Hvala, potpredsedniče Orliću.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi ministre sa saradnicom, poštovani građani Srbije, ja sam juče u sklopu diskusije o zakonu koji je pred nama i koji smatram jako važnim, govorila o tome da smo podneli amandman na zakon sa jednim ciljem, a to je da možda preciznije definišemo kategoriju samohranih roditelja kada su u pitanju mere koje ovaj zakon predviđa.

Odlučili ste da odbijete amandman, što je legitimno, a ono što imam ispred sebe je Izveštaj sa Odbora. Izostalo je obrazloženje i biću vam beskrajno zahvalna ako ga zarad i sebe i građana čujem na sednici, ali ću pre svega toga još jednom objasniti zašto smo posebno obratili pažnju i mislili da je važno govoriti o ovoj kategoriji ljudi.

Rekla sam i juče da Ustav Republike Srbije kao najviši pravni akt u našoj državi u pogledu samohranih roditelja u Srbiji u članu 66. predviđa da porodica, majka samohrani roditelj i dete u Republici Srbiji uživaju posebnu zaštitu u skladu sa zakonom.

Zakon kojim se detaljnije reguliše položaj samohranih roditelja u Srbiji nikada nije donet, a Porodični zakon predviđa kategoriju roditelja koji samostalno vrše roditeljsko pravo.

Dakle, jedino relativno jasno i celovito definisanje pojma samohranog roditelja pruža Pravilnik o bližim uslovima i načinu ostvarivanju prava na finansijsku podršku porodici sa decom.

U tom smislu smo mislili da je možda dobro i u sklopu ovog zakona i ovih promena malo preciznije definisati, tim pre što, reći ću vam podatak zarad javnosti i zarad svih nas, da nakon popisa 2011. godine i prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji mi imamo 291.522 samohrane majke sa 381.201 detetom, što čini ukupno 672.723 člana ovakvih jednoroditeljskih porodica.

Imamo 76.435 samohranih očeva sa 101.623 deteta, što čini 178.058 članova ovakvih jedno-roditeljskih porodica.

Dakle, u Srbiji imamo 367.957 samohranih roditelja sa 482.824 deteta ili ukupno 850.781 član ovakvih porodičnih zajednica, što je, verovali ili ne, 17,3% ukupne populacije stanovništva.

Ovi podaci su bili motiv da možda preciznije to definišemo, ali ću rado od vas čuti… Ja sam sigurna da ste razumeli problem, sigurna sam i da imate adekvatnije rešenje koje možda nije moglo biti tako brzo implementirano u ovaj zakon i sigurna sam da će sve moje kolege zajedno sa mnom podržati svako rešenje koje ćete u budućnosti ponuditi na temu, ali još jednom molim da ova kategorija bude kategorija na koju ćemo posebno obratiti pažnju.

Zašto sve ovo kažem? Zato što su vremena iza nas teška i pod okolnostima da je ovo poslednje obraćanje u ovoj godini, sve što smo uradili, a uradili smo mnogo, poštovane kolege znaju, znaju građani Srbije, ovaj saziv je u proteklih godinu dana doneo preko 180 akata. To je veliki i ozbiljan posao koji smo uradili za dobrobit svih građana Srbije.

Dakle, bili smo potpuno svesni i potpuno odgovorni koju odgovornost nosimo činjenicom da smo dobili poverenje uvaženih građana. Iz tog razloga ću iskoristiti priliku da ime poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije svim našim građanima zaista poželim, pre svega, puno sreće i zdravlja ili puno zdravlja i sreće. Nekako je zdravlje jedino na šta treba staviti akcenat pod okolnostima straha dvogodišnjeg koji je iza nas, da izrazim nadu da ćemo okončati ovu borbu koja je nepravedna sa Kovidom-19, jer će nam to dati snage da dodatnu energiju usmerimo u ovakva pitanja koja su jako važno.

Neizmerno mi je drago da u ovoj godini ovaj zakon jeste zakon o kome razgovaramo i da ćemo ovu godinu završiti na način što smo odlučili da pomognemo majkama, mladim roditeljima i pokazati koliko su deca važna i koliko razmišljamo o Srbiji koja treba još dugo posle nas da traje i bude ponosna na sebe, tačno onoliko koliko smo mi danas ponosni na svoje pretke.

Dakle, još jednom, svim kolegama i svim građanima Srbije ja zaista od srca i u ime Socijalističke partije Srbije želim sve najbolje, a mi se vidimo neposredno posle praznika sigurno sa novim zadacima i novim aktima o kojima ćemo razgovarati.

Hvala vam.

Hvala, potpredsednice Kovač.

Ja ću kao i moje kolege iskoristiti priliku da najiskrenije saučešće uputim pre svega kolegama iz SNS, a onda i porodici mog dragog prijatelja Branka. Dugo godina smo se poznavali i prilično sam još uvek zatečena činjenicom da ga više nema. Neka mu plemenita duša nađe mir. Za Skupštinu Srbije, sve nas koji smo prijatelji, to je ozbiljan gubitak.

Ispoštovaću vaš apel uvažena potpredsednice i zaista skratiti svoju diskusiju da bi predstavnik najbrojnije partije u parlamentu uspeo da govori pre pauze u 14.00 časova.

Poštovani ministre, uvaženi predstavnici Ministarstva, doduše kada smo počeli ovu sednicu bilo je više predstavnika, a sada mi se čini da je broj opao, ali mi je važno da je ministar tu zbog važnog zadatka o kome su svi govorili, a govoriću i ja.

Set ništa manje važnih izveštaja i zakona u predlogu ovog plenarnog dela, osvrnuću se i na njih, ali prioritet je svakako Zakon o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom.

Država Srbija, Vlada Republike Srbije, Skupština Srbije, pre svega, rekla bih, mnogo pre ove sednice pokazala je svoju spremnost i odlučnost da se ozbiljno pozabavi gorućim problemom Republike Srbije, a to je padom nataliteta.

Sve mere koje su preduzete, vratiću se unazad možda onoliko koliko je neophodna, a to je da naglasim da smo u jednom trenutku formirali vrlo odgovorno Ministarstvo bez portfelja zaduženo za populacionu politiku.

Danas, uvaženi ministre, resor posvećen isključivo i samo tome, brizi o porodici, o onome što je tradicija Srbije i o onome što je stub jedne države. Mislim da je tu sažeta sva rešenost i sva odgovorna politika vladajuće većine u odnosu na ovaj gorući problem.

Brojne mere su donete, brojne mere su pokazale efekte. Slušala sam vaše uvodno izlaganje. Precizno ste objasnili i kako je to u procentima izgledalo, koliko je moglo biti naizgled sitnih pomeranja, ali su se pomeranja dogodila. Sigurna sam da ćemo mi do kraja postići efekat koji želimo, a zajednički cilj nam je da naša zemlja ostane našim unucima, da oni budu njeni vlasnici i da na toj zemlji, osim što oni žive oni i sa nje kupe benefiti.

Različiti su uzroci depopulacije Srbije. Mogli bismo i o tome dugo da govorimo, ima tu faktora koji utiču i uvek će uticati, tu nema nikakve dileme, ali sa stanovišta današnjih mladih generacija na koje se, pre svega odnose ove mere o kojima danas razgovaramo, na koje se, pre svega, odnose ove izmene zakona, glavni faktor koji utiče na donošenje ove odluke o formiranju porodice i rađanju potomstva jeste prevashodno upravo sociološke i socijalne prirode.

Apsolutno razumem taj problem i sa pozicije predstavnika, odnosno poslanika Socijalističke partije Srbije, potpuno zagovaram jednaka prava i jednake šanse.

Zakon koji je pred nama donosi meru koja je vrlo atraktivna, a to je povećanje roditeljskog dodatka za prvo dete na 300.000 dinara. Pohvalila bih to kao, pre svega jednu stimulativnu meru za koju čvrsto verujemo da će se u narednom periodu odraziti pozitivno na politiku rađanja, ne zbog toga, da sad ne zvučimo banalno, da ne izgleda da će se ljudi opredeljivati za rađanje zbog 300.000 dinara, nego zato što to jeste jedna pomoć koja je dragocena za roditelje koji su mladi, koja je dragocena u delu u kom znate da na nju možete da računate i da taj prvi korak, tu prvu godinu prevaziđete malo lakše nego što biste da toga nema.

Zato svesno definišem sve ono što su težnje, jer kao i kod svih predloga koje donese ova skupština kod predloga zakona uvek postoji ona jedna manjina koja to kritikuje, ali ga kritikuje do nivoa da ga banalizuje, a greh je banalizovati teme poput ove i greh je banalizovati promene poput ove, tim pre što su one osim u ovom delu koje se tiču finansijske jednokratne pomoći tiču i pomoći pri obezbeđivanju, odnosno rešavanju stambenog pitanja tih mladih roditelja, tih ljudi koji treba da se odvaže, odnosno majke po osnovu rođenja deteta.

Datum početka primene ove mere označen je kao 1. januar 2022. godine, i to formalno znači da majka svakog deteta rođenog od 1. januara 2022. godine, moći će da aplicira za podršku države kada je u pitanju rešavanje stambenog pitanja.

Iskoristiću priliku da se osvrnem i obratim, najpre vama ministre, a onda da skrenem pažnju na jednu osetljivu i posebnu kategoriju našeg društva, a to su samohrani roditelji koji veoma često nisu dovoljno vidljivi ili podsticajne mere nisu dovoljno precizirane kada su oni u pitanju.

U tom smislu smo iz poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije podneli amandman na Predlog ovog zakona. Ja vas molim da ga pogledate. Namera je bila dobra. Ne obavezuje da ga Vlada prihvati kao takav, ali mislim da ima osnova da se malo preciznije sve to definiše u zakonu, pre svega, pozicija samohranog roditelja.

Zašto to kažem? Ustav Republike Srbije kao najviši pravni akt u našoj državi u pogledu samohranih roditelja u Srbiji, u članu 66. predviđa da porodica, majka, samohrani roditelji i dete u Republici Srbiji uživaju posebnu zaštitu u skladu sa zakonom. To je tačno.

Zakon kojim se detaljnije reguliše položaj samohranih roditelja u Srbiji nikada nije donet, a Porodični zakon predviđa kategoriju roditelja koji samostalno vrše roditeljsko pravo. Jedino relativno jasno i celovito definisanje pojma samohranog roditelja pruža Pravilnik o bližim uslovima i načinu ostvarivanja prava na finansijsku podršku porodici sa decom. Mada se i tu ne govori o samohranim roditeljima, nego o jednoroditeljskim porodicama.

Naime, u ovom Pravilniku se samo ukazuje na potrebnu dokumentaciju neophodnu u procesu dokazivanja statusa jednoroditeljske porodice i mi smo u predlogu amandmana, videćete to u obrazloženju, probali da definišemo i kako doći do tog definitivnog statusa samohranog roditelja da ne bi kao takav bio zloupotrebljen, ali, s druge strane, da ni po koju cenu ne bude zanemaren, bez razlike da li se radi o samohranoj majci ili možda sa akcentom na samohranog oca, pošto ove promene koje smo predložili nekako čujemo majka mnogo često.

Znate, nesporno je da smo, nažalost, imali situacije koje nisu do ljudi, a to je da nam se dogodi da na porođaju majke ne preživi. To stvara kategoriju samohranog roditelja, odnosno samohranog oca i u tom smeru smo razmišljali kada smo, pre svega, predložili amandman. Opet kažem, ne obavezuje da ga prihvatite, ali mislim da ne bi bilo loše da o njemu porazgovaramo.

Advokati se u praksi često žale i pričaju o tome koliko je teško uopšte ostvariti prava po osnovu samohranog roditelja, samohrane majke, pre svega kada su u pitanju naplate i alimentacija. Dobro se sećamo, o tome ste, ministre, govorili jednom vrlo studiozno i sa potpuno svešću o tome kakvi se sve problemi javljaju. Nažalost, svaki problem svakog pojedinca razlikuje se. Koliko god da mi želimo da kategorizujemo određenu grupaciju ljudi i unutar kategorizovane grupacije svi problemi su različiti.

Nemoguće je da kao država odgovorimo na sve njih, ali imamo obavezu, pre svega kao narodni poslanici, da prepoznamo njihove potrebe i možda u tom smislu najpre intervenišemo samo da ne ostanu sa određenom dilemom koja bi bila posledica naše proceduralne greške, da definišemo sve što treba definisati, da bismo tim ljudima olakšali da funkcionišu.

Sama činjenica čak i dete odrasta u uslovima bez oba roditelj jeste prilično opterećujuća i to govorim i sa aspekta da vodim računa o tome kako u tim okolnostima odrasta dete, a kamoli kako se snalazi jedan roditelj koji se o detetu brine, bez razlike da li je otac ili majka. To je stresno, to je teško. Sa različitim problemima se susreću odjednom i zaista mislim da treba obratiti pažnju. Pored te ekonomske nestabilnosti koju oni mahom imaju kao takva kategorija, tu su i problemi brige za tu decu i manjak slobodnog vremena i, prosto, izostanak vremena koje roditelj i dete zajedno mogu da provedu, što je, čini mi se, možda i najteže što se dešava u ovim okolnostima.

Nakon popisa 2011. godine i prema podacima Republičko zavoda za statistiku, u Srbiji činjenica je da 17,3% ukupne populacije stanovništva čine ovakve porodične zajednice. To nije mali procenat. To je bukvalno tako.

Da, zanemarila sam vreme. Izvinjavam se potpredsednici, kratim svoju diskusiju. Svakako ćemo u danu za glasanje podržati predložene mere.

