Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Đukanović je gotovo rekao ono što sam ja hteo da kažem.
Ako neko ne želi da kazni banke, onda taj gura banku u prekršaj. Dakle, onda banka nesmetano može da opljačka štediše kao što je to do sada bio slučaj, posebno u Vojvodini, Razvojna banka Vojvodine, pa „Agrobanka“, pa „Nova agrobanka“. Znači, nesmetano može da opljačka, jer ona ne podleže kažnjavanju.
Ja mislim da je neprihvatljivo da Skupština stane u korist milionera, a na štetu miliona građana. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, ja ću vas zamoliti da pitate gospodina Martinovića ako bi usvojio ovaj amandman, koji otprilike glasi ovako – za ovo je potrebna posebna obuka, posebna akademska veština, nije ovo lako napisati – znači, tekst amandmana glasi ovako, ali, ukoliko ga usvojimo i izbrišemo član 24, gospođo predsedavajuća, da pitate gospodina Martinovića da li bi u tom slučaju na snazi bila dva zakona?
Ovde je argumentacija, a molim gospodina Martinovića da sluša, da bi usvajanjem ovoga člana ostao da važi stari zakon. Međutim, piše doslovce: „Danom početka primene ovog zakona, a to je 1. april, prestaje da važi Zakon o osiguranju depozita“. Ukoliko bi usvojili ovaj amandman, to znači da bi se ovo brisalo, pa bi 1. aprila na snazi bio i stari i novi zakon.
Ja nisam doktor, nisam baš toliko akademski čestit da to postanem, ali molim gospodina Martinovića da ovu pravnu dilemu otkloni. Ukoliko usvojimo ovaj amandman, po meni, 1. aprila bi na snazi bila dva zakona. Jer, ukoliko bi usvojili član 25. i ovaj zakon u celosti, a danom početka primene ovog zakona prestaje da važi Zakon o osiguranju depozita, prethodni, u takvoj situaciji bi se primenjivala dva zakona i ja ne znam onda kakva bi pravna ujdurma nastala, s obzirom da nisam doktor, da nisam akademski čestit. Zato mislim da je u redu da nam kolega Martinović objasni ovu pravnu dilemu ukoliko bi ovako pametan i smislen amandman bio usvojen u ovom svetilištu, prema kome se treba i ponašati kao prema svetilištu. Hvala.

Kolega Arsiću, molim vas, koliko je ostalo vremena poslaničkoj grupi?

Mislim da će biti dovoljno da prekratimo ovu diskusiju. Mislim da se amandmani ne brane samo verbalno, nego se brane i glasanjem. S obzirom da kolega Pavićević nije tu, ja ću glasati za njegov amandman, a s obzirom da on gotovo nikad ne glasa za svoje amandmane, a predložio je više stotina tih amandmana, time ne umanjujem kvalitet predlagača. Ali, evo, ja ću možda glasati 11. put za njegov amandman, s obzirom da nije prisutan ovde, ali solidarisaću se i glasaću za njegov amandman.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 113. i član 109, a u vezi reklamacije koju već dugo dana podnosi naš kolega Pavićević.
Slažem se da je mera iz člana 113. drakonska, da ona propisuje da poslanik koji je udaljen sa sednice ne može da prisustvuje, ali može da glasa, dvadeset radnih dana rada u Narodnoj skupštini. Ta odredba jeste drakonska, ali tu odredbu nije donela ova garnitura, ovaj saziv Narodne skupštine, čak ni prošli. Ovaj Poslovnik je usvojen, ako se dobro sećam, odnosno poslednji put je dopunjen pre pet godina.
Dakle, ukoliko uvaženi kolega Pavićević želi da pokaže da je ovde zabranjena sloboda izražavanja, da je povređen Ustav, da je povređen Poslovnik Evropskog parlamenta, on treba onda da kaže da je ovde u ovaj parlament izabran na listi upravo onih koji su doneli ovaj, po njemu protivustavni, protivevropski, protivevropskoparlamentarni Poslovnik. Tako jedna proevropska partija svakako nije zaslužila da se na njenoj listi nađe poslanik te veličine kao što je gospodin Pavićević. Ukoliko želi da nama nešto spočita, treba prvo da pogleda oko sebe i da pogleda na čijoj je listi izabran, a stara poslovica kaže: „S kim si, s njim si, a s kim si, onakav si.“ Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću naravno podržati ove predloge zakona, s tim što nešto moram da kažem o banka i javnim nabavkama, s obzirom da je to tema dnevnog reda.
