Dame i gospodo narodni poslanici, Boris Tadić, bivši predsednik Republike Srbije, poznati čovek iz naroda koji je najbenignije što je radio pitao kao naučnik, pita kao stručnjak da li su kokoške doživele stres u Srbiji? Druga njegova čuvena izjava u poseti jednom seljačkom domaćinstvu, takođe benigno je bilo – evo, gle čuda, baš nekim proviđenjem noćas pred moju posetu domaćinu se krava oštenila. Ako se Tadiću krave štene, onda se moja kuca zove krava.

Dakle, to je nešto najbenignije i meni ne smeta ni što se izvinjavao svuda po svetu i kome treba i kome ne treba, izvinjavao se po više puta za svaki slučaj misleći da građani nekih drugih država treba da glasaju za njega i da mu obezbede izbor.

Naime, 2008. godine želeći da obnovi svoj izbor, odnosno da bude reizabran za predsednika Republike Srbije, on je preko svojih ljudi u američkoj ambasadi tražio da se proglašenje nezavisnosti od strane Albanaca na KiM tzv. države Kosovo da se to odloži dok se ne završi drugi krug izbora 2008. godine, što se i desilo. Znači, u njegovu korist su kukali i Borko Stefanović i Vuk Jeremić moleći Amerikance da utiču na Albance što su ovi učinili i zakletvu je Boris Tadić dao 14. februara 2008. godine, a Albanci su proglasili nezavisnost 17. februara 2008. godine, a Boris Tadić je junački pobegao u Rumuniji kad su izbili nemiri.

Takođe, treba utvrditi odgovornost Borisa Tadića ovo u vezi njegove veze sa narkokartelom, da vas podsetim da je za vreme kada je prestao da bude ministar odbrane, kada je štekovana droga po izjavama generala koji su davali izjave u Topčideru, u objektu „Karaš“, gde su ubijeni vojnici Jakovljević i Milovanović. Postoji velika sumnja da je Boris Tadić znao da su tamo štekovani narkotici koji su prodavani na tržištu Srbije i EU i prilikom pokušaja vađenja dok je on bio predsednik Republike Srbije smrtno su stradala dva vojnika, za sada pod neverovatnim i gotovo nepoznatim okolnostima, ali posle izjave jednog oficira jasno je utvrđeno da su narko dileri likvidirali ta dva vojnika, a on je roditeljima poginulih vojnika, ne znajući šta znači izgubiti vojnika ponudio novac. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja volim što gospodin Aleksić trenutno reklamira moju suprugu, inače je ona lepa žena. Ali, zahvalan sam i „Blic“-u i „Nin“-u na podršci koju pružaju mojoj malenkosti. Bio bih zabrinut da to ne čine.

Ali, gospodin Aleksić je jedno pogrešio. Kada je žena Vuka Jeremića koja je dobila 650 hiljada evra na račun u „Siti banku“, kada je neko nešto rekao protiv nje, ona je za svih 650 hiljada dolara, pardon, ako sam rekao evra, bilo je dolara, u „Siti banku“ u NJujorku, dakle, ona je za svih 650 hiljada dolara organizovala konferenciju za štampu. I, tom prilikom je plakala.

I gle čuda, ona koja je bila supruga jednog opozicionog lidera, bila je i urednik TV Dnevnika RTS. Eto koliko mi gušimo medije, eto koliko je nesloboda medija, a i supruga gospodina Aleksića radi kao urednica u TV Trstenik, iako je po profesiji učiteljica, dakle, radi u javnom sektoru.

Ja izbegavam da pominjem porodične odnose ukoliko članovi porodice ne rade u javnom sektoru, što u ovom slučaju, verovatno, i slučaj.

Dakle, ona se rasplakala i tom prilikom izbacila sve kolege novinare za koje je mislila da oni nisu dostojni da slušaju takvu veliku novinarsku gromadu koja je, eto, brakom sa Vukom Jeremićem, razumeš, zaradila silne milione.

Što se tiče gospodina Aleksića, on je preko Dinkića i svog tasta, moram da pomenem zato što je bio šef NSZ u Trsteniku, dobio oko 50 miliona dinara za Fond za unapređenje ljudskih resursa i to je bio novac namenjen za, recimo, košenje trave u februaru mesecu, za prikupljanje lišća, itd, ali se ni jedan aktivista nije pronašao koji se time bavio.