Moram još sam da se u ime Socijalističke partije Srbije i poslaničke grupe osvrnem na predložene zakone koji se tiču inicijative „Otvoreni Balkan“. Mnogo se o tom e može reći, ali ću reći samo jednu rečenicu. Za sve one koji ne razumeju koliko je kvalitetna jedna ovakva inicijativa, neka obrate pažnju koliko su nekvalitetni svi oni koji je kritikuju.

Hvala vam.

Zahvaljujem, potpredsedniče.

Poštovani ministre i uvaženi predstavnici ministarstva, koleginice i kolege poslanici, važan set finansijskih i privrednih zakona je danas pred nama i negde ne mogu a da ne primetim da, kada bismo izmerili vreme koje ste proveli u Skupštini, ministre, bilo bi duže nego kod određenih poslanika, ali ne zato što želim da vas pohvalim, nego zato što mislim da je Vlada Srbije time pokazala u stvari koliko je važno u teškim vremenima kakva su ova koja su iza nas, a ne čini mi se da neće biti relaksiranija ni ova koja su ispred, voditi računa pre svega o kvalitetu života građana. Set zakona koji je danas pred nama tiče se isključivo i pre svega njih.

Najpre ću da se osvrnem na novi Zakon o tržištu kapitala. O njemu se mnogo govorilo, i vi u uvodnom izlaganju i moje uvažene kolege i zaista mislim da je jako važan.

Podržavajući ovaj predlog zakona, mi kao poslanička grupa SPS želimo da podržimo taj cilj koji se vidi i koji se želi postići njegovim usvajanjem, a to je usaglašavanje našeg zakonodavstva pre svega sa zakonodavstvom EU, opredeljenost Srbije da intenzivira privredni rast i dalje unapređuje svoj položaj atraktivne i pre svega investicione destinacije, što podrazumeva i kvalitetnu uređenost tržišta kapitala odnosno tržišta hartija od vrednosti. I u ovom sektoru u tom smislu idemo ka našem glavnom spoljnopolitičkom cilju, odnosno punopravnom članstvu u EU.

Naravno, ne mogu a da ne pomenem da je prošle nedelje EU donela odluku da otvori klaster četiri u pregovorima sa Srbijom, koji sadrži četiri pregovaračka poglavlja i to Poglavlje 14 - transportna politika, Poglavlje 15 - energetika, 21 - transevropske mreže i jedno od, čini mi se, najzahtevnijih poglavlja, Poglavlje 27 - koje se odnosi na životnu sredinu.

Sve ovo pokazuje i govori u prilog tome da je Srbija na dobrom putu u pogledu sprovođenja reformi društva. Ali, da se vratim na tržište kapitala.

Segment finansijskog tržišta na kome se trguje pre svega finansijskom aktivom sa rokom dospeća dužim od jedne godine i ono je od vitalnog značaja za razvoj svake privrede.

Prvi put smo doneli jedan ovakav Zakon o tržištu kapitala 2011. godine. Jedan takav pravni okvir karakterističan je za početne faze pre svega razvoja tržišta kapitala. Iz svega što ste rekli da se zaključiti da ste predlaganjem ovog novog zakona zapravo, da je on posledica jedne strategije o razvoju berze i biće mi zadovoljstvo da u sledećoj godini, tako kako ste najavili, i čujemo šta su planovi i kojom brzinom ćemo napredovati u ovom delu.

Zakon o tržištu kapitala predstavlja jasnu sliku, pre svega, opet kažem, opredeljenosti naše zemlje za razvijanjem finansijskog tržišta i potrebe da se uvedu rešenja koja su u skladu sa pravnim tekovinama EU u ovoj oblasti. Ali, cilj usklađivanja pre svega jeste, kada je reč o Predlogu zakona o tržištu kapitala, postizanje većeg stepena zaštite investitora i pravne sigurnosti uvođenjem opšte prihvaćenih evropskih standarda i mera na domaće tržište.

Jasno je da je povećanje stepena zaštite investitora stimulativno i da će tako uticati i na povećanje broja učesnika na tržištu kapitala.

Motiv donošenja novog zakona, rekli ste i sami, jeste da se razvije to konkurentno i visoko efikasno, produktivno ali i transparentno tržište kapitala, sa jednim širokim spektrom finansijskih instrumenata i usluga, koje će biti uporedivo pre svega sa vodećim regionalnim i evropskim finansijskim tržištima. I o tome ste govorili. Kada je region u pitanju, nemam nikakvu dilemu da smo u prednosti u odnosu na ozbiljan broj zemalja, ali, zašto da ne, da ambicija ide i ka zemljama koje su članice EU.

Svi strani investitori će sada moći na brz i vrlo efikasan način da ulažu u domaće hartije od vrednosti i u srpsko tržište kapitala i povećanjem dostupnosti, pre svega, domaćih hartija od vrednosti i stranim investitorima smanjujemo troškove finansiranja i obezbeđujemo bolju diversifikaciju investitora koji ulažu u domaće hartije od vrednosti. Na taj način se unapređuje i razvija negde tržište kapitala.

Drugi zakon koji je jako važan, budući da je pandemija Kovida - 19, nažalost, naša nova realnost i sve više se nazire potreba za podrškom u očuvanju stabilnosti finansijskog i privrednog sistema, svakako ću se baviti i Predlogom zakona o utvrđivanju Druge garantne šeme kao mere dodatne podrške privredi usled produženog negativnog uticaja pandemije Kovid - 19. Ako se ne varam, ili kod rebalansa ili kod predloga budžeta, imali smo i pretpostavke da će to tako izgledati, da će biti potrebe da intervenišemo i u 2022. godini.

Nije sramota reći da Srbija ima jedan od najboljih rezultata po pitanju stope rasta u Evropi i to pre svega zahvaljujući merama podrške koje je država obezbedila građanima i privredi.

Rekli ste, ili je rekao neko od kolega, da je ukupna pomoć negde oko osam milijardi evra, koja je do sada data, i da smo tom odgovornom ekonomskom politikom sprečili neke negativne efekte koji su se dogodili u zemljama u okruženju ili Evropi, tako da izmenama i dopunama ovog zakona predviđen je izuzetak u pogledu mogućnosti garantovanja Srbije za kredite koji mogu biti odobreni korisnicima koji spadaju u preduzetnike, mikro, mala i srednja preduzeća koja posluju u sektorima putničkog transporta, ugostiteljstva, turističkih agencija i hotelijerstva u gradovima, samo pod uslovom da su prethodno prevremeno i u celosti izmirili obaveze po kreditima odobrenim u skladu sa prvom garantnom šemom.

Naravno, i nema nikakve dileme, da ćemo kao poslanička grupa u danu za glasanje podržati i ovaj zakon, jer negde smo mišljenja da su upravo ovi sektori, sektor transporta, turizma, ugostiteljstva i hotelijerstva pretrpeli najveće posledice, a obzirom na to da oni predstavljaju najznačajnije karike u našoj privredi, ovim bi omogućili i podstakli njihov oporavak.

Kada je reč o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma za projekat izgradnje državnog puta Loznica - Valjevo - Lazarevac, na deonici Iverak - Lajkovac, ja ću verovatno slabije o tome govoriti nego što bi to uradio moj uvaženi kolega Đorđe Milićević, koji je bezbroj puta, ja mislim i kroz formu poslaničkog pitanja, naglašavao kolika je važnost ove deonice.

Ova važna saobraćajnica spojiće Valjevo sa auto-putem "Miloš Veliki", i ne samo to, nego će povezati i delove Republike Srpske, odnosno BiH sa auto-putem „Miloš Veliki“ i Koridorom 10.

Reč je o strateški veoma važnom projektu za grad Valjevo i čitavu zapadnu Srbiju, ali i o jednom od prioritetnijih projekata Republike Srbije u drumskom transportu, projektu koji je važan za razvoj, za povezivanje nekoliko stotina hiljada ljudi i privrede ovog regiona, čiji se prirodni i privredni resursi mogu valorizovati ukoliko postoji dobra i bezbedna saobraćajna komunikacija, kao i ostali infrastrukturni uslovi. A privredni razvoj znači i bolji život građana i negde viši životni standard.

Dakle, nesporno je, realizacija infrastrukturnih projekata ima ogroman uticaj na ukupan rast i razvoj ekonomije, jer upošljava različite sektore privrede, odnosno otvara i održava radna mesta. Najvažniji efekat je svakako privlačenje potencijalnih investitora, kako domaćih privrednika, tako i stranih.

Smatram, takođe, izuzetno važnim to što izvođač radova na ovom projektu dolazi iz Kine, države koja je tradicionalni prijatelj Srbije. Ono što je za nas kao državu najznačajnije je činjenica da Kina nije priznala samoproglašenu nezavisnost lažne države Kosovo i na tome smo beskrajno i bezuslovno zaista zahvalni.

Drago mi je da infrastruktura predstavlja najvažniju oblast saradnje naše dve zemlje, ali su podjednako važni i projekti u oblasti rudarstva, energetike, izgradnje informacionih i telekomunikacionih objekata, saradnja u oblasti zaštite životne sredine, kulture, zdravlja, turizma.

Sa Republikom Kinom mi imamo potpisano na desetine bilateralnih sporazuma o saradnji. I da budemo potpuno otvoreni, Srbija nema nameru, i to pokazuje, da se odriče svojih tradicionalnih prijatelja, koliko god da bi mnogi u okruženju to želeli.

Koristim priliku da podsetim i na intenzivnu infrastrukturnu politiku Srbije. Trenutno se projektuje i gradi čak 1.300 kilometara auto-puteva i brzih saobraćajnica, a u prethodnih četiri godine, dakle, od 2016. do 2020. godine, urađeno je 5.000 kilometara puteva od lokalnih, regionalnih, do državnih, što je od ogromnog značaja za ukupan napredak zemlje i naše pozicioniranje kao tranzitne zemlje koja povezuje sever i jug ili istok i zapad Evrope, pre svega, zemlje u regionu.

Opet ne manje važan zakon je Zakon o elektronskom fakturisanju. Kada govorimo o tom tehnološkom progresu i digitalizaciji, ne možemo da zaobiđemo projekat elektronskog fakturisanja koji predstavlja značajan pomak u obavljanju finansijskih, odnosno trgovinskih transakcija. On ne samo da olakšava i ubrzava rad organa javne uprave, već uvođenje elektronskih faktura u mnogome smanjuje troškove prilikom obrade i čuvanje faktura, obezbeđuje automatsko plaćanje PDV-a, što posledično odmah povećava i naplatu PDV-a. Obezbeđuje se i efikasnija kontrola i efikasnija borba protiv sive ekonomije i utaje poreza. U pitanju su samo neki rokovi koji se pomeraju, ali je važno reći koliko je zapravo taj zakon doprineo.

Još jedan od predloga zakona na koji bih se osvrnula iz ovog pretresa… Svakako se neću baviti svakim zakonom jer će, kako to praksa govori u proteklom periodu, posle mene govoriti kolege iz poslaničke grupe SPS. Međutim, reći ću još samo par reči o Zakonu o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Kraljevine Kambodže o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša.

Ovo prijateljstvo, prijateljstvo između Srbije, odnosno tadašnje SFRJ i Kambodže dugo je 65 godina i zasnovano je izvornim principima Pokreta nesvrstanih, a to su ideja slobode, nezavisnosti i međusobnog uvažavanja, preciznije to je politika miroljubive koegzistencije.

Prostora za saradnju naše dve zemlje ima dosta, a Sporazum koji je potrebno da danas ratifikujemo potpisan je 2016. godine. Potpisao ga je sadašnji predsednik parlamenta, a tadašnji ministar spoljnih poslova gospodin Ivica Dačić. Predsednik Dačić je inicirao i osnivanje poslaničke grupe prijateljstva sa Kambodžom. Treba naglasiti da je i to posledica ogromnog poštovanja prema Kraljevini Kambodži. Zasniva se i na činjenici da oni takođe nisu priznali samoproglašenu državu Kosovo, a na čemu zaista želim da im se odavde i zahvalim. Ovaj Sporazum otvara vrata za intenzivniju saradnju na obostranu korist i, sigurna sam, na obostrano zadovoljstvo.

Iz svega što sam rekla da se zaključiti da ćemo u danu za glasanje svakako, kao poslanička grupa SPS, podržati set predloženih zakona iz ovog pretresa, a one detalje koje sam ja propustila sigurna sam nadoknadiće kolege koje će govoriti posle mene. Hvala.

Hvala, potpredsedniče.

Nemam taj podatak o stotom jubilarnom nastupu, ali ako jeste dugujem vam čokoladu zato što ste to ispratili.

Poštovane kolege, stoti jubilarni nastup može biti da je kolega Krkobabić u pravu, i ko zna koji put razgovaramo o članovima Regulatornog tela za elektronske medije, u dva mandata sa pozicije člana Odbora za kulturu, ja zaista više ne mogu da se setim koliko smo puta imali izbor i reizbor i predložene kandidate od ovlašćenih predlagača, razgovarali sa svima njima pojedinačno na Odboru za kulturu, ukazali im poverenje. Neki od njih odgovorili zadatku, neki nisu.

Mislim da ne postoji ni jedan građanin Srbije koji ne zna šta su ovlašćenja REM-a i mislim da i oni koji su možda želeli da se ne bave REM-om, nisu imali tu šansu zato što je REM bio najatraktivnija tema opozicionog delovanja u jednom trenutku, koliko mogu da se setim, ili je i danas.

Pre nego se vratim na predložene kandidate za izbor za člana REM-a, hoću da se podsetimo jučerašnje sednice na kojoj smo razgovarali o važnim zakonima. Zakon o kulturnom nasleđu, svesti o tome da je došlo vreme da se bavimo tim važnim temama, ali i Zakon o elektronskim medijima, koji se pre svega odnosio na sprovođenje zaključaka međustranačkog dijaloga o ulozi medija.

