Zahvaljujem, predsednice.

Poštovana predsednice Vlade, uvaženi prvi potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, pre svega, građani Srbije, zaista sam imala nameru da govorim o dnevnom redu. Međutim, skratiću svoju diskusiju.

Danas na dnevnom redu Odluka o ukidanju vanrednog stanja. Oči javnosti apsolutno uprte u Skupštinu Srbije, jer naši građani sa radošću iščekuju da se vrate koliko-toliko normalnom životu.

Na prošloj sednici sam govorila o tome da opasnost od virusa Kovid-19 nije prestala, koliko sam razumela struku, ali da su se stekli uslovi da relaksiramo i ukinemo i vanredno stanje i jedan deo mera koje su bile donete.

U Srbiji se neko bavi politikom, a neko politikanstvom, nadgovornjavanja je bilo i biće. Da ne bih to radila, uputiću samo apel – sve se ovde čulo, sve se ovde reklo, ostaje da izvršimo zadatak zbog kog su nas građani izabrali pre četiri godine, a to je da kada imamo na dnevnom redu važnu odluku mi je donesemo u korist građana. Da li smo bili u pravu, kao vladajuća većina, ili nismo, odgovoriće građani Srbije na predstojećim izborima na kojima, napominjem, pravo da učestvuju imaju svi.

To je sve što ću reći, uz još jednu napomenu. Žao mi je samo činjenice da je velika istina samo jedno. Mi smo roditelji koju deca nisu mogla da biraju, i to je hendikep sve naše dece. Ostalo je politikanstvo. Hvala.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Poštovana predsednice Vlade, uvaženi gospodo ministri, kolege narodni poslanici i, pre svega, građanke i građani Srbije, dva puna dana razgovaramo o uvođenju vanrednog stanja koje je posledica Koronavirusa, o tome da li je Skupština trebalo ranije da se sastane ili ne i sve tvrdnje su po malo tačne.

Ono što ipak nisam očekivala da ću dva dana slušati u parlamentu Srbije jeste jedno političko nadgornjavanje koje nije zabranjeno, ali nekako mi se čini da je na početku ove pandemije Korona bila tolika pretnja da smo svi bili u strahu.

Ja sam sebe pitala, kao neko ko je takođe bio možda kritičar načina na koji se radi, ili neko ko se nije do kraja slagao, šta bih tačno uradila da sam bila na nečijem mestu? Taj strah za ljudski život, bez razlike da li je svoj ili svoje porodice, svoje dece, svojih roditelja, ume da prevlada. Ne znam kako bi se svi mi kao poslanici osećali da nas je neko pozvao 14, 15. ili 18. marta da sednemo i pod ovim uslovima, slažem se, ovo je bilo moguće uraditi možda i tada. Pretpostavljam da je struka koju smo slušali 40 dana procenila da to nije pametno, da to nije bezbedno i, na kraju, da nije neophodno.

Neko je od kolega rekao da nas je Korona naučila mnogo, ja se tu slažem, i naterala nas je da uradimo još nešto, a to je da mnogo čitamo. Pa je tako jedan procenat nas koji se bavi politikom napokon pročitao i Ustav. Nismo imali tu naviku pre nego smo došli do ove faze da nekoga treba kritikovati.

Možda je bilo i stripova koji su se čitali, tako se ubijalo vreme, nije to loša zanimacija, ali ono što sam htela da kažem a da nema veze sa stripovima i da ne bih napravila komediju ni od sebe, ni od ove diskusije, ili da se ne bih uklopila u pokušaj, to je da, svi ste rekli, dugujemo zahvalnost medicinskim radnicima i ja mislim da se kao nacija nikada nećemo odužiti tom sistemu koji nismo poznavali, ja to moram da priznam. Nismo shvatali koliko je to teško.

Ali, ne dugujemo zahvalnost samo njima. Dugujemo zahvalnost radničkoj klasi, jer je samo ta grupa ljudi radila. Bez razlike da li govorimo o rudarima, da li govorimo o ljudima koji su radili u elektrodistribuciji, o radnicima u supermarketima, o radnicima na Južnom toku, odnosno Turskom toku, na deonici od nekoliko kilometara, koja nijednog trenutka nije stala, ljudima koji su rizikovali svoje živote, a zahvaljujući kojima mi nećemo imati ekonomski problem koji će imati neki drugi.

Ništa posle Korone neće biti isto, to je sigurno, ne u Srbiji, nego globalno. Ono što nam donosi sutra, o tome ćemo, pretpostavljam, sutra, pošto smo se ova dva dana bavili onim juče.

Ono što je sigurno je još jedno. Ovaj parlament će podržati odluku o uvođenju vanrednog stanja. Da li je trebalo to kritikovati i osvrnuti se, slažem se, ali i dalje tvrdim da smo mnogo vremena potrošili na nešto što je juče. Volela bih da parlament Srbije više energije ulaže u ono što je sutra.

Vlada Republike Srbije je radila u svom punom kapacitetu, onoliko koliko je svaki od resornih ministara dobio zadatak ili dobio prostor. Neke smo manje a neke više imali prilike da vidimo u medijima, ali to ne znači da su neki radili većim a neki manjim intenzitetom. Mislim da je svako od njih imao zadatak i mislim da je odgovorio svom zadatku. Ako bismo krenuli da skupljamo političke poene, ja bih mogla da ovoj izjavi dodam još nešto, ali mi zaista to nije namera.

Namera mi je da se zahvalim i građanima Srbije koji su razumeli pre svega okolnosti u kojima se nalazi ceo svet, pa i naša mala Srbija kao deo toga, namera mi je da pozdravim i sve građane srpskih enklava u južnoj srpskoj pokrajini, koji su takođe pratili preporuke Vlade Srbije, iako moram reći da i ono što je tzv. Kosovo uvelo kao mere, nisu mere ni za kakvo poniženje, već su bile vrlo kvalitetno preporučene. Dakle, sve je to naša zemlja i sve su to naši ljudi.

Najpre i najviše na čemu želim da čestitam ministru Lončaru, to je na video razgovoru sa tzv. ministrom Kosova, jer mislim da ste na taj način pre svega ohrabrili ljude koji žive u uslovima koji uopšte nisu humani. Trebalo je iskoračiti i hvala vam na tome. Zato imate moj dubok naklon. Uostalom, što se struke tiče, ja se ne razumem, niti bih vas kritikovala, niti bih vas hvalila.

Ja bih mogla i da odgovorim na ova dobacivanja, ali prosto neću, zato što nemam nikakvu potrebu za polemiku sa vama, iako ste mi beskrajno dragi.

Ono što je važno i što ću reći na kraju, oslanjajući se na Neđinu izjavu, a tiče se one rasprave o 1. maju, o Međunarodnom prazniku rada, ljubazno vas molim, Međunarodni praznik rada je radničke klase i sve ostalo su naše navike. Usvojili smo ih svi…

(Vojislav Šešelj: Zašto koljete onda jagnjad?)

To nam je ostalo od ovih koji su protiv 1. maja, oni su, kažu, vazda voleli jagnjad.

Najvažnije je ostati svestan sebe. Zato molim, niti je Korona prošla…

Predsedavajući, da li biste vi meni omogućili da govorim, bez da imam dobacivanja, ne čujem sebe?

(Predsedavajući: Molim vas da omogućimo poslanici da govori.)

Dakle, ako sam struku razumela, Korona nije prošla. Ako sam razumela lekare, mi jesmo u jednoj ravnoj liniji i u nadi da će se sve to završiti. Ali, naše sutra je i dalje neizvesno, kada je u pitanju Koronavirus. U tom smislu je možda bilo pametnije da smo i naše diskusije skratili, bilo bi bezbednije za 500 ljudi, koliko je učestvovalo u radu ovog parlamenta.

U nadi da ćemo ipak pobediti Koronu, jer ja verujem u Srbiju i srpski narod, ovde ću završiti svoju diskusiju i podržati mere Vlade i odluku o uvođenju vanrednog stanja, iako je u samom startu možda i nisam razumela. Hvala.

To se zove kvalitetna koaliciona saradnja, kolega Marinkoviću.

Poštovanje za premijerku Srbije i ministre Vlade Republike Srbije.

Ovde smo čuli dosta kvalitetnih odgovora i zaista u samom finalu, moje prvo pitanje jeste bilo upućeno ministarki bez portfelja profesoru Slavici Đukić Dejanović, a ticalo se, pre svega, populacione politike kao najosetljivijeg pitanja i negde smo i kao Skupština Srbije i kao Vlada naglasili da to jeste najveći i najvažniji zadatak, pre svega, koji ste dobili od predsednika Republike.

Ja znam da ste u odgovorima i do sada kolegama mahom objasnili koliko je ministarstvo uspelo da uradi za ovaj kratak vremenski period, iako ovde govorimo zaista o rezultatima koji će se videti tek posle određene vremenske distance, jer prosto, povećanje nataliteta nije nešto što daje trenutno rezultate.

Drugo što želim da, pre svega, čujem od premijerke Vlade Republike Srbije, to je, zarad javnosti, ne zarad nas koji smo u ovoj sali, mi znamo šta je naš najveći nacionalni interes, a to je očuvanje Kosova i Metohije, ali želim da u ime Vlade kažete i odgovorite na sve one insinuacije koje stižu iz Prištine kao posledica nemoći, pre svega, novoformirane vlade Aljbina Kurtija, koje su bazirane na određenim pretnjama i tiču se nekakvih mera reciprociteta, o kojima, ja gotovo mogu da tvrdim, čak ni sam Aljbin Kurti ne zna kako bi izgledale, niti mogu da postoje, jer ono što je bio odnos Beograda prema Prištini i takozvanom rukovodstvu te tzv. samoproglašene republike Kosovo, bilo je više nego korektno, ako danas opravdanje traže za svoje takse koje nemaju osnova ni u čemu što je civilizovano, u nekakvim reciprocitetima. Onda vas molim da zarad naroda Srbije, a potpuno svesno u ovom tajmingu, kažete šta je to što će Vlada Srbije nedvosmisleno raditi svih narednih godina, bez obzira što smo pred izborima i pred formiranjem nove Vlade?

Dakle, želim da čujem ono što već znam, ali zbog javnosti Srbije, da Srbija nikad neće odustati od odbrane svog, pre svega, suvereniteta, kroz jednu akciju povlačenja priznanja. Žao mi je što ministar Dačić nije tu, ali znam da je to bio program cele Vlade i da ste sarađivali, pa vas molim da u njegovom odsustvu, eto, zarad javnosti, odgovorite na pitanje. Hvala vam.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege, ali pre svega građani Srbije i roditelji nestale dece o kojoj danas razgovaramo, teška tema i čini mi se jedna od najtežih koja se našla u plenumu ovog saziva.