Ugovor koji je potpisao je negde oko 50 miliona evra, novac je podignut u kešu, tako da je zahvaljujući tim malverzacijama on izašao bogatiji za nekoliko stotina hiljada evra i pri tome uspeo da se učlani u razne stranke, uključujući Borisa Tadića, pa ne znam do kojih stranaka je sve bio, ali sopstveno je izgleda debelo unovčio.

Takođe, izgradnja divlja, izgradnja gasovod u Trsteniku, gde je svom prijatelju bez građevinske dozvole dozvolio da izgradi gasovod, a onda raspisao konkurs za snabdevanje, gde samo oni koji imaju gasovod mogu da snabdevaju opštinske institucije gasom i na takav način obogatio sebe i bližnjeg svog.

Takođe, JKP „Počekovina“ koje ima jednog zaposlenog, seosko preduzeće, tj. njega i jedan pokvareni kamion, je takođe afera u kojoj je on ostavio svoje tragove. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, s tim u vezi sam dobio pre izvesnog vremena materijale koje su verovatno dobili i neki drugi narodni poslanici. Radi se o Izbornoj listi Dveri i radi se o zloupotrebi sredstava koja su namenjena za kampanju političkih stranaka.

Naime, po zakonu, sva sredstva koja se ne utroše u kampanji, treba da se vrate u budžet Republike Srbije. To u ovom slučaju nije urađeno.

Politička organizacija Srpske Dveri, sada sa vrlo diskutabilnim nazivom, novac nije vratila u budžet Republike Srbije.

Naime, oni su od svojih kandidata osnovali više preduzetničkih radnji, najviše u Borči, koji su bili na izbornim listama Dveri i na takav način kod preduzetnike radnje oprali oko 250 hiljada evra ili 30 miliona sredstava iz izborne kampanje.

Dakle, taj novac, umesto da se vrati državi Srbiji, umesto da posluži, kako oni kažu, za stare, bolesne, nemoćne, za socijalne slučajeve, je završio u njihovim privatnim džepovima. Nekoliko tih preduzetničkih radnji se nalazi u Borči i ima međusobno povezanih lica.

Novac koji su dobijali, recimo, za elektroradove je iznosio pet, šest miliona dinara. Novac koji je utrošen navodno za popravku kompjutera je bio negde 7.200.000 dinara i onda se postavlja pitanja koje su to kompozicije, koji su to vozovi, vagoni i koliko je vagona u tim vozovima bilo sa kompjuterima koje su oni popravljali u toku izborne kampanje?

Deo novca je završio i u advokatskim kancelarijama, ali kada pogledate ko su vlasnici tih preduzetničkih radnji i kada pogledate da je novac podignut u kešu, onda vidite da su to sve bila lica koja su se nalazila na njihovim izbornim listama ili se radilo o odbornicima te političke organizacije.

Novac je podignut u kešu i ono što bi gledaoci trebali da znaju jeste da preduzetničke radnje do određenog limita ne podležu PDV-u i na takav način je izbegnuto plaćanje poreza kroz fiktivne, simulovane poslove i još jednom, sem što novac nije vraćen u budžet, oštećena Republika Srbija.

Dakle, radi se o političkoj stranci koja ovde prodaje poštenje. Radi se o savezniku gospodina Đilasa. Radi se o političkoj organizaciji koja je na različite načine nabavljala sredstva za izbornu kampanju, ali nesumnjivo da su kroz ove fiktivne troškove izvršili krivično delo pranja novca. Nesumnjivo je i to da su izvršili krivično delo utaje poreza i zato ja postavljam pitanje i želim da se osnuje anketni odbor – šta su poreski i drugi organi učinili da bi se ove činjenice jasno, nedvosmisleno utvrdile? Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, Vuk Jeremić je nedvosmisleno učestvovalo u izgradnji divlje „države kosovo“. On je zajedno sa Borisom Tadićem, Draganom Đilasom, zajedno i sa Miroslavom Aleksićem pravio lažnu „državu kosovo i metohiju“ da bi sačuvao njihovu vlast, a pre svega vlast Borisa Tadića.

Vuk Jeremić se izvinjavao američkom ambasadoru za svoju nacionalnu retoriku koju je, kako je sam tvrdio, upotrebljavao da bi sticao političke poene u zemlji.