Govorile su moje kolege juče o tome, ali se nije čula jedna inicijativa, pa ja prosto imam obavezu da je danas kažem, a to je da pod okolnostima da se očekuju i nove izmene ovog zakona u narednoj godini kojima bi trebalo da se stvore, pre svega, jedan po meni jako važan zakonski osnov kojim bi domaće muzičko stvaralaštvo bilo tretirano kao domaći proizvod. To bi podrazumevalo uvođenje kvota za emitovanje muzike domaćih autora.

Mi smo kao socijalisti podržali ovaj pristup i to smo izrazili na sastancima sa predstavnicima grupacije muzički izvođači i muzički autori pri Privrednoj komori Srbije, koji su zapravo i pokrenuli ovu inicijativu. Ovakvim zakonskim rešenjem bi se dao prioritet domaćem muzičkom stvaralaštvu uz svo poštovanje svih autora i svih stranih izvođača.

Takođe, ovo je, ako hoćete na kraju, ali imamo na to pravo, patriotski, ali je, ja bih rekla, i od nacionalnog interesa i sigurni smo da bi afirmacija domaćeg stvaralaštva pre svega doprinela razvoju muzičkog stvaralaštva i njegovom univerzalnom kvalitetu.

Treba saslušati ove ljude, treba poslušati njihov predlog koliko god da smo možda u stanju da nekada doživimo i kao subjektivne predloge, kada ih šire pogledate oni zaista imaju jači efekat od onoga što se da na prvi pogled primetiti.

Govorila je koleginica Božić, kao predsednica Odbora za kulturu i informisanje o proceduri o kandidatima koji se nalaze pred svima nama danas. Ja ću ponoviti jedan deo, a to je da ne bi bilo korektno ne složiti se i sa onim o čemu je govorio kolega Rističević, vrlo studiozno, do nivoa da i kada biste hteli da nešto dodate teško bi vam pošlo za rukom.

Potpuno ste u pravu, jedno ne uređeno tržište u kome se prema nekome ponašamo kao majka, prema nekome kao maćeha. Ne znam da li bi to smeli da radimo, ne znam da li je to korisno, ali vidim da prolazi uprkos nekim našim inicijativama ili apelima da bi možda trebalo tome stati na put.

Bilo kako bilo, važno je uvek bilo i govorila sam o tome čak i na početku prošlog saziva Skupštine Srbije, važno je pročitati biografije ovih ljudi koji su predloženi od strane relevantnih predlagača pošto je Skupština neko ko te predloge utvrđuje. Važno je obratiti pažnju na te biografije u ovoj fazi u kojima im ukazujemo poverenje upravo zato što imamo jasnije odgovore kada eventualno krenu kritike na bilo koga od njih pojedinačno ili na celo Regulatorno telo za elektronske medije.

Istina je još jedno, ne postoji nijedan nezavisni organ poput REM-a koji je pod većim pritiskom bio što domaće, što strane javnosti, na koji se probalo uticati čak i politički, iako, čuli smo to u obrazloženju ovih predloga, zasigurno niko od četiri predložena kandidata nema partijsku knjižicu bilo koje stranke ili partije iz vladajuće većine.

Dakle, nije to uvek bilo dovoljno da ti ljudi budu poštovani i ostavljeni na miru da se bave svojim poslom. Umeli su da budu optuženi i da imaju političku pozadinu u svojim odlukama. Rekla sam to na Odboru, kažem i u plenumu, ukazivajući im poverenje, zadužili smo ih da pre svega budu odgovorni, ali i da nam uzvrate na način što će svoj posao zaista obavljati predano i odgovorno, što će odoleti svim pritiscima, što će odoleti svim eventualnim težnjama da se utiče na njihov rad, jer je to jedini put da oni dođu do produktivnih rezultata svega onoga što bi trebalo da srpska javnost vidi ili da, ako se vratimo na diskusije pre moje, uredi ovo tržište koje je zaista malo postalo, i kolega Glišić je u pravu – i ovakvo i onakvo, ima tu teških karakteristika koje bi mogle da se kažu, ali kritikovati sa pozicije sa koje danas treba da govorimo o ljudima koji će sprovesti i zaustaviti sve nepravde bilo bi suludo.

Dakle, sva četiri predložena imena zaslužuju poverenje, tu nema nikakve dileme. Rekla sam na nekoj od prethodnih sednica da mi uvek bude teško kada čujem sve te ljude koji su kvalitetni, da između četiri odaberete dva, ali to je prosto pravilo. Sigurna sam da će ovi kojima ukažemo poverenje odraditi svoj deo posla onako kako se od njih očekuje, a da sa druge strane zaista jeste greh prema ovima koji neće biti izabrani jer nisu manje vredni kandidati. Svi zaslužuju poverenje Narodne skupštine da obavljaju posao člana Regulatornog tela za elektronske medije. Hvala.

Hvala, potpredsedniče.

Poštovane kolege, uvaženi građani Srbije, jutros je u bošnjačkoj mahali, multietničkoj sredini, delu severnog dela Kosovske Mitrovice, osvanulo nekoliko zastava Albanije, ali i terorističke UČK. Nije to ništa novo, osim što se vidi kao još jedna provokacija Aljbina Kurtija sa najvišeg nivoa da proba da objasni ono što je samo njemu znano, da proba sa druge strane da provocira srpsku zajednicu, da odreaguju na to da bi sam sebi stvorio uslove da ponovo sa nekom specijalnom jedinicom ROSU, uđe i izvrši neki teror nad srpskim stanovništvom sve u cilju da što manje Srba bude na Kosovu i Metohiji.

Nije to moje pitanje, ali jeste važno osvrnuti se na ovakve provokacije koje su na dnevnom nivou postala praksa Aljbina Kurtija i njegovih kolega, moje pitanje je svakako drugačije i ono se odnosi na južni deo od Ibra, odnosi se na važne projekte. Država Srbija uprkos provokacijama ima jednu nepodeljenu želju, a to je da se zaista dijalogom dođe do rešenja. Kada primetite da na ovaj način reaguje Aljbin Kurti, onda shvatite da nam ambicije nisu iste i da on ne želi da učestvuje u dijalogu.

Sa druge strane, imamo i onu obavezu koje smo svesni, a to je da vodimo računa o našim ljudima i severno i južno od Ibra. Zapravo, da vodimo računa o svim građanima naše južne srpske pokrajine i to je jako važno.

Da je to tako govori budžet za 2022. godinu 2.700.000.000 izdvojeno je sredstava za stvaranje boljih uslova na Kosovu i Metohiji.

Ono što je važno reći zbog ljudi koji tamo žive jeste da su noći južno od Ibra jako dugačke. Tamo žive deca koja nemaju elementarne uslove za život ni da se radi o 20. veku, a kamoli 21.

Zato je država prepoznala i donela odluku o važnim projektima koje treba realizovati kada govorimo o teritoriji južno od Ibra. Kada to kažem, onda mislim pre svega na planiranu izgradnju vrtića u Goraždevcu, na planiranu izgradnju vrtića u Štrpcu, na izgradnju Kliničkog Centra u Gračanici i to govorim isključivo zato što brojke idu u prilog ove odluke.

Dakle, 45.000 Srba živi na teritoriji centralnog Kosova. Za njih je izgradnja kliničkog centra jako važna. Za njih je važno da u svakom trenutku imaju pun kapacitet medicinske nege i mogućnost da se svi problemi koji se, nažalost dešavaju rešavaju tu.

Sa druge strane, kada govorimo o Štrpcu u kom živi preko 10.000 Srba, govorimo o vrtiću, ali sa još jedne druge distance. U Štrpcu je većinski narod srpski narod, 30% su Albanci, čija deca takođe zaslužuju da imaju vrtić.

U tom smislu je jako važno da je država Srbija kao odgovorna država prepoznala potrebe na ovoj teritoriji svoje južne srpske pokrajine, a da oni koji sebe zovu državom bez kapaciteta da to i budu, ne vide apsolutno probleme građanstva zato što se bave ličnim profitima i zato što se bave ličnom samopromocijom, uglavnom baziranom na mržnji i uglavnom bez bilo kakve strategije i ideje šta to treba uraditi za sebe ili svoje komšije.

Moje pitanje ide direktoru Kancelarije za Kosovo i Metohiju, pod okolnostima da o svim ovih projektima znamo dosta. Mene samo zanima, ako se ne varam, a ne varam se, još kod rebalansa budžeta ministar finansija je rekao da su izdvojena sredstva za klinički centar u Gračanici, pa me prosto zanima dokle se stiglo sa realizacijom ovih jako važnih, zaista, projekata? Zato što će to u dobroj meri olakšati život našim sugrađanima koji žive južno od Ibra na Kosovu i Metohiji.

Hvala vam.

Hvala, potpredsedniče.

Izvinjavam se zbog ovog blagog raskoraka.

Uvažena ministarko Obradović sa saradnicama, dobrodošle.

Poštovane kolege, građani Srbije, danas pred nama je važan set zakona. O tome su govorile kolege, verovatno ja neću reći ništa novo, ali ću se u ime poslaničke grupe SPS osvrnuti na predložene zakona.

Pred nama je set zakona kojima se menjaju rokovi za primenu novog sistema plata u javnom sektoru. Primena se odlaže do 2025. godine, to ste rekli u uvodnom izlaganju. Tim predlozima koji su pred nama odlaže se taj rok za primenu odredbi Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru kao sistematskom zakonu i to u delu koji se odnosi na novi model obračuna plata. U skladu sa tim su pomereni i rokovi u Zakonu o zaposlenim javnim službama, Zakonu o platama službenika i nameštenika u organima AP i jedinice lokalne samouprave i Zakonu o platama zaposlenih u javnim agencijama i drugim organizacijama čiji je osnivač Republika Srbija, AP ili jedinica lokalne samouprave.

Da podsetim, u pitanju je prelazak na sistem obračuna plata i drugih primanja i naknada zaposlenih u pokrajinskoj i lokalnoj administraciji u javnim službama i agencijama čiji je, pre svega, osnivač Republika, odnosno AP ili lokalna samouprava po modelu platnih razreda. U pitanju je, dakle, prelazak na platne razrede i platne grupe u svim sektorima javne vlasti.

Prilikom donošenja sistemskog zakona opredelili smo za primenu platnih razreda i platnih grupa, polazeći od potrebe da se pre svega sve plate u javnom sektoru obračunavaju primenom istog modela koji znači da se za istu vrstu poslova na svim nivoima i u svim delovima javnog sektora prima identična plata.

Za sada se model platnih razreda koristi kod obračuna plata zaposlenih u republičkoj administraciji, što je uređeno Zakonom o platama državnih službenika i nameštenika koji je u primeni od 2007. godine.

Prilikom donošenje tog sistemskog zakona i pratećih zakona o platama zaposlenih i pojedinim delovima javnog sektora pre pet godina analize primenjivosti ovog zakona, kao i analiza efekta na budžetsku stabilnost i položaj zaposlenih bile su zasnovana na ekonomskim pokazateljima za 2015. godinu.

Svi ćemo se složiti da je danas potpuno drugačiji pre svega ekonomski, fiskalni i razvojni ambijent u Srbiji, naravno, u korist ovog vremena. Danas bi rezultati i analize primene modela platnih razreda izgledali potpuno drugačije iz mnogo objektivnih razloga koje imamo pred nama.

Važno je reći da i kada se krenulo u reformu tog sistema plata znalo se da to niti će biti lak posao, niti jednostavan zbog veliki polaznih razlika u platama za isti rad i isto obrazovanje. Te razlike su negde uočljive, naročito kada se uporede različiti sektori, ali i različiti nivoi vlasti. Dosta je tu nelogičnosti. Možemo čak, čini mi se, slobodno reći i da su neke razlike neprimerene, neke od njih možda i nedopustive ili sigurno nedopustive.

Drugi razlog je složenost sistema javne uprave koja broji preko 450.000 zaposlenih, ako ja imam precizan podatak, i svi se finansiraju iz javnih prihoda. Dakle, zaposlene u javnoj upravi čini obrazovanje, od predškolskog do visokog, zatim policija, vojska, zdravstvo, socijalna i dečija zaštita, pravosuđe, kultura, različite javne službe, direkcije, uprave, javne agencije, kao i državni službenici i nameštenici koji rade u svim granama vlasti. Zatim, tu su i zaposleni u lokalnoj i pokrajinskoj upravi i stoga je jasno da je u pitanju veliki sistem koji je zaista potrebno uskladiti, učiniti ga funkcionalnim, održivim, efikasnim i inventivnim.

Odgovornost države u ovom segmentu je velika jer država je u suštini, osim toga što je njihov poslodavac, koji pri tome i pravno uređuje ovaj sistem, ali ga istovremeno i finansira. Tu je, čini mi se, složenost ovog problema. Jasno je iz prethodnih godina da uopšte nije jednostavno sve ovo ujednačiti ako se polazi od sadašnjih nivoa plata u prosveti ili zdravstvu, svejedno je, policiji, vojsci, plate u lokalnim samoupravama, pokrajinskim ili republičkoj administraciji.

Koliko se da razumeti, ovde postoje i tehničke prepreke za integralni pristup, odnosno informacioni sistem za obračun plata u javnom sektoru koji se sada koristi ne može u potpunosti da podrži novi model, tako da je, pored ostalog, značajna i ova činjenica, ja bih rekla.

Prelazak na platne razrede podrazumeva određene elektronske performanse, odnosno postojanje jedinstvenog informacionog sistema koji omogućava obuhvat svih podataka o platama i njihovu uporedivost, kao i podatke iz kataloga radnih mesta. Tako će se izbeći situacija da su plate za iste poslove na nižim nivoima vlasti ponekad značajno veće od plata za iste poslove na republičkom nivou.

