ekonomije, poreske i administrativne reforme i privatizacija državnih preduzeća, kompetentnost za nastup na tržištu EU.

Nije bilo napretka u tri poglavlja – poglavlje 5, javne nabavke, poglavlje 22, regionalna politika, koordinacija strukturnih instrumenata i 30, ekonomski odnosi sa inostranstvo. Nažalost, ovo je bio prvi izveštaj u kojem nije konstatovan dobar napredak ni za jedno poglavlje.

Ali, kada je reč o ekonomskim kriterijumima, Srbija je između dobrog i umerenog nivoa pripremljenosti i zabeležila je izvestan napredak u razvoju funkcionalne tržišne ekonomije, što je svakako dobro.

Da pokušamo malo da motivišemo građane zašto je sve ovo značajno za nas. Ovo je, takođe, deo ove priče. Moramo svi imati u vidu i činjenica je, a to ću pokušati sa nekim brojkama i procentima da dokažem, da EU ostaje najveći trgovinski investicioni partner Srbije sa 63% njene ukupne trgovine i sa 47,8% priliva stranih direktnih investicija. Znači, pričam o prethodnoj godini, 2021.

U EU Republika Srbija izvozi 65% ukupnog izvoza, a u region, koji je na drugom mestu, 17%. U poslednjih deset godina u Srbiju je stiglo 30 milijardi evra stranih investicija. Od tih 30 milijardi, 21 milijarda je iz EU. Direktne strane investicije u Srbiju dostigle su 1,85 milijardi evra, a u 2021. godini, iz koje imamo tačne podatke, obim robne razmene sa EU je bio 32,3 milijardi evra.

Evropska unija realizuje više od 300 projekata u Republici Srbiji u 17 sektora – 2,79 milijardi evra u pretpristupnim fondovima od 2007. do 2020. godine, 6,5 milijardi evra u povoljnim kreditima. EU je obezbedila bespovratna sredstva u visini od 3,6 milijardi evra u različitim oblastima, od vladavine prava, reforme javne uprave, društvenog razvoja do životne sredine i poljoprivrede. Od 2000. godine do danas podrška EU sektoru saobraćaja izuzetno značajno. U Srbiji je premašila 420 miliona evra bespovratnih sredstava, a EU je u Srbiji najveći donator i u energetici u kojoj je do sada investirala preko 830 miliona evra.

Ukupna spoljna trgovinska robna razmena Srbije sa EU u periodu januar – maj prošle 2022. godine iznosila je 26,45 milijardi evra, što je rast od više od 40% u odnosu na isti period prošle godine. Glavni pojedinačni spoljno-trgovinski partner na strani izvoza je bila Nemačka sa iznosom od 1,43 milijardi evra. Pojedinačno, kada pričamo o najvećim donatorima među zemljama, na prvom mestu je takođe Nemačka sa 357,50 miliona evra, Švedska sa 232,4 miliona evra i Italija sa više od 190 miliona evra.

Različite kompanije iz EU otvorile su više od 280 hiljada radnih mesta u Srbiji, samo nemačke više od 70.000.

Izvoz Srbije u EU raste brže od uvoza iz EU, što je takođe značajno. Srbija je povećala svoj izvoz u zemlje EU za 400%. Dakle, ogromno povećanje u proteklih 15 godina. Tržište EU predstavlja najvažnije izvozno tržište srpskih poljoprivrednih proizvoda, jer se više od polovine srpskog poljoprivrednog izvoza isporučuje u EU.

Strane direktne investicije koje dolaze iz EU činile su skoro 70% ukupnih stranih direktnih investicija koje su dolazile u Srbiju tokom proteklih 11 godina. Dakle, konkretno, od 2010. do 2020. godine, prema podacima NBS Republike Srbije, priliv stranih direktnih investicija iz EU iznosio je 19,2 milijarde evra.

Pošto se tokom jedne od prethodnih rasprava, ovo nam je treća rasprava na ovu temu, otvorila dilema da li Kina, Rusija, zbog toga sam želela brojčano da pokažem, a to su zvanični podaci NBS Republike Srbije, iz EU 19,2 milijarde evra, iz Kine, uključujući Hongkong, Tajvan i Makao, 3,2 milijarde, iz Ruske Federacije 2,4 milijarde, a iz SAD 733 miliona evra.

Moramo svakako da spomenemo IPA. U okviru IPA 3, kroz Godišnji akcioni plan, to kažem od 2021. do 2027. godine, za Srbiju obezbeđen je iznos od 122,14 miliona evra koja pruža podršku u povezivanju energetskoj efikasnosti i jačanju privatnog sektora trgovine, istraživanja, inovacija, kao i unapređenja zdravstvenog sistema, poljoprivrede i ruralnog razvoja. Za 2014–2020. godinu, sredstva IPA 2 dodeljena za Srbiju iznosila su 1,4 milijarde evra.

Srbija je u okviru IPA 2 učestvovala u različitim programima EU, „Horizont 2020“, „Erazmus +“, „Kreativna Evropa“, “Evropa za građane“, „Zapošljavanje“, „Socijalne inovacije“. Naravno, nemoguće je sve njih spomenuti. Kasnije ću se potruditi i kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SVM da pričam i o nekim prekograničnim projektima sa Mađarskom.