Vuk Jeremić je promenio, zajedno sa Borisom Tadićem, rezoluciju, Predlog rezolucije u UN i UN zamenio EULEKS-om i time eliminisao iz postupka Rusiju i Kinu, našu zemlju doveo u težak položaj, a po meni počinio, zajedno sa Borisom Tadićem, Draganom Đilasom, Borkom Stefanovićem, počinio akt veleizdaje.

Naime, pomenuta gospoda su često odlazila kod DŽenifer Braš u Američku ambasadu i govorili da oni nemaju ništa protiv nezavisnosti Kosova, ali da se ona desi posle izbora Tadića.

Pošto sam ovde optužen da nešto lažem, moram da pokažem, u tu svrhu, i kako su se delili ugovori o sprovođenju raznih radova između Nacionalne službe za zapošljavanje, LJubiša Knežević, tast malog potomka, dakle, gospodina Aleksića, koji je potpisao ugovore i prebacio pare na Fond za unapređenje ljudskih resursa, dok su proglašavali lažnu državu Kosovo i Metohiju, lažnu državu Kosovo, našu južnu pokrajinu: četiri miliona 277 hiljada; pa četiri miliona 537 hiljada; pa devet miliona 407 hiljada; pa 11 miliona 876 hiljada; pa dva miliona i 60 hiljada; pa, malo im bilo, tri miliona 954 hiljade; pa za negu starih lica, nije pronađeno ni jedno koje je negovano, devet miliona 284 hiljade; pa za javne radove devet miliona 328 hiljada, koji nisu urađeni.

Pri tome, Udruženje su sačinjavali: LJubiša Knežević, tast gospodina Aleksića, člana Vuka Jeremića, njegove stranke, Marija Knežević, supruga pomenutog gospodina i sam Miroslav Aleksić, a na kraju odgovornost su probali da prebace na Juliju Jovanović, i ovde potpis gospodina Aleksića, kojim ovlašćuje tu gospođu da raspolaže sredstvima. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo ja imovinu, ja kako „Blic“ i „Nin“ kaže – ja lopov, a nikada nisam vršio izvršnu vlast, dakle nisam je vršio, nisam bio direktor javnih preduzeća, ja svu svoju imovinu koju je porodica stekla menjam za imovinu Gorana Ješića, koju je on stekao za nekoliko godina. Gotovo sam spreman da svu svoju imovinu zamenim za onaj njegov stan u Beču od 160m2 u centru Beča. Dakle, toliko i o onim prethodnim zamerkama o poreklu imovine itd. apsolutno sam za to, ali ćete se grdno razočarati.

Voleo bih da vaši funkcioneri Đilas, Đilas, Đilas, Jeremić itd. budu spremni da zamene imovinu sa gospodinom Martinovićem, sa mnom itd. sa ministrima u Vladi Republike Srbije, da vidimo ko je to „Direkt medija“, ko je to na trgovini reklamama zaradio 100 miliona evra.

Draga gospodo iz bivše DS, iz bivšeg režima vi koji ste opljačkali penzionere, deke, bake, vi koji ste opljačkali trudnice, vi koji ste samo u gradu Beogradu dugovali 400 miliona dinara, vi koji ste naplatili protivpravno 3,5 milijarde više za vrtiće pa mi to moramo da vraćamo, evo mi smo spremni da menjamo svoju imovinu sa vama.

Izbori na koje se pozivate i govorite o krađi, pa ja ću vam reći afere Gorana Ješića. Kao predsednik skupštine opštine, a to gospodin Martinović zna, smenjen sam 5. oktobra 2007. godine u zgradi Uprave vodovoda. Tako ste vi birali, bez kvoruma, bez ičega. Tako ste vi poštovali volju naroda.

Da vas podsetim da su svi izbori, pa i oni u Inđiji uvek održavani, sada se održavaju i republički i lokalni i gradski, po propisima koje ste vi doneli. Hoćete da kažete da ste doneli lopovske propise?

Organi za sprovođenje izbora ste uvek vi u većini, Zakon o finansiranju političkih stranaka i političke aktivnosti ste doneli vi i danas kukate kako neko ima više para, pa ko vam je kriv što ste zavalili DS, što ste pustili da Đilas izreketira i da koristi kao privezak. Ko vam je kriv što vam je stranka 1000 i nešto dana u blokadi? Ostavili ste, rasformirali ste neke druge stranke.