Sve što čovek ovde kaže, rizikuje da povredi pre svega one koji su povređeni činjenicom da je neko sebi dozvolio luksuz da im otme dete po rođenju, uz različita obrazloženja koja, moram priznati, kada se u ovu problematiku uđe jedino što možete da shvatite jeste da su bizarna.

Nažalost, kao i sve u Srbiji i ova tema je zloupotrebljena politički i generalno se o njoj razgovara iz različitih uglova sa ambicijom da se pomalo i profitira. Jedino što danas neću uraditi je to, probati da politički profitiram, ali ću reći sve ono što zaista mislim.

Najpre, ministar Stefanović je u uvodnom izlaganju jutros rekao jednu mnogo važnu stvar za roditelje koji su u procesu, odnosno u krivičnim postupcima, a to je da će se krivični postupci kojih je preko 200, u pravu je kolega Milija, nastaviti i ovaj zakon ih ni na koji način ne obustavlja.

Drugo što je važno jeste reći da iza nas jeste vremenski period u kome ja ne mogu sasvim da tvrdim da se ništa nije radilo, ja mogu samo reći da nismo svi imali istu dobru nameru. Neki su radili i te kako na štetu upravo ovih roditelja, upravo ovih porodica i najpre ove dece koja sa nekim nametnutim izmišljenim identitetom žive i dan danas bez razlike da li se nalaze u Srbiji ili se nalaze u zemljama regiona ili zemljama EU.

Moja koleginica Danijela govorila je o predlogu naše poslaničke grupe iz 2005. godine i formiranju anketnog odbora koji je tada imao precizne mere koje je trebalo sprovesti. Ja se neću vraćati na to, pre svega zato što je ona o tome govorila, ali ću reći jednu stvar. Prvo što je bilo važno, jeste da se formira specijalizovana jedinica MUP-a sa mandatom da detaljno istraži sve slučajeve u vezi sumnje roditelja da su im deca nestala iz porodilišta.

Mi ovde govorimo o procesu koji se dogodio kao posledica vrlo aktivne kriminalne grupe i to nije trajalo kratko. Ona je očigledno imala svoje evoluiranje kroz sve godine koje su iza nas.

Ono što je takođe važno reći jeste da sva empatija koja se dešavala u odnosu na ove roditelje je opet bila u dobroj meri motivisana ličnim stavom i ličnim profitom. Ono što se nedvosmisleno mora reći, a ja se nadam da će ovaj zakon popraviti, jeste ulogu tužioca u celom procesu.

Zašto ovo kažem? U medijima smo mogli da pročitamo različite primere i da čujemo različite dokaze do kojih su došli pre svega roditelji. Ono što ne možemo danas da tvrdimo, a bezbroj puta smo čuli jeste da ne postoji rezultat Vladine komisije kada je ovo u pitanju, što prosto ne može da bude tačno. Ja se sećam, a sećate se i vi slučaja Mlađana Radivojevića iz Donjeg Adrovca kod Aleksinca, pa da je samo taj jedan slučaj lociran onda se ne bi moglo reći da Vladina komisija ništa nije uradila.

Ono što se može reći jeste da se dešavalo da se nekako ostane imuno na dokazne materijale kojima se raspolagalo. Pre svega, svi smo razgovarali sa udruženjima roditelja nestale dece, njih ima više u Srbiji, ali ja sam sigurna da je svaka poslanička grupa, pre svega zato što su oni žarko želeli da zaista neko čuje njihov glas, sa njima razgovarala. Pitanje je samo iz kog smo ugla želeli da ih čujemo i sa kojim smo zapravo stavom izašli sa tog sastanka.

Njihova dokumentacija kojom raspolažu uopšte nije mala. Ona uopšte nije bezvredna i ona je možda neupotrebljiva za jednu fazu ovih slučajeva o kojoj ću govoriti kasnije, ali je vrlo upotrebljiva za slučajeve čiji je početak i kraj u državi Srbiji.

Mislim da postoji jedna velika obaveza i čvrsto verujem da ovaj zakon, koliko god bio kritikovan, on zasigurno nije sjajan, ali je prvi zakon koji je donet, pa će kao takav biti unapređivan pre svega amandmanima, a onda i kroz praksu kada bude pokazao svoje nedostatke.

Ta najspornija odredba ovog zakona, odnosno najsporniji član, to je član 22. i član 23, koji govori o nekoj novčanoj naknadi, jeste posledica onoga što se dogodilo u Strazburu.

Jeste posledica jedne kvalifikacije sa kojom se, moram priznati, ne slažem ni sama. Pravična novčana naknada za šta? To je nešto što se odvaja od nematerijalne štete i ja mogu da razumem samo u delu u kom je svakom od roditelja dozvoljeno, i to se kaže, da pravična novčana naknada može da se dosudi samo ako je zahtevana u predlogu.

Čvrsto verujem i ubeđena sam da vrlo mali broj ljudi koji su na ovaj način oštećeni uopšte razmišljaju o članu 22. i o članu 23.

Ono o čemu oni razmišljaju jeste šta je put i na šta ćemo naići. Ja ne kažem da je zakonodavstvo Srbije sjajno, ne kažem da će ovaj zakon biti presudan u rešavanju njihovih problema, ja kažem da im je on stepenik više, da im pomogne u procesima koji su u toku. Apelujem, pre svega, na tužilaštvo i na pravosuđe da obrate pažnju na sve ono što su neoborivi dokazi. Bez ambicije da bilo koga prozivam da je dobro ili loše radio svoj posao.

Setite se da smo nedavno imali slučaj 13 beba koje su pronađene u privatnoj kući u zamrzivaču. Po meni to jesu dovoljni razlozi da mi ipak studioznije pogledamo ovaj problem.

Ono što mi se čini manje rešivim problemom jesu deca koja su u toj trgovini izneta iz države Srbije, bez obzira o kom periodu govorimo, ako govorimo i o bivšoj Jugoslaviji, pošto vidim da izveštaji Komisije Saveta Evrope, negde govori da su zemlje u kojima se to najčešće dešavalo, pre svega zemlje bivše Jugoslavije, odnosno Balkana, zapadnog Balkana.

Da bi se jedna ovakva kriminalna grupa, pre svega organizovala, morala je da ima svoje tržište. Ja se bojim da kada budemo došli, koliko god ovo grubo zvučalo, užasno mi je teško da izgovorim, ali kada su ta deca stizala na svoje krajnje adrese, bojim se da su to van granica Srbije adrese do kojih nećemo doći.

To je ono oko čega bismo morali da uložimo napor i kao zakonodavni organ i kao Vlada Republike Srbije da se napravi rezolucija o saradnji i tragom svih relevantnih dokumenata omogući Srbiji da dođe do krajnje adrese svakog od ovog deteta, ukoliko se dokaže da dete nije umrlo, jer praksa pokazuje da su u nekim gradovima postojali čak trostruki protokoli o porođaju. Ja nisam lekar, ali me lekari ubeđuju da to u praksi baš nikako nije normalno. Trostruki protokol o porođaju, baš nije nikako normalan.

Dakle, nije ovo laka tema i nije ovo samo osnov za kritikovanje Vlade. Žao mi je što su u te svrhe zloupotrebljeni i roditelji u jednom delu i medijski prostor i momenat u kome se zakon donosi, sve da bi se malo politički profitiralo.

Moram da kažem još nešto što mi je ostalo, onako potpuno, a pre svega na kontu diskusije jedne od mojih koleginica koja je govorila o tome da je ovaj zakon nastao kao posledica presude u Strazburu za Zoricu Jovanović. Ja ne mislim da jeste, ali i ta presuda govori da se opet problem vraća u Srbiju. Na koji način? Na način što je i sud u Strazburu procenio da sve to što je Zorica Jovanović preživela, eto košta tako grubo 10.000 evra.

Ta jedna teza koja se zloupotrebljava mesecima unazad da ova vlast donosi zakon kojim će platiti bebe je sto puta zloupotrebljena. Ovo nije zakon kojim se plaćaju deca. Ovo je zakon kojim bi trebalo da se omogući roditeljima da dođu u posed umrlice za svoju decu ili potvrde da ta deca nisu umrla nego su živa. U Srbiji postoji iskustva i o tome da su deca, najpre muška, koje u jednom trenutku proglase za mrtvo i roditeljima saopšte tu tužnu vest, posle 18 godina na kućnu adresu dobijala poziv za vojsku. To je ono što se dešavalo, ne u Srbiji, nego u Jugoslaviji.

Nije teško kritikovati, ja to stalno govorim, teško je uraditi nešto. Mislim da koliko god ovaj zakon bio loš i koliko god bio kritikovan, treba ga imati i nikako nisam za stav da on ne treba da bude danas, odnosno u danu za glasanje donet. Da li ga treba u tom smislu popraviti, apsolutno da. Više ćemo razgovarati o njemu kada bude rasprava u pojedinostima.

Ja u načelu, zaista, jesam samo želela da kažem da sada pun kapacitet i svoju odgovornost moraju da pokažu, pre svega, lekari koji su položili Hopokratovu zakletvu, a onda sudije i tužioci kod kojih će se ovi predmeti naći. Ovde moramo da pokažemo da smo ljudi pre svega kojima interes nije važan, jer se bojim da smo do sada bili žrtve interesa pojedinaca ili organizovane grupe. Hvala vam.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, uvaženi građani Srbije, drage kolege, pred nama je, kao što smo čuli, set zakona među kojima pod tačkom 2. i 3. predlozi sporazuma o zajmu.

Nekako kada je Srbija u pitanju uvek najpre čujemo taj zajam i uvek najpre reagujemo na to. Zarad građana Srbije probaću da objasnim, iako ste, ministre, u uvodnom izlaganju vrlo precizno rekli o čemu se radi, probaću da objasnim da je Vlada Srbije i Skupština svojom raspravom danas donela odluku da ovakvim sporazumima, odnosno predlozima zakona unapredi, pre svega, život građana Srbije.

Naime, prvi predlog sporazuma koji se tiče zajma za projekat akceleracije inovacija i podsticanja rasta preduzetništva u Republici Srbiji je vrlo precizno definisan.