Takođe, ozbiljno je pitanje kako nagraditi zaposlene u pojedinim sektorima i kako, s druge strane, izbeći tu uravnilovku i nagraditi dobre rezultate rada, kako obezbediti napredovanje u državnoj administraciji, koja je veliki i sama po sebi jedan inertan sistem i, ono što je za svaku uređenu pravnu državu važno, kako stimulisati mlade, stručne i inventivne kadrove da se zaposle i ostanu u javnoj upravi.

Plata je, pored karijernog razvoja, svakako jedan od najvažnijeg motiva za rad u državnoj administraciji i o tome, čini mi se, svi zajedno imamo vrlo izraženu svest.

Upravo je zbog potrebe sistematičnog i sveobuhvatnog sagledavanja ovih problema primena modela platnih razreda odlagana i do sada i poslednjim odlaganjem, koje je izvršeno krajem 2020. godine, trebalo je da uvođenje novog platnog sistema završimo do kraja 2021. godine. Međutim, ključna prepreka, čini mi se, da bismo uradili ovaj veliki posao i ispunili ovaj novi zakonski rok svakako je i pandemija Kovida 19 koja je i ove godine i ovaj započeti proces, prosto, ostavila po strani.

Prioritet je svakako bilo spašavanje života i zdravlja naših građana od ove opake i, čini mi se, čak i sada nepoznate bolesti sa kojom se, nažalost, ceo svet, pa i Srbija suočavaju i danas.

Kraj pandemije je i dalje neizvestan, jer svakodnevno stižu vesti o nekim novim sojevima, zahtevaju dalje veliku pozornost društva na potpuno, čini mi se, nove zdravstvene okolnosti.

Osim toga, nova sistemska analiza perspektive platnih razreda trebalo bi da obuhvati i činjenicu da je u toku prethodne i ove godine, baš u vreme kovida, došlo i do povećanja plata u javnom sektoru, pri čemu su posebno nagrađeni zdravstveni radnici koji su poneli najveći teret u suprotstavljanju kovidu.

Ova povećanja, koja nisu bila linearna, takođe zahtevaju formulisanje novih polaznih osnova, odnosno analizu ključnih postavki u sistemskom zakonu koje se odnose na platne razrede. U tom smislu, biće neophodna i nova analiza uticaja novog platnog modela na sve budžetske mogućnosti. Dakle, kao razlog za još jedno pomeranje roka primene novog modela plata vidimo komplikovanost sistema javne vlasti, što zahteva sprovođenje dodatnih i detaljnijih analiza svih usvojenih zakona iz ob lasti plata u javnom sektoru.

Potrebno je da se dodatno razmotre i svi aspekti održivosti predloženih rešenja u svetlu svih značajnijih promena u društvu, o kojima je bilo reči i, pre svega, u fiskalnoj i makroekonomskoj politici države u poslednje dve godine.

Proces ekonomske i fiskalne konsolidacije i bolji ekonomski pokazatelji u odnosu na baznu godinu u kojoj je donet sistemski zakon o platama u javnom sektoru, odnosno u 2016. godini, omogućio je uslove za rast plata u javnom sektoru. Dakle, kretali smo se od postepenog odmrzavanja plata koje su u prethodnom periodu bile i smanjene kako bi trošak javnog sektora bio manji i na taj način se omogućilo društvu da izađe iz one stagnacije i pristupi ozbiljnijim razvojnim reformama.

Taj model ekonomskog razvoja pokazao je svoje dobre rezultate, tako da je Srbija već 2019. godine imala realni rast BDP-a od preko 4%, dakle 4,2% ako se ne varam. U toj godini Srbija je imala i najveći priliv direktnih stranih investicija i takođe u 2020. godini, i pored kovida, Srbija je pokazala fleksibilnost ekonomskog sistema i uspela da različitim programima mera sačuva i privredu i svoje građane.

Povećane su plate pre svega zdravstvu i na rast plata uticalo je i povećanje minimalne cene rade, što je, s druge strane, u izvesnoj meri napravilo disbalans u platama i otežalo uspostavljanje novog platnog sistema.

Svakako će sve ove korekcije, odnosno povećanje plata u javnom sektoru u ovoj i prethodnoj godini uticati i na izradu novih polaznih osnova za ujednačavanje plata i primenu sistema platnih razreda. Inače je model plata u javnom sektoru zasnovan na platnim razredima praksa velikog broja zemalja.

Naš cilj je bio da upravo uvođenjem takvih platnih standarda i budemo bliži tim novim pristupima. Jedna od razvijenijih zemalja koja primenjuje ovaj sistem jeste npr. i Austrija, čak i BiH primenjuje ovaj model, ako imam dobre podatke

Ono što bih istakla jeste da je u Srbiji potrebno na jedinstven način urediti kompletan sistem plata, koji bi podrazumevao i plate javnih funkcionera, odnosno izabranih i postavljenih i imenovanih lica.

O tome smo govorili i u prošlom mandatu mi iz poslaničke grupe SPS, u prethodnim sazivima moj uvaženi kolega Miša Petronijević je vrlo detaljno o tome govorio. I ono što bi suštinski bilo najbolje da se jednim zakonom regulišu plate svih zaposlenih koji se finansiraju iz javnih sredstava, od najviših državnih funkcionera do zaposlenih službenika i nameštenika na najjednostavnijim radnim mestima. Tako bi se eliminisale i određene nelogičnosti u postojećem sistemu plata, u kome postoje izvesne disproporcije i koliko god ne bilo popularno reći ću da nije logično da predsednik države, na primer, ima manju platu od funkcionera javnih agencija, Poverenika za informacije od javnog značaja, Zaštitnika građana, sudije Ustavnog suda, pa čak i od nekih gradonačelnika.

Nije u pitanju samo najviša funkcija u državi, koju sam prosto navela primera radi, već potreba da se definišu osnovni principi koji podrazumevaju da plate moraju biti usklađene sa stepenom odgovornosti za obavljanje javne funkcije, odnosno službeničkog ili namešteničkog posla.

Ono što bi, takođe, trebalo iznova sagledati, jeste sistem napredovanja u službenom sistemu. Zašto to kažem? Zato što je stručnost, odgovornost i posvećenost državne administracije uslov bilo kakve reforme društva.

Administracija je ta koja sprovodi reforme u skladu sa utvrđenim javnim politikama. Ona je i kreator promene i reformskih ideja. Takođe, ukoliko nemate dobre stručnjake u državnim službama, onda ne možete računati na jačanje pravne države, niti na to da država kao servis građana može odgovoriti potrebama svojih građana, a to je apsolutno u obavezi.

Javne službe, bilo da su na nivou države, bilo da su na nivou lokalne samouprave, jesu ogledalo države, i o tome smo govorili bezbroj puta, i vi ste, ministarka, u svojim izlaganjima, i sa pozicije ministra to rekli, ali i u onom periodu kada ste sedeli sa nama u ovoj sali. Prvi susret građana sa državom jeste nedvosmisleno upravo ta državna administracija. U tom smislu je u poslednjih desetak godina učinjeno dosta, modernizacija i digitalizacija, upravo o tome govorio moj kolega Voja Vujić, uvođenje jedinstvenog upravnog mesta i elektronskih komunikacija, uspostavljanje centralnog registra stanovništva, zatim, elektronsko poslovanje, elektronsko fakturisanje i drugi aspekti unapređenja javnih poslova doprinose, svakako, efikasnijem radu administracije i efikasnijem ostvarivanju prava građana pred organima vlasti.

U ovom sektoru je naš napredak prethodnih godina bio pozitivno ocenjivan čak i od strane Evropske komisije. Napredak u obavljanju svih poslova javne uprave i javnih službi zasluga je i zaposlenih u javnom sektoru. I da pomenem ponovo zasluge zdravstvenog sektora u borbi protiv kovida i zasluge sektora obrazovanja, koji se izuzetno brzo prilagodio okolnostima izazvanim pandemijom kovida i uspeo uz ogromne napore, zaista, prosvetnih radnika, da održi sistem u funkciji. To je velika posvećenost, to je veliki rad, to su velika odricanja i o tome moramo imati svest i prema tome se odnositi, osim sa respektom, i sa odgovornošću dan nagradimo sve te ljude.

Važno je da ceo javni sektor, od bolnica, škola, policijskih stanica, suda, pa do šaltera službe za lokalne samouprave ili službe Narodne skupštine, čine pre svega, stručni, posvećeni, ali i dobro plaćeni službenici. Napredak društva leži na tvorcima reformskih dokumenata, strategija, zakona, a to je upravo sistem javne uprave. I ne smemo nikako potceniti njegovu ulogu.

Iz svega navedenog se da zaključiti da još uvek nije pronađen adekvatan mehanizam za primenu novog modela obračuna plata i da je potreban dodatni rok, koji ste vi, ministarka, predložili. Verujemo da ste odlično procenili da se ovaj posao ne može završiti za godinu dana. Zapravo, da budemo potpuno iskreni na temu, možda i može, ali pretpostavljam naopako i ne onoliko racionalno koliko to zahteva.

Dakle, nije ovde izostalo prostora da se zatrčimo kao vladajuća većina i politički profitiramo, ali to nije namera i to nije krajnji cilj, posebno imajući u vidu da nam je i naredna godina, osim što je i referendumska i izborna, može biti i bojim se da će biti dodatno opterećena Kovidom-19, verujem da je rok koji se traži, odnosno 2025. godina, optimalan, i da više nećemo imati potrebe da ga produžavamo, te da će spremnost za primenu tog modela u 2025. godini biti potpuna.

Poslanička grupa SPS će svakako u danu za glasanje podržati predloge zakona iz oblasti plata u javnom sektoru i učiniti sve što je do nas, a da se može uraditi da jednostavno dođemo do platnih razreda 2025. godine, na onaj kvalitetan način na koji smo, čini mi se, kao vladajuća većina uradili sve i u periodu iza nas. Prosto, nema potrebe srljati u politikanstvo zarad brzih političkih poena, koji dugoročno građanima Srbije ne obezbeđuju nikakvu stabilnost. Hvala vam.

Zahvaljujem, potpredsedniče Orliću.

Uvažena predsednice Vlade, gospođo Brnabić, uvažena gospođo Čomić, poštovane koleginice i kolege, građani Srbije, ja ću zaista iskoristiti najkraće moguće vreme od vremena koje pripada poslaničkoj grupi Socijalističke partije Srbije, pre svega, a da se izvinim zato što nas danas nije bilo, ali pod opravdanim okolnostima.

Ovo je važna tema i sigurna sam da su kolege govorile na najkvalitetniji način o svemu onome što je pred nama u vidu zaključaka, a na temu Izveštaja Evropske komisije.

Ne mogu, a da ne ponovim ono što ste rekli, uvažena premijerko, a to je da možda najveću gorčinu i taj gorak ukus u ustima ostavlja činjenica da su stalno prisutni ti dvostruki aršini, da se na Srbiju uvek gleda iz nekog ugla koji nije realan, da mnogo često čujemo identično upozorenje za Beograd i Prištinu, iako je velika razlika između onoga što rade Beograd i Priština.

Naspram Beograda koji je spreman da razgovara o svemu stoji Priština koja, osim što nije spremana da razgovara i ono što je nekada dogovoreno apsolutno ne želi da implementira.

Naša rešenost, i o tome smo govorili proteklih godina dana kada je u pitanju evropski put je jasna. Mi nemamo dilemu, i smo bezbroj puta rekli kao vladajuća većina i kao skoro svi poslanici u ovoj sali, ali sa druge strane, nekako izostaje to poštovanje, nekako teško čovek podnosi momenat u kome je Izveštaj evropske komisije dobar, ali se otvaranje klastera odlaže pod nekim izgovorima koji su potpuno neopravdani, pod izgovorom referenduma koji smo raspisali pre dva dana.

To je u stvari ta priča koja je teška, koja se teško vari, koju svi kao ljudi teško podnosimo i ne možemo da razumemo. Ali, sa druge strane, pomenuli ste možda najglasniju od njih koja ima, ja sam ubeđena, lične motive. Decenijama unazad mi gledamo sve te istaknute kupljene glasnogovornike onoga što bi trebalo da bude ideja Prištine. To više nije to njihovo nezavisno Kosovo, to je nažalost, velika Albanija koja nije opasnost samo za Srbiju, opasnost je za ceo region i opasnost je upravo za ovu Evropu koja, gotovo sam ubeđena u dobroj meri ne prepoznaje tu opasnost ili misli da se neće dogoditi.

Ne možemo mi da zaustavimo ljude koji su kupljeni da se bave na način na koji se bave. Međunarodnom politikom nećemo nuditi više novca jer ga nemamo za razliku od Prištine da bismo obezbedili sredstva mi nismo trgovali ni ljudima, ni organima, nismo ubijali, nismo proterali, nismo rušili, iza nas nije ostalo ništa od toga. Njima se sve oprašta.

Sa jednom čvrstom verom, pre svega u ljudskost i u to da će se promeniti vreme koje je pred nama, da će se promeniti odnos, da će proraditi svest, da će prevagnuti onaj razum koji u Evropi postoji, da ne budemo nepravedni, ima među evropskim zvaničnicima onih koji vrlo razumeju o čemu se ovde radi, nadam se da će prepoznati šta je tamna strana, a šta svetla cele ove priče i čvrsto verujem da ćemo sve što budemo uradili od ovog trenutka pa na dalje, kao što je sve što smo do ovde uradili išlo u prilog da Srbija ide uzlaznom putanjom i to se vidi, da smo konstruktivni saradnik, da smo uvek za razgovor, da smo tvorci ideje o „Otvorenom Balkanu“, možda u nekom trenutku prevaziđu sebe, prepoznaju našu dobru volju i odluče da je poštuju uprkos bilansu na privatnom računu bilo koga od njih.