Kako su naše banke poslovale u vreme bivšeg režima mi smo dobro i prošli, posebno ove banke sa državnim kapitalom. Oni koji su svojevremeno privatizacijom ceo društveni kapital presuli u svoje džepove su prešli na banke sa državnim kapitalom. Tako da su dobitnici tranzicije praznili te banke, pa sam se ja opravdano zapitao - sa koje strane šaltera se u stvari pljačkaju banke? Koliko i sam video po „Agobanci“ i po Razvojnoj banci Vojvodine, uglavnom, i nekim drugim bankama, uglavnom se to pljačkalo sa unutrašnje strane šaltera.
Dakle, kapital je odlazio, onaj deo državnog kapitala je odlazio prema onim dobitnicima tranzicije koji su inače bili dobitnici tranzicije prilikom privatizacije kada sve što je bilo narodno, sve što je bilo društveno, postalo je njihovo. Nekoliko porodica je počelo da kontroliše velika bogatstva. Posle toga je naravno došlo do toga da neko taj račun mora da plati, a onda oni koji su u tranziciji bili opljačkani oduzimanjem društvenog kapitala, koji je bio njihov, da bi to postala imovina nekoliko onih koji čak ni, iako su dobitnici tranzicije, čak ni jahte koje su kupili zahvaljujući poslovanju sa državom, zahvaljujući privatizacijama, nisu registrovani u ovoj zemlji, u ovoj državi, već su to stavili pod neke zastave Maldiva, tamo, gde su se zajedno sa pripadnicima bivšeg režima brčkali, grickali jastoge itd. Oni su uglavnom bili oni dobitnici koji su ponovo iz banaka izvukli kapital.Taj dobitak milionera platili su osiromašeni milioni.
Dakle, oni za koje naš narod kaže da nema za šta pas da ih ujede, morali su kroz Agenciju za stečaj i sanaciju banaka da plate sve dugove i sva sredstva koja su ispumpana iz banaka sa državnim kapitalom, za vreme vladavine bivšeg režima. Uglavnom se radi o istim dobitnicima koji su dobili i društveni kapital, svojevremeno zahvaljujući grabizaciji, a ne privatizaciji. Dugovi milionera prešli su na dugove milionera čije siromaštvo gotovo neizdrživo za gledanje.
Što se tiče kredita u švajcarcima, s obzirom da je bivša vlast dovele banke do toga da više nemaju kome da daju kredit jer ekonomska politika koja se vodila toliko je osiromašila građane i privredu da više banke imaju toliko nenaplativih kredita, hipoteka i nekretnina koje nemaju kome da prodaju, stala je cela građevinska industrija zbog toga, oni otprilike posluju samo sa državom. Dakle, bivši režim kada je opljačkao narod, pomoću uglavnom banaka u kojima je bilo državnog kapitala, ostalo su držale strane banke, strani trgovinski lanci itd. koji se nisu tako lako dali, uzeli su hipoteke. Te hipoteke ne mogu da prodaju. Krediti su nenaplativi. Sada su se bili dosetili pa je bivši režim od tih banaka stranih, koje su registrovane kao domaće, su uzimali kredite po jako visokim kamatama pa ono što nisu uzeli više od klijenata, osiromašenih građana direktno, da bi ovi povukli kredite, onda su se setili da kroz državu povuku te kredite, a kada se država zadužuje, onda opet ovi siromašni garantuju za sve ono što država povuče.
Tako da je bivši režim povukao te kredite i ove godine samo za kamatu treba da platimo 134 milijarde kamata. Od toga više od polovine pada na domaće strane banke. Tako da ono što više ne može da digne stanovništvo podigne država, a stanovništvo koje je osiromašeno, opljačkano ne znam koliko puta, to mora ponovo da vrati.
Iz tog razloga se zapravo čudim poslanicima bivšeg režima što takav jedan koncept, koji je razvijen onako demokratsko zločinačkim poduhvatom da bi se očerupao osiromašeni narod, čudim se što imaju snage da kažu da je ova Vlada potpuno dezorjentisana. Verujem da je bila orjentisana. Uglavnom je bila orjentisana da dopusti enormnu pljačku celog našeg stanovništva u korist nekoliko desetina porodica u Srbiji.