Rekli ste, ministre, u uvodnom izlaganju šta on znači, pre svega, u razvoju našeg preduzetništva, ali ono što je jako važno reći jeste da je on struktuiran kroz sprovođenje aktivnosti podeljenih u tri osnovne komponente, i to prva – reforma sektora istraživanja, za koju su opredeljena određena sredstva, što znači da će iz toga biti podrška Fondu za nauku Republike Srbije, da će se ticati i reforme Instituta za istraživanje i razvoj, da će biti uključen program saradnje sa srpskom naučnom dijasporom, u tom prvom delu i prvoj komponenti.

Druga komponenta akceleracije poslovanja takođe se sastoji iz nekoliko sektora, i to, pre svega će se ticati Fonda za sufinansiranje programa tehničke pomoći kao takve.

Dakle, govorimo o zajmu koji će zaista unaprediti naše preduzetništvo, a to je osnovni preduslov za unapređenje kvaliteta života građana Srbije.

Pod tačkom 3. nalazi se Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu za izgradnju toplovoda Obrenovac. Kolega Komlenski je o tome iscrpno govorio i ja tu zaista nemam mnogo detalja koje bih dodala. Oni se najpre tiču boljeg kvaliteta života najvećeg grada u Srbiji, odnosno njegovih stanovnika, Beograda i Beograđana. Sva ova ulaganja definitivno nisu nikakvo trošenje novca, nikakvo zaduživanje Vlade i države Srbije bespredmetno, već vrlo svesno korišćenje sredstava za unapređenje kvaliteta života.

Ono što, takođe, imamo danas kao Predlog zakona je potvrđivanje Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Severne Makedonije o uzajamnom priznavanju kvalifikovanih usluga od poverenja koje se pružaju Republici Srbiji i Republici Severnoj Makedoniji.

Jako je važno reći da u regionu Srbija, u ovom trenutku, ima status, pre svega, faktora stabilnosti i najstabilnije države, kada je u pitanju reon zapadnog Balkana. U tom smislu imamo i obavezu da možda učinimo napor više u odnosu na naše komšije i kada su u pitanju unapređenja saradnje. Upravo iz tog razloga imamo i ovaj Sporazum o saradnji sa Vladom Severne Makedonije.

Nakon što ovaj zakon bude donet ove zemlje će međusobno priznavati kvalifikovani elektronski potpis, kvalifikovani elektronski pečat, kvalifikovani elektronski vremenski žig i registrovane šeme, odnosno sisteme elektronske identifikacije. Ovo je samo još jedan korak napred u do sada odličnim odnosima, bilateralnim, između Srbije i Severne Makedonije.

Možda najatraktivniji sporazum iz predloženih jeste Sporazum sa Evroazijskom ekonomskom unijom. Evroazijski ekonomski savez je zajednica država sa političkom, ekonomskom, vojnom, carinskom i humanitarnom saradnjom na području Evroazije. Članice ove Unije su, ali to smo već nekoliko čuli, Rusija, Belorusija, Kazahstan, Jermenija i Kirgistan. Zvanično je uspostavljen 1. januara 2015. godine.

Pristupanje Srbije ovoj Uniji je od ogromnog značaja za ekonomiju naše zemlje, jer je za nas ovakvim sporazumom otvoreno tržište od 183 miliona ljudi. To je jedno novo i veliko tržište za naše proizvode, pri čemu je važno reći da je privredna saradnja najintenzivnija sa Ruskom Federacijom sa kojom imamo Sporazum o strateškom partnerstvu, potpisan još 2013. godine. Imao je za cilj da, pre svega, unapredi ekonomske i političke odnose dveju zemalja, što je i rezultiralo istinskim poboljšanjem bilateralne saradnje u svim sferama društvenog života.

Ono što imam obavezu da kažem jeste da nijedna država članica ove Unije nije priznala nezavisnost samoproglašene republike Kosovo, i zapravo to bi mogao da bude i jeste još jedan od važnijih razloga da Srbija, u odnosu na članice ove Unije, ima zaista prijateljski odnos, onoliko koliko su one imale prema nama.

Potpisivanje Sporazuma o ekonomskoj saradnji sa Evroazijskom unijom još je jedan korak u našim odnosima sa zemljama članicama ove Unije i otvorenost ove Unije za Srbiju je velika šansa, a pre svega za privredu Srbije, uključujući i poljoprivredu i prerađivačku industriju i najznačajniji partneri Srbije u oblasti spoljne politike su i dalje države članice EU i države potpisnice CEFTA Sporazuma. Ovaj će Sporazum u celini za Srbiju imati i politički, ali i ogroman ekonomski značaj u narednom periodu i zato ga smatramo strateškim interesom Srbije.

Na kraju, poslednji predloženi Zakon o potvrđivanju Dodatnog protokola o trgovini uslugama Sporazuma o izmeni i pristupanju Sporazumu o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi ili CEFTA, a čiji je Srbija takođe član, ne manje važan. Kolega Jelenković je govorio precizno o članovima koji definišu ponašanje unutar CEFTA. Čvrsto verujem da će i ovakav predlog zakona upotpuniti tu saradnju koja je umela da jednostrano bude narušena od nekih država koje su članice CEFTA.

Ono što želim na kraju da kažem, a da ostavim malo vremena za svoje kolege koje će govoriti posle mene, jeste da je danas Svetski dan socijalne pravde i prilika da se podsetimo kako je ona moguća samo ako zajedno radimo na iskorenjivanju siromaštva, nasilja, rodne nejednakosti i smanjenju stope nezaposlenosti.

Baš na današnji dan sve ovo što ćemo kao Skupština izglasati i podržati Vladu upravo će umanjiti ono što bi moglo da bude socijalna nepravda. Važno je da kao društvo podstičemo solidarnost i odgovornost prema onima koji su najugroženiji. U Srbiji su danas u najvećem riziku od siromaštva mlađi od 18 godina, porodice sa troje ili više dece, stariji, bolesni i nezaposleni.

Mere socijalne politike morale bi da uključe podršku svim navedenim kategorijama stanovništva, jer se socijalna pravda ostvaruje borbom protiv siromaštva i uvažavanja različitosti kroz jednakost, solidarnost i stvaranje jednakih šansi za sve.

Politika Vlade Republike Srbije bila je upravo to, da pojača privredni rast, da poboljša kvalitet života svojih građana i mi danas pred sobom imamo tačke dnevnog reda koje idu isključivo u prilog tome.

Iz svega navedenog, kao razlog za SPS je sasvim dovoljan da poslanici u danu za glasanje podrže sve predložene predloge zakona. Hvala.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Poštovane kolege narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, lepa rasprava na temu REM na današnjoj sednici Skupštine Srbije.

Ono što moram da kažem na početku, evo predsednika Odbora za kulturu, kolege Krlića u sali i lavovski od jutros brani ovaj predlog za koji smo mi praktično bili samo jedan sprovodnika Odbor za kulturu. Ali, moram da naglasim ovde nešto što je važno reći, a to je da je Odbor za kulturu najpre na svojoj sednici na kojoj je trebalo da konstatuje ostavke dosadašnjih članova REM bio optužen za nekakav pritisak.

Meni je žao što kolega koji je glasno o tome govorio na tom Odboru nije sada u sali, od jednog Odbora za kulturu koji zaista skladno radi i dosta je radio u ovom sazivu Skupštine, u jednom trenutku pokušala napraviti jedna lakrdija. Za rad javnosti, ja ću ponoviti ono što su kolege u periodu pre pauze već nekoliko puta rekli, jeste da Skupština Srbije, tako je, bira članove REM, ali da postoje zakonom uređeni predlagači, odnosno gde se vrlo precizno zna ko su predlagači kada su u pitanju kandidati za REM.

Mi smo danas imali kao temu, odnosno imamo kao temu Predlog Skupštine AP Vojvodine iz koje nam dolaze dva kandidata i Predlog Udruženja izdavača elektronskih medija i Udruženja novinara u Republici Srbiji zajedničkim dogovorom. Dakle, između četiri, koliko je predloženo u samom startu udruženja su se dogovorila i Skupštini Srbije predložila dva kandidata.

Sve ostalo što se u plenumu čulo kao optužba na račun aktuelne vlasti vladajuće koalicije, ništa je drugo do korišćenja ovog prostora i korišćenja vremena za najpre samo reklamu. Ja to mogu da razumem. Politika dozvoljava da vi naročito, ako niste definisali kako ćete ponovo doći do mandata iskoristite ovu temu ne biste li prosto kupili neki medijski prostor, bez da suštinski nešto kažete.

Skupština će se opredeliti između četiri kandidata birajući dva, i u tom smislu ja želim zaista puno uspeha u radu onim kandidatima koji budu dobili dovoljan broj glasova i dobiju šansu za svoj angažman u REM.

Ono što je važno reći, jeste nesporno takođe, da se i u tim među stranačkim pregovorima vrlo govorilo o članovima REM, da se vrlo pokušalo nametnuti da ovde ima neke cenzure medija i kako god je zvali, ne umem ja to ni da iscitiram do kraja ili ne želim, međutim REM će biti u svom punom sazivu i na njima je odgovornost da ispune svoje dužnosti koje su zakonom propisane. Devet članova REM baviće se svojim poslom neposredno po okončanju ove sednice.

Ono što me raduje, a deluje kao kontinuitet, mi danas imamo predložena četiri imena, dva muška i dva ženska. Dakle, kada smo govorili o više žena u parlamentu 40% za sve one koji su bili neverne tome, a ne prozivam nikog, kolege su pružile punu podršku i to smo izglasali, bilo je spora da li jedna žena ume da radi onako kao muškara. Evo, vidite kad počne da predlaže struka, onda i te kako prepozna podjednak kvalitet žena i muškaraca. Meni je drago, ja to moram da naglasim, da se u Srbiji pre svega budi ta svest da prepoznajemo kvalitet, da se manje bavimo polu kome neko pripada.

U danu za glasanje SPS će svakako glasati za dva od četiri predložena kandidata. Ja u ovom trenutku ne moram da kažem ko su ta dva imena, ali je važno da smo vrlo ponosni na činjenicu da ćemo svojim glasanjem doprineti da REM bude u svom punom sazivu i važno je ovde reći da su ova dva kandidata o kojima danas raspravljamo, odnosno četiri, a dva će se birati, o kojima raspravljamo, posledica ostavke njihovih kolega koja je bila pre svega lični čin a ne nikakav pritisak, nikakav atak, nikakav udar, nikakve ne znam kakve smo termine Mirko čuli na Odboru za kulturu. Praktično smo delovali kao neka SS divizija koja je nekog naterala da napusti REM.