„Horizont 2020“, zapravo od 2014. godine EU je podržala programe inovacije konkurentnosti sa više od 200 miliona evra. Kroz program „Horizont 2020“, dakle, u spomenutom periodu od 2014. do 2020. godine, naučne institucije su dobile više od 120 miliona evra bespovratnih sredstava, a učestvovale su u 376 projekata. Preko 16.000 studenata i nastavnika iz Srbije dobilo je priliku za stručno usavršavanje na raznim evropskim univerzitetima kroz program „Erazmus +“. Paralelno univerziteti i druge obrazovne institucije u Republici Srbiji privukli su preko 4.300 studenata i nastavnika iz Evrope.

Složićemo se svi da su znanje i saradnja sa Evropom pokretač razvoja kako Republike Srbije, tako i celog Zapadnog Balkana, ali problemi i dalje stoje i podrška građana za evropske integracije i dalje opada, bez obzira na ove brojke.

Stoga je jedan od zaključaka sa kojim ćemo se, verovatno, svi mi složiti, da je EU potrebna nova strategija proširenja kako bi povratila kredibilitet koji je izgubljen, pokazala novim državama kandidatima sa istoka da EU zaista ispunjava svoja obećanja.

Vreme bi bilo da se vratimo suštini, temeljnim vrednostima na kojima je i zbog čega je, zapravo, EU i nastala, da se promoviše značaj politike proširenja, koja je do sada, odnosno ranije bar, bila jedna od najuspešnijih politika EU.

Nužna je reforma pristupnog procesa kojom bi zemlje kandidati bili i ranije, nekako i pre poslednjeg koraka, polako, korak po korak, uvezane u strukture i pre formalnog članstva, jer sve ovo predugo traje. Građani su umorni. Previše čekamo. Svesni toga da je Francuska kao jedna od najjačih, najvećih zemalja članica još 2018. godine, inicirala novu metodologiju pristupnim pregovorima i izašla sa stavom da nema proširenja dok se sama EU ne konsoliduje. Potom je Emanuel Makron tu večito spominjanu evropsku perspektivu preimenovao u evropsku političku zajednicu kako bi se u narednim godinama i decenijama povećala saradnja EU sa drugim državama, zemljama koje nisu članice. Mi, naravno, nismo protiv evropske političke zajednice i značajno je da učestvujemo na raznim sastancima, ali ono nikako ne sme da zameni buduće članstvo.

Kao što sam rekla, opšte je poznato da se podrška građana za učlanjenje, da ona opada. Različita istraživanja javnog mnjenja, različiti podaci koji su rađeni u prethodnim godinama i više puta pokazuju trend rast evro-skepticizma. Smanjuje se podrška pristupanju Srbije. Podrška se kreće, zavisno koje istraživanje čitamo, od 35% do najviše optimističnih 45%, a sećamo se da je nekad bila iznad 70%, u najboljim vremenima. Očigledan je obostrani zamor. Dakle, i sa strane zemalja članica i kandidata, pa možda i nekih potencijalnih kandidata. Kasnije ću pričati o tome gde još postoji optimizam. Nažalost, u Srbiji trenutno ne bi moglo da se kaže.

Percepcija građana je da Srbija nije tretirana kao ravnopravna, nažalost, već kao neki drugorazredni partner.

Kada su u pitanju informacije o EU, velika većina građana, 43%, smatra da nema dovoljno informacija, 39% građana smatra da možda ima, 18% njih ne zna. Poređeni sa različitim rezultatima sličnih istraživanja, uočava se blagi pad neinformisanih građana. Stoga smatram da svi mi zajedno treba da radimo na tome da dobiju više informacija i da se nekako promeni ova percepcija.

Organizovanje sednice o ovom izveštaju, odnosno povodom predloženih zaključaka je jedan dobar korak. Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče.

Predsedništvo, poštovani članovi Vlade sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, kao ovlašćena predstavnica poslaničke grupe SVM planiram da u vremenu predviđenom za poslaničku grupu, od 28 tačaka koje se nalaze pred nama, pričamo o predloženim sporazumima iz Berlinskog procesa, a kasnije u raspravi, ukoliko stignemo danas ili sledeće nedelje, će kolega pričati o Sporazumu sa Mađarskom. Nisam sigurna, ali nadam se da je neko spomenuo i taj.

Izuzetno je teško efikasno iskoristiti vreme. Svi ovi sporazumi, sve ove tačke dnevnog reda su značajne, a za manje poslaničke grupe je problematično da o svakoj kažemo dovoljno. No, svesni toga da se dovoljno materijala skupilo, značajno je da imamo ovu raspravu.

Kada pričamo o Berlinskom procesu jasno je da je on počeo još 2014. godine i zapravo je neki prvobitni plan bio da traje četiri godine, ali aktivnosti Berlinskog procesa su nastavljene i kroz sledeću, drugu fazu, nazvanu – Berlin plus. Nakon samita koji je, podsetiću sve nas, održan 5. jula 2021. godine, kao što je uvažena ministarka za evropske integracije spomenula u njenom uvodnom izlaganju, 3. novembra prošle godine, 2022. godine, su potpisana ova tri sporazuma. Dakle, Sporazum o priznavanju kvalifikacija u visokom obrazovanju, o slobodi kretanja sa ličnim kartama na zapadnom Balkanu i o priznavanju profesionalnih kvalifikacija za doktore medicine, doktore stomatologije i arhitekte na zapadnom Balkanu. Potpisivanjem ova tri sporazuma o kojima, između ostalih, danas raspravljamo potvrđuje se činjenica da je Berlinski proces zapravo priprema regiona zapadnog Balkana za pristupanje EU i ovaj pripremni proces je po modelu po kojem se i sama EU razvijala.

