Naravno.
Dame i gospodo narodni poslanici, insistiram da nam predlagač objasni da li je mislio na mišljenje ili na miljenje. To je veoma bitno navesti zašto, mislim da je veoma bitno. Postoji i jedno i drugo. Mišljenje je mišljenje, a miljenje, ja znam šta je miljenje, miljenje je postojalo za vreme stranke bivšeg režima, dok je vladala, čiji je pripadnik bio i sam predlagač amandmana. Najverovatnije je on mislio na ono - ko je kome bio mio, pa se dobro obogatio. Znači, ono, tri šećerane za tri evra. Zato insistiram da predlagač amandmana kaže da li je mislio na miljenje ili na mišljenje. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, u vezi ovog amandmana, javili su se građani dok smo raspravljali oko ovog zakona koji su sa državom, ne baš svojom voljom zamenili građevinsko zemljište, pri tome su od lokalnih samouprava dobijali jedno građevinsko zemljište, a drugo građevinsko zemljište ili nekretnina njihova je prešla u imovinu lokalne samouprave.
S tim u vezi nije došlo do uknjiženja u katastar i oni sada imaju problem. Njihove kuće se nalaze na državnom građevinskom zemljištu, iako su ga dobili zamenom, odnosno oduzimanjem neke svoje parcele, dobili su pravo na nekoj drugoj parceli.
Sada po ovom zakonu, oni će biti u poziciji da plaćaju zemljište iako je to propust države, a u katastru ne žele da im traže te ugovore o zameni građevinskog zemljišta u vreme kada su lokalne samouprave to građevinsko zemljište menjale.
Dakle, javilo se preko deset osoba i pretpostavljam da to može da bude na dosta mesta, da je država, odnosno lokalna samouprava dala svoju nekretninu, svoje građevinsko zemljište, a za uzvrat je oduzela njihovo i to su zaboravili da preknjiže u katastru, i sada u katastru kada ovi traže podatke, ovi ne žele da im daju te ugovore, i ne mogu nikako da to regulišu i sada će biti u poziciji da još plate građevinsko zemljište, iako im je za to uzeto njihovo, odnosno zamenjeno njihovo za imovinu lokalne samouprave.
Šta Ministarstvo misli da uradi s tim u vezi, s obzirom da se katastar na dosta čudan način ponaša?

Dame i gospodo narodni poslanici, član 107: „Govornik na sednici Narodne skupštine je dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine. Na sednici Narodne skupštine nije dozvoljeno neposredno obraćanje“ itd. „drugom narodnom poslaniku i korišćenje uvredljivih izraza“.
Ako neko kaže da smo mi prodali tajkunima Srbiju, to je uvreda zbog koje moj prethodni kolega nije kažnjen. Ali, ja i ne tražim da bude kažnjen. Neko ko kaže da je njegova poslanička grupa tražila da se član obriše, ne zaslužuje kaznu jer je tražio da se član briše.
Zašto kažem da je narušeno dostojanstvo Narodne skupštine? Neprihvatljivo je, za mene, da oni koji su prodavali tri šećerane po tri evra na ovakav način vređaju dostojanstvo Narodne skupštine. Neprihvatljivo je da poslanik sa izborne liste stranke koja je prodala Šećeranu u Baču za tri evra, iako je imala zalihe šećera od sedam miliona evra, dakle, ako se to desilo i ako je taj tajkun bio direktor stranke, finansijski direktor stranke na čijoj je on listi izabran, velika je uvreda, nemerljiva uvreda kada takav poslanik uputi uvredu drugim narodnim poslanicima i kaže da su oni prodali Srbiju tajkunima, iako se nedvosmisleno vidi da je taj poslanik, odnosno njegova izborna lista, odnosno finansijski direktor te stranke, tajkun kome su oni prodali tri šećerane po tri evra, kome su oni prodali zgradu „Ušća“, gde je otišlo i pet hektara građevinskog zemljišta vrednog 30 miliona evra. Kada takav poslanik, sa te izborne liste kaže drugim poslanicima, koji ni za šta nisu odgovorni, da su prodali Srbiju tajkunima, to je velika uvreda i molim vas, gospodine predsedavajući, da ubuduće vodite računa kada se sa tolikom količinom uvreda susretnemo u ovoj Skupštini. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, ja sam ponovo pokušavao da nađem amandman „Pokreta za preokret“ nevladine udruge i opet nisam mogao da ga pronađem iz prostog razloga zato što doktor pravnih nauka je zaboravio da amandman može da predloži poslanik, predlagač zakona, odbor, a nikako ne može da ga predloži organizacija koja ima tri člana. Na stranu sve to.