Dakle, REM će biti u svom punom sazivu, REM će nastaviti da radi svoj posao, pred nama je predizborna kampanja i to je veliki izazov za nove članove REM. Ja verujem u njih, jer je kvalitet na njihovoj strani i ponovo kažem, u zavisnosti od toga ko će biti izabran unapred želim sreću u daljem radu. Hvala.

Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.

Uvažene kolege narodni poslanici, dragi građani Srbije, danas je na dnevnom redu nekoliko predloga koji se odnose na finansijske planove regulatornih tela za 2020. godinu, na koje Narodna skupština, u skladu sa zakonom, daje saglasnost.

Dakle, pred nama su Finansijski plan Komisije za hartije od vrednosti za 2020. godinu, Finansijski plan REM i Finansijski plan i rebalans finansijskog plana Agencije za energetiku Republike Srbije.

Narodna skupština, dajući saglasnost na finansijske planove ovih tela ili, kako bismo rekli, na njihove budžete, ostvaruje svoju kontrolnu funkciju, odnosno kontroliše, pre svega, plan trošenja javnih sredstava od strane ovih regulatornih tela kojima je posebnim sektorskim zakonima povereno da imaju određene nadležnosti i javna ovlašćenja u sektoru za koji su osnovane. Time što Narodna skupština vodi raspravu o ovim finansijskim planovima kako bi na njih dala saglasnost potvrđuje se transparentan rad, pre svega, parlamenta, ali i transparentan rad ovih regulatornih tela.

E, sada za taj novac regulator mora nešto i da radi. Za pohvalu je što više prihoda ide u budžet Republike Srbije, ali, zamislite, sada ovako, otvorite vi obućarsku radnju i pružate usluge ili krojačku radnju, pružate usluge i plaćate sve naknade, takse, poreze itd, i pored vas otvori se druga obućarska ili krojačka radionica koja ne plaća ništa, ni pekaru hleba, ne plaća ništa i kaže - znate šta, ja to što ne plaćam, ne plaćam zato što sam registrovan u Luksemburgu.

Ja sam obućarsku radnju fiktivno registrovao u Luksemburgu, krojačku radnju sam fiktivno registrovao u Luksemburgu, i ne moram ništa da plaćam u Srbiji. Zamislite, vi koji plaćate sve, kako bi se osećali kada bi u komšiluku videli nekog ko ne plaća ništa. Upravo je to sa medijskim uslugama.

Imamo domaće kanale i prekogranične kanale. Po konvenciji smo u obavezi da prekogranične kanale pustimo u kablovske mreže, u obavezi smo, ali ta ista konvencija kaže o prekograničnim televizijama, član 2. tačka a) - emitovanje označava početno emitovanje usluga televizijskog programa, namenjenog široj javnosti preko zemaljskog odašiljača, kabla ili satelita itd. Pa, kaže, tačka b) - reemitovanje označava čim preuzimanja istovremenog emitovanja, kompletnih i neizmenjenih usluga televizijskog programa.

Znači, reemitovanje, emitovanje. To isto kaže naš zakon, član 4. elektronskih medija, a onda kaže i član 74. da se kanali koji reemituju program, kaže - reemitovanje iz stava 1. tačka 3. ovog člana ne postoji, ako izvorni program je izmenjen, objavljivanjem audio, vizuelne, komercijalne komunikacije ili drugog programskog sadržaja koji nije deo izvornog programa. Znači, ukoliko ne reemitujete program negde iz inostranstva, ukoliko ga menjate ili ga proizvodite u Srbiji, to se ne smatra reemitovanjem. Samo televizije koje reemituju program po konvenciji ne moraju da budu registrovane.

Ali, šta rade ovi naši? Postoje tri vrste prekograničnih kanala trenutno u Srbiji. Prva vrsta je regularni prekogranični kanali, kakav je bio „BN“ koji je isključen iz nekog kabla, a dužnost REM-a je bila da to prati, a REM to očigledno nije pratio. Postoje, recimo, crnogorski kanal je prekogranični kanal koji je regularan, postoji „Juro sport“ itd, to su regularni prekogranični kanali koji poštuju naš zakon i konvencije.

Postoji druga kategorija prekograničnih kanala, to su ovi „Foksovi“ kanali, kojima se u Bugarskoj ubacuju srpske reklame i tako se prekrojen program komercijalnim sadržajem pušta u Srbiji. Gle čuda, prihode ubira „Dajrekt“ i „Cas“ medija, odnosno članovi grupacije „Junajted medija“ i „Junajted grupe“, čuvene zbog kojih imamo problema i sa opozicijom, ovim delom opozicije koji je samo fizička radna snaga Đilasovih i Šolakovih interesa.

Treća vrsta prekograničnih televizija su potpuno pirati. To je „N1“, „Nova S“ i „Sport klubovi“. Oni su registrovani u Luksemburgu, a potpuno program proizvode i emituju u Srbiji. Kada pitate majstore iz REM-a, pa kažu – znate, oni šalju signal iz Srbije kroz Luksemburg i Sloveniju i onda takav program dolazi u Srbiju i kaže - to se u tehničkom smislu smatra reemitovanje. Pri tome izbegavaju naš zakon i Konvenciju o prekograničnim televizijama, koji kažu da je reemitovanje istovremeno preuzimanje programa koji se emituju široj javnosti, recimo, u Luksemburgu itd, šetanje signala nije reemitovanje.

Još nešto, nedavno ste čitali u novinama da je Slovenija zbog toga kaznila „Junajted mediju“ sa skoro četiri miliona evra i naredila im da proda 13 „Sport klubova“ zato što su istovremeno i vlasnici, zato što su istovremeno i vlasnici kabla i vlasnici tih kanala i zato što zloupotrebljavaju tzv. reemitovanje.

Mi nismo članovi EU, da kanali koji su registrovani u EU mogu slobodno da se emituju ovde, bez obaveza plaćanja itd. To samo u EU, u jednoj državi možete da budete registrovani, u drugoj da proizvodite program. Međutim, mi nismo članovi EU. Gospoda iz REM-a koji imaju prosečnu platu 129.000 ovo namerno rade. Šta je još sa „Sport klubovima“ i sporovima koje imamo? Oni po zakonu, član 64. REM treba da sastavi listu najvažnijih događaja. U te događaja i po konvenciji i po našem zakonu spadaju kvalifikacije za Evropsko prvenstvo, Evropsko prvenstvo, kvalifikacije za Svetsko prvenstvo, Svetsko prvenstvo, kvalifikacije za Olimpijske igre, Olimpijske igre. To su najvažniji događaji koji treba da se nađu na listi i koje mogu da prenose, po zakonu, samo kanali koji pokrivaju celo tržište Republike Srbije i koji imaju slobodan pristup. Što znači da mogu da se vide i na antenu i na kabl, ali da se pokriva celo tržište Republike Srbije.

Gospoda iz REM-a nikada u poslednje vreme ne žele da poštuju taj propis. Mislim da je poslednji put bilo pre tri, četiri godine. Ne sastavljaju listu najvažnijih događaja, što je obaveza REM-a i onda sa te liste najvažnijih događaja samo nacionalni emiteri mogu da prenose tu vrstu sportskih događaja, REM to radi namerno. Gospoda koju mi plaćamo, odnosno plaćaju nacionalni emiteri koji plaćaju taksu, uzimaju pare od nacionalnih emitera, 167 miliona, a ne obezbeđuju im pravo i privilegiju da, obzirom da plaćaju najveću naknadu, da imaju pravo da prenose ono što zakonom imaju pravo, da prenose sportske događaje sa liste najvažnijih događaja, isključivo oni, jer to je njihovo, zakonom definisano pravo.

Ali kada ne utvrdite listu najvažnijih događaja, onda Šolak i Đilas mogu na „Sport klubovima“ da rade šta hoće. Onda, naši gledaoci, što po zakonu imaju pravo, zbog najvažnijih događaja da budu potpuno obavešteni na celom tržištu, to pravo gube.

Dalje, ovi čestiti, dobro plaćeni članovi REM-a ne poštuju član 100. – ređanje kanala po zakonskoj proceduri, gde prvo treba da se poređaju kanali koji najviše plaćaju, odnosno sa nacionalnom frekvencijom. Sticajem okolnosti, najviše i plaćaju i zato treba da budu na broju jedan, dva, tri, četiri, a REM to ne radi. Mada, po zakonu ima pravo, članom 100. stav 2. – operator je dužan da distribuira medijske usluge, radio i tv emitovanja istovremeno i u potpunosti bez promena, a to je reemitovanje. Regulator vrši nadzor i stara se o izvršenju obaveza iz zakona operatora, propisanih odredbama ovog člana itd.

U vršenju nadzora imaju pravo da kada operator kablovske, pre svega SBB, ne poštuje zakon, imaju pravo da ih opomenu, a posle toga mogu da im narede da ukinu tv kanale koji ne poštuju Zakon o elektronskim medijima, REM to ne radi.

Veliko je pitanje – zašto REM ne radi za nacionalne kanale koji plaćaju naknadu, već radi za one koji naknadu ne plaćaju, a to su Šolak, Đilas, to je „Junajted grupa“, „Junajted medija“, SBB, „Cas medija“, „Dajrekt medija“, koji se bave reklamama. Šta je sa reklamama? Od ukupnog tržišta, preko 20 miliona evra naplaćuju televizijski kanali koji ovde ne plaćaju ništa. Lažni prekogranični i time prekrajaju program, krše zakon i emitovanjem reklama, domaćih reklama, umetanjem čak i u „Foks“ kanale.

Oni uzimaju hleb televizijskim kanalima koji REM-u plaćaju naknadu da ih štiti, a on ih ne štiti, već puštanjem domaćih reklama na ovim lažnim prekograničnim kanalima dodatno se ugrožava poslovanje domaćih medija, ne poštuje se od strane REM-a iako im plaćaju naknadu. Preko 100 kanala lokalnih, gotovo da nema reklame, jer na reklamnom tržištu njima hleb uzimaju ovi koji ništa ne plaćaju, nisu registrovani na teritoriji Srbije, ne plaćaju, ne samo REM-u, ne plaćaju Ratelu, ne plaćaju Sokoju, ne plaćaju drugim organizacijama koje štite autorska prva. Zato je pritisak bio da se izvrši dopuna i zamena članova REM-a u svrhu Đilasovog i Šolakovog biznisa. Verovatno im sastav REM-a ni ovog puta ne odgovara, s obzirom da nisu prekinuli bojkot.