Narodni poslanici Socijalističke partije Srbije će svakako u danu za glasanje podržati zaključke koje je Odbor predložio i verujem da je gospođa Kovač sa svojim Odborom to uradila do perfekcije, kao i uvek do sada, opet kažem, u nadi da ćemo o nekom sledećem izveštaju razgovarati sa možda manje gorčine nego što to, nažalost, imamo razloga da bude sada. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Potpredsedniče, poštovane kolege, uvaženi predstavnici Ministarstva pravde, drage građanke i građani Srbije, ovo su ceo dan konstruktivni razgovori, pokušaji, pre svega, rekla bih, svih mojih kolega da demantujemo sve ono što je rečeno na temu ustavnih promena o kojima danas razgovaramo.

Čak i kada bi neko došao tek danas u Srbiju, ne znajući šta je stanje, prepoznao bi da nam se bliže izbori zato što jedan procenat onih koji bi da učestvuju u političkom životu Srbije ne bira sredstva da proba da skupi jeftine političke poene.

Kako se to radi? Politikanstvom koje je mahom nedopustivo, a sigurno je nedopustivo kada govorite o ustavnim promenama, o ustavnim amandmanima, o zakonima koji su važni, pre svega, za građane i nedopustivo je na taj način probati da obmanete sveukupnu srpsku javnost, prvo, zato što moram da kažem da je moj utisak da se to teško radi, jer naši građani apsolutno nisu podložni tome da im tumačite bilo koji akt, koliko god imali potrebu da ga na svoj način pročitate i da pomeranjem zareza promenite suštinu onoga što piše, ali da ne bih zvučala kao da ne govorimo o temi, vratiću se na ono što je osnov, a to je da je Ustav najviši opšti pravni akt u sistemu opštih pravnih akata jedne države i da se kao takav smatra osnovnim zakonom. Uređuje najbitnije odnose u državi, a pre svega samu državnu organizaciju i ovlašćenja državnih organa, kao i slobode i prava građana. Zato svi ostali zakoni koji se donose u Skupštini Srbije moraju biti usklađeni sa ovim najvažnijim zakonom, to jest sa Ustavom Republike Srbije.

Nije nemoguće da ustavne promene predstavite kao nešto što Srbija mora da uradi. Ne, ne mora. Niko u ovoj sali ne mora da uradi ovaj posao zato što je nekome obećao.

Kao narodni poslanici dobili smo poverenje građana, jer smo govorili o tome da nam put u EU jeste važan, jeste prioritetan i da ćemo uraditi sve da se pridružimo evropskoj porodici. Kada danas kažu da ovo moramo da promenimo, oni koji su prvi, ali moram da kažem, obmanuli srpsku javnost pre 20 godina, to nije velika istorijska distanca. Na krilima te priče o blagodetima Evrope su obmanuli srpski narod i doveli do toga da im se jednom davno ukaže poverenje. Ozbiljan procenat njih danas govori o tome kako smo mi neki podanici koji nešto moraju. Tada nisu uspeli da razgovaraju o pristupanju EU, osim da prepričavaju neka, pre bih rekla, kafanska dogovaranja sa jednim procentom njihovih evropskih prijatelja, uslovno rečeno, koji jesu ili nisu imali autoritet. Danas Srbija ima precizan evropski put i vrlo zna šta hoće, kao što vrlo zna šta nikada neće, pa je drugo što su probali da nametnu kao dilemu građanima da nas optuže da ovim menjamo Ustav Srbije, možda da iza toga sakriveno stoji neka namera o odricanju od Kosova i Metohije.

Treće, govorio je o tome moj uvaženi kolega Đorđe Milićević, a čini mi se i prof. Žarko Obradović, da ustavne promene imaju veze i sa Rio Tintom i sa tom vrlo popularnom pričom u poslednje vreme, koja opet ima svoje početke ne zahvaljujući ovoj vladajućoj većini. Čak i ako bi se desilo da na glas kažu – dobro, možda su dogovori sa Rio Tintom bili naša greška, imalo bi baš smisla mnogo više nego da nas danas optužite kako ulazimo u ustavne promene zbog, zaboga, Rio Tinta.

Šta se zapravo menja u Ustavu Srbije, o tome su govorili pravnici. Ja ću to sigurno manje stručno uraditi, nego što su govorile moje kolege koji poznaju, pre svega, i koji su diplomirani pravnici, stručni tim koji se time bavio, radna grupa koja je formirana upravo da bi ustavne promene bile kvalitetnije i da bi ustavni amandmani bili napisani baš onako kako će biti na korist narodu Srbije, u čije ime će sve buduće izbrane sudije donositi presude, a onda se pojavila i ta teza kako u ime naroda, ako je Skupština isključena iz izbora sudija i moglo bi da se i to dovede u pitanje, da ne stoji činjenica da će četiri člana Visokog saveta sudstva iz redova istaknutih pravnika birati upravo Narodna skupština Republike Srbije.

Šest od 11 članova biće izabrano iz redova pravnika i biraće među sobom svoje kolege. Nadam se ili sam sigurna da će biti dobro pripremljeni za to da nekome od svojih kolega ukažu poverenje, potpuno svesni šta to treba da znači i jedan ili jedanaesti će svakako biti predsednik po funkciji, predsednik Vrhovnog suda Srbije, kako će se to zvati nakon ustavnih promena.

Zašto mislim da je važno? Koliko god da mi u startu kao nekom ko je ekonomista možda bilo pitko čak da se prvi put sudije na funkciju biraju tako što će ih birati Narodna skupština Srbije, ali sam se onda setila, i pomogli su mi čak ljudi i u tome, mislim da je govorio danas prof. Žarko Obradović, koliko je znala da bude zloupotrebljena politička moć u parlamentu Srbije, koliko je te 2000. godine došlo do političkog obračuna sa strukom i čini mi se tada, kada je po svaku cenu promenjen ogroman broj sudija pod pretpostavkom da su služili, kako su govorili, bivšem režimu, trajno poremećena slika stručnosti ove grane vlasti koja ne bi smela da bude dovedena u pitanje nikako, sa svih tih pozicija smo danas optuženi, iako praksa, koja bi trebala da stvara bojazan od ovakvih poteza, upravo jeste iz perioda u kome je vladala ova garnitura koja danas kritikuje sve nas i sve ustavne promene.

Nema potrebe da ja kažem da ćemo podržati predložene ustavne promene, predložene ustavne amandmane, ali želim da kažem nešto drugo građanima Srbije, da na predstojeći referendum izađu i odgovore na referendumsko pitanje, izađu i kažu da su razumeli da se ovim promenama želi doprineti pre svega efikasnosti i nezavisnosti sudstva kao jedne od tri grane, jer ono što je osnov kada govorimo o tri grane vlasti, odnosno zakonodavnoj, koju predstavljamo mi, izvršnoj i sudskoj, koja u svom opisu mora od početka do kraja biti apsolutno nezavisna, ove promene idu u prilog nezavisnijem i stručnijem pravosuđu. Gotovo sam sigurna da će sami među sobom uvaženi pravnici, sudije, tužioci izabrati najbolje zato što će snositi odgovornost za sve ono što eventualno ne bude dobro.

Do sada je možda bilo osnova i da se sakrije iza nekih političkih odluka. Mislim da nakon ovih ustavnih promena više tu mogućnost nemaju. Moraće za svoju stručnost da odgovaraju potpuno i za svoje postupke pod okolnostima da će zaista među sobom ukazivati poverenje jedni drugima.

Hvala vam.

Zahvaljujem, potpredsedniče.

Poštovane koleginice i kolege, uvaženi građani i građanke Republike Srbije, ja ću iskoristiti priliku da vam se zahvalim, najpre vama koji sedite u ovoj sali na rečima iskrenog saučešća koje ste uputili, a onda i svim građanima koje su svoje saučešće uputili nama iz SPS, imajući svest da smo zaista izgubili najboljeg među nama.

Nekako, imam veliki dug prema tom čoveku i nikada dovoljno velike reči da o njemu nešto kažem. Nisam verovala da ljudi poput Milutina Mrkonjića mogu da odu zato što je uvek dolazio kada nam je najviše trebao.

Kada smo se poslednji put čuli, rekao mi je „Dobro sam, vidimo se na sledećoj sednici“ i čini mi se da je to jedino obećanje koje neće održati.

Pretpostavljam da je otišao na neko lepše mesto, možda tamo fale projekti nekih nebeskih mostova, a ako i fale, Milutin Mrkonjić će ih napraviti.

Putuj dobri moj ćale tamo gde te čekaju prijatelji. Srbija je sa tobom izgubila mnogo i ne samo Srbija, nego mogu komotno reći ona Jugoslavija koju si do poslednjeg dana svog života voleo i verovao u nju jer si bio pacifista.

Na današnjem dnevnom redu, proširenje sastava RIK sa šest članova i šest zamenika iz reda vanparlamentarne opozicije. Govorili su o tome moje uvažene kolege i Đorđe Milićević i profesor dr Žarko Obradović, iz prve ruke rekla bih, jer su obojica učestvovali u tom međustranačkom dijalogu i preneli ona iskustva koja su doživeli.

Mi smo ih često u poslaničkoj grupi slušali kada se sa tih razgovora vrate bezmalo šokirani sa svim onim što su mogli da čuju kao zahtev ili što su doživeli kao eventualni pritisak da se pomogne tim nerealnim zahtevima koji su upućivani.

Ovi predlozi su plod, pre svega, jednog međustranačkog dijaloga koji je prethodnih meseci intenzivno i uspešno vođen pod pokroviteljstvom predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, gospodina Ivice Dačića.

Znamo da je dijalog vođen na dva koloseka, sa učešćem i bez učešća evroparlamentaraca, pokazali smo kao vladajuća većina, uprkos svim kritikama, potpunu spremnost da razgovaramo i potvrdili taj svoj stav da za bilo koga od nas dijalog nema alternativu. Uvek je bolje razgovarati, jer iz razgovora, kolike god bile naše razlike, naći ćemo neko rešenje.

Sigurna sam da će ovo unaprediti naš sistem kao što sam sigurna da će jedan deo srpske opozicije, koji je svestan koliko je važno biti možda opozicija nekoj političkoj stranci, nekoj političkoj partiji, ali ne državi u kojoj živite, kada postanete opozicija sopstvenoj državi, onda to znači da je prevladao lični interes. Kada prevlada lični interes, onda nema nacionalnog. Kada nema nacionalnog interesa, onda nam je najugroženije ono što nam je najsvetije, a to je južna srpska pokrajina.

Ovo potpuno svesno kažem jer se bojim da bi nekim odbijanjem, nekim čudnim dijalogom, nekim čudnim zahtevima vrlo brzo uspeli da se dogovore sa onima koji prema nama imaju zahtev koji nikada nećemo moći da ispunimo kao ljudi, najpre vaspitani ljudi, a onda rodoljubi i patriote, jer smo tako odgajani.

Svašta su govorili, pa i da izbori nisu demokratski, pa i da ovaj saziv Skupštine nije legitiman i zašto bi bio, lakše bi bilo da ne učestvujete na izborima ako procenite da nemate šanse ili da su vam male, pa da onda sa te pozicije neučešća i potencijalne pretpostavke ili lične projekcije kako bi to moglo da izgleda, probate da obezvredite bilo koga od nas ko je dobio poverenje građana. Potpuno se slažem, svako ima pravo da nam veruje-ne veruje, da mu se dopadamo ili ne dopadamo. Međutim, često svi zajedno, neki naročito pojedinačno, trpeli smo najbrutalnije uvrede samo zato što možda sedimo u ovoj sali.

Ovo je jedan od koraka, jedan od ustupaka koje smo napravili kao vladajuća većina, sa željom da zaista olakšamo svima koji sebe smatraju političkim faktorom u Srbiji, da dobiju poverenje građana, da sednu u ovu salu i bore se za one ljude koji su im poverenje ukazali.

Nema nikakve dileme da onako kako smo učestvovali u dijalogu pre svega kao državotvorna i odgovorna partija tako ćemo i u danu za glasanje podržati predloge koji su pred nama i uraditi sve ono što je do nas kao poslanika SPS, a da nam svako sutra koje dolazi bude mirnije, stabilnije, bez mogućnosti da bude zloupotrebljeno u lične svrhe, bilo koga, jer ono što smo najmanje u životu i voleli i radili to je da budemo lični naspram interesa Srbije zbog koje smo u teškim godinama i formirali SPS. Hvala.

Zahvaljujem, potpredsednice.

Uvažena gospođo Gojković, potpredsednice Vlade Republike Srbije, ja delim vaše zadovoljstvo kada je u pitanju današnja sednica i izbor Nacionalnog saveta za kulturu. Navešću nekoliko razloga zbog čega je to tako.

Najpre, dugo smo čekali, a vi i ja se toga sećamo, na pun sastav Nacionalnog saveta za kulturu. Potpuno ste u pravu, u svom uvodnom izlaganju ste rekli sve detalje koji su iza nas kada je u pitanju ovaj savet i nemogućnost da on funkcioniše i ispuni svoje obaveze, pre svega činjenicom da je bio u nekom okrnjenom sastavu, čini mi se 600 od, koliko je tada trebalo da bude članova, ja i nemam taj podatak u glavi, 19 jel tako? Prosto, nisam smela da rizikujem da li je 17 ili 19, ali znam da je to bilo mnogo manje i od polovine, a kamoli od ukupnog sastava.