Ja sam primetio slovnu grešku koju je primetio gospodin Marković. Ako neko u obrazloženju amandmana kaže da je to „ekspoprijacija“, onda to meni „ekspop“, to je bivši pop. „Ekspop“ znači bivši pop, znači mora da bude „eksprop“. Ako to napiše doktor pravnih nauka, naučnik, šta treba mi zemljoradnici, kako bi mi trebali da opštimo pisanim ili pismenim putem sa predsednikom kome se podnose amandmani sa službama itd. Ja mislim da bi onda mi trebali da pišemo i levim i desnim rukama, tabanima itd. Mislim da bi daleko dogurali ukoliko ne poštujemo neki pravopis.
Onda, kada sam pitao prošli put ovde je neko rekao da sam van zdravog razuma jer nemam pojma, zato što sam tvrdio da postoji „mišljenje“ i „miljenje“ i molio predlagača da kaže, da li je mislio na „miljenje“, kao što je napisao ili je mislio na „mišljenje“. Onda je predlagač ustao i rekao da je to gramatička greška. Razlika između „miljenja“ i „mišljenja“ nije gramatička greška nego slovna greška. Gramatička je ako pomerite padež itd. ali ja kao zemljoradnik ovde gubim vreme da jednog doktora nauka ubedim da u svom predlaganju amandmana ubuduće, da bi ja mogao pozitivno da komentarišem i prihvatim taj amandman, da se na odgovarajući način i gramatički i slovno i pravopisno izražava posebno zato što se na njega ugledaju mnoge mlade generacije
Ja zato tražim da mi odbijemo ne samo ovaj amandman, već i sve druge amandmane i ne mogu da prihvatim da je uvek greška do neke službe. Ja mislim da nije greška do službe zato što ste svi mogli čuti da ovde službenice ne govore, a recimo da isti uvaženi predlagač doktor pravnih nauka, u svom obrazloženju razlika amandmana i zakona dođe i kaže – mereno na vazi, na vazi može da bude naslikano cveće i neka fotografija, u vazi može da bude cveće, ili dođe i kaže – poštovana predsednico. Kaže se poštovana predsednice. Dakle, nije greška do službenika i zato tražim da se ovaj amandman odbije.
I, ja sam zabrinut. Ovde se ne radi o službenicima, ovde se radi o elementarnoj nepismenosti naših naučnika, još ti isti tvrde da se ispituju neke druge doktorske diplome. Treba ispitati ovu i takve slične. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, nisam razumeo obrazlaganje ovog amandmana. Naime, zakup na 99 godina nije novina.
Kod mene u opštini Inđija stranka bivšeg režima najatraktivnije lokacije izdala je u zakup na 99 godina, kao neizgrađeno građevinsko zemljište i to u samom centru grada. Da čudo bude još veće nije se radilo na izgrađenom građevinskom zemljištu nego s obzirom da je bilo izgrađeno i da je to bila imovina Republike Srbije u takvim situacijama im je bila potrebna saglasnost Republičke direkcije za imovinu i Vlade Republike Srbije da ta nekretnina promeni vlasnika, odnosno promeni namenu zato što se radilo o otuđenju imovine. Da bi to izbegli oni su objekte rušili i izgrađeno građevinsko zemljište pretvarali u neizgrađeno i na takav način ga izdavali u zakup na 99 godina. Na kriminalan način su od izgrađenog građevinskog zemljišta od imovine koja je pripadala državi Srbiji, da bi stekli pravo da ga lokalna samouprava izda na 99 godina, od izgrađenog građevinskog zemljišta su pravili neizgrađeno.