Kada smo već kod javnih nabavki, moram da kažem da do našeg dolaska državne tajne su bile javne, kao što vidite, oni pokušavaju to i dalje, ali su javne nabavke bile tajne.
Prigovori oko javnih nabavki ne stoje. Ja ću samo navesti, s obzirom da stalno optužuju za neke farme, neke javne nabavke za tri štale. Ovo je bivši predsednik stranke bivšeg režima, Vrbovski, to je kod Beograda PKB, tri štale u javnim nabavkama.
Početna cena bila je tri miliona 448 hiljada. Krajnja cena tri štale koje su pravljene bez građevinske dozvole, koje ni dan danas nemaju upotrebnu dozvolu, je 11 miliona 700 hiljada evra, što je između sedam i osam miliona evra više od početne cene.
Kakva je to javna nabavka bila sa samo jednim ponuđačem koji je ispunjavao uslove? Pri tome je izvođač firma „Turbogas“ koja je registrovana na trgovinu veliku i malu. Nikada nije pravila nikakve štale, staje, farme itd.
Opravdano se pitam kakve su to javne nabavke bile, kakav je bio sastav onih koji su to dali, jer je uglavnom 2011. godine u PKB dovedena postava „Delta sitija“, „Delta holdinga“? Godine 2011. pre ovakvih javnih nabavki dug PKB je bio 2.724 miliona. Mnogo. To je dug još od osamdesetih godina. Onda je za dve godine, 2013. godine kada su padom bivšeg predsednika stranke bivšeg režima otišli oni koji su vodili PKB ostao dug od 9.997 milijardi, što je više za 7.273 milijarde, što je ukupno 70 miliona evra. Ta sredstva od 70 miliona evra su bila dovoljna da se isplati 727.300 seljačkih penzija.
Ako neko govori o javnim nabavkama, ako neko govori o sadašnjoj situaciji, red bi bio da navede i ovaj podatak, a tu ima još nešto, ti gubici su se
krili, pa je recimo gradonačelnik bivši predsednik bivše vladajuće stranke bivšeg režima negde 8.4.2013. godine, kako je napisao shodno impresivnim rezultatima u PKB, dozvolio da se podeli bonus od 5% na milijardu 400 i nešto miliona dinara. Tako da je menadžment trebao da podeli 72 miliona za te impresivne rezultate, a radilo se o gubitku od 70 miliona evra. Kakve su to javne nabavke bile u PKB kada su se zadale tri štale bez građevinske dozvole koje nikada nisu dobile upotrebnu dozvolu i koje su koštale, gle čuda, 11 miliona 700 hiljada evra? Da su pravili hotel „Hajat“ da li bi koštala toliko štala za obične krave?
Toliko o farmama, s obzirom da me mnogi optužuju zato što sam farmer. Ovu državu nisu upropastili seljaci i farmeri, ovu državu su upropastili ovi farmeri iz grada, takozvani šarmeri i zato se još više čudim prigovorima oko javnih nabavki.
Idemo dalje, ovde je jedan uvaženi kolega koji je zamenik šefa poslaničke grupe, jedne opozicione grupe, govorio o javnim nabavkama u zdravstvu. E, sada odmah da vam kažem. Kao član Fonda za zdravstvo republičko, imenovan kao zemljoradnik na mesto predviđeno za zemljoradnike, moram da vam kažem da sam dobio podatke oko javnih nabavki u Kliničkom bolničkom centru Vojvodine u Urgentnom centru. Upravnik Urgentnog centra je Vesna Pajtić, supruga novog predsednika DS. Barem mislim da je još uvek predsednik, oni se često menjaju. On je samo u 2011. godini, a budžetska inspekcija je to proverila, pokrenuo 108 javnih nabavki za devet meseci bez donošenja finansijskog plana i plana javnih nabavki, za šta je po zakonu bio obavezan. Vrednost javnih nabavki je bila dve milijarde dinara, a to je blizu 20 miliona evra.
Još nešto, kapija izgrađena u Urgentnom centru je ista onakva kao ispred kuće direktora Kliničkog bolničkog centra, gospodina Draškovića, koji je opet dobio krivičnu prijavu, ali je on tetkić jednog visoko pozicioniranog tužioca u Republičkom tužilaštvu, tako da te prijave za ovakve javne nabavke miruju.