Ja tvrdim da mi nemamo nikakav problem sa tim delom opozicije, da mi imamo problem, već sam opisao kakav, sa Šolakovim i Đilasovim biznisom. I, nije samo REM taj koji krši zakon, već i Komisija za zaštitu konkurencije koja treba legalne kanale, kao onu legalnu obućarsku radnju koja plaća sve, da zaštiti od one koja ne plaća ništa, da li obućarsku, trgovinsku, da li krojačku, bilo koju radnju koja se otvori i koja plaća sve. Oni koji se na domaćem tržištu staraju o tome moraju da zaštite od onih koji ne plaćaju ništa, i REM je trebao da zaštiti domaće kanale od ovih divljih Šolakovih piratskih kanala. Zato kažem da su ovi samo fizička radna snaga tog biznisa koji vredi, kako je sam Jugoslav Ćosić, koga finansira bački Mulaj, vođa tropoljske mafije sa 250.000 evra albanske tropoljske mafije, kako je sam rekao u jednoj emisiji, taj biznis vredi 500.000 evra.

Novac o TV pretplate oni ispumpavaju na ove lažne prekogranične kanale registrovane u Luksemburgu. U Luksemburgu ne plaćaju ništa, jer tamo su registrovani i ne emituju program, a u Srbiji emituju program, ali nisu registrovani, tako ni u jednoj ni u drugoj zemlji ne plaćaju ništa.

Novac od pretplate se ispumpava na te lažne prekogranične kanale i završava u Šolakovim i Đilasovim džepovima. „Dajrekt medija“, vi svakako znate, vezana je za Đilasa, je sastavni deo „Junajted medije“ i „Junajted grupe“, i oni svoj deo biznisa su uprkos prodaji, koju su izvršili, a taj biznis je prodat za 2,6 milijardi evra.

Da je REM radio svoj posao ti lažni prekogranični kanali bi morali da budu registrovani u Srbiji i da nešto plate ovoj državi, a ne da samo ispumpavaju pretplatu, ispumpavaju novac građana Srbije. I, vi mislite da „N1“ televiziju finansiraju Amerikanci. Ja vam preko godinu dana tvrdim da to finansiraju naši pretplatnici kroz kablovske kanale i da deo prihoda SBB po korisniku plaća „N1“ i svojim lažnim prekograničnim kanalima i tako ispumpava dobit i ne plaća ni porez na dobit, a pri tome, pošto su vlasnici tih divljih, piratskih kanala ovde, registrovanih u Luksemburgu, novac završava u njihovim džepovima.

Šolak ima dva aviona. Jedan je Falkon, drugi neki sličan, koji su u vrednosti 100 miliona evra. Sad gospoda iz REM-a, koje ćemo pažljivo pratiti, treba 2020. godine, sem ovog finansijskog izveštaja, pažljivo da prate šta rade ovi lažni prekogranični kanali ili da budu stvarno prekogranični kanali, pa da ne mogu da emituju reklame ili da se registruju ovde i da ispunjavaju sve obaveze koje ispunjavaju domaće televizije koje su uplatile 307 miliona prihoda, svih 307 miliona u dinara. Ako već plaćaju REM-u, onda plaćaju da ih zaštiti od divljih piratskih kanala koji su vlasništvo Šolaka i Đilasa i zbog kojih danas imam pobunu dela opozicije koja ne zna šta će sa sobom, ali strpljivo radi na tome da očuva biznis Đilasa i Šolaka, a „N1“ televizija, koja je sama sebe isključila iz dela kablovskog tržišta je samo portparol, glasni portparol tog biznisa koga usput plaća albanska mafija što smo dokazali. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani gospodine Arsiću, uvažene kolege i koleginice, građani Srbije, svesno danas pozdravljam prvo kolege, jer ste uvažene moje kolege trenutno u sali manje zastupljen pol. Ako neko pokaže krupni kadar videće se da sam ja u pravu. Tako bi u praksi trebalo da izgleda rodna ravnopravnost o kojoj govorimo.

Predloženi zakon koji kaže – 40% žena na listama, na budućim izborima, je izazvao sve samo ne ravnodušnost i čini mi se da je njegova pobeda najpre u tome. Ja ću se potpuno složiti i sa predlagačem i sa predsednicom Skupštine, jer su i jedna i druga pre svega svojim političkim iskustvom objasnile gde su motivi za ovakav zakon.

Složiću se i da ovde raspravljamo o 2,5%, grubo rečeno, što nije ni mnogo više, niti ko zna kakav kapitalni korak, ali se malim koracima stiže do velikih ciljeva.

Kada je u pitanju SPS, šef poslaničke grupe nedvosmisleno je rekao da će podržati sve predložene zakone. Ja tu nemam šta da dodam.

Ono što želim da kažem, pre svega kao sekretar Foruma žena SPS, jeste da sam apsolutno ponosna na sve svoje drugarice koje su punih 30 godina, kolika je tradicija SPS, davale svoj doprinos kvalitetu rada pre svega socijalista na svim pozicijama na kojima smo bili i u svim vremenskim razdobljima koja su iza nas, i kada smo bili apsolutna vlast, i kada smo bili opozicija, i kada smo bili deo vlasti.

Tačno je da je najmanji broj žena bio u onom trenutku o kome je predsednica Skupštine govorila malopre, i tačno je da su to bile žene koje su bile motiv za sve nas koje smo tada bile tek u građenju svoje političke karijere koja može da bude manje ili više uspešna, ali svakako postoji.

Ja se pre svega zahvaljujem predlagaču zbog iskoraka koji je učinila, govorim o Gordani Čomić, onda se zahvaljujem predsednici Skupštine koja je prepoznala motiv, ali se najviše zahvaljujem predsedniku Republike Srbije, koji je pokazao da kada govori o svojoj Milici, na nju i misli. Ovo je zakon koji će omogućiti bolje sutra za sve naše Milice.

Žao mi je, ako neko od nas ovo nije prepoznao kroz tu prizmu. Žao mi je ako ste ga merili kroz prizmu koja vam se od nas dopada ili ne dopada. Mi imamo svoje mane, svakako, neka je rečitija, neka manje, sa nekom se lakše dogovara, sa nekom teže, ali iza nas dolaze generacije naših ćerki i uvek se može desiti da se preko puta njih nađe neko ko ih ne razume sasvim. Raskrčite im put da mogu glasnije da govore, pa će lakše doći i do razumevanja.

Ja se potpuno slažem, pre svega sa pozicije levičarke, da ovaj predlog zakona može da se upotpuni i određenim amandmanskim rešenjima koja su predložena i o tome ćemo razgovarati u pojedinostima.

Ono što je važno reći danas u načelu, jeste da ovo nije nikakav ženski bunt. Mi smo samo probale da u naše vreme, u našem mandatu, našim učinkom zaradimo od naših kolega i prijatelja podršku da nas bude 2,5% više. Ako na ovom ispitu budemo pali zarad mišljenja Vlade ili bilo koga od nas pojedinačno, onda se bojim da je to odgovor da smo pali kao društvo.

Svakako ću, kao poslanik SPS, glasati za sve predložene zakone i neću se zbog vremena baviti smanjenjem cenzusa, o tome će govoriti moje kolege. Iscrpno je i vrlo precizno o tome govorio Đorđe Milićević.

Zahvaljujem vam se što ste me saslušali i još jednom molim da prema ovom zakonu imamo širi pristup od onog što je lični. Hvala.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, drage kolege narodni poslanici i građani Srbije, pred nama su danas pre svega izmene krovnog Zakona o kulturi, ali i Zakona o arhivskoj građi, kao i za srpsku istoriju i kulturu veoma važan sporazum kojim se Srbiji vraća 166. strana Miroslavljevog jevanđelja, najstarijeg spomenika srpsko-slovenske pismenosti iz 12. veka.

Kada je u pitanju Zakon o kulturi i izmene koje se predlažu, važno je reći da je misija ovog pravnog akta značajna za očuvanje naše istorije i našeg kulturnog identiteta za kulturni razvoj i afirmaciju multikulturalnog društva kakvo je naše, pre svega. Za mene poseban značaj ima onaj segment zakona koji utvrđuje opšti, za mene je to državni interes u oblasti kulture, koji podrazumeva kako stvaranja uslova za kulturni razvoj, tako i stvaranje uslova za očuvanje i valorizaciju naše vredne kulturne baštine, naših vrednih pokretnih i nepokretnih kulturnih dobara.

Mi smo kao narod našim vrednim kulturnim nasleđem starim više od osam vekova dali jedan ogroman doprinos svetskoj kulturi. Ovde posebno mislim na naše manastire i crkve, pre svega, građene još u vreme Nemanjića od kojih su one najvrednije postale deo svetske kulturne baštine i nalaze se pod zaštitom Uneska, Studenica, Gračanica, Stari Ras sa Sopoćanima, Pećka patrijaršija, Visoki Dečani i da ne nabrajam.

Važno kulturno nasleđe koje svedoči o našem postojanju i vekovnom trajanju na ovim prostorima i koliko je važno govori nažalost činjenica da danas na jednom delu teritorije naše države, na Kosovu i Metohiji, bez milosti i poštovanja se uništavaju naše najvrednije svetinje, i to baš one koje su deo svetske kulturne baštine i koje je svet vrednovao kao nasleđe vredno za čitavo čovečanstvo. Nažalost, izgleda da nema zaštite od onih koji su se osmelili da skidaju krstove sa naših svetinja, da pale manastire i crkve, da spaljuju ikone i vredne knjige. O čemu se radi zapravo? Radi se o krađi i krivotvorenju istorije, pre svega. Oni misle da će spaljivanjem ili otimanjem naših svetinja spaliti i našu istoriju i kulturu, kao što su nekada davno mislili da će spaljivanjem moštiju Svetog Save uništiti njegov kult u srpskom narodu. To se svakako nije dogodilo.

Danas je na sceni otimanje naših svetinja i to pre svega rade oni koji bi krađom naše istorije da dođu do neke svoje. Nije prvi put da se revizijom naše istorije pokušava stvoriti neka svoja, uslovno rečeno. Mislila sam da je najveći poraz koji čovek može da doživi zapravo da dođe u Pešku patrijaršiju i vidi je okruženu nekom bodljikavom žicom, a onda u mirnodopskim uslovima neko je sebi dozvolio luksuz da nevidljivu bodljikavu žicu plete oko manastira Ostrog, manastira Morače, manastira Svetog Petra Cetinjskog, bez razlike.