Da čudo bude još veće, pri tome su tvrdili da je to neizgrađeno građevinsko zemljište….

Govori se o zakupu na 99 godina. Smatram da njihove zamerke nisu na mestu s obzirom da stranka bivšeg režima se sasvim drugačije ponašala i govorim o primerima u opštini Inđija u praksi kako su to radili. Dakle… Sačekajte malo, gde žurite gospodine predsedavajući.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću opet navesti paralelan primer između Inđije i ovog predloga. Dakle, u Inđiji je zemljište dato u zakup na 99 godina, jednokratno je naplaćeno po tadašnjim cenama i nema nikakve valorizacije da bi se to uvećalo. Za razliku od toga šta je radila stranka bivšeg režima u Inđiji, ovaj Predlog zakona garantuje da se to neće desiti.
Pod broj dva, gospodin Božović je ovde govorio, svaka druga reč je bio Milan Beko. Ja moram priznati da gospodina poznajem. Ja sam gospodina upoznao 1993. godine u sedištu Demokratske stranke, kada je vodio marketinšku kampanju. Ne, ja sam malo stariji. Ovde nema nijedan član stranke bivšeg režima iz 1990. godine. Dakle, ja odgovorno tvrdim da sam upoznao gospodina u sedištu Demokratske stranke 1993. godine i da im je vodio marketinšku kampanju u tim izborima.
Kada se već govori o hrabrosti, moram i to reći da hrabrost nije samo kada se ničega ne bojiš, već i kada se ničega ne stidiš, što je prethodni govornik, o kome sam govorio, i potvrdio. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, vi ste mi svi svedoci ovde. Ja nisam govorio o pokojnom premijeru Zoranu Đinđiću. Godine 1993. on i nije bio premijer. Dakle, bio je predsednik Demokratske stranke. Ja sam govorio da sam svedok tog vremena i da tvrdim da sam gospodina Milana Beka upoznao u sedištu Demokratske stranke 1993. godine, kao jedan opozicionar, da sam ga upoznao i da je vodio kampanju stranke bivšeg režima i iza toga stojim. Ako to nije tačno, ja ću dati ostavku, ali ako je to tačno, onda bih zamolio prethodnog govornika da od podnese ostavku, ali mislim da je on potvrdio već moje reči kada je rekao da ga je u tu stranku doveo Goran Vesić.
Znači, nedvosmisleno je da je Milan Beko bio u izbornoj kampanji, vodio izbornu kampanju, marketinški vodio kampanju, a to je najodgovornije u jednim izborima za jednu izbornu listu, za jednu političku stranku. Znači, potvrđeno je da je pomenuti često prozivan i Milan Beko bio sastavni deo stranke bivšeg režima. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja predlažem da se, naravno, amandman odbije, a sada ću navesti i razlog.
Dakle, Vlada je mislila da malo brže da otkloni posledice poplava i pri tome je računala na potez koji je svojevremeno Vlada Mirka Cvetkovića napravila. Posle zemljotresa u Kraljevu, mudra Vlada Mirka Cvetkovića je rešila da ubuduće za elementarne nepogode i katastrofe obezbedi određenu količinu građevinskog materijala. I, gle čuda, rešili su da to kupe od proizvođača građevinskog materijala i to su kupili od jednog poznatog tajkuna, negde za oko 500 miliona dinara, što cigle, što crepa, što blokova.
Kada se desila poplava, nova Vlada je računa na tu već kupljenu ciglu, crepe itd, koje je država već platila, ali, gle čuda, i cigla i crep i blokovi i novac su ostali kod tog tajkuna. Pažljivom potragom da se pronađe taj materijal ustanovili smo da nema ni cigle, ni crepa, ni blokova, ni novca. To je jedan od razloga zašto posledice poplava nisu brže otklonjene. Zato što građevinski materijal koji je, gde čuda, bivša Vlada Mirka Cvetkovića kupila od jednog poznatog tajkuna, koji uzgred budi rečeno nije ni imao ciglanu, tog materijala nije bilo, a naravno nije bilo ni novca. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja bih se složio sa amandmanom samo da nije one odluke mudre Vlade Mirka Cvetkovića, kada su za realan postojeći novac kupovali virtuelne, nepostojeće blokove, crep i cigle od poznatog tajkuna. Dakle, to je način na koji su se oni borili protiv siromašnih, a ne protiv siromaštva. To je način kako su otimali od siromašnih i dali bogatima. Zato se bojim takvih posledica i ne mogu da prihvatim ovaj amandman i zato preporučujem kolegama da za njega ne glasaju. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, posle izlaganja mog kolege poljoprivrednika, meni ostaje da podržim zakon, kao što je to učinio i on.