Jedno je mnogo važno da, čini mi se, shvatimo kao nacija, a to je da kultura ne sme biti predmet političkih obračuna. Kultura ne sme biti predmet politikanstva. Kultura bi morala da bude iznad svega toga upravo zbog svega onoga što Srbija baštini, zbog svega onoga što je srpska tradicija.

Neretko smo dolazili u situacije, kao Odbor za kulturu skupštinski, kao pojedinci, kao ljudima kojima je stalo, da ne razumemo zašto je neko uporno protiv. Zašto ne dozvolite da se makar i napravi greška? Onaj ko radi on ima pravo da greši. Pročitali ste spisak kandidata, predlagali su ih, i slažem se sa vama, moglo je da bude šire, mogli su da izađu iz okvira svojih institucija, imali su tu mogućnost, možda čak i obavezu da prepoznaju da treba da prošire spisak tih imena, ne verujem, da je bilo lagano svesti ovaj spisak na 11 ljudi, sve su to objektivne okolnosti, ali se prosto nisu desile.

Mi danas imamo biografije ljudi koji po onome što sam ja uspela da pročitam, a pročitala sam studiozno svaku od njih, zaslužuju poverenje. Najpre su ga, pretpostavljam i sigurna sam, zaslužili u institucijama koje su ih predložile kao takve, a onda zaslužuju i šansu od nas da eventualno pokažu kako će sve to izgledati kada napokon budemo imali Nacionalni savet za kulturu. To je ona situacija koja me raduje, jer smo u vremenu iza nas imali period kada prosto nismo imali Nacionalni savet za kulturu.

Govorilo se ovde i o sredstvima izdvojenim, kada je u pitanju budžet za 2022. godinu, i ja sam neko ko je čak onako neobjektivno, krajnje subjektivno tražio 1,5% ukupnog budžeta za kulturu. Svi bi se mi tome radovali, i nema nikakve dileme da bismo rado glasali za to i da biste vi rado raspodelili taj novac, i sigurno kao resorno ministarstvo znali kome i kao to treba da ide. Prosto, opterećeni svim onim što je iza nas, mislim da smo održali taj kontinuitet da obraćamo pažnju na kulturu što je u dobroj meri bila situacija koja se nije dešavala i moramo da se osvrnemo na to.

Ja pamtim, a pamtite i vi, jer ste u to vreme bili predsednica Skupštine Srbije, moju uvaženu koleginicu Miru Dragaš i dragu prijateljicu, koja je toliko puta apelovala u nekom periodu pre kada smo imali iz ukupnog budžeta Republike Srbije 0,54%, 0,56% je odvojeno za kulturu i to je bila ekstremno malo.

To ne znači da želim danas da kažem da je ovo što danas imamo mnogo, ali je daleko više. To ne znači da mislim da nećemo doći do toga da budžet za 2023. godinu bude daleko iznad 1% namenjen za kulturu, samo se nadam, kao i vi, da nećemo imati vanredne okolnosti koje će uticati, ne na to da kultura bude na udaru, nije kultura bila na udaru ni sada. Ja ako se ne varam, a vi mi pomozite, trebalo bi da u narednoj godini počne izgradnja koncertne dvorane, možda smo to negde predvideli kao još jedan od iskoraka koji nije mali. Nemojmo da merimo to kroz jednu grubu matematiku, opet kažem, niko ovde nije ni presrećan, ni prezadovoljan, mi smo samo racionalni kada je u pitanju ono čime raspolažemo i čvrsto verujem da ćemo svi zajedno sa svim svojim kreativnim idejama, jer sve što se danas čulo u ovoj sali ide u prilog poboljšanju situacije kada je u pitanju kultura informisanja, odnosno konkretno kultura kojom se danas bavimo.

Da li će Nacionalni savet za kulturu u kome ćemo u danu za glasanje, nadam se, pokloniti poverenje, odgovoriti svom zadatku, to u ovom trenutku zaista ne znam, mogu da se nadam, ali ne mogu da tvrdim.

Ono što je sigurno jeste da kada postoji rešenost da sve ono što se ne radi profesionalno kaznite, onda imate mogućnost da ispravite grešku ako se čak i dogodila. Najveća greška bi bila da smo došli do kraja i ovog mandata bez da smo bili rešeni da izaberemo Nacionalni savet za kulturu, a ako smo u imenima možda negde i promašili, iako predlagači konkretno nismo mi, konkretno niste čak ni vi iz Ministarstva za kulturu i informisanje, pre ste bili neki, rekla bih, filter za sve ono što je stiglo u predlozima, i da li je naneta neka nepravda? Da, pretpostavljam da jeste. Da, sigurna sam da ima eminentnih, kulturnih radnika, važnih imena koja zaslužuju svaku počast, ali prosto u ovom trenutku to izgleda ovako.

Sigurna sam da onaj ko želi da doprinese, on nađe način. Dakle, onaj ko hoće da uradi on nađe način, onaj ko neće, on traži izgovor. Ne bih tražila izgovore nikada u životu, uvek mi je bilo nekako lakše da budem izložena kritici zato što sam i pogrešila, ali sam nešto uradila.

Zato zaista mislim da je ovo važan dan, da je Nacionalni savet za kulturu jako važan i presudan i da je dobro što smo u sklopu svih donetih zakona koji su iza nas, ali i u sklopu jednog zakona koji je ispred nas i o kome ćemo razgovarati uskoro, a to je Zakon o kulturnoj zaostavštini, odnosno nasleđu, koji je takođe beskrajno važan, koji je u svojoj prvoj fazi, ja mislim u prvom pojavljivanju, naišao na najoštriju kritiku zbog jedne, ja bih rekla, tehničke stvari koja je možda i promakla, ili je naš stav iz duše prenet na papir na način na koji oni drugi koji nemaju takav stav, ne umeju baš da ga razumeju, nego traže sve ono što ne valja.

To je nešto o čemu sam i juče govorila, a to je da kada želite da po svaku cenu kritikujete, uvek imate osnova za to. Apsolutno sigurno ćete naći i u ovome danas nešto što bi moglo da bude osnov za kritiku. Ja spadam u kategoriju ljudi koji želi da veruje, pripadam poslaničkoj grupi SPS koja je uvek donosila odluke i podržavala odluke koje su isključivo i samo za dobrobit građana Srbije i to će biti zbog koga ćemo podržati vaš predlog kandidata za Nacionalni savet za kulturu i u danu za glasanje svakako ukazati svoje poverenje. Hvala vam.

Hvala, predsedniče.

Poštovane kolege, danas je Međunarodni dan borbe protiv nasilja prema ženama i htela bih da tim povodom skrenem pažnju na ovaj planetarni problem.

Prema najnovijim analizama Svetske zdravstvene organizacije, svaka treća žena na svetu u toku svog života doživi fizičko ili seksualno nasilje. To je preko 736 miliona žena. O drugim oblicima nasilja, kao što je psihičko ili ekonomsko, da i ne govorimo, jer mislim da i nemamo relevantne podatke.

Da se izrazim medicinski, ovaj problem ima pandemijske razmere, ali ovu pandemiju torture, nažalost, izaziva sam čovek, a ne virus. Suštinsko je pitanje šta je to što u patrijarhatu, koji je dominantan oblik porodičnih i partnerskih odnosa, natera muškarce na različite oblike nasilja prema ženama?

Borba protiv svih oblika nasilja prema ženama pretvorena je u brojna međunarodna dokumenta. Svaka država ima svoje nacionalne dokumente za iskorenjivanje ove društvene pošasti, čija je žrtva žena u svakom smislu te reči. Ona trpi, teško je fizički povređena ili psihički ranjiva osoba. Ona često o tome ćuti i nezaštićena je. Pri tome, ona nema rešenja. Ona trpi nasilnika, verovatno i sve vreme nadajući se, studije govore, da se to neće ponoviti i boji se da će joj oduzeti ili povrediti decu, a pri tom konstantno ima i osećaj krivice jer se boji osude javnosti. Njen život je često upropašćen i najbrutalniji ishod takvog nasilja jesu ubistva.

Statistika u Srbiji u prethodnih 10 godina govori da je od strane partnera ubijeno 340 žena. Protekle godine su ubijene 22, a za prvih šest meseci ove godine 11. Istina je da smo kao država i društvo uradili mnogo u borbi protiv ove pošasti, ali mi se čini da još ima posla. Mnogo je dece ostalo bez svojih majki, mnoge su žene postale invalidi i kao posledica toga danas nisu radno funkcionalne. Prosto, moramo i obaveza je naša da danas skrenemo pažnju na ovaj civilizacijski problem, sa ove govornice da apelujemo na sve relevantne institucije, uključujući i nas same, da se osvrnemo još jednom i vidimo postoji li nešto što još možemo da uradimo.

Najčešće zlostavljena žena postaje i socijalno neobezbeđena, bez posla i krova nad glavom i potrebna joj je i socijalna i psihološka podrška države i društva. Činjenica je i da su dobre zakone često umeli da zloupotrebe u ovom smislu, ali se tim problemom danas svakako neću baviti.

Postavila bih pitanje Vladi koje se tiče takođe još jedne ranjive kategorije naših građana, a to su lica sa invaliditetom. Konkretno skrećem pažnju na problem zapošljavanja invalida i pružanja šanse da budu korisni članovi i svojih porodica i društva, jer zaslužuju da se njihovo dostojanstvo i njihova ljudska prava poštuju.

Ovaj problem je takođe prepoznat na međunarodnom nivou, a Srbija je još 2009. godine donela Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju invalida kako bi se problem zapošljavanja invalida ublažio. Do početka ovog veka imali smo u mnogim fabrikama posebne radionice u kojima su radili invalidi ili su takve radionice bile samostalni privredni subjekti koji su uspešno privređivali.

Danas imamo zakonske obaveze privrednih subjekata da zapošljavaju invalide, bilo da su u pitanju ratni, vojni ili civilni invalidi, mirnodobski invalidi ili invalidi kojima je izvršena procena preostale radne sposobnosti, jer mnogi invalidi su radno sposobni uprkos nekom obliku invaliditeta, ali ne mogu da rade u redovnim radnim okolnostima.

Preduzeća, uprkos zakonskoj obavezi, nerado danas zapošljavaju invalide, čak praksa pokazuje da su spremniji da plate kaznu za nepoštovanje zakona nego da zaposle invalida, što govori o potrebi mnogo snažnije negde društvene akcije na rešavanju ovog problema.

Među invalidima su i profesori, i inženjeri, i radnici, i umetnici, i sportisti. Podsetiću da su nam naši paraolimpijci ovog leta sa Paraolimpijskih igara doneli šest medalja, od čega dva zlata. Osobe sa invaliditetom u Srbiji, a procenjuje se da ih je negde oko 700 hiljada, zaslužuju još veću pažnju države i u segmentu socijalne zaštite i u segmentu zapošljavanja onih sa očuvanim radnim potencijalom. Mnoga invalidska udruženja okupljaju invalide i bore se za njihova prava, ali država je ta koja sistemski mora da rešava njihov položaj.

Posebno se mora obratiti pažnja na decu sa trajnim invaliditetom. Da podsetim da je Poslanička grupa Socijalističke partije Srbije 2011. godine, kada smo donosili novi Zakon o socijalnoj zaštiti, svojim amandmanima i zahvaljujući razumevanju tadašnjeg ministra Rasima Ljajića, izdejstvovala da roditelj koji brine o svom invalidnom detetu 15 godina ima pravo na posebnu novčanu naknadu u vidu doživotnog mesečnog primanja u visini najniže penzije u osiguranju zaposlenih, koju počinje da koristi kada navrši uslov za penziju. Naš tadašnji zahtev, istina, bio je da roditelj ovu naknadu koristi odmah, ako se pet godina brine o svom invalidnom detetu.

Moje pitanje, dakle, glasi – kada se očekuje donošenje dugo najavljivanog zakona o socijalnim preduzećima, koji treba da adekvatnije reši pitanje zapošljavanja lica sa invaliditetom, ranjivih grupa i žrtava nasilja? Mogu li se prema preduzećima koja ne poštuju Zakon o zapošljavanju invalida preduzimati mere koje će obezbediti poštovanje zakona? Treće, može li država da obezbedi određene uslove za plasman proizvoda koje invalidi stvaraju u okviru svojih porodica ili udruženja? Na primer, da država obezbedi u svakom većem gradu prostor ili prodavnicu gde bi se prodavali njihovi proizvodi oslobođeni potpuno od svih poreza.

Hvala vam na toleranciji kada je vreme u pitanju.

Zahvaljujem.

Uvaženi ministre Nedimoviću, predstavnici Ministarstva finansija, poštovane kolege i, pre svega, građani i građanke Srbije, moj uvaženi kolega Bora Kovačević govorio je o važnoj temi, koje se ja, nažalost, u svojoj diskusiji neću dotaći, ali hoće moja draga Dijana Radović, i to sa pozicije nekog ko sigurno sve na temu poljoprivrede zna bolje nego ja.

Ali, hoću kao odgovorni narodni poslanik i, pre svega, pripadnik SPS, govoriti o važnom paketu zakona koji je danas pred nama. Poreski zakoni, mogli bismo reći da oni prate prihodnu, ali u dobroj meri i rashodnu stranu budžeta Republike Srbije za 2022. godinu, koji smo juče doneli. Danas zapravo pravno uređujemo prihodnu stranu tog budžeta izmenama seta poreskih zakona koji treba s jedne strane da obezbede optimalne budžetske prihode, a sa druge strane, da budu stimulativni za privredu i olakšavajući za građane, posebno u ovim godinama pandemije, koja je, sto puta smo to čuli i ponoviću, promenila lice ukupne privredne delatnosti i ekonomskog napretka ne samo kod nas, već u celom svetu. Čak smo odgovorili najkvalitetnije na jednu takvu situaciju.