Naime, najmanje dva puta u protekle…

Da, zamoliću narodne poslanike da ispoštuju govornika. Zahvaljujem.

Najmanje dva puta u toku proteklih pet decenija, 50 godina, formirane su slobodne carinske i trgovinske unije. Pred kraj Drugog svetskog rata, 1944. godine, u Londonu je zaključen ugovor među vladama Belgije, Luksemburga i Holandije kojim je osnovana Carinska unija Beneluksa. Beneluks je poslužio kao uzor formiranju Evropske zajednice za ugalj i čelik, najpre, pa Evropske ekonomske zajednice, kao i same EU. Godine 1991. potpisana je Višegradska deklaracija i dogovorena saradnja po pitanju slobodne trgovine između Poljske, Mađarske, Češke i Slovačke.

Berlinski proces je zamišljen kao nešto slično. On je krovni proces koji je objedinio brojne prethodne inicijative međuregionalne saradnje, a takvih je inicijativa u proteklim godinama, ako gledamo, recimo, dvehiljadite, bilo izuzetno mnogo, preko 50.

Imajući u vidu globalni kontekst, kao i regionalne ekonomske političke i socijalne specifičnosti, nekoliko je razloga zašto će poslanici SVM podržati ove predložene sporazume, odnosno predloge zakona o potvrđivanju ovih sporazuma. Najpre,

zato što predloženi sporazumi predstavljaju važan korak u usklađivanju sa pravnim tekovinama EU, posebno sa Direktivom o priznavanju stručnih kvalifikacija, usklađivanju sa Konvencijom o priznavanju kvalifikacija u visokom obrazovanju u Evropskom prostoru, kao i obavezama Evropskog prostora visokog obrazovanja.

Nadalje, smatramo da iz ovih sporazuma imamo višestruku korist, jer ne samo da će se na mobilnost zajedničkog tržišta primenjivati kriterijumi EU, već zemlje Berlinskog procesa, regiona, imaju obavezu da nastavne planove i programe za sada, kao što smo spomenuli tri zanimanja, usaglase sa zahtevima EU.

Usklađivanje sa evropskim standardima je, složićemo se svi, izuzetno značajno. Predloženi sporazumi predstavljaju i korak napred u kreiranju zajedničkog regionalnog tržišta, kao i za eventualno otvaranje Klastera 2 - unutrašnje tržište. Klaster 2 obuhvata i poglavlja koja se tiču slobodnog kretanja robe, radnika i kapitala i on je ključan za pripreme Srbije da se prilagodi zahtevima tržišta EU.

Sloboda kretanja na zapadnom Balkanu ima potencijal za stabilizaciju regiona i smirivanje tenzija, što je takođe izuzetno značajno, a u idealnom scenariju slobodno kretanje profesionalaca u okviru većeg zajedničkog tržišta, tržišta gde pričamo o 18 miliona ljudi, može smanjiti odliv stručnjaka sa kojima se nažalost sve ove zemlje, činjenica, suočavaju u proteklim godinama. Ne manje značajno je da mogu doprineti smanjivanju međuetničkih tenzija, pa i pomirenja.

Previđeno je da Sporazumom o priznavanju visokoškolskih kvalifikacija, kao što je uvažena ministarka u uvodnom izlaganju rekla, on se za sada odnosi, primenjuje na javne univerzitete sa tendencijom, odnosno planom da se proširi i na privatne. On bi trebao da stupi na snagu tri meseca nakon ratifikacije. Dobro je što su već mnogi pitali kada će biti na dnevnom redu ratifikacija ovih sporazuma.

Sporazum o priznavanju profesionalnih kvalifikacija stvara temelj za pregovore o preostale četiri regulisane profesije, jer sećamo se da su to babice, medicinske sestre, farmaceuti i veterinarski hirurzi. Znači, to je neki sledeći korak i plan.

Koliko je značajno priznavanje visokoškolskih kvalifikacija iliti nostrifikacija i njeno pojednostavljenje, što je takođe ministarka objasnila, znači ranije je bilo, odnosno trenutno još uvek za ovu nostrifikaciju vremenski treba nekoliko meseci, pa i do godinu dana. Sada to neće trajati duže od dve nedelje. Razumemo i mi, dakle predstavnici različitih nacionalnih manjina pa i Mađarske, ima raznih programa Nacionalnog saveta Mađarske nacionalne manjine koji finansiraju, odnosno pomažu studentima zapravo da im pomognu u smanjivanju troškova, a i ovim ENIC/NARIC centrom je došlo do ubrzanja tog procesa.

Ali, kada pričamo o ovom regionu, jasno je iz primera pregovora Beograda i Prištine. Još pre više od 10 godina, 2011. godine, Beograd i Priština su se dogovorili da omoguće diplomiranim studentima obe strane da nostrifikuju diplome. Nostrifikacija se dakle odnosila na priznavanje diploma kosovskih univerziteta u Srbiji i srpskih na Kosovu, a prema dostupnim podacima u proteklom periodu. 13 diploma iz Srbije nostrifikovano je na Kosovu, dok je 374 diploma sa Kosova priznato u Srbiji. Dakle, jasno je ko ovo primenjuje i nažalost od 2020. godine na Kosovu je taj proces obustavljen.