Evidentna je, i dozvoliću sebi luksuz da kažem, sinhronizovana već decenijama unazad potreba pojedinaca da istoriju prilagode sebi. Ti mali bezmalo bezvredni ljudi, pod pritiskom sopstvenog kompleksa, besomučno otimaju pre svega identitet srpskog naroda, i to primarno kroz otimanje srpske kulturne baštine. Dozvolili su sebi da velike poput Nikole Tesle, Njegoša, Milutina Milankovića, Dositeja Obradovića, i da ne nabrajam, trajalo bi, prisvoje isključivo zbog potrebe da i sami prisvajajući njih steknu neku vrednost. U tom smislu i Srbija svakako ima svoje propuste.

Ovaj Zakon o kulturi tim pre ostavlja utisak da je došlo do otrežnjenja činjenicom da se prvi put u zakonu, a bezmalo u društvu kome pripada našla i Zadužbina Dositeja Obradovića. Ja o tome neću govoriti detaljno, pre svega zato jer je osnivač Zadužbine moja draga i uvažena koleginica Mira Dragaš, ovlašćeni predstavnik SPS u ovom pretresu, i detaljno je govorila o važnosti jedne ovakve zadužbine i o važnosti ovog poteza koji je zadužbinu uvrstio u zakon.

Drugi zakon, Zakon o arhivskoj građi, takođe je potvrda da je Ministarstvo kulture napokon prepoznalo važnost arhiva kao vredne istorijske građe. Aktuelni momenat nas i te kako uči da od budućih mogućih otimača treba zaštititi pre svega istoriju, a nju čini i kulturna baština o kojoj govorimo, bez razlike da li se radi o verskim objektima starim po nekoliko vekova ili o pisanim dokumentima kakvo je Miroslavljevo jevanđelje koje se posle 180 godina kompletira i napokon će biti kompletno.

Podsetiću da je Miroslavljevo jevanđelje najstariji sačuvani srpski originalni dokument pisan na staroslovenskom jeziku. Ovaj dokument osim za nas Srbe ima neprocenjivu vrednost i za čitavo čovečanstvo jer je ovaj dokument Unesko 2005. godine uvrstio u biblioteku „Pamćenje sveta“, čime je postalo jedan od 120 najvrednijih dobara koje je stvorilo čovečanstvo.

Imamo razlog za istorijski ponos, ali nas on i obavezuje da i Miroslavljevo jevanđelje i drugu baštinu sačuvamo i od zaborava i od uništavanja. Zato ja mislim da je za ovaj skupštinski saziv ovo zaista jedan poseban dan u kome smo prepoznali sve ono što su nedostaci, unapredićemo kroz donošenje ovih zakona koji će verovatno, kao i svi zakoni koji su doneti, morati u nekom trenutku da bude i poboljšan i prilagođen momentu, ali svakako činimo istorijski podvig i vraćamo dug našoj prošlosti i našim svetim precima.

Želim da verujem da je ovo najveći korak, ali prvi korak ka svemu onome što je obaveza koju moramo kao aktuelna generacija ostaviti budućim generacijama i tu se sa kolegama potpuno slažem, moramo u nasleđe ostaviti i ono što je naše činjenje, ali i sačuvati sve ono što su nam preci ostavili u amanet, bez razlike čija je ambicija da to od nas otme. Trajala bi diskusija ukoliko bismo se bavili pojedinačnim potrebama bilo koga i nemam nikakav problem sa tim da sve ono što jeste kulturna baština i smatra se svetskom kulturnom baštinom svako ima pravo da svojata, ali ne i da otima. Ogromna je razlika između ove dve kategorije.

U tom smislu, zaista na zadovoljstvo svih mojih kolega, poslanička grupa SPS će bez dileme podržati u danu za glasanje sva tri predložena zakona. Hvala vam.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovane kolege narodni poslanici, građanke i građani Srbije, nadovezaću se na pitanje koje je u utorak u terminu za postavljanje pitanja Vladi postavio kolega Hasani, premijerki Srbije Ani Brnabić.

Bilo mi je toga dana moram priznati malo šokantno šta to slušamo, a slušala sam pitanje o tome kada će nacionalna manjina albanska dobiti prava u Srbiji. Ja danas pitam da li je kolega Hasani mislio na manjinu koja je proterala 250.000 nealbanskog stanovništva sa Kosova i Metohije i o tome može da svedoči bar 15 mojih kolega u ovoj sali u ovom trenutku?

Zašto se kasnije ispostavilo da pitanje kolege Hasanija nije ni malo slučajno, zato što je iz hola Narodne skupštine Republike Srbije najbrutalnije optužen predsednik Srbije, Vlada Republike Srbije i ministar spoljnih poslova. Najveće nacionalno pitanje je pitanje samoproglašene nezavisnosti Kosova i Metohije, ponovo su vratili na sto međunarodnih faktora, a onda su brutalno optuženi rečnikom Bedžeta Pacolija da su ta povlačenja priznanja plaćali nekim novcem.

Uvažene kolege, moje pitanje nije samo za Vladu Republike Srbije, moje pitanje je i za sve nas. Kada smo polagali zakletvu kao narodni poslanici, da li smo imali svest šta u toj zakletvi piše? Da li smo tada znali da smo u obavezi da štitimo, pre svega, nacionalni i državni interes? Šta je danas toliko važno i toliko važnije od državnog interesa da se na tako brutalan način iznesu laži u holu Skupštine Republike Srbije? Šta je povod da se ostavi prostor da se danas u dnevnim novinama citiraju kojekakvi savetnici nekakvog Bedžeta Pacolija u smislu - rekli smo vam da Srbija i Dačić plaćaju ta priznanja?

Šta je povod da zažmurimo nad činjenicom da je priznanje takozvane države Kosovo plaćeno novcem koji je napravljen isključivo trgovinom organima iz „žute kuće“? Šta je razlog da zažmurimo nad srpskim žrtvama i kažemo da je to tržište na zapadu bilo vrlo razrađeno, a da su žrtve bili i deca i starci i sve ono što nije albansko sa Kosova i Metohije? Kako niko nije doveo u pitanje novac koji smo platili lobiste, svejedno je da li je u američkom Kongresu ili u Briselu, da zastupaju tu secesiju koja se dogodila, nego smo smogli hrabrosti samo da pitamo i da optužimo ministra Ivicu Dačića za nešto za šta se zaista ne može optužiti?

Sve ono što stoji iza nas kada je u pitanju Kosovo i Metohija, nažalost, meri se nebrojenim grobljima koja su porušena, manastirima, crkvama, da ne govorim o kućama, da ne govorim o imovini ljudi koji su proterani ili su ostali da još uvek tamo žive i trpe torturu na dnevnom nivou.

Pravoslavno groblje u Lipljanu ponovo je srušeno 16. decembra, dakle, pre nepunih desetak dana. Ja pitam direktora Kancelarije za Kosovo, pošto sam sigurna da je Kancelarija za Kosovo intervenisala, da li je bilo kakav odgovor stigao od Kejfora u smislu da mi znamo ko uporno ponavlja ovaj vandalizam i ruši srpska groblja? Evo, kolega kaže Bedžet Pacoli, ja nemam dilemu da ste vi u pravu, mene plaši jedna druga stvar. Bila sam sigurna da se mi ovde moramo braniti od nekakvog rukovodstva takozvane države Kosovo. Od pre dva dana gotovo sam ubeđena da mi predstavnike te vlasti imamo i u Beogradu.

Šta znači da u Skupštini Srbije, evo kolega Rističević, hvala na sugestiji, kaže da su to ambasadori. Moglo bi to možda i tako da se zove, ja to jako teško prihvatam. Ali, ono što moram da tražim od Vlade Republike Srbije, to je da se na krivičnu odgovornost, pre svega pred organima koje ova država ima i u punom su kapacitetu, pozovu svi oni koji iznošenjem ovakvih brutalnih laži, za bili čiji račun, urušavaju sistem i optužuju sam vrh Republike Srbije zato što brani svoj suverenitet. Obaveza je Vlade Republike Srbije i mi smo kao poslanici zato dali poverenje Vladi, da se sa ovakvim načinom funkcionisanja i rušenja države obračuna jednom za svagda. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Ja ću probati prvo da govorim o dnevnom redu.

Pred nama danas izbor nedostajuća tri člana REM-a. Da, mogla bih da se složim da se možda okasnilo sa ovim izborom, ali nikada nije kasno za zaokružiti broj. Šest članova REM-a koji si do sada radili obavljali su svoj posao najbolje što su mogli, imali dvotrećinsku većinu koja im je bila neophodna za odlučivanje. Ne kažem da je to bilo idealno, ali kažem da je funkcionisalo.

Nedostajuća tri člana REM-a su izazvala ogromnu pažnju u srpskoj javnosti iz mnogo razloga, pa je čak i u samoj sali Skupštine Srbije, možda ta pažnja intenzivirana. Meni je žao što su kolege napustile ovaj prostor, htela sam i ja da podelim ove najlepše želje, pošto sam ukapirala da je ovo dan jedni drugima želimo sve najlepše.

Htela sam da kažem još nešto što nije želja nego konstatacija, a to je da zasigurno mogu da tvrdim da će u sledećem sastavu Skupštine Srbije biti poslanici SPS. Htela sam da kažem da je tačno da nismo imali svog kandidata i nismo predložili svog kandidata Odboru za kulturu, ne zato što nismo imali kandidata nego zato što smo kao i koalicioni partner shvatili da nam pravo većine stvara obavezu da damo šansu opozicionim kolegama da se izjasne i daju svoje kandidate. Neki od njih su tu šansu iskoristili, neki nisu. To je lično pravo. Onda su nama krenuli da spočitavaju naše pravo da na koncu ustupimo prostor, jer ni to nije valjalo, a danas nas optužuju najpre SPS i bezbroj puta je pomenut predsednik Slobodan Milošević, u različitim kontekstima.

Želim ovde da kažem dve vrlo važne stvari. Slobodan Milošević je osnivač SPS koja na političkoj sceni postoji 29 godina. Istina je da su nas mnogi rušili, smenjivali, probali da unište, čak tog čuvenog 5. oktobra probali da sasvim unište ideju socijalizma. Na njihovu žalost narod Srbije odlučio je drugačije. Socijalistička partija Srbije traje u kontinuitetu 29 godina.