Još nešto, dotični je dozvolio milion i 828 hiljada da primi Etički odbor od stranih farmaceutskih kuća. Zamislite taj Etički odbor Kliničkog bolničkog centra Vojvodine koji od stranih farmaceutskih kuća prima za godinu dana, za devet meseci milion i 828 hiljada dinara. Stvarno etički. Ne znam šta bih ovde mogao da dodam.
Idemo na Urgentni centar, čuveni dijagonala – potrošeno dva puta više sredstava. Institut u Sremskoj Kamenici je trebao da košta opremljen 10 miliona, a sa izgradnjom je već koštao 20 miliona evra, ali se zato na Institutu za onkologiju čeka tri meseca, lista čekanja je od 1.000 bolesnika, jer nema dovoljno aparata za zračenje, takozvanih linaka, zato što je umesto na aparate novac potrošen na zgradu, na 5.000 kvadrata. Enormna suma je potrošena, ali pacijenti se ne leče.
Dakle, nemaju aparate, poslednji je iz 2007. godine i njemu je po broju sati rok istekao. Lista čekanja od 1.000 ljudi na tri meseca. Evo, neka mi kaže gospodin, da ga direktno ne prozivam, gospodin Blažić, ako je negde u okolini, koliko će pacijenata umreti zato što neće biti zračeno na vreme, a potrošeno je 10 miliona evra više na zgradu. Gle čuda, direktor je bivši pokrajinski ministar zdravlja, kum potpredsednika Gorana Ješića iz DS, a njegov zamenik je bila njegova majka, inače medicinska sestra. Oni su naručili takav institut, a sada kada su javne nabavke za opremu, onda je taj gospodin Vučić prešao i postao direktor Instituta za onkologiju i poslednji tender je pao ovako. Firma „Barien“ je za dva aparata za zračenje tražila 10 miliona evra i nešto, a švedska kompanija je bolje aparate ponudila za šest. Naravno, oni su izabrali onu skuplju varijantu. Zbog toga je tender pao i životi onih 1.000 pacijenata su još više ugroženi.
Ja pitam sve doktore – ko će da odgovara za smrt najmanje 500 pacijenata koji će zbog neadekvatnog lečenja umreti? Odmah da kažem da zdravstvo u Vojvodini i sve te rukovodioce ne bira Skupština Srbije, ne bira Republički fonda za zdravstvo, mi samo dajemo novac, a oni biraju rukovodstva koja će se starati o bolnicama, urgentnim centrima, institutima itd, na teritoriji Vojvodine. Mi čak nemamo pravo bez njihovog pristanka ni da ih pitamo gde su toliki novci – a di su njihovi novci završili, u koje dijagonale i koje sve firme za trgovinu na veliko i malo, koja se zovu „Turbo gas“, koje su imale povećanje prometa kada su pravili ove štale za 1.000 miliona? Od jednom su sa 200 miliona skočili na 1.200 i nešto miliona. To su slavne javne nabavke, ako su uopšte bile javne, a ja misli da su bile tajne, koje su oni izvršili.
Stoga, želim još nešto da pitam. Oprema u Vrbasu, gospodine Bečiću, umesto dva miliona, koštala je šest, ali oni vama neće dati podatke, jer je rukovodstvo bolnice izabrala pokrajinska Skupština, odnosno pokrajinska Vlada. Jedan sto za porodilje, umesto 7.000 evra, fakturisanje 28.000 evra, četiri puta skuplje. Ja vas pitam - šta tužilaštvo radi? Naravno, pokazao sam ovde umreženo. Šta tužilaštvo radi? Šta organi gonjenja rade da ovo suzbiju? Šta mi radimo ovde? Što ne menjamo te tužioce? Bez obzira kako su oni doneli te zakone itd, zakoni se donose u ovoj Skupštini, iznad ove Skupštine je samo Bog i mi moramo da završimo sa takvim nezavisnim pravosuđem, barem po meni, da jednom stavimo to na zdrave noge. Ne zato što mi hoćemo zavisno sudstvo, oni su nezavisni od nas, ali sam već pokazao da su zavisni od stranaka bivšeg režima koji su ih tu postavili da štite pljačku, da štite pljačkaše od države, a ne državu od pljačkaša.