Hoćete da vodite državu, hoćete da vodite narod, a stranka vam u blokadi 1000 i nešto dana. Pričate o lopovluku, vi dižete „Mame su zakon“, pa vi ste oštetili penzionere, trudnice, porodilje, vi ste oštetili roditelje koji su slali decu u vrtiće, vi ste, bre, jedne lopuže. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, srpska crkva, SPC, Grčka pravoslavna crkva su anatemisali masone.

Gospođa Janjušević, član organizacije koja sebe želi da predstavi kao crkvenu pravoslavnu porodičnu organizaciju je velika majstorica trećeg stepena velike ženske lože, velike ženske masonske lože u Srbiji.

Ja ne znam da li su masoni nešto loše, ali njen lider Boško Obradović, koga toliko hvali, tvrdi i optužuje Vladu Srbije da je loše ako masoni sede u njoj, da su masoni nešto loše.

Srpska crkva tvrdi da su masoni nešto loše. Borko Stefanović ne tvrdi. Marija Janjušević i politička stranka Dveri, srpske Dveri, a ja kažem antisrpske su u savezu sa Borko Stefanovićem, levica Srbije. To je gospodin koji svira i peva, pored spaljenog krsta. Dakle, oni su hrišćanska organizacija, ali su u savezu sa antihrišćanima, oni koji pale krstove. Oni su protiv masona, ali su masoni.

Oni su za slobodne izbore, ali nisu protiv da masoni kako kažu, oni moraju ući u parlament i nisu protiv toga da ih Skot te noći ugura u parlament, odnosno da na određen način bude pitanje da li ćemo biti bombardovani ukoliko se oni ne nađu u skupštinskim klupama.

Sada vidimo i zašto. Oni su za ruski uticaj. Da, ja pitam koja je razlika između ovog gospodina i ovog koji lomi krst na Kosovu.

Oni su za KiM, ali sede sa ljudima koji su pomogli izgradnju KiM 2008. godine. Oni su protiv Đilasa, ali su za Đilasa. Oni su za ruski uticaj, ali DŽenifer Braš 13. avgusta 2009. godine, otvoreno je pohvalila Đilasa kao pouzdanog saradnika u smanjenju ruskog uticaja u Srbiji, kao i pouzdanog zaštitnika homoseksualne parade.

Oni su protiv parade, ali su za Đilasa koji kaže da je zaštitnik toga.

Nadalje, DŽenifer Braš, gradonačelnik Beograda i čelnik DS Dragan Đilas, je otvoreno izrazio nezadovoljstvo ruskog ambasadora Konuzina. Oni su za Ruse, ali su sa onima koji su protiv Rusa.

I zato tražim da se osnuje ovaj anketni odbor, da vidimo šta ta tajna društva rade. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, da se gospodin Atlagić ne naljuti, ja nisam bio komunista, ali onaj vic o Titu, Smederevu, grožđu i gvožđu sam razumeo. Meni je jako zanimljiv, ali ga je ispričao najmlađi Titov odbornik. Znači, ove Dveri što su protiv komunista, oni tako najmlađeg Titovog odbornika komunistu, to prime onako.

Dame i gospodo narodni poslanici, STAR projekat je bio namenjen za oživljavanje stočarstva na Staroj Planini. Vrlo zanimljivo. U tom periodu od 2004. godine, 2005, 2006, 2007, 2008, 2009, 2010, 2011. i 2012. godine profesor Ševarlić je bio profesor za zadrugarstvo na Poljoprivrednom fakultetu. I, nije mu padalo na pamet da tada traži zabranu genetički modifikovanih organizama, zato što je kod njega radila modifikacija na novac. Dakle, od stranke bivšeg režima je dobio 62.000 evra za STAR projekat. On će reći da to nije tačno.

Međutim, ja tu imam i fakture. Imam fakture sve četiri, da je novac isplaćen, Društvo agrarnih ekonomista, udruženju gospodina Ševarlića. Evo, ovde sve. Čak i jedan njegov zahtev ispunjen latinicom. To oni koji štite ćirilicu, vrlo rado pišu latinicom kad je u pitanju novac.

Dakle, tražio je novac, 60.000 evra, za studiju koja nije urađena. Dakle, te studije nigde nema. Trebalo je da se uradi u 1.000 primeraka, evo, sve četiri fakture. Ova je najmanja od 80.000 dinara, ova je 24.000 evra, ova je 18.000 evra, ova je 15.000 evra i evo zaglavlje, evo potpis gospodina Ševarlića. Nema laži, nema prevare.