Kako su se menjale situacije, ko je slavio dan smrti Slobodana Miloševića, ko je saosećao sa socijalistima i zdravorazumskom nacijom koja je znala da je to veliki gubitak, mogli bismo analitički danas da o tome razgovaramo, ali to nema ama baš nikakve veze sa predlogom kandidata za REM. Kako će ko od nas pojedinačno glasati, pretpostavljati, ima pravo svako, tvrditi ne može niko.

Na kraju, ono što moram da kažem, jeste da sam kao član Odbora za kulturu zaista ispred sebe imala kandidate koji su vredni toga da svaki ponaosob bude član REM. Dakle, ne može se osporiti nijedna biografija koja se našla pred Odborom, čak ni u onom širem kontekstu. Evo, tu su predstavnici Odbora, a vidim i da je predsednik u sali, i na onom širem spisku koji je značio da smo pred sobom, kao Odbor imali najpre četiri kandidata koje su predložile političke partije, niko od tih ljudi nije bio ne vredan pozicije za koju ga predlažu. Prosto je Odbor, svojom većinom odlučio da će se u plenumu naći Judita Popović i Nenad Zorić, kada je u pitanju kandidat Odbora za kulturu.

Kada su u pitanju ostali predlagači, opet na moje veliko zadovoljstvo ni tu nismo imali neku veliku polemiku, nego su se među sobom dogovorili i Odboru predložili onoliko koliko treba, a to je po dva kandidata. Mi smo obavili razgovor sa svim kandidatima i sigurna sam da koja god tri kandidata od ovih šest koji su predloženi plenum izabere u danu za glasanje, REM će dobiti tri kvalitetna člana.

To je jako važno, sve ostalo što bismo mogli da govorimo bi bilo politikanstvo, time ne želim da se bavim. Potpuno mi je jasno da predsednik Ivica Dačić, SPS od juče ili nekoliko dana unazad trpe neosnovane optužbe, optužbe koje su spinovane, optužbe koje su negde iz kuhinje nama poznatih i već deklarisanih neprijatelja u liku i delu Bedžeta Pacolija, Ramuša Haradinaja ili čega god. Optužuju se socijalisti i predsednik SPS za najneosnovanije stvari. Najveći nacionalni projekat, a to je povlačenje priznanja tzv. Kosovo se banalizuje samo zato da bi se došlo do malo prostora medijskog ili nekog političkog profita.

Suludo bi bilo braniti se od toga i to socijalisti i predsednik Dačić nikada neće raditi, ali ono što ćemo sigurno uvek raditi, to je, branićemo Srbiju od svih onih koji joj ne misle dobro. Zbog činjenice da ćemo Srbiju braniti od svih onih koji joj ne misle dobro, jesam siguran da ćemo u sledećem sazivu Skupštine Srbije i te kako biti poslanici SPS, jer narod čiju sudbinu delimo, to prepoznaje već 29 godina i sigurno će to činiti i narednih 29 ili 50.

U tom smislu, poslanička grupa SPS će dati svoj glas nekome od predloženih kandidata sa ove liste i omogućiti da REM od sada radi u svom punom sazivu, čvrsto verujući da će to umnogome doprineti da sve one nedostatke koje smo svi zajedno ovde kritikovali i čini mi se da su mišljenja bila nepodeljena oko toga šta ne valja kada je u pitanju rad medija, da će jedan kompletan tim Regulatornog tela za elektronske medije uspeti da to kanališe i tome stane na kraj. Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre Đorđeviću sa saradnicima, kao što ste i sami rekli, danas na dnevnom redu imamo set finansijskih sporazuma koje Vlada Republike Srbije zaključila sa više država i finansijskih institucija, a koje Narodna skupština treba da potvrdi.

Za početak ću reći par reči o Sporazumu između Vlade Republike Srbije i Vlade Slovačke Republike o regulisanju duga Republike Srbije prema Slovačkoj. Neregulisani dug naše države prema Slovačkoj je dugi niz godina stajao kao otvoreno pitanje i potiče još iz perioda kliričkog načina plaćanja u prometu robe i usluga između bivše SFRJ i bivše Čehoslovačke Federativne Republike.

Sporazumom između SFRJ i Čehoslovačke Federativne Republike, koji je potpisan 1991. godine, ukinut je klirinški, a potom uveden konvertibilni način plaćanja. Kao što ste i sami rekli u uvodnom izlaganju, nakon raspada obe države, pitanje regulisanja ovog duga nasledila je Srbija kao država sukcesor i ovaj dug naše države prema Češkoj Republici je regulisan sporazumom.

Druga država bivše Čehoslovačke Federativne Republike, Slovačka Republika je prihvatila da po istom modelu namiri i svoj deo potraživanja. Ovaj dug je više od 25 godina opterećivao odnose između ove dve zemlje, pa samim tim, ovaj sporazum predstavlja značajan korak za unapređenje odnosa i nove pravce bilateralne saradnje u svim oblastima koje su od zajedničkog interesa.

Drugi sporazum o kome ću danas takođe govoriti je Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade SAD. Sklopljen je u cilju poboljšanja usaglašenosti poreskih propisa na međunarodnom nivou i primene FAFT-a propisa koji su zapravo propisi SAD o usaglašenosti propisa na inostrane račune i odnosi se na američke građane koji imaju račune kod banaka u Srbiji.

Ovim propisima predviđa se da strane finansijske institucije učestvuju putem izveštavanja u sprečavanju izbegavanja poreza od strane američkih državljana ili rezidenata koji svoja finansijska sredstva drže u neameričkim finansijskim institucijama i na stranim računima.

Potpisivanje ovog sporazuma obezbediće efikasnu primenu poreskih propisa koji će biti usaglašeni sa međunarodnim, tako će Srbija zajedno sa SAD raditi na omogućavanju međunarodne usklađenosti poreskih zakona, što istovremeno dovodi do jačanja institucionalnih kapaciteta domaćih poreskih organa u cilju sveukupne finansijske stabilnosti Srbije.

Osvrnula bih se i na ne manje važan Sporazum između naše države i Vlade Ruske Federacije o odobrenju državnog izvoznog kredita. U pitanju je razvojni kredit kojim će se unaprediti železnička infrastruktura u Srbiji, a Ruska Federacija već tradicionalno pruža značajnu finansijsku podršku našoj zemlji na realizaciji projekta iz oblasti železničke infrastrukture.

Ovoga puta reč je o sporazumu koji se odnosi na finansiranje modernizacije železničkih deonica Stara Pazova-Novi Sad i Valjevo-Vrbnica, državna granica sa Crnom Gorom, kao i na izgradnji jedinstvenog železničkog dispečerskog centra železnica u Srbiji.

Sve ovo treba da doprinese daljem razvoju železničkog saobraćaja u Srbiji, koji je jedan od najjeftinijih načina prevoza putnika i robe, još uvek na nedovoljno razvijenom nivou jer, složićemo se da u dužem periodu nije bilo mnogo ulaganja u železnicu u unutrašnjosti Srbije.

Ovoga puta Srbija uzima petogodišnji kredit koji će se otplaćivati u 20 jednakih rata. Ovim kreditom finansiraće se 75% vrednosti ovog ugovora o isporuci robe, obavljanju radova i pružanju usluga za projektovanje i izgradnju elektrotehničke infrastrukture za deonice na koje se ovaj sporazum odnosi.

Takođe, Republika Srbija, odnosno Vlada Republike Srbije zaključila je finansijski ugovor i sa Evropskom investicionom bankom, kojim će se finansirati izgradnja auto-puta E80, deonica Niš-Merdare. U pitanju je faza jedan. Izgradnja ovog auto-puta je važna ne samo za razvoj privrede i povezivanje okruga na jugu Srbije sa Kosovom i Metohijom, već je značajna i zbog činjenice da se izgradnjom ove deonice Srbiji obezbeđuje i brži izlaz na more.

Dakle, ovaj auto-put je važan za povezivanje različitih tačaka našeg regiona i biće od ogromnog značaja za unapređenje transportnih veza u železničkom, drumskom i vodnom saobraćaju. Na ovaj način i ovom izgradnjom povezivaće se pola miliona građana koji žive u Pirotskom, Nišavskom i Topličkom okrugu i kod Niša će se povezati na Koridor 10, koji dalje infrastrukturalno i ekonomski povezuje ovaj deo Srbije sa južnijim okruzima, Jablaničkim i Pčinjskim i dalje sa Severnom Makedonijom i Grčkom.

Time realizacija ovog infrastrukturalnog projekta u ekonomskom, ali i političkom smislu na konkretan način treba da doprinese ukupnom privrednom i socijalnom napretku naše zemlje.

S prethodnim infrastrukturalnim projektom u vezi je na određen način i sledeći sporazum, a to je sporazum zaključen između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Severne Makedonije o uzajamnom priznanju odobrenja ovlašćenih privrednih subjekata za sigurnost i bezbednost, kojim će se stvoriti nedvosmisleno bolje poslovne mogućnosti za promet roba u obe države. Pre svega, unapređenjem bezbednosti u prometu robe koja ulazi i izlazi sa teritorije država strana potpisnica, bez ometanja trgovinskih tokova. Takođe, sporazumom će se doprineti i otklanjanju prepreka u međusobnoj trgovini.

Inače, naše dve zemlje i narode povezuje duga istorijska tradicija. Delimo i viziju o zajedničkoj budućnosti u evropskoj porodici, tako da ovaj sporazum predstavlja još jedan korak dobre saradnje dve države, što se vidi i na osnovu „malog Šengena“, kojim su se države potpisnice obavezale da će raditi na unapređenju regionalne saradnje, u cilju većeg privrednog rasta, privlačenja investicija i podizanja kvaliteta života građana.

Posebnu pažnju bih skrenula na značaj potvrđivanja Sporazuma o izmenama i dopunama Sporazuma o finansiranju između Republike Srbije i Nemačke razvojne banke KFW iz Frankfurta na Majni. Znamo da je Evropa, samim tim i naša država, se već par godina, tačnije od 2014. godine, suočava sa migrantskom krizom i prilivom sve većeg broja migranata. U odnosu na druge države na tranzitnoj ruti, Srbija je, iako pogođena velikim migrantskim talasima, odlično odreagovala, uspela da u kratkom roku prihvati veliki broj migranata i organizovala prihvatne centre i zdravstvenu zaštitu kako bi, pre svega, zbrinula decu i porodice.