Još nešto na kraju, dragi moji građani. Ako vi mislite da će vas u bolje sutra odvesti oni koji su vas opljačkali juče, onda ste vi zreli za ovog novog poslanika koji je došao ovde, koji je neuropsihijatar. Ne verujte, verujte sebi. Ne verujte onima koji vas pozivaju na ulice da menjate vlast da bi vas sutra još jednom dopljačkali. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, gospodo ministri, poštovani gosti, reklamiram član 103, član 107, član 113. Mi već danima slušamo kolegu Pavićevića kako traži od nas da mi umesto Ustavnog suda donesemo odluku po pitanju dejstva člana 113. Poslovnika, koga su doneli poslanici na čijoj listi je on sam izabran.
Pri tome, on nama spočitava da narušavamo slobodu izražavanja, a kazna koju je dobio gospodin Živković jeste drakonska, ja sam protiv nje, ali su je propisali poslanici i saziv one liste na kojoj je izabran i sam gospodin Pavićević. Dakle, oni se žale na Poslovnik koji su izabrale njihove kolege, one kolege sa kojima su izašli na izbore. On od nas ovde očekuje da uzmemo ulogu Ustavnog suda i da umesto Ustavnog suda donesemo odluku i prekršimo akt koji su oni doneli. Bez obzira što ga ovaj saziv nije doneo, smatram da mi taj Poslovnik moramo poštovati.
S tim u vezi, član 103. govori takođe da kad određeni poslanik iz određene poslaničke grupe zloupotrebi pravo reklamiranja povrede Poslovnika, da se u takvim situacijama oduzima vreme poslaničke grupe, odnosno poslanika iz poslaničke grupe koja je reklamirala takvu povredu Poslovnika. S tim u vezi, poštujem da predsedavajući to ne žele da izreknu, ali čisto da se zna da se ovde favorizuje opozicija i ja ću uvek predsedavajuće koji predsedavaju ovim parlamentom podržavati u tome da se izvrše određeni popusti opoziciji, kao što je i u ovom slučaju reč.
Ne tražim da se o ovome glasa, ali čisto radi javnosti da znaju da ne kršimo mi Poslovnik, nego oni. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam bio voljan da glasam za ovaj amandman i naprosto sam iznenađen, ni doktori više nisu kao što su nekada bili.
Polazeći od toga da je doktor prava predložio ovaj amandman, gotovo ne mogu da verujem da je ovaj amandman u sukobu sa Ustavom. Dakle, ako neko predaje pravo, a ja sam laik što se tiče pravnih nauka, ali mi se još nije desilo da podnesem amandman koji nije u skladu sa Ustavom.
Ovde u ovom amandmanu nije dodato samo da je Vojska Srbije organizovana, itd, već je dodata i opšte priznatim principima. Piše - izvršava druge misije i zadatke u skladu sa Ustavom, zakonom i uopšte priznatim principima i pravilima međunarodnog prava i pravila međunarodnog prava prihvata. Šta znači – opšte priznatim principima? O kojim principima se radi? Kako to vojska deluje u skladu sa opšte priznatim principima, meni nije jasno? Uglavnom je jasno da je jedan doktor pravnih nauka, jedan profesor i jedan predavač podneo amandman koji nije u skladu sa Ustavom i sa pravnim poretkom ove zemlje, zato ne znam šta mogu da nauče studenti ukoliko profesori i doktori prava podnose ovakve amandmane. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, čisto jedna ispravka. Član 139. govori o Vojsci Jugoslavije, a član 16. govori o spoljnoj politici, odnosno međunarodnim odnosima.
Kad jedan doktor prava pomeša član 139. vojsku, pa napravi kombinovani amandman sa međunarodnim odnosima i spoljnom politikom, onda dovodi u pitanje da se Vojska upotrebljava isključivo za odbranu od vojnog i ugrožavanja spolja.
Kakve veze ima vojska sa spoljnom politikom zemlje i međunarodnim odnosima, meni nije jasno, nisam doktor prava, ali čisto da se zna da kad neko podnese protivustavan amandman protivustavno, radi se o članu 139. i onda pokuša da se vadi na član 16. na međunarodne odnose i na spoljnu politiku, a pri tome je doktor prava i predavač profesor na fakultetu, ja sam onda sa pravom, kao zemljoradnik, kao laik, zabrinut za studente koji pohađaju taj fakultet i ne znam šta još treba da se desi da konačno ova država donese neka nova pravila da profesori makar dokažu svoje znanje polažući makar prijemni ispit na fakultetu na kome vrše predavanje. Hvala.