S obzirom da ja nisam toliki ekspert za policiju kakav je on, nisam bio savezni ministar policije, nisam komandovao policijom. Jesam bio vojnik. Policajac nisam bio, za razliku od njega. On je samo komandovao, nije imao priliku da služi i sluša, ali imao je priliku da komanduje. Verujem da je on iz svog ugla to dobro procenio. S obzirom da je on podržao ovaj Predlog zakona, naravno da ću ga podržati i ja.
Ono što meni dopada je specijalna jedinica koja postaje jedinstvena, za razliku od 2000. godine do 2003. godine, kada smo imali razne neke specijalne jedinice. Posebno smo imali jedinicu za specijalne operacije, u kojoj su neki pripadnici bili takvog kalibra da su bili gori od onih protiv kojih su trebali da se bore, odnosno bili su gori od onih koje su trebali da hapse. To je od 2001. do 2003. godine na kraju kulminiralo i ubistvom premijera. Zato uvek treba poklanjati dužnu pažnju specijalnim jedinicama i meni se dopada što je to objedinjeno, jer će na jedinstven način moći da se prati i kontroliše.
Takođe mi se dopada odredba koja, kada se prijavi nestanak lica i kada se predviđa da su oni žrtve kriminala, da se u takvim situacijama reaguje što pre, da bi se, a svedoci smo u poslednje vreme da je toga bilo, da bi se eventualno kidnapovane i ugrožene osobe što pre spasile, odnosno da bi policija mogla što bolje da reaguje.
Što se tiče ostalog, moram da kažem da kao i u svemu drugome treba izgraditi državu, treba naravno izgradi i policiju i ovih nekoliko odredba će doprineti da se rad policije unapredi i da ne bude poput 2000. i 2003. godine, da kriminal suzbija državu. Mislim da je došlo vreme da se ozbiljno država obračuna sa kriminalom i ja želim da podržim takvu intenciju Ministarstva unutrašnjih poslova, ministra i Vlade Republike Srbije, jer smatram da poverenje u policiju kod građana treba da raste.
Znam i da problemi koje građani osećaju povodom suzbijanja kriminala, posebno onog kriminala koji je privrednog tipa, po pitanju privatizacije i raznih zloupotreba ovlašćenja od strane ovlašćenih lica, dakle, službenih lica, raznih činovnika, ministara, itd. Moram da kažem da bi naši građani znali da policija mora da radi u saradnji sa tužilaštvom. Ja sam od onih koji smatraju da naše tužilaštvo baš i nije nešto posebno. Dakle, mislim da je ono samostalno u odnosu na ovu vlast, ali mislim da nije samostalno u odnosu na bivšu vlast i otuda mnoge istrage koje je policija vodila nisu dale rezultate, s obzirom da tužilaštvo nije pokrenulo na odgovarajući način postupke kod sudije za prethodni postupak, odnosno nije procesuiralo na bazi informacija koje je dobilo od policije, nije procesuiralo razne slučajeve.
S tim u vezi, ja bih voleo da znam, ali znam da je to i malo teže moguće, voleo bih jednog dana da znam šta je policija, odnosno šta je tužilaštvo naknadno preduzelo povodom informacije koje sam ja davao o prethodnom kolegi govorniku, o onom čuvenom fruškogorskom vinogradu. Takođe bih voleo da znam šta se sve dešavalo, odnosno koje je informacije policija prikupila i šta tužilaštvo nije uradilo, a trebalo je da uradi povodom slučaja raznih kombinacija inđijske vlasti, odnosno stranke bivšeg režima koja tamo drži vlast, koja je u periodu od 2000. godine do 2015. godine poprilično očerupala građane i došla do znatne materijalne imovine,od kojih ću nabrojati samo neke: penthaus od 250 kvadrata, stanove u Beču od 160 kvadrata, itd.