Dakle, to je ta organizacija koja se bori protiv genetički modifikovanih organizama i to nestručno, šećerašima, bolesnicima kažem, da ukoliko bi to uradili, ne bi bilo insulina. Dakle, toj temi treba pristupiti pažljivo, odmeriti, ne treba o tome paušalno govoriti, posebno kad se zna da je podržavao Ivanu Dulić Marković koja je uvezla 220.000 tona sojine sačme od genetički modifikovane soje.

Znači, kada je u pitanju novac, sve može, ali kada novca više nema, kada ne dobija od Ministarstva poljoprivrede novac, onda on je protiv genetičkim modifikovanim organizama, onda oni su protiv komunizma, onda protiv masona. Oni su protiv svega onoga što su oni postali. Društvo Čerčil i Staljin, Đilas i Boško Obradović, meni više liči na društvo LJotić – Hitler. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, kolega Atlagić je opširno govorio o tome, a što se tiče onih lekarskih pregleda koje je on preporučio nama, ja moram reći da ih on nije prošao ni kao ministar, ni kao predsednik Vlade, a ni kao potencijalni vojnik 1978. godine.

Ja ću sledeće vreme, pošto ima sličnih dopuna, prepustiti mojim kolegama. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, meni je žao što predstavnici saveza lopuša i džabalebaroša i ljotićevaca nisu ovde, jer bih sada uz ovo mogao da im objasnim šta je fašizam u kome je Boško Obradović poodavno duboko zagazio.

Dakle, napredak se javlja u jednoj zemlji kad vešti lideri prepoznaju šansu i uzmu stvari u svoje ruke i okrenu stvari na bolje. Mislim da je to rekao Truman.

Da bi, seljaci kažu, imali dobru žetvu, morate da imate dobro seme, dobro oranje i dobru setvu. Vremena iza nas su bila takva da su naši politički protivnici, ne neistomišljenici, nego zlomišljenici, ne po pitanju nas, već po pitanju sopstvene zemlje, oni su želeli pre svega da imaju žetvu i berbu, ali bez setve i bez oranja, bez truda. Ta vremena su iza nas.

Mene raduje što je napredak ove zemlje prepoznat i što su on ne bazira na uvozu tuđe robe za tuđi novac, što BDP raste iz proizvodnje i prerade. Mi moramo građevinske materijale, prirodne i ostale upotrebljavati u podizanju farmi i prerađivačkih kapaciteta i obnovljive energije, da tu energiju iskoristimo da što seljaci proizvedu na njivama, da njihovi sinovi, koji su odvaže da se bave poljoprivredom, da to prerade i da dobijemo dobar prehrambeni proizvod, da poljoprivredu i prehrambenu industriju modernizujemo, jer se uskoro bogatstvo jedne zemlje neće meriti količinom zlata i dijamanata, već količinom hrane i pijaće vode koju ta zemlja može proizvesti.

Pošto imam još malo vremena, ja bih pozvao Đoku Vukadinovića, koji sada nije tu, koji je tako srceparajuće govorio o poljoprivredi, želeći da privuče biračko telo da glasa za njih, iako ih uopšte nema na sednicama Narodne skupštine, kao što vidite nema ni Pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, Gorana Ješića, mesecima, a eto, oni brinu za poljoprivredu, cenu dizela itd. S obzirom, da mi je preporučio taj Đoka Vukadinović, veliki poljoprivrednik od danas, da treba da sedim ispred prodavnice i da pijem pivo, evo, ja ga pozivam da dođe kod mene da mi pomogne u oranju. Ja ću dizel da sipam, nema on nikakav problem. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, građevina i materijali su veoma bitni za poljoprivrednike. Ovde je izrečena jedna velika neistina, a tiče se podsticaja u poljoprivredi.

U vreme kad je prethodni govornik koji je trebao da govori o građevinskim materijalima, od 2003. pa do 2012. godine, na svim televizijama hvalio vlast koja je izdvajala 106 do 170 miliona evra godišnje, da upotrebim grublji izraz, gotovo iščašio vilice, paleći takvu vlast.

Danas, ne znam iz kojih razloga, kako on to kaže, da posao obavi sa pažnjom dobrog stručnjaka.