Ključne reči za ova tri spomenuta sporazuma o kojima danas raspravljamo je jednakost i nediskriminacija. Odredbama sporazuma štite se i poštuju osnovna ljudska prava na obrazovanje i na slobodu kretanja, a pravo na rad, kao što smo malopre objasnili, znači postaje jednostavniji pristup pravu na rad u celom regionu. Složićemo se da putovanje samo sa ličnim kartama znači poštovanje prava na slobodu kretanja građana celog regiona.

Iako članstvo u EU nije eksplicitni cilj Berlinskog procesa nažalost nije obećanje, predložene sporazume ipak poslanička grupa SVM vidi kao važan korak ka jačanju, doduše ne volimo spektakularnu reč, evropske perspektive, ali u nadi neke zajedničke evropske budućnosti regiona.

I kao što sam u prethodnom izlaganju tada u svojstvu predsednice Odbora za evropske integracije spomenula, svi mi vidimo da je evidentno da pristupanje prati obostrani zamor, neizbežni pravac je i pesimizam. Dakle, da li ćemo mi ikada postati članica EU. Vrlo često čitamo istraživanja, značajno je, istraživanje organizuje i samo Ministarstvo za evropske integracije da vidimo kakvo je raspoloženje građana.

Kada uporedimo podatke sa celog zapadnog Balkana, broj ispitanika koji očekuju integraciju u EU sa celog zapadnog Balkana je dostigao nažalost istorijski nizak nivo. Svega 22% ljudi očekuje integraciju do 2025. godine, a sećamo se da je to nekada bio cilj, pa se približavanjem te godine to izgubilo i to više niko ne spominje.

Trideset i sedam posto građana očekuje do 2030. godine, dok jedna trećina 28% građana ne veruje da će njihova zemlja ikada postati deo Unije, a ovo istraživanje je ne tako staro. Dakle, iz 2022. godine, tj. prošle godine.

Kažem, spomenula sam u prethodnom izlaganju da ću napraviti paralelu. Najviše optimizma ima još uvek u Albaniji. Podrška građana je tamo najviša i postoji neki optimizam i na Kosovu, a najveći pesimisti smo mi, građani Srbije, nažalost. Jasno je da smo najdublje u procesu i da smo više očekivali, a da on zbog geopolitičke situacije najpre stoji u poslednje vreme.

Iako su vidljivi konkretni benefiti, dakle koristi i pozitivne stvari iz Berlinskog procesa, ukida, konkretno ono što svi osećamo i vidimo je ukidanje rominga konačno, formiranje energetske i transportne zajednice, zajedničkog fonda za Balkan, regionalne Kancelarije za mlade „Rajkom“, zajedničke privredne komore, dobar primer tzv. „zelenih koridora“ koji su omogućili slobodan protok robe kamionima tokom pandemije.

Činjenica je da će Berlinski proces bez isticanja možda ne obećanja konkretnog konačnog rezultata da mi, da će ceo region postati, da će sve zemlje postati punopravne članice EU, ali bar nekako ubrzani pristup EU, dakle bez toga kao najvažnijeg cilja i dalje će se Berlinski proces nekako doživljavati kao jeftina zamena za članstvo u EU, a podrška evropskim integracijama nažalost padati.

Postoje jako velike dileme između „Otvorenog Balkana“ i Berlinskog procesa. Mislim da građani koji to ne prate detaljno ni ne razumeju razliku ili negde je nepopularno pričati o „Otvorenom Balkanu“, što je nepravedno. Mi smo pokušali i u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope i u raznim evropskim forumima da objasnimo i da razjasnim sada stav SVM je da regionalnu inicijativu „Otvoreni Balkan“ i sam Berlinski proces treba harmonizovati i da ne treba uopšte da na te dve regionalne inicijative gledati kao konkurentne i da jedna isključuje drugu.

Tužno je što oni koji ne učestvuju u „Otvorenom Balkanu“ namerno ga blokirajući ili izostavljajući sami sebe to rade isključivo zbog toga što je to inicijativa Aleksandra Vučića, pa ga ne vole, ali ne radi se ovde o tome, već o benefitima za same građane regiona. Dakle, mi smo stava da je jedna druga inicijativa jako dobra i treba da se dopunjuje, trebalo bi svi da učestvuju u njima.

Rezultat do sada dogovorenog u okviru Otvorenog Balkana, sada malo o drugoj regionalnoj inicijativi, je da građani Severne Makedonije, Srbije i Albanije mogu da rade u bilo kojoj od tri zemlje bez dobijanja posebnih radnih dozvola, znači, bez komplikacija, bez prijave i čekanja, bez administrativnih troškova, a uvodi se i jedinstveni matični broj.

Ratifikacijom predložena tri sporazuma o kojima razgovaramo jača se konkurentnost, jer će kompanije moći nesmetano da računaju na radnu snagu iz celog regiona, lakše će se otvarati nova radna mesta i lakše zapošljavati radnici sa visokom stručnom spremom.