Naravno.
Ja ću po amandmanu, ne želeći da vas dovodim u sumnju da je prekršen Poslovnik, član 103. stav 1. O tome neću govoriti, već ću govoriti o amandmanu.
Želim da se na određen način izjasnim o onome što sam govorio. Dakle, od Odbora za ustavna pitanja dobili smo mišljenje da je ovaj amandman neustavan. S toga sam izveo zaključak da su znanje i zvanje dva različita pojma. Dakle, ja kao zemljoradnik ako predložim neki amandman i ne bude u skladu sa Ustavom, to se da i tolerisati. Ukoliko to uradi neki profesor, koji je pri tome doktor i koji predaje na univerzitetu, onda to ima daleko veće posledice, nego kada to ja uradim kao zemljoradnik, jer su posledice nikakve, niko ne gleda na moju titulu, niko ne gleda na moje zvanje i niko ne može da bude doveden do štete.
(Janko Veselinović, s mesta: Da li je ovo po amandmanu?)
Govorim po amandmanu. S obzirom da je amandman, koji je predložen, bio neustavan, ja sam hteo da jasno podvučem crtu, onu koju pokušava opozicija uporno da podvuče, a to je razlika između zvanja i znanja. Ja uopšte ne sumnjam da je neko postao doktor, ja sam samo posumnjao da zbog neustavnog amandmana…

Govorim o amandmanu. U obrazloženju piše, izvinite gospođo, da je neustavan i s toga sam ja izveo zaključak da kod jednog pojedinca postoji velika razlika između zvanja i znanja. Hvala.

Dame i gospodo, narodni poslanici, kao bivši vojnik kopnene vojske sa obukom od 200 dana i kao pripadnik ratnog vazduhoplovstva i protiv vazdušne odbrane, RV i PVO, kako se to zvalo, u Bihaću, a već znate šta je tamo bilo, za razliku od bivšeg ministra odbrane, ja neću govoriti o nečemu što može da bude i dan danas vojna tajna.
Samim tim što sam bio u Bihaću najmanje ovim oficirima je jasno koliko je vojska imala poverenja u mene i ja u vojsku. Kao pripadnik RV i PVO, moram prvo da kažem da se ovde upotrebljavaju već pogrešni termini. U zakonu ne piše ratno vazduhoplovstvo i protiv vazdušna odbrana, nego piše protiv vazduhoplovna odbrana, koliko sam čitao zakon. S toga bi bi dobro da insistiramo na onome što piše, a ne na onome što mislimo da stoji.
Ovde je spominjana i tradicija srpske avijacije Kraljevine Srbije, Kraljevine Jugoslavije, s tim u vezi u obavezi sam da kažem da su te tradicije svetle, bez obzira što su nas u istoriju učili da je to bila trula kraljevina. Posebno sam u moralnoj obavezi prema pripadnicima Kraljevskog ratnog vazduhoplovstva zato što su u 1941. godini, u onih nekoliko dana oborili preko 100 neprijateljskih aviona i pri tome uspeli da bombarduju aerodrome u Mađarskoj, Austriji i Bugarskoj, odakle su poletali avioni koji su surovo bez objave rata bombardovali našu zemlju, većinom Beograd, a to bombardovanje se ponovilo nekoliko puta.
Isključenje ratnog vazduhoplovstva mi liči na redefinisanje uloge i zalažem se da RV i PVO ima najmodernije sisteme, uključujući one raketne, u kojima bi bili sila, ali da nikad ne doživimo ono što smo doživeli 1999. godine.