Napominjem da su najugroženije kategorije žene i deca, a među migrantima bilo je i dece bez pratnje roditelja, koja su posebno zbrinuta. Ova veoma osetljiva grupa ljudi, koji su fizički iscrpljeni, psihološki traumatizovani ili bolesni, imali su potrebu, pre svega, za zdravstvenom negom i zaštitom. U ovom trenutku postoji 19 prihvatnih centara u našoj zemlji, od kojih je 17 aktivno.

Da podsetim da je još 2015. godine, u cilju pomoći Republici Srbiji u zbrinjavanju migranata, zaključen međunarodni protokol između Vlade Savezne Republike Nemačke i Vlade Republike Srbije o finansijskoj saradnji i unapređenju socijalne infrastrukture u jedinicama lokalne samouprave, gradovima i opštinama koji su pogođeni migrantskom krizom.

U međuvremenu je uočena potreba za izmenama Ugovora o finansiranju Republike Srbije i Nemačke razvojne banke i taj ugovor se danas nalazi na dnevnom redu.

Kada je u pitanju Predlog zakona o davanju državnih garancija za zaduženje javnog preduzeća „Srbijagas“, po osnovu ugovora o kreditu za izgradnju razvodnog gasovoda Aleksandrovac-Brus-Kopaonik-Raška i Novi Pazar-Tutin, u pitanju je treća faza. Treba reći da je to infrastrukturni projekat od nacionalnog značaja kao deo realizacije projekta gasifikacije Srbije Turski tok, koji, duboko verujem, svi podržavamo.

O svim projektima o kojima sam govorila, ali i o ovom, govoriće i moje kolege u nastavku sednice.

Ja ću na kraju, ceneći da su u pitanju sporazumi kojima će se finansirati važni infrastrukturalni projekti, a time i jačati razvojna i privredna pozicija Srbije u regionu, reći da će poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržati predložene sporazume. Hvala.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, poštovan građani Srbije, ispred nas je set jako važnih zakona, međutim, pod okolnostima da su moje kolege govorile pre mene, ja ću se osvrnuti na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o igrama na sreću.

Kada je u pitanju Zakon o igrama na sreću važno je da su izmene o kojima raspravljamo proizvod, pre svega potrebe i obaveze daljeg usklađivanja nacionalnog zakonodavstva u ovoj oblasti i sa direktivama EU iz 2015. i 2018. godine, i sa preporukama FATF-a, odnosno međuvladine organizacije osnovane još 1989. godine, na predlog Grupe G-7, dakle, od strane sedam najrazvijenijih zemalja radi razvoja politika borbe, pre svega, protiv pranja novca i organizovanog terorizma na međunarodnom nivou.

Još pre 30 godina ocena je bila i na međunarodnom nivou da je sektor igara na sreću veoma ranjivo, odnosno, problematično područje kada je u pitanju pranje novca i finansiranje terorizma, jer su u pitanju ogromne količine novca koje završavaju u igrama na sreću.

I u našoj nacionalnoj strategiji za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma, a doneto je za period 2015. - 2019. godine, igre na sreću su označene kao osetljivo područje koje je neophodno dodatno urediti i obezbediti adekvatnu zakonsku i društvenu kontrolu nad priređivanjem ovih igara i pratiti tokove novca koje se okreću u ovom sektoru.

Znamo da ni u Srbiji novac koji kruži u sektoru igara na sreću nije ni mali, niti zanemarljiv, pogotovo ako se ima u vidu pojava sve većeg broja privatnih priređivača igara na sreću, posebno kada su u pitanju igračnici ili sportske kladionice.

Podsećanja radi, priređivanje igara na sreću shodno Zakonu o igrama na sreću organizuje se radi razonode učesnika i ostvarivanje dobitaka, bilo u novcu, bilo u uslugama ili pravima.

(Narodni poslanici dobacuju sa mesta.)

Uvaženi predsedavajući, ja sebe ne čujem.

(Milorad Mirčić: Izvinjavamo se koleginice, ali mi moramo da komuniciramo sa ministrom.)

Poštovanje za kolege i za njihovu komunikaciju sa ministrom. Ja mogu i da prekinem ako je ta komunikacija važna jer mislim da ministri i zakon o kome govorim jeste užasno važan.
Dakle, podsetiću na činjenicu da u skladu sa Zakonom o igrama na sreću deo sredstava od igara na sreću u visini od 40% predstavlja prihod budžeta Republike Srbije i koristi se namenski, pre svega, za finansiranje Crvenog Krsta i Organizacije osoba sa invaliditetom i drugih lica u stanju socijalne potrebe, sporta i omladine, lokalne samouprave, kao i za lečenje retkih bolesti.
S druge strane, treba skrenuti pažnju da igre na sreću nisu dozvoljene, odnosno zakonom su zabranjene, pre svega maloletnim licima, tako da su priređivači obavezni da se drže ove zabrane i da pokažu društvenu odgovornost tako što će poštovati zakon kada su u pitanju maloletnici.
Zaista na ovo posebno srećem pažnju zbog činjenice da sve više maloletnika u Srbiji traži način, postaje zavisno od različitih vidova kockanja i dovija se na razne načine, inovativne, kako da uđu u te igračnice misleći naivno da je to najkraći put do brzog bogaćenja.
Dakle, priređivanje igara na sreću koje imaju svoju pozitivnu, ali i negativnu staranu, treba staviti u takav zakonski okvir, koji, pre svega, onemogućava zloupotrebe u sferi pranja novca. Poznato je da se u sve organizovanijem priređivaču igara sreće veliki novac, obrće, čije se poreklo možda i ne zna, tim pre što igrači nisu imali obavezu da dokazuju poreklo svog novca, ma koliki novac da je u pitanju.
Evropska unija, ali i druge zemlje sveta prepoznale su opasnost od velikih količina novca nekontrolisanog porekla, pa su iz tih razloga i doneli direktive kojima su želeli sprečiti pranja novca kroz igre na sreću.
U tom smislu i ove izmene zakona upravo imaju za cilj da uvedu evropske standarde u oblasti priređivanja igara na sreću u pogledu sprečavanja pranja novca i finansiranje terorizma da doprinesu pravnoj sigurnosti, kao i poboljšanoj kontroli i preventivnom delovanju radi sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma u ovoj oblasti.
Istovremeno, treba da omoguće i dosledno sprovođenje naše nacionalne strategije za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma, kao i akcionog plana.
Verujem da Vlada već sada razmišlja o novoj strategiji za naredni period, jer period koji je obuhvaćen prethodnom strategijom upravo ističe u svom isticanju. Da ne zaboravimo da važnu ulogu u sprečavanju novca, pa i kada su u pitanju igre na sreću, ima Uprava za sprečavanje pranja novca koja je u sastavu Ministarstva finansija.
Novo zakonsko rešenje koje podržavam, a radi se o članu 55. važećeg zakona, ne samo da omogućava ulazak u igračnicu isključivo punoletnim licima, nego propisuje jednu obavezu prerađivačima, da o licima koja uđu u igračnicu obezbedi trajnu bazu podataka i to bazu koja tretira ime, prezime, datum i mesto rođenja, mesto prebivališta, odnosno boravišta, lični broj ili broj pasoša, datum i vreme i ulaska i izlaska iz igračnice, kao i pisanu izjavu lica kojom pod materijalnom i krivičnom odgovornošću izjavljuje da u igrama na sreću učestvuje za svoj račun i u svoje ime.
Ova novina će svakako doprineti odgovornijem pristupu i prerađivača i igrača, jer će moći da se prate tokovi novca korišćenog u igrama na sreću i od strane svakog igrača. S druge strane, postoji obaveza čuvanja poslovne tajne o učesnicima igara na sreću, ali kada za to postoji potreba, ustanovljena je obaveza prerađivača da te podatke učini dostupnim nadležnim organima koji se bave sprečavanjem pranja novca i finansiranje terorizma.
Ovim zakonom se sada veoma precizno uređuju pitanja dokazivanja vlasničke strukture, takođe važnog dela, načina finansijskog poslovanja i revizorske kontrole za priređivača, stvarnog vlasnika u postupku dobijanja dozvole za priređivanje igara na sreću ili lice koje otkupljuje udeo, tj. akcije ili povećava udeo u strukturi kapitala priređivača igara na sreću ili igračicama.
Takođe se od priređivača i njegovog stvarnog vlasnika i povezanih lica zahtevaju dokumenta kojima se potvrđuje da nisu osuđivani, niti da se protiv njih vodi postupak za krivična dela, protiv privrede ili pranja novca i za niz drugih dela navedenih u ovom zakonu. Ovo će sprečiti mogućnost da priređivači budu lica sa kapitalom sumnjivog porekla ili kapitalom stečenim vršenjem krivičnih dela.
Uverena sam da će ovako pooštreni zakonski uslovi za priređivača igara na sreću doprineti mnogo boljoj kontroli tokova novca, a time i sprečavanju pranja novca ili finansiranju eventualnog terorizma novcem koji učestvuje u igrama na sreću ili dobijen igrama na sreću.
Ovo zakonsko rešenje koje je pred nama verovatno nije ni najbolje ni finalno. Pretpostavljam da će vremenom imati i svoju bolju verziju, odnosno dopunu, ali su izmene koje su predložene zaista u ovom trenutku jako važne za jednu stabilnost.
U ime poslaničke grupe SPS moram da kažem da ćemo i ovaj zakon, kao i čitav set koji je predložen, u danu za glasanje podržati. Ja se zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, ima razloga za ovaj kritički ton koji čujemo od koleginice Radete, međutim ono što sigurno znam jeste da ministar Ružić neće biti čovek koji će površno gledati na jednu ovakvu promenu.

Tačno je da treba ustrojiti sve one nepravde koje nam se dešavaju i koje živimo, ali je takođe tačno da to nije uopšte mali posao i da je bolje produžiti rok nego doneti pogrešno rešenje. Kada to kažem, može nam se desiti, sigurna sam da će se kolege složiti sa nama, da ukoliko krajnji studiozno ne priđemo ovom problemu eventualno predvidimo neku situaciju koja bi kasnije mogla da ukaže da ni zakon koji smo doneli nije mnogo bolji od prethodnog perioda ili perioda kada zakon nismo imali.

U tom smislu, zaista bez onog subjektivnog pristupa pod okolnostima da se radi o zakonu, odnosno ministru koji dolazi iz SPS iako sa punim pravom smo ponosni na njega, jer čvrsto verujem da će novi rok koji je dat u predlogu izmene ovog zakona biti ispoštovan kada je u pitanju Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave i gospodina ministra Ružića. Hvala vam.