Zašto je značajno sve ovo? Zato jer mi svi živimo u ovom regionu i kada pričamo o ekonomskim pokazateljima, ukupna robna razmena Srbije sa zemljama članicama Otvorenog Balkana u 2022. godini iznosila je 1,7 milijardi evra i povećala se za skoro jednu trećinu, 29% u odnosu na 2021. godinu. Izvoz Srbije u prošloj, 2022. godini, beleži povećanje za 17%, dok je uvoz porastao za 61,5% u odnosu na godinu ranije. To su sve zvanični podaci Privredne komore Srbije.

Ne mogu da izostavim da u svojstvu zamenika predsednika poslaničke grupe Savez vojvođanskih Mađara ne spomenem i godišnji izveštaj Evropske komisije, u kojem, dakle, u samom Izveštaju Evropske komisije, u strategiji proširenja za 2022. godinu, se podcrtava značaj Berlinskog procesa i svih inicijativa pokrenutih kroz Berlinski proces, regionalno zajedničko tržište, Zelena agenda. Napravljen je pregled investicija i finansijske podrške Zapadnom Balkanu i Srbiji.

Pošto sam najavila da ću konkretno spomenuti i Intereg projekte prekogranične saradnje u periodu od 2014-2021. godine, Evropska unija je podržala projekte prekogranične saradnje sa nekoliko zemalja. U nemogućnosti i manjku vremena ne mogu o svima da pričam, ali je logično da spomenem bar Srbiju-Mađarsku, kao neko ko živi u Zrenjaninu, Srbiju-Rumuniju. Dakle, za projekte prekogranične saradnje Srbija-Mađarska vrednosti od 65 miliona evra, a projekti prekogranične saradnje Srbija-Rumunija u vrednosti od 75 miliona evra.

Kroz program IPA prekogranične saradnje Srbija-Mađarska, od 2008. do 2014. godine je realizovano 204 projekta u vrednosti od više od 50 miliona evra. U realizaciju ovih projekata je bilo uključeno više od 330 hiljada ljudi. Izgrađeno je, između ostalog, za Subotičane jako značajan i „Opti bajk“, biciklističke staze, više od 30 kilometara biciklističkih staza je sprovedeno, više desetina akcija u oblasti zaštite od poplava, organizovano je više desetina raznih događaja koji su imali za cilj unapređenje ekonomske saradnje. Skoro 200 hiljada ljudi je posetilo kulturne i istorijske atrakcije, takođe značajne, a blizu 500 istraživača iz AP Vojvodina i Mađarske je bilo uključeno u istraživačko-razvojne projekte.

Evropska komisija je sredinom oktobra prošle godine odobrila sprovođenje novog Intereg IPA programa prekogranične saradnje između Mađarske i Srbije, što je vrlo aktuelno pitanje ovih dana. Od strane EU biće obezbeđeno 63,5 miliona evra za ovaj period. Prioritetni ciljevi su zeleni region, koji obuhvata više podciljeva, prilagođavanje klimatskim promenama, značajno aktuelno sprečavanje rizika, biodiverzitet i smanjeno zagađenje, jako značajno unapređenje ljudskih i kulturnih vrednosti, obrazovanje i tzv. „lajf long larning“, celo životno učenje, kultura i turizam, prekogranična institucionalna i civilna saradnja, bolje upravljanje saradnjom, bezbednija i sigurnija Evropa.

Stoga, srećni smo da se sporazumi, odnosno ratifikacija potvrđivanja sporazuma iz Berlinskog procesa nalaze na dnevnom redu, u nemogućnosti da pričamo i o ostalima, ali, da spomenem samo jedan, sa Mađarskom i ubrzanju, ali o tome će više Žombor, prelasku granice i pojednostavljenju i jačanju ove saradnje, nastavku infrastrukturnih projekata.

Savez vojvođanskih Mađara daje podršku za sve predložene tačke dnevnog reda. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se ovlašćenoj predstavnici poslaničke grupe.
Pre nego što dam mogućnost ministarki da odgovori, ispravićemo jednu nepravdu. Zaboravljeno je da je zaista spomenuta poslanička grupa SPS-a, stoga pravo na repliku ima predsednica poslaničke grupe, potpredsednica Skupštine, Snežana Paunović. Izvolite.

Sada će na prethodnu diskusiju odgovoriti ministarka poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Pretpostavljam da Jelena Kalajdžić želi pravo na repliku, dva minuta. Izvolite.

Reč ima ministarka Tanasković. Izvolite.

Zahvaljujem.
Sledeći je zamenik predsednika poslaničke grupe Srpske stranke Zavetnici narodni poslanik Nikola Dragićević.
Ništa ministarka u ovom svom odgovoru nije rekla što bi bilo uvredljivo. Zatvaramo krug replika.
Gospodine Dragićeviću, izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče.

Predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SVM u svom izlaganju ću se bazirati najpre na predlog Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu za prvi izbor članova VSS i VST i obrazložiti zašto će poslanici SVM podržati ove predloge.

Najpre, moramo da naglasimo da su poštovane procedure i rokovi u potpunosti. Podsetila bih sve nas da smo, najpre, doduše u prošlom sazivu, ali izuzetno transparentno, vidljivo, poštujući sve moguće procedure, rokove, organizaciju javnih slušanja, inkluzivnost, mi zapravo odradili ono na šta se Srbija obavezala. Dakle, promenili smo Ustav, usvojeno je 29 amandmana na Ustav i posle smo organizovali referendum i kao sledeći logičan korak, ponovo poštujući procedure, rokove, transparentnost, inkluzivnost, smo usvojili i tzv. set pravosudnih zakona. Konkretno, Zakon o uređenju sudova, o sudijama, o javnom tužilaštvu, o Visokom savetu sudstva i Visokom savetu tužilaštva koji su u potpunosti usklađeni sa ovim ustavnim amandmanima i stupili su na snagu 9. februara ove 2023. godine.