S tim u vezi, moram građanima da prenesem da policija koja vrši predistražne radnje, odnosno koja prikuplja informacije u korist tužilaštva, nije ta koja može bez tužilaštva da to privede, uhapsi i procesuira i da se nadam da će renoviranjem, da to tako nazovem, tužilaštva, odnosno nekim personalnim promenama, ukoliko ih u tužilaštvu bude, ono što je policija radila, tužilaštvo uspeti da procesuira, jer to je neophodno, s obzirom da je ova država surovo opljačkana i istrgnuta iz ruku građana. Zato, za razliku od nekog prethodnog vremena, država mora da se obračuna sa kriminalom, da se kriminal ne bi obračunao sa državom. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, što se tiče Zakona o izmenama i dopunama Zakona o otklanjanju posledica od poplava, naravno da ću ga ja podržati, s tim u vezi da se produži rok do kraja ove godine, da taj zakon može da deluje. S tim u vezi zato što su posebno posledice poplave u poljoprivredi bile merene stotinama miliona evra i stoga je moja patriotska obaveza kao predsednika Narodne seljačke stranke, kao nekog ko živi na selu, kao nekog ko je čak i bio žrtva, koji je imao čak i ljudske žrtve u toj poplavi, da ovaj zakon prihvatim i da ga podržim.
Što se tiče ovog drugog Zakona o konverziji, ja nisam razumeo baš do kraja mog kolegu. On nas je otprilike pitao šta će se desiti posle zakupa poljoprivrednog zemljišta od 99 godina, kako će se država ponašati? Svakako se neće ponašati na način na koji se ponašala prilikom zakupa poljoprivrednog zemljišta na Fruškoj Gori, koje je zakupljeno na pet godina kao poljoprivredno zemljište. Gle čuda, još pre zakupa je tamo nikao vinograd, po papirologiji kojom raspolažem, a zasad vinove loze je trajao od 30 do 40 godina. Ne razumem državu koja je, sve da je to bilo najispravnije, dala podsticaj subvencije nekome ko ima pravo zakupa na poljoprivrednom zemljištu na pet godina da zasadi višegodišnji zasad koji traje 40 godina. Ja ne verujem više da ćemo imati tako neozbiljnu državu, koja će na takav način izdati zemljište u zakup i dozvoliti da jedan višegodišnji zasad bude zasađen na zemljištu koje je zakupljeno samo na pet godina.
Dakle, samo kada to uzmemo zdravorazumno, vidimo koliki je moralni prekršaj bio i koliko je moralno posrnuće te Vlade bilo i Ministarstva poljoprivrede koje je dozvolilo takvu jednu, da tako kažem, obligaciju.
Idemo dalje. Kada je već o konverziji reč, molim ministarku da mi objasni na koji način je izvršena konverzija zemljišta oko zgrade Ušća. Da li je ta afera zatvorena za vjek vjekova, amin, ili postoji šansa da se ispita na koji način je izvršena konverzija zemljišta koje je bilo oko zgrade čija je vrednost negde oko 30 miliona evra, a površina je negde oko 5ha?
Da podsetim da je tu bilo malo više prekršaja i da je moj kolega poljoprivrednik u pokušaju u tom trenutku bio savezni ministar policije, član Savezne vlade, da je jedan lider druge opozicione partije bio savezni ministar za telekomunikacije i ne znam šta i njima se obraćalo pravobranilaštvo po pitanju prodaje zgrade, govoreći da je došlo do određenih nepravilnosti, da to zemljište ne sme da bude predmet prodaje prilikom prodaje zgrade Centralnog komiteta, odnosno zgrade na Ušću, koja je, gle čuda, prodato na konkursu u junu mesecu, koji je trajao 30 dana, ali konkursna komisija je imenovana tek 15. avgusta.