O tome se juče govorilo mnogo. Govorilo se o kvalitetu budžeta za 2022. godinu. Sigurna sam da nismo rekli sve prednosti donetog budžeta, da nismo zapravo ni stigli.

Juče smo uglavnom govorili o tome kako će se trošiti budžetska sredstva, odnosno o strukturi troškova opšte države. A danas ćemo se posvetiti zakonima koji treba da obezbede prihode u budžetu.

Takođe, tema današnjeg pretresa jeste i novi Zakon o budžetskoj inspekciji, koji treba da obezbedi, pre svega, efikasniju kontrolu zakonitog trošenja budžetskih sredstava na svim nivoima javne vlasti, čime se pojačava odgovornost prema poreskim obveznicima.

Kada je u pitanju poreska politika i poreski sistem, treba naglasiti njihovu ulogu u obezbeđivanju makroekonomske i budžetske stabilnosti, kao i njihov uticaj, pre svega, na privredni i ukupan ekonomski razvoj.

Poreska politika je jedan od najznačajnijih instrumenata država kojim se može efikasno delovati i na privrednu i na razvojnu strategiju zemlje, a time i na brži ekonomski i privredni rast. Stimulativnom politikom, poreskom pre svega, stvara se povoljan privredni ambijent za privlačenje investicija, jer je za svakog investitora stabilna i predvidiva poreska politika jedan od glavnih motiva pri donošenju odluke o investiranju.

To se odnosi naročito na strane investitore zbog kojih smo u nekoliko navrata u prethodnom periodu bili i kritikovani. Vreme je pokazalo koliko su kritike bile bez osnova i dobro je da se sa tom politikom i nastavilo.

Predvidivi i stimulativan poreski ambijent, a posebno poreske subvencije koje se obezbeđuju privrednim subjektima jesu važan faktor poslovanja i moraju postojati, zato država i treba da vodi stabilnu i predvidivu poresku politiku koja uvek u dužem periodu daje razvojne benefite.

Poreske povlastice i građanima i privredi vode i ka ujednačavanju regionalnog razvoja i ka smanjenju socijalnih razlika. Dakle, poreska politika je jedan vidljiv društveni korektor i treba je tako strateški i tretirati.

Srbija nedvosmisleno posvećuje ozbiljnu pažnju reformi poreskog sistema, koji upravo treba da predstavlja stimulativni ambijent, a istovremeno i da obezbedi dovoljne prihode za različite budžetske troškove, odnosno rashode, predviđene Zakonom o budžetu, a kojima se finansiraju funkcije države i njenih subjekata.

U tom smislu je paket poreskih zakona koji je pred nama podložan tome, ili ga bar ja posmatram kao dalji napor države da dobro bilansira i prihodnu i rashodnu stranu budžeta, ali i da pokaže brigu prema privredi i građanima, što je apsolutna obaveza.

Pred nama su i izmene zakona o porezu na dobit pravnih lica, poreza na dohodak građana, porezu na imovinu, porezu na upotrebu, držanje i nošenje dobara, kao i izmene Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. Takođe, pred nama su i izmene Zakona o budžetskom sistemu, kao i novi zakon o budžetskoj inspekciji, čime se zaokružuje planirana poreska politika za narednu 2022. godinu, sa jednom poreskom strukturom koja je usklađena sa mogućnostima i privrede i građana.

Verujemo da su poreske projekcije u kontekstu budžetskih prihoda realno planirane, a to je sve i iskazano u juče usvojenom budžetu.

Ono što treba naglasiti jeste da pored dobro projektovanih stopa oporezivanja i poreskih olakšica, fiskalna disciplina, jedan od najuticajnijih faktora redovnog punjenja budžeta, odnosno od uticaja je na budžetsku sigurnost zasnovanu na realnim prihodima.

Poreska politika u ovoj, a očekuje se da će biti i u narednoj, 2022. godini, doprineće u dobroj meri povećanju ulaganja u razvoj i tu pre svega mislim na infrastrukturne projekte i subvencije privredi, o čemu je takođe bilo reči u raspravi o predlogu budžeta.

Takođe, fiskalna disciplina je uprkos kovidnoj godini omogućila i povećanje plata i penzija u ovoj godini, a povećanje je, i to ne malo, planirano i u narednoj 2022. godini.

Zato ću najpre kratko prokomentarisati Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu kojim se, pored ostalog, predlaže povećanje plata u javnom sektoru. Vlada je cenila napore određenih kategorija zaposlenih u proteklom izuzetno teškom periodu kovida i opredelila se za povećanje plata zaposlenima u zdravstvu, odbrani i ustanovama socijalne zaštite za 8%, a ostalim zaposlenima kod korisnika budžetskih sredstava plate će se povećati za 7%, osim Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika. Inače, plate i penzije zajedno čine preko 40% rashoda na nivou opšte države.

Takođe, zakonom je unapređen i sistem centralizovanog obračuna primanja zaposlenih, izabranih i postavljenih lica kod korisnika budžetskih sredstava i korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje.

Kada je u pitanju porez na dohodak građana treba istaći da su ponuđena zakonska rešenja plod potrebe harmonizacije naše poreske politike sa evropskim standardima, mada se može reći da poreske politike nije uvek lako usklađivati, jer se prosto poreska politika smatra u jednom delu i suverenitetom svake države.

Ovaj zakon nudi nekoliko stimulativnih rešenja i mislim da su o njima govorile kolege pre mene. Najpre, to je to fiskalno rasterećenje prihoda po osnovu rada povećanjem neoporezivog iznosa zarade i stimulisanje zapošljavanja uvođenjem novih poreskih olakšica za zapošljavanje određenih kategorija lica i produženjem perioda primene postojećih olakšica.

Predloženo je i povećanje neoporezivog iznosa zarade sa 18.300 na 19.300 dinara mesečno, što znači da se smanjuje osnovica oporezivanja zarade, kao i iznos poreza po tom osnovu. To je jedan od načina da se obezbedi manje fiskalno opterećenje prihoda koja fizička lica ostvare po osnovu rada, kao i smanjenje troškova za poslodavce.

Mnogo je važnih odluka doneto kroz ove poreske zakone, ali interesantno da se javnost protekla dva dana bavila svim samo ne ovim o čemu govorimo danas, sve je bilo važnije, i zakon o eksproprijaciji, koji je tumačen na različite načine, ili da ne kažem svojevoljno, onako kako nekome odgovara, i zakon o referendumu, koji takođe ima različita tumačenja. Nije nam prvi put, često se dešava da sva zakonska rešenja koja se ovde donose ili su predložena budu analizirana iz onog ugla iz kog vam se to dopada, da ne kažem da je dopustivo da ga koristite u političke svrhe i kao dobar osnov za politički obračun. Ali, neću na to trošiti vreme, zato što treba da ostavim vreme i za svoje kolege.

Moram da kažem da izmenama Zakona o porezima na imovinu uvodi se novi način oporezivanja motornih vozila, o tome je, čini mi se, kolega Bačevac govorio baš detaljno, tako što će se, umesto po snazi, motorna vozila oporezivati po navršenoj godini starosti vozila iskazanu koeficijentom starosti, uz primenu progresivne poreske skale. Meni se čini da je ovo pravedniji poreski model.

Iz ovog paketa bih skrenula pažnju još na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, kojim se smanjuje stopa doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, produžava se period primene postojećih olakšica za zapošljavanje određenih kategorija lica i uvode nove olakšice za zapošljavanje određenih kategorija lica. Stopa doprinosa za penzijsko-invalidsko osiguranje smanjuje se sa 25,5% na 25%, pri čemu se sada poslodavac rasterećuje za 0,5% doprinosa za PIO, koji se plaća na teret poslodavca i sada će plaćati 11% umesto 11,5%, što u masi sredstava predstavlja značajno rasterećenje poslodavca.

Predlog zakona ustanovljava izuzetno progresivnu povlasticu odnosno oslobađa od plaćanja doprinosa za PIO za novozaposlene radnike. Poslodavac koji zasnuje radni odnos sa novozaposlenim licima u periodu od 1. 1. 2019. godine do 28. februara 2020. godine oslobađa se potpuno, odnosno 100% obaveze plaćanja doprinosa za obavezno PIO na teret zaposlenog i na teret poslodavca za zaradu tog novozaposlenog lica, isplaćenog zaključno sa 31. decembrom 2024. godine.

Činjenica je da naše poreske vlasti, odnosno Ministarstvo finansija, nastoji da reformom poreske politike rastereti pre svega poslodavce kako bi bili motivisani na nova zapošljavanja, što jeste jedan od ciljeva ekonomski razvojne politike naše države. Da je ovakvo strateško opredeljenje dobro, pokazuju i dosadašnji rezultati. Stopa nezaposlenosti je u privih osam meseci 2021. godine iznosila 48,3% što je povećanje za 1,9 u odnosu na prvi kvartal ove godine. Priznaćemo da je ovo više nego dobar rezultat, imajući u vidu opštu krizu izazvanu kovidom.

Na kraju, a o tome je govorio moj uvaženi kolega Radenković, analizirajući sve predložene poreske predloge, možemo konstatovati da je pre svega kontinuitet stimulativne fiskalne politike dao dobre fiskalne i razvojne rezultate. To je jedan od razloga zbog koga će poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržati predloženi set zakona. Hvala.

Zahvaljujem, potpredsedniče.

Uvažena ministarko Obradović, razgovarali smo o našem amandmanu bar u jednom delu i kada je bila rasprava u načelu. Vlada je odlučila da odbije amandman i ja to poštujem, ali prosto osećam obavezu da još jednom obrazložim zašto smo uopšte došli na ideju da kao poslanička grupa SPS podnesemo ovaj amandman.

Dakle, amandman se ticao toga, odnosno naš predlog je bio da Zaštitnik građana po obrazovanju, tj. po struci bude diplomirani pravnik. Bez obzira na sve druge kumulativne uslove koji se u principu traže za sve javne funkcionere koje bira Narodna skupština, a to je da su državljani, da nisu osuđivani, da imaju određeno iskustvo u oblasti za koju se biraju, svuda se traži i određena, negde bliže definisana stručna sprema. U tom smislu smo prosto mislili da je neophodno, nužno, kako god hoćete, da se na mestu Zaštitnika građana nađe neko ko je diplomirani pravnik.

Moja uvažena koleginica Dunja Simonović Bratić govorila je čak o tome da ima prostore da se i kao jedan od uslova možda postavi i to da ima položen pravosudni ispit, što ne bi bilo manje, nego više, ali svakako stojimo pri našem stanovištu.

U Predlogu zakona o Zaštitniku građana uža stručnost nije bliže definisana i nama se može desiti da konkuriše i poverenje dobije i neko ko je saobraćajni ili poljoprivredni inženjer. Ovim ne želim da uvredim bilo koga, niti da umanjim vrednost bilo kog fakulteta i bilo kog visokog obrazovanja, ali zaista pod okolnostima da su poslovi Zaštitnika građana ipak uže vezani za pravne procedure, mislili smo da je važno najpre i primarno poznaje pravo odnosno bude diplomirani pravnik.

Vlada je u svom mišljenju kojim je odbila naš amandman, pored ostalog navela da ombudsman snagom svog autoriteta ukazuje na pogrešno postupanje organa uprave prema građanima i utvrđuje nepravilnosti i nezakonitosti u radu organa uprave.

Složićemo se da iako se formira stručna služba ombudsmana koja mora savršeno da poznaje Ustav, zakon, manjinska i građanska prava kako bi mogla da konstatuje da zakon nije poštovan, ipak smo smatrali da uz svo poštovanje, opet kažem, drugih profesija, i za samog Zaštitnika građana jeste važno to pravničko znanje.

U krajnjoj liniji on mora da potpiše svaki akt i stane iza prvih stavova svoje službe pre svega i mi i dalje verujemo da rukovodilac, bez obzira na specifično znanje o ljudskim i manjinskim pravima mora da ima i pravnička znanja.

Namera je bila da sledimo dobru praksu drugih država koja obezbeđuje i autoritet Zaštitnika. Složićemo se takođe da je autoritet ovako značajne i Ustavom definisane funkcije prevashodno autoritet znanja.

Naravno, ne isključujemo ni u jednom trenutku sve ostale reference koje se zahtevaju, niti mislimo da su manje važne kada je u pitanju vršenje javne funkcije Zaštitnika građana, ali nam se činilo da je previše široko definisana stručna sprema i da je postupak izbora Zaštitnika građana može prosto da usporava.

Niko ne može u ovim okolnostima i sa ovakvim zakonom sprečiti ni jednog likovnog umetnika koji ima desetogodišnje iskustvo u zaštiti ljudskih prava, kroz aktivnosti u nekoj nevladinoj organizaciji, da konkretno konkuriše.

U pitanju je ozbiljna državna funkcija. Produžili smo mandat na osam godina, ako se ne varam odborski amandman ostavlja mogućnosti i da se mandat ponovi. Tako da smo, pre svega vođeni time, zaista mislili da bi možda bilo bolje unaprediti ovo zakonsko rešenje na način što ćemo obavezati kandidata da prosto budu diplomirani pravnici. Hvala vam.

Zahvaljujem potpredsedniče. Konstruktivna diskusija. Vlada je s pravom odbila amandman ali je meni drago da smo ga podneli jer smo omogućili građanima Srbije da do sada, a tek će, pretpostavljam, čuju koliko je važno kada o ovako važnim stvarima razgovaraju ljudi koji razumeju o čemu pričaju.