Dakle, danas on neće da kaže da ova Vlada izdvaja od 280 do 309 miliona evra godišnje, što je od 130 do 186 miliona više, od one vlasti koju je on hvalio svaki dan.

Umesto da govori o građevinskom materijalu, on govori, kako sam već rekao, sa pažnjom dobrog stručnjaka.

Koliko je on dobar stručnjak, ja ću samo da pokažem ovako (pokazuje papir).

Ovo je ponuda za Lutriju Srbije. On to negira. Kaže ovako – u ugovoru piše da će posao obaviti sa pažnjom dobrog stručnjaka. On u svojoj ponudi nove srpske političke misli ili nove vlaške političke misli, ne znam da li je to prekrstio i napisao sledeće – da je ponuda kvartalna, po četiri meseca.

Eto, ja nisam znao da vlaški kalendar u jednom kvartalu ima četiri meseca. To ti je pažnja dobrog stručnjaka, koja je naplaćena dva miliona i 400 hiljada dinara.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja se ne slažem sa Dragoljubom Karićem oko pravca razvoja zemlje.

Dame i gospodo narodni poslanici, postoje zemlje koje imaju zlato i dijamante, a siromašne su. Postoje zemlje koje nemaju ništa od toga, sada citiram jednog pojedinca – a bogate su zato što su ljudi organizovani. Sve je u organizaciji.

Ovi pre nas nisu mogli da organizuju državu, a tu pre svega mislim na poljoprivredu i prerađivačku industriju. Mi danas, Evropa ima jedno uslovno grlo stoke po hektaru, mi imamo 0,33. Mi proizvodimo žitarice više od sadašnjeg stočnog fonda, da možemo da proizvedemo milijardu kilograma mesa, plus jaja, plus mleko. Dakle, to vredi neprerađeno dve milijarde. To što bi bio novi proizvod. Prerađeno vredelo bi četiri ili pet milijardi.

Mi se moramo organizovati. To je dugotrajan proces. Moramo se organizovati i otkloniti greške prethodnih režima, da bi ova zemlja napredovala. S tim u vezi treba da napravimo tipske farme, koje će se praviti od prirodnih i drugih materijala. Sem što ćemo proizvoditi stoku i meso žive vage, da proizvodimo i obnovljivu energiju, od prirodnih đubriva i od zelene mase. Na takav način bi, za razliku od energije koja se dobija od vetra i sunca, imali stabilniji izvor energije, sa kojim bi snabdevali prerađivače koji bi prerađivali meso, mleko i jaja i na takav način napravili posle i hleba za sve naše stanovnike, posebno u ruralnim sredinama. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, ja cenim vašu toleranciju, ali vi ste svakako Balši Božoviću morali izreći neku meru predviđenu članom 109, jer je on grubo narušio dostojanstvo Narodne skupštine, pokušao je da vređa, pri tome se pozivao na ženska pitanja, iako je njegova stranka u koaliciji sa ovim ljotićevcima koji su više puta fizički nasrtali na žene.

Samo da podsetim da se to desilo i u Narodnoj skupštini, da je napadnuta predsednica Narodne skupštine, pri čemu je od strane tih ljotićevaca zadobila lakše telesne povrede u vidu modrica. Napali su i u prisustvu Aleksandre Jerkov u RIK, 2016. godine, gospođu koja je član RIK, a takođe su napali i novinarku gospođu Uzelac ispred zgrade Pinka. Kada se on zalaže za ženska prava, a u koaliciji je sa ovim dverićima, ljotićevcima, onda je to, pod jedan, licemerno, pod dva, to je uvreda dostojanstva Narodne skupštine.

Pri tome je pokušao da uvredi gospodina Orlića i gospodina Martinovića i njima savetujem da se zbog toga ne brinu, jer vas ne može uvrediti svako, nije svako dostojan da na njega obratite pažnju. Kolegi Balši Božoviću predlažem da se obrati, ono što mu je Martinović rekao, nekom doktoru koji je stručan za to. NJemu se može pomoći, ali mora sarađivati. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, zbog časti i obraza ne samo države Srbije, nego i pravosudnih organa, dužan sam da postavim sledeće pitanje, a odnosi se na Ministarstvo pravde, da li je tačno da su zbog teških zločina koji su počinjeni u ime srpskog naroda procesuirani tzv. slučajevi, a kažem da se radi o teškim zločinima u Sjeverinu i Štrpcu, da su krivci izvedeni pred lice pravde? Da li je to tačno ili ne? Kažem i da su trebali da budu izvedeni pred lice pravde. Najbolje po srpski narod bi bilo da to nisu ni počinili i da se nikad više takvi zločini ne učine. Da li je tačno da su predstavnici srpske države i srpskih političkih stranaka uvek govorili da su to teški zločini?