Propisano je da VSS i VST, kao državni organi koji garantuju, jemče samostalnost i nezavisnost sudija i tužilaštva, se konstituišu izborom ostalih članova u skladu sa ovim spomenutim amandmanima u roku od 90 dana od stupanja na snagu ovih zakona.

Moram da naglasim, meni i nama je žao što kao predlagač nije prisutan predsednik odbora, ali da iskoristim priliku i da naglasim da su zaista organizovane sednice odbora, organizovana su javna slušanja koja su trajala i po 10 sati. Članovi odbora, a i javnost koja je mogla od početka do kraja da isprati ovu proceduru je videla da je svako mogao da iznese svoja viđenja. Mogao je da postavi pitanja kandidatima. Bio je dakle vrlo otvoren proces i zapravo ovim izborom, najverovatnije glasanjem sutra ili ovih dana, mi stavljamo tačku na ovaj proces i završavamo ga.

Ovo pitanje je pitanje kontinuiteta, stabilnosti, predvidivosti, sigurnosti pravnog sistema i pravnog poretka. Složićemo se svi da je ustavni kontinuitet poštovan u postupku delimične ustavne revizije. Dakle, promena Ustava koju sam spomenula prošle godine, izmenjeno je 29 odredbi Mitrovdanskog ustava i u potpunosti je poštovana procedura.

Ovo je izuzetno važan korak iz ugla evropskih integracija. Dakle, bio je jedan od uslova na koji se Srbija obavezala i zapravo samim tim što smo promeni Ustav, smo mi, sada već pre godinu i po dana, dobili konačno zeleno svetlo za otvaranje novog klastera. To nam je verifikovano ili ti ocenjeno pozitivno. Nažalost, to što smo doneli set ustavnih zakona, još uvek nije, ali nadamo se da će uskoro i Srbija u ovom procesu učiniti vidljive korake u bliskoj budućnosti.

Suština celog ovog procesa je bila da se obezbedi efikasnost i nezavisnost u ovoj reformi pravosuđa, smanjenje uticaja zakonodavne i izvršne vlasti na izbor nosilaca funkcija i kao što sam spomenula, ovo je bio preduslov za usklađivanje sa pravnim tekovinama EU i njihovu primenu u našem pravnom sistemu.

Značajno je naglasiti da je ceo proces, dakle od ustavnih amandmana i donošenja spomenutih zakona bila uključena Venecijanska komisija. Venecijanska komisija je tokom prošle 2022. godine na spomenutih pet nacrta zakona donela tri mišljenja. Ocenjeno je da su zaista poštovane preporuke Venecijanske komisije.

U tom smislu, Venecijanska komisija je pozdravila da se promenio, odnosno pozdravila je novi mehanizam koji ovi zakoni predviđaju, predlaganje kandidata za članove saveta, koje bira Narodna skupština Republike Srbije, a koje utvrđuje najpre u prvom krugu dvotrećinsku većinu od ukupnog broja članova spomenutog Odbora za pravosuđe, a u drugom krugu tropetinsku većinu.

Postoji još jedan mehanizam. Da nije došlo do tropetinske većine u drugom krugu, predviđa se tzv. „petočlana komisija“, koju čine predsednik Narodne skupštine, predsednik Ustavnog suda, predsednik Vrhovnog suda, Vrhovni javni tužilac i Zaštitnik građana.

Venecijanska komisija je ovaj mehanizam predlaganja kandidata pozdravila i naglasila da je neophodno izbeći da istaknuti pravnici koje Narodna skupština Republike Srbije bira u Visoki savet sudstva i tužilaštva budu povezani sa političkom većinom. Preporučila je da se preciziraju kriterijumi nepodobnosti za kandidate, odnosno podobnosti i konstatovala da je značajan broj preporuka iz oktobarskog mišljenja Venecijanske komisije usvojen.

Za poslaničku grupu Savez vojvođanskih Mađara je izuzetno značajno što je iz poštovanja procedure i rokova, kako promene Ustava, pa donošenja zakona, ispoštovana procedura i pri predlaganju ovih kandidata. Kao što sam spomenula, kao što je javnost mogla da isprati, 1. aprila ove godine organizovano je javno slušanje, na kojem su se predstavili kandidati, koje je trajalo. Svi prisutni članovi, zamenici članova Odbora su mogli da postave pitanje i da iznesu svoje mišljenje.

Svesni smo toga i ono o čemu danas raspravljamo je da je Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu predložio osam kandidata Narodnoj skupštini za prvi izbor članova Saveta, što je značajno. Ispoštovan je zakonski rok, verovatno glasanjem sutra ili ovih dana ćemo staviti tačku na ovaj proces.

Ono što kao predstavnica stranke nacionalne manjine, mađarske nacionalne manjine, moram da naglasim je da još uvek postoje problemi, odnosno da prilikom izrade spomenutog seta pravosudnih zakona, ipak zakonodavac je propustio da uzme u obzir preporuke OEBS-a, poznate kao preporuke iz Graca koje se tiču dostupnosti pravde za nacionalne manjine u delu koji normira izbor i predlaganje nosilaca pravosudnih funkcija.