Ovo se delom naslanja, uvažena ministarka, i na vašu konstataciju, potpuno ste u pravu, sva osporavanja ovog saziva parlamenta, sve kritike upućene na ovaj saziv parlamenta i iz ovog ili onog razloga kome smo simpatični i kome ne, ja lično nemam mnogo senzitivnosti na tu temu, ali negde padaju u vodu kada dođemo do faze da razgovaramo na ovaj način na koji razgovaramo, bez grube, neprimerene rasprave, rasprave argumentima, gde su apsolutno svi prethodnici u pravu.

Zašto sam delom u pravu i ja kao jedan od predlagača ovog amandmana potvrdio je uvaženi kolega Martinović sa pozicije dr prava kada je govorio o onome o čemu je srpska javnost trebala da ima svest kada govorimo o Zaštitniku građana.

Ne sporim da je stav Vlade i ono što je napisano u zakonu kudikamo demokratičnije od onoga što je sadržao ovaj amandman. Ne sporim ni da ste u pravu, ali kada smo pisali ovaj amandman vođeni smo bili dobrim delom svim onim o čemu je kolega Martinović govorio, a to je - šta je bilo juče i kako smo iz toga juče jedva izašli.

Kada donosimo zakonska rešenja, kada su ih donosili neki pre nas, strogo su ih prilagođavali sopstvenim potrebama ostavljajući na taj način mogućnost da eventualno zakrpe i to nije gruba reč, sve ono što su im bili nedostaci u smislu kapaciteta.

Ova vlast je više nego odgovorna i ovaj saziv parlamenta i ova Vlada Republike Srbije i u tom smislu ja nemam nikakvu bojazan kada je u pitanju izbor Zaštitnika građana u našem mandatu, ali imam opravdanu bojazan iako, potpuno se slažem nije nužna preporuka da ako je dobar pravnik mora biti i dobar čovek, samo računam biće poznavalac, da ne bismo došli do faze da ga loš pravnik, a takvih će svakako biti savetuje na način na koji je to slikovito objasnio moj kolege Martinović u slučaju Vuka Jeremića i Borka Stefanovića.

To je bio naš strah kada smo razmišljali o tome da možda zakon treba unaprediti na taj način. Ne sporim čak ni činjenicu da je dobro prilagoditi i nužno prilagoditi Venecijanskoj komisiji, ali šta je za mene važno? Znam i taj deo da ste sa Sigmom razgovarali, prilagođavali svim tim njihovim sugestijama. Ja i moje uvažene kolege vodili smo se ipak činjenicom da smo u Srbiji, vodili smo se svim onim iskustvima koje sa pozicije, rekli ste to i sami i hvala vam na tome, pre svega dugogodišnjeg iskustva i u politici i u parlamentu sećamo se sa gorčinom i kako izgleda kada se zloupotrebe zakonska rešenja u privatne svrhe. Iz tog razloga smo razmišljajući ne o onome juče što je jasno kao dan, demistifikovano bezbroj puta, potpuno definisano šta se dešavalo, ne ni ovome danas, što je transparentno, može da se ne dopada, može da bude izvor da neko ima dozu animoziteta, ali je beskrajno transparentno i o tome se razgovara. U magli je ono sutra, ono sutra o kome ste i sami govorili kada ste građane Srbije podsetili, i ja ću to uraditi, podržavajući vaš stav da dobro razmisle o tome kome će dati poverenje – izbori su pred nama.

Potpuno se slažem da će biti pod pritiskom kojekakvog tipa i razumem čak i tu diskusiju koja se juče dešavala na temu nekoga ko bi trebalo da bude, kako ste vi to lepo kolega Martinoviću rekli, ja prosto ne umem ni da iscitiram, zato vičem da je važno kada je neko pravnik, važnije nego kada je ekonomista u ovakvim okolnostima, kada mi imamo jednog Ponoša koji danas sebe vidi kao potencijalno spasenje Srbiji ne zato što ima sposobnost, nego zato što računa na podršku sa strane od nekih koji su provereno ne jednom podržali takav vid ljudi i urušili ceo sistem Srbije pod izgovorom jednog čoveka i jedne partije.

Onda će i građanima Srbije biti potpuno jasno zašto jedna partija, u ovom slučaju SPS, nema mnogo poverenja u mogućnost ne nismo demokratični, jesmo, samo brinemo o građanima Srbije koje je ta demokratija koja im je nuđena na velika zvona izuzetno skupo koštala. Potpuno je u pravu moj kolega kada kaže da za njih ne postoji nijedno pitanje koje je nacionalno, koje je sveto. Za njih postoje samo lični pristupi. Ličnih pristupa smo se bojali uvek i bojimo se i danas.

U pravu je kolega Zukorlić kada kaže da je nužno da to bude i dobar čovek i neko ko je etičan pre svega, ali iskustva govore da nismo uvek imali baš takve ljude kada je mogućnost uticaja države velika.

Ponovo podvlačim, naša bojaznost kada je u pitanju primena ovog zakona i izbor Zaštitnika građana u ovim okolnostima ne postoji jer ćemo čak i o svim kandidatima razgovarati vrlo transparentno kao i danas o ovom amandmanu koji je za nekoga logičan, za nekoga potpuno nelogičan, ali to je legitimno pravo i to je činjenica i potvrda onoga da narodni poslanici upravo rade svoj posao, tumače svako slovo koje je predloženo, pokušavaju da objasne zašto danas razgovaramo, ne raspravljamo, ne režimo jedni na druge. Razgovaramo o tome da smo možda bili preuskog gledanja kada smo rekli da bi to trebalo da bude samo diplomirani pravnik i ja poštujem i stav Vlade i stav većine da ovaj amandman kao takav bude odbijen, ali mi je beskrajno drago da smo odvojili ovo vreme, razgovarali na ovaj način ne zbog nas koji smo u sali, mi se isuviše dobro svi poznajemo već dugo godina, poznajemo i one koji su prekoputa, koji nisu u ovoj sali, a želeli bi jako da budu, nego zbog građana Srbije koji će za tri meseca morati vrlo, ili četiri ili pet, koliko je ostalo do izbora, da ne licitiram, morati dobro da razmisle o tome koga će pustiti da uđe u ovu salu, jer se u ovoj sali donose zakoni koji direktno utiču na kvalitet vašeg života.

Zato morate strogo da vodite računa da li ćete poverenje dati ljudima koji ovde mogu satima da razgovaraju i razgovaraju o tome da svaki zakon unaprede u vašem interesu ili ćete poverenje dati onima koji su neke postojeće zakone zloupotrebili, neke nove prilagodili svojim potrebama i doveli nas do faze da smo nažalost imali užasno teške godine iza nas.

Da ne bih ostala dužna pre svega sebi, pošto je pomenuto najvažnije pitanje svih pitanja, a to je KiM, tačno je – prvo razmislite o tome ko je taj koji je nedvosmisleno i jasno rekao – nikada nećemo priznati nezavisnost Kosova i ko je prekoputa aktuelne vladajuće većine, oni za koga to ne da nije pitanje, nego bi isto onako kako su uzeli novac da prodaju glavu predsednika Miloševića, uzeli još manje para da prodaju KiM, ako bi im to zapalo. Hvala.

Zahvaljujem.

Uvažena ministarko, evo još jednog amandmana koji ste procenili da treba odbiti i ne sporim to pravo, ali prosto, da još jednom porazgovaramo i o njemu, zarad građana Srbije.

Predložili smo ovim amandmanom da se zamenici Zaštitnika građana takođe biraju u Narodnoj skupštini, što u ovom zakonskom rešenju ne postoji, s tim što smo predložili malo drugačiju proceduru kako bi bili ispoštovani i međunarodni standardi za koje znam da ste ih poštovali kada ste pisali zakon i to ste rekli.

Naime, predložili smo da Zaštitnik raspiše konkurs za izbor svojih zamenika, kojih može biti najviše četiri, a da iz reda kandidata koji ispunjavaju uslove Zaštitnik predloži Narodnoj skupštini kandidate koje će Skupština izabrati i koji će pred predsednikom Skupštine, kao i do sada, polagati zakletvu.

Čini nam se da je naše rešenje celishodno iz najmanje dva razloga, jedan jesu ovlašćenja koja zamenici imaju, a drugi jeste činjenica da i zamenici uživaju imunitet kao narodni poslanici.

Imunitet uživaju i mnogi drugi funkcioneri iz nezavisnih institucija koje bira Narodna skupština i to ima potpuno drugačiju težinu i odgovornost u vršenju ovlašćenja iz delokruga rada Zaštitnika, koja svojim zamenicima Zaštitnik prenosi i može da prenese.

Mi ne dovodimo u pitanje venencijanski princip, po kome se predlaže da Zaštitnik može imati jednog ili više zamenika. Ne dovodimo u pitanje ni broj od četiri zamenika Zaštitnika, jer verujemo da uža specijalizacija zamenika treba da ovaj ustavni institut učini još efikasnijim, a rezultate rada i pristupačnost Ombdusmana građanima još vidljivijim i prepoznatljivijim.

Ne mislimo da bi se bitno umanjio značaj funkcije zamenika ukoliko bi ih postavljao sam Zaštitnik, ali ipak smo uvereni da njihov izbor u Narodnoj skupštini i polaganje zakletve daje transparentnost ovom postupku, a smatramo to bitnim i zbog činjenice da Narodna skupština razmatra godišnje izveštaje Zaštitnika koje u suštini sačinjavaju zajedno i Zaštitnik i njegovi zamenici, koji su odgovorni za poverene oblasti. To su bili motivi i razlozi zbog kojih smo amandmanom tražili da se i zamenici biraju u Narodnoj skupštini na jedan transparentan način.

Bili ste u pravu kada ste govorili i kod prethodnog amandmana o tom pokušaju i opet ću se vratiti na to da se minimizira kvalitet ove Skupštine, kvalitet ovih ljudi koji predano rade, koji iza sebe zaista beleže jednu statistiku koja je sjajna za ovako kratak rok koliko traje mandat aktuelnog saziva, pa je i to jedan od motiva zbog koga smo mislili da neizostavno poslanici parlamenta Srbije treba da razgovaraju i o zamenicima Zaštitnika građana.

Opet kažem, nismo mišljenja da to Zaštitnik neće uraditi i odabrati kvalitetno u skladu sa preporukama koje zakon tretira, obavezama zakonskim, ali mislimo da bi bilo važno da parlament Srbije verifikuje te mandate i da oni prosto polažu zakletvu pred predsednikom parlamenta.

Šta je težnja svih nas zajedno i tu zaista ne mislim da smo izuzetak, kao poslanici SPS, u odnosu na sve kolege i negde mi je uvaženi kolega, dugogodišnji koalicioni parter Dragan Marković Palma dao šlagvort, govoreći o tome da važnost jednog narodnog poslanika, koja je dovedena u pitanje maliciozno krajnje, prozivajući ove ljude na brutalan način, bezmalo i neretko, mora da se ogleda, ne u tome da smo mi sada sa težom ovde da budemo nekakav „bič božji“, nego da prepoznamo ustavnu kategoriju Skupštine Republike Srbije, da prepoznamo važnost da je voljom građana Srbije, a ne nikakvim dekretom bilo koga u ovoj sali 250 narodnih poslanika imenom i prezimenom koji su dobili poverenje.

Ja znam da se to često spori i na način da se govori da građani glasaju vodeći se liderima, i to je tačno, i nema nikakve dileme da glasovi koji su povereni koaliciji SPS – JS jesu posledica apsolutnog poverenja u Ivicu Dačića i Dragana Markovića Palmu, ali isto tako ne mislim da može da se makar i tumači, a kamoli ospori činjenica da ime Aleksandra Vučića nosi veću težinu nego svi pripadnici SNS koji su rešeni da mu pomognu i doprinesu njegovom radu.

Da li je to motiv da nas nekada na ovaj ili na onaj način razvlače, ponižavaju, obesmišljavaju? Verovatno da jeste. Da li im treba dozvoliti pravo? Ne. Zato mislim da uzimanje ingerencija Narodnoj skupštini Republike Srbije, kao što se to može za ovo zakonsko rešenje reći, možda nije pametno, možda nije praktično i možda bi im malo išlo u korist. Svejedno je ko će sutra činiti saziv parlamenta Srbiji. Ono što je sigurno, i to su mnogi ljudi pre mene u svojim diskusijama, uvažene kolege rekle, to je da će o tome ko će sedeti u ovim klupama na svim budućim izborima odlučivati građani Srbije, koliko god da neko ima nade, ambicije, obećanja i dogovore da bi to moglo da se dogodi nekako drugačije. Možda je Srbija jednom bila prevarena, pa je sa ulice u Skupštinu uvela baš one koji su iz Skupštine krali umetnička dela i fotelje. Čisto sumnjam da Srbija može dva puta biti prevarena na taj način, jer je srpski narod mudar narod.

Možda bi bilo pametno, znam da je Vlada dala negativno mišljenje, ali opet kažem da razumem sve ono što je u obrazloženju rečeno, ali je obaveza bila, mene kao socijaliste, da u ime svoje poslaničke grupe kažem zašto mislim da je jako važno da se institucija kakva je Narodna skupština Republike Srbije ne izuzima iz donošenja važnih odluka, a jedna od najvažnijih odluka je i to ko će biti zamenici Zaštitnika građana, jer je to svojevrsni, srpskim jezikom rečeno, advokat svih građana Srbije, pa i onih koji ga zamenjuju i onih koji ga savetuju moraju biti možda za nijansu i svesni svoje odgovornosti više nego i sam Zaštitnik. Pod ovim okolnostima, da ste potpuno u pravu, on sada treba da bude neko sa dovoljno ljudskih kvaliteta da bi bio na tom mestu, onda su savetnici još važniji, pa tim pre, čini mi se, ovaj amandman ima smisla. Hvala vam.