Moje drugo pitanje je da li je tačno da slučajevi „tuzlanska kolona“, da slučajevi „Dobrovoljačka“, u kojoj su pobijeni vojnici u povlačenju po sporazumima, u kojima je učestvovala i Međunarodna zajednica ili vojne misije, da ti slučajevi, ti krivci u tim takođe teškim zločinima koji su učinjeni prema srpskom narodu, prema mladim srpskim vojnicima, nikada u Bosni i Hercegovini, a ni van BiH, da podsetim, slučaj Ejupa Ganića itd. nikada nisu procesuirani?

Da li mi imamo manje-više vredne žrtve u građanskom ratu koji je, po meni, izazvan više spolja nego iznutra, jer nije teško zavaditi balkanske narode, ali to uvek treba činilac spolja?

Da li je čak tačno da i u Podrinju ne možete na prste nabrojati, a mislim da niko nije kažnjen, u Srebrenici, oko Srebrenice za 3.267 osoba, da niko nikada nije odgovarao za odsečene glave koje su oni Mehmedovići nosili po Srebrenici, da niko nikada nije kažnjen za zločine u Podrinju, a radi se o hiljadama srpskih žrtava? Pri tome, žao mi je što moram žrtve nacionalno da prebrojavam, to ne činim ja, to je uradila Međunarodna zajednica, pravosuđe u BiH, dakle, zločin nad Srbima i nije neki zločin.

Da li je čak tačno da su protagonisti tog zločina slavljeni kao heroji u BiH? Ne samo da nisu kažnjeni, nego su ih Bošnjaci, a i neki naši, slavili kao heroje.

Ovo je majica na srpskom glumcu, majica sa likom Jove Divljaka, učesnika u zločinu nad srpskim vojnicima u Dobrovoljačkoj, koji su se povlačili po dogovoru i sporazumu, koji su imali ne samo dve vojske, već je bio i Unprofor, ili kako se ta međunarodna misija zvala. Da li je ovo tačno što ja pitam?

Još jednom, moram da kažem da žalim nad svim žrtvama, čak više nad onima od srpske ruke. Ali, takođe bih voleo da jednom neko u Skupštini BiH na ovaj isti način izrazi žaljenje na zločinima koji se nedvosmisleno desili, a nisu kažnjeni. Žrtve imaju pravo na jednakost, imaju pravo na pravdu, da počinioci zločina, ma iz kog naroda su bili, budu kažnjeni na isti način.

Moje sledeće pitanje je vezano za izbore u Lučanima. Da li je Boško Obradović svoj optimizam bazirao na procenama Đorđa Vukadinović? Ako je on ispitivao ko će pobediti u Lučanima, ja onda verujem da su oni već pobedili sa 105%. On obično to pomnoži sa jedno 10 puta, koliko se sećam. A u takvoj situaciji, žao mi je kolege iz SNS, vi niste prešli cenzus.

S tim u vezi, pitam organe Vladu Republike Srbije, Ministarstvo finansija ili onog ko kontroliše „Lutriju Srbije“, da li je tačno da je jedne godine za vreme vladavine stranke bivšeg režima „Lutrija“ bila u minusu, znači, godišnjem, te godine je bila u minusu? Da li je tačno da je iz „Lutrije Srbije“ za istraživanje Nova srpska politička misao Đorđa Vukadinovića dobila 2.400.000 dinara, za istraživanje, čini mi se, da li ste zadovoljni svojim životom?

Zahvaljujem na milosti.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću u sledećem amandmanu govoriti o divljoj gradnji u Novom Pazaru za vreme bivše vlasti, koja je finansirana prodajom droge.