Dakle, trebalo bi da se predloži prvenstvo jednako kvalifikovanog kandidata, pripadnika nacionalne manjine koji ispunjava merila stručnosti, dostojnosti, osposobljenosti, ceneći poznavanje stručne pravne terminologije na jeziku nacionalne manjine koji je u službenoj upotrebi u pravosudnom organu, a sve u cilju postizanja odgovarajuće zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina.

Nije tajna da smo na ovu temu šef poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara, gospodin Balint Pastor, moja malenkost razgovarali i sa ministarkom pravde, sa njenim saradnicima i uskladili smo se i dogovorili da će u daljoj fazi, u sledećim koracima u izradi podzakonskih akata, da će se ispoštovati ove preporuke i prilikom razrade tih podzakonskih akata naglasiti i doći do toga da dođemo do ravnomernijeg sastava sa značajnijim brojem sudija i tužilaca.

Isto važi i za sudsko osoblje koji potiču iz manjinskih zajednica i koji vladaju pravnom terminologijom na jezicima nacionalnih manjina. To je Ustavom i zakonima zagarantovano pravo, kao i pravo garantovano raznim međunarodnim sporazumima, ugovorima. Moram da spomenem Evropsku povelju o regionalnim i manjinskim jezicima, koja utvrđuje da naravno u meri u kojoj je to moguće i u skladu sa zahtevom jedne od strana svi sudski postupci moraju da se vode na regionalnom jeziku ili jeziku manjine.

Zašto još uvek, ako je sistematizovano 3.000 sudijskih mesta, popunjeno 2.700, dakle još uvek nedostaje 350 sudija? Drugi problem je i razlog nedovoljne upotrebe jezika nacionalne manjine u sudskim postupcima, nije problem samo ovo, već je delimično problem i mreža sudova. Ne mogu da ne spomenem ono što je šef poslaničke grupe kada smo raspravljali o setu pravosudnih zakona takođe spomenuo, dakle još davne 2008. godine, mi smo i tada bili u Narodnoj skupštini prilikom te reforme kada je odjednom sasečeno i od 130 tada postojećih, 138 opštinskih sudova smo smanjili broj osnovnih sudova na 34. Svega osam osnovnih sudova je ostalo u Vojvodini, a broj sudova za prekršaje se smanjio sa 173 na 45.

Savez vojvođanskih Mađara, naša poslanička grupa je tada imala amandmane vezano za očuvanje Osnovnog suda u Bačkoj Topoli i Senti i Bečeju, koji su nažalost tada bili odbijeni i tek posle pet godina, 2013. godine Zakonom o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava Bečej i Senta su ponovo dobili osnovne sudove, a dok je Bačka Topola sudska jedinica. Ostalo je još uvek nerešeno pitanje Osnovnog suda u Kanjiži i Temerinu. Te spomenute 2013. godine broj osnovnih sudova je povećan na 66. Ukupan broj sudova u Srbiji je 159.

Moram još jednom da naglasim da se mi kao manjinska mađarska stranka poslednjih 15 godina zalažemo, a to je tačka našeg koalicionog Sporazuma, dakle koalicionog Sporazuma potpisanog između SVM i SNS da tamo gde pripadnici nacionalnih manjina žive tradicionalno ili u većem broju da se zadrži postojeća mreža sudova i javnih tužilaštava, da se u narednoj reviziji mreže sudova i javnih tužilaštava prilikom određivanja njihovih sedišta i područja, a sve u cilju obezbeđivanja ravnomerne zastupljenosti pravosudnih institucija, u većoj meri vode računa o udaljenosti pravosudne institucije od mesta stanovanja, o broju jezika nacionalnih manjina koje su u službenoj upotrebi u sudu, kao i o tradiciji postojanja pravosudnih institucija.

Preostalo vreme poslaničke grupe bih iskoristila da spomenem zašto ćemo podržati i predlog kandidata za Zaštitnika građana, predloženog od strane Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i zašto smo i mi kao poslanička grupa predložili, kako ovde kažu, starog-novog Zaštitnika građana, gospodina Zorana Pašalića. Ovom procedurom se zapravo poštuje novi Zakon o Zaštitniku građana.

Spomenuto je na jednoj od prethodnih diskusija da se sada produžava mandat. Dakle, umesto dosadašnjih pet Zaštitnik građana se bira na osam godina bez mogućnosti ponovnog izbora, a ovim je zapravo ispoštovana preporuka, odnosno princip Venecijanske komisije da mandat Zaštitnika građana treba da traje ne duže, kako su oni to formulisali jedinstveni mandat, ne bude kraći od sedam godina.

Kada je Vlada izradila spomenuti predlog novog Zakona o Zaštitniku građana poštovane su preporuke revidiranog Akcionog plana za Poglavlje 23.

Značajno je takođe spomenuti da je najviši stepen usaglašenosti Nacionalne institucije za zaštitu ljudskih prava sa pariskim principima takozvani status A Zaštitniku građana dodajem tri puta u prethodnom periodu 2010. godine, 2015 i 2021. godine. Dakle, treći put 2021. godine za vreme mandata aktuelnog i budućeg Zaštitnika građana, odnosno kandidata o kome raspravljamo, što znači da mu je sada data mogućnost da u narednih pet godina uz pravo glasa aktivno učestvuje u radu međunarodnih i regionalnih stručnih mreža, da ima posebno pravo obraćanja na sednicama Saveta za ljudska prava UN.