Postavlja se pitanje kako je konkursna komisija, koja je imenovana 15. avgusta odlukom Savezne vlade, sprovodila konkurs koji je Savezna vlada raspisala i koji je trajao od 30. juna do 30. jula? Kako je ta komisija retroaktivno uspela da isplati konkurs? I tu ima niz nepravilnosti. Naravno, da se ispita kako je to Savezno pravobranilaštvo upozorilo Saveznu vladu da postoje dve vrste ugovora. Jedan ugovor je bio ugovor koji je stigao u pravobranilaštvo, na njega je pravobranilaštvo dalo saglasnost, a sasvim drugi ugovor je potpisan bez saglasnosti Saveznog pravobranilaštva koje je upozoravalo Saveznu vladu, koja je u tom trenutku imala današnja dva lidera opozicionih stranaka u svom sastavu. Uprkos tome što su ih upozorili, u decembru mesecu je sklopljen ugovor sa firmom koja je osnovana tek 15. decembra. Dakle, nije postojala u junu mesecu, u vreme kada je sprovođen konkurs. Ako je to takva konverzija, ako težimo takvoj konverziji, onda ja svakako ne bih bio rad da podržim taj zakon.
Takođe smo čuli pripadnika stranke bivšeg režima koji je ovde obrazlagao i tako zdušno se zalagao za otklanjanje nepravilnosti itd, ali ja moram da ih upozorim da nije isto i jedina moja zamerka na ovaj zakon je što konverzija na selu treba biti potpuno besplatna. Nije isto držati baštu u selu Novi Karlovci ili u Smilovcima, ili u Lebanu, ili u Medveđi. Nije isto držati baštu, staklenik i plastenik u selu i držati baštu od dva kafića u Beogradu.
Jedna njegova kafa košta 150 dinara, a za tu cenu u ovom trenutku možete u Leskovcu, u drugim baštama kupiti 50 kilograma krastavaca, možete kupiti 20 kilograma paradajza, dakle, neko ima hleb sa sedam kora i svakako mu se moraju omogućiti odgovarajuće povlastice, s obzirom da ovde neko ko zdušno tako zalagao i nalazio manjkavosti u ovom zakonu ima dve bašte u svojim kafićima koje donose impozantan prihod po jedinici površine. Dakle, ako jedna kafa košta koliko 50 kilograma krastavaca, onda ako prodate na jednom kvadratnom metru danas 10 kafa, u toku godine 50 kilograma krastavaca ne može da rodi na jednom kvadratnom metru.
Zato mislim da konverzija zemljišta treba na selu da bude besplatna, s obzirom da nam preti opasnost da nestane taj mali čovek koji živi na selu, prosečne starosti 59 godina, sela nam se prazne, prazne teritorije. I, mislim da ubuduće Ministarstvo građevina, sve od konverzije do legalizacije i svih zakona koji se tiču izgradnje na selu, treba da propiše da se na selu prilikom izgradnje plaća samo minimum nekih doprinosa, dakle, da izgradnja bude bez ikakvih komunalnih opterećenja itd, da jednostavno ljudi prijave lokaciju i da rade.
Na takav način ćemo deo prerađivačke industrije, zbog izbegavanja visokih komunalija u gradovima, premestiti na selo. Tako ćemo naći posla za oca na njivi, sina i snaju u fabrici i na takav način možemo da povratimo deo stanovništva koji sada tumara po predgrađima Beograda bez posla i bez hleba. To je ono za čega se ja zalažem.
Mislim i da zakon o konverziji i da svi drugi zakoni u budućnosti koji se budu donosili budu maksimalno u korist sela i seoskog stanovništva, da na takav način neke investicije privučemo direktno na selo, posebno one koje se bave prerađivačkom industrijom, dakle, preradom onoga što seljaci naprave, jer ja kao čovek koji se zalaže za Srbiju njiva, šljiva, za Srbiju radnika i seljaka, devojaka i momaka, svakako ću se do kraja boriti za te njihove interese. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Razumeo sam vaš odgovor, ali