Ukoliko bi ostavili samo vazduhoplovstvo, onda bi to mogli da posmatramo na razne načine, pa bi tako mogli da tretiramo i poljoprivrednu avijaciju, i ona je neka vrsta vazduhoplovstva. Zato mi apsolutno odgovara termin ratno vazduhoplovstvo. Srbija neće ni sa kim da ratuje ali mora da ima ratno vazduhoplovstvo, najmodernije sisteme koje ćemo nadam se, posle oporavka ekonomije koju su uništili oni koji su vladali pre nas, da ćemo te sisteme nabaviti, da ćemo biti dovoljno sposobni da odvratimo sve one koji budu želeli da ponove ono što su radili 1999. godine. Tako da ovo RV i PVO meni apsolutno odgovara i zato sam protiv toga da se usvoji ovaj amandman. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, po amandmanu, naravno, zato što mi je ovo veoma bitna tema, em sam bio pripadnik RV PVO, u stanju kad je ta vojska bila opremljena, 1978/79. godine, i kad je bila vojna sila, ne samo u Evropi, nego i u svetu.
Proveo sam više od osam meseci u Bihaću, tako da znam šta znači „čuvari našeg neba“, šta znači „odvraćanje“, šta znači „branjenje vazduha“, šta znači „odbrana neba“. Odbranom neba branite sve jedinice koje su na zemlji. Dakle, u to vreme se značajno ulagalo u PVO sisteme i u avijaciju. To što kasnije nismo imali, imali smo rezultat 1999. godine, kada smo, zbog nedostatka modernih sistema, pretrpeli ogromnu materijalnu štetu, ne samo u vojsci, nego i u privredi. Kad nevolja dođe, upomoć se zove Bog i vojnik, kad nevolja prođe, Bog se ne poštuje, vojnik zaboravlja. To je ono što je kod nas Srba problem.
Nikako ne želim da se ovaj amandman usvoji i da se ratno vazduhoplovstvo, koje treba da bude sa najmodernijim ratnim sistemima, za odvraćanje svih onih koji budu želeli da nanesu štetu, ne samo vojsci, nego privredi i građanima, onima koji bi želeli da gađaju mostove itd, i da nešto urade, možda i teže od onog što su uradili 1999. godine, mislim da ne samo da ovaj termin treba da ostane, nego moramo značajno da uvećavamo snagu ratnog vazduhoplovstva i PVO, jer je ona bitna ne samo za očuvanje drugih rodova Vojske, nego je bitna za očuvanje ekonomije, bezbednosti građana. Svi znamo koje smo civilne žrtve imali za vreme 1999. godine i da su štete po ekonomiju i civile bile daleko veće nego po jedinice i ratnu tehniku.
Ne mislim da treba ovo brisati, kategorički sam protiv. Ne mislim i ne slažem se sa kolegama koji bi da ratno vazduhoplovstvo apsolutno anuliraju. Neki od njih misle valjda da treba da pustimo ove tamo gospođe iz nevladinih organizacija da sednu na metlu i da ometlaju nebo ukoliko neprijatelj napadne. Sa tim ne mogu da se složim. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, deo moje diskusije koju sam nameravao da izgovorim je već rekao ministar pravde. Dakle, za mene je neprihvatljivo da neko traži da se iz službene legitimacije ovlašćenog službenog lica vojne policije, koja sadrži fotografiju, ime i prezime i jedinstveni matični broj građana, da se to izbriše. Da li se to neko zalaže da se ide bez legitimacije, kao što se prisluškivalo bez ovlašćenja i kao što su se nabavljali uređaji bez ovlašćenja?
Takođe, taj član sadrži kako sve ovlašćena službena lica vojne policije postupaju po zahtevu vojnog disciplinskog tužioca itd. Najverovatnije da se neko zalaže da se ne poštuje procedura. Ako se nekad nije poštovala procedura, a pravna država je vladavina po pravilima, po pravu i najbolji su oni zakoni koji su sprovodljivi, ali se bojim da je prethodni režim vladao, ne po pravilima, već po nekom svom ličnom nahođenju. Nemam ništa protiv da Zaštitnik građana kontroliše ovlašćena službena lica, ali u skladu sa zakonom. Ne može Zaštitnik građana da bude iznad službenih lica, odnosno iznad Tužilaštva itd, što on hoće.
Mislim da smo sa ovim špijuniranjem i kontrašpijuniranjem preterali. Mislim da Zaštitnik građana treba pre svega da se stara o pravima većine građana, a to su oni siromašni, da se zbrinu siromasi, da se nahrane gladni, da se leče bolesni i da se poštuju ljudska prava svih. Bojim se da se Zaštitnik građana bavi članom 26.

Na amandmanu sam. Ja kažem da sam protiv toga da se član…