Ali, sada ću govoriti da je važnije državu izgrađivati, nego njome vladati. Država koju smo mi zatekli je bila teritorijalno već obogaljena. Politički je bila obezglavljena, vojno nemoćna, jer su prodali oružje i ostavili nam dobro razoružanu vojsku. Država je bila nacionalno ponižena, ekonomski devastirana, socijalno neodrživa, moralno unakažena. Država bez ikakvih šansi za sadašnje i buduće generacije, država sa dvoprstnom Vladom, Vladom koja je dvroprsta Vlada, Vladom koja je najvažnije odluke donosila SMS porukama. To je bila Vlada dva palca. Dakle, oni nama drže predavanje.

Mi treba da se zalažemo da resursi, prirodna i stvorena dobra pripadaju narodu. Nama je pripala čast da surovo istrgnutu državu, koju su oni istrgli iz ruku naroda, vratimo narodu, vratimo sirotinji, doduše, potpuno gotovo očerupanu. Nama je pripala ta obaveza i čast, ja to tako vidim, da svako srazmerno svojim sposobnostima, od prirodnih i stvorenih dobara ima pravo na pošten posao, pristojnu zaradu, čestit dom, dostupno školstvo i zdravstvo i dostojanstvenu starost i da to obezbedimo zarađenim novcem, dakle, izgradnjom, prodajom materijala, proizvodnjom, da se borimo za siromašne, a ne kao što su oni radili, borili su se protiv siromašnih. I lako bi mi zbrinuli siromašne. Ja sam zabrinut samo zato što su nam pretnja oj alavi, oj bogati, koji žele po svaku cenu, uz podršku spolja, da se dokopaju vlasti i da se ponovo bore protiv siromašnih, da ih čerupaju, a ne protiv siromaštva. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, verujem da je koleginica poznavalac građevinskog materijala zbog dva razloga. Prvi razlog je, tu ne računam čupanje mikrofona, ne znam da li je ovo građevinski materijal, ali ona je to vešto iščupala za stolom dok je predsedavala Maja Gojković.

Drugi razlog je što je ona majstorica trećeg stepena. Ovi LJotićevci ne vole masone, ali, gle čuda, s desne strane sedi slobodna zidarka i verujem da kao majstorica treći stepen, čak i odlučuje o građevinskim materijalima, o šestarima, lobanjama, kamenu, udovičkoj kesei itd, stolnjacima. Ona je predsednica suda časti velike ženske lože u Srbiji.

Dakle, kada neko govori o bezobrazluku, kao što to govori njen šef, onda je to za mene vrhunski bezobrazluk, govoriti loše o masonima, a sve vreme sa vaše desne strane sedi slobodno zidarka, majstorica treći stepen.

Svi se sećamo da se razume u građevinski materijal kao kamenonosnica, kada je unela onaj kamen koji je bio kamen za pritiskanje kupusa, ali kamen je građevinski materijal. Dakle, verujem da ona to dobro poznaje i da je to naučila za vreme dok je bila u stranici Demokratska stranka Srbije, dok je u Inđiji, gde sam ja smenjen u Upravi vodovoda kao predsednik Skupštine zato što sam se protivio divljoj gradnji.

Tamo je izgrađena fabrika za reciklažu olovnih akumulatora „Monbat“, bez građevinske dozvole, naknadno je dobijena na vodozahvatu. Oni su to podržali i ja sam zbog toga smenjen.

Oni su podržali izgradnju „Energo-Zelene“, koja je započeta bez građevinske dozvole. Čak ni parcela još nije bila otkupljena, da ne govorim o ceni. NJen saborac je direktno učestvovao u tome. Zove se Srpko Medenica. Odštetni zahtev danas od Belgijanaca za „Energo-Zelenu“ je 130 miliona evra. Tako se oni razumeju u građevinske materijale.

Na kraju, u centru Inđije građen je objekat koji se zove „Tradeunique“. To je poslovno-stambeni objekat od 30.000 kvadrata, bez građevinske dozvole, u kome je opština, već sam bio smenjen, kupila nekoliko hiljada kvadrata po ceni od 2.300 evra, grubi radovi, znači, još uvek to nije završeno, u čemu je otvoreno nepostojeće odeljenje Tehnološkog fakulteta itd.

Ja verujem da se ona vrlo dobro razume u građevinski materijal, s obzirom da je sve vreme ćutala i dan danas ćuti o tome, ali je novac iz opštine, u kojoj je predsednik bio Goran Ješić, legao na račun organizacije koja se zvala „Moja Inđija“. Gle čuda, ta organizacija je bila registrovana na njenoj kućnoj adresi. Hvala.