Ukoliko je Zaštitniku građana odnosno njegov rad tako ocenjen u prethodnom periodu, smatramo da je to garancija da će ostati čuvar zakonitosti ljudskih prava i u budućnosti.

Iz ugla nacionalnih manjina moram da spomenem da Zaštitnik građana nama redovno dostavlja svoj godišnji izveštaj i da odbori raspravljaju, pa na osnovu njih donose predlog zaključaka, dakle Odbor za ljudska, manjinska prava i ravnopravnost polova, ali pored svega toga za nas je značajno da je Zaštitnik građana podneo i nekoliko posebnih izveštaja na razne teme, od rodne ravnopravnosti, zaštite žena od nasilja, pravima deteta i tako dalje, o pravima nacionalnih manjina.

Za poslaničku grupu Savez Vojvođanskih Mađara je značajno da nekoliko posebnih izveštaja sa preporukama o unapređenju zaštite prava pripadnika nacionalnih manjina da je Zaštitnik građana pripremio između ostalog izveštaj o analizi stanja u oblasti vršenja javnih ovlašćenja nacionalnih saveta nacionalnih manjina u periodu od 2014. do 2018. godine, poseban izveštaj o savetima za međunacionalne odnose posebne odnose, poseban izveštaj Zaštitnika građana u službenoj upotrebi mađarskog jezika i pisma, a sve ovo je pripremljeno 2017. godine, dakle, u periodu mandata gospodina Pašalića.

Ovde ima nekoliko preporuka koje su aktuelne i dan danas. Moramo spomenuti da od 45 lokalnih samouprava na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine, u 40 je u službenoj upotrebi manjinski jezici, 10 različitih manjinskih jezika, a da je nekoliko njegovih zaključaka aktuelno i danas.

Nažalost, i dalje ostaje mišljenje da korišćenje jezika nacionalnih manjina upravnim postupcima usporava, nažalost čak otežava sprovođenje postupaka, kao da se pripadnici nacionalnih manjina u većini jedinica lokalnih samouprava retko opredeljuju da podnesu zahtev na svom maternjem jeziku.

Upravo u smislu ostvarivanja ovih preporuka, ispunjenja ovih preporuka, odnosno ostvarivanju prava građana, a shodno ustavnim i zakonskim garancijama važno je da u onim samoupravama u kojima nacionalne manjine, a u našem slučaju Mađari, žive u većem broju, građani mogu da komuniciraju sa državnim službenicima na svom maternjem jeziku, dakle, mogu da komuniciraju sa sudijom, tužiocem, ali i policajcem i vatrogascem. Policajce sad posebno spominjem zato što je bio posebno otvoren konkurs do juče do 18. aprila, javni konkurs za prijem. Za nas je važno da u policiji radi što više pripadnika nacionalnih manjina, u našem slučaju Mađara, i da kandidati zaista imaju i mogu sa pravom da očekuju da imaju mogućnosti kao i pripadnici većinskog naroda.

Da vrlo kratko spomenem Savete za međunacionalne odnose. Znamo da je ovo jedan od retkih koji se tiče lokalnih samouprava. Dakle, na lokalu bi trebao da obezbedi dobre, stabilne međunacionalne odnose, zaštitu manjinskih prava na nivou lokalnih samouprava. Nažalost, svesni smo toga da od 173 jedinice lokalnih samouprava u Srbiji 68 su multietničkih, od toga 41 u Vojvodini, 27 u centralnoj Srbiji, ipak nisu sve lokalne samouprave ispoštovale svoju obavezu da formiraju ove savete za međunacionalne odnose. Moram da pohvalim gradu Suboticu koja je posle 15 godina ponovo formirala Savet za međunacionalne odnose.

Ovo je naša obaveza. Takozvani „advajzeri kansl“ ili Savetodavni komitet Saveta Evrope za Okvirnu konvenciju za zaštitu prava nacionalnih manjina takođe je tražio ovo od nas.

Još vrlo kratko, dve tri teme. Zaštitnik građana je bio partner i radi i ima preporuke vezano za razne zakone, kao što je na primer Zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom, a i mi smo se zalagali za to da se poljoprivrednice izjednače sa ženama što se tiče prava na porodiljsko odsustvo, odnosno dobijanje novca koje su osigurane po drugim osnovama, kao i što se zalaže za izmene Zakona o socijalnoj zaštiti.

Stoga, kao što sam spomenula, Savez vojvođanskih Mađara će, naši poslanici će podržati ove predloge, a o ostalim kadrovskim pitanjima će govoriti moja koleginica Rozalija Ekres. Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem se predstavniku Odbora.
Reč ima dr Duško Pejović, predsednik Saveta DRI.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče...

(Radomir Lazović: Opet pomoć drugara iz klupe.)

… predsedništvo, predsedniče i članovi Vlade…

(Milenko Jovanov: Ajde prekini, bre, više, narkomančino jedna raspala! Šta se dereš od rane zore, narkomane jedan? Prestani da urlaš.

(Radomir Lazović: Nisi na ulici!)

Zahvaljujem.

(Milenko Jovanov: Teletabisu!)

Ja ću pokušati da govorim…

(Radomir Lazović: Tražio sam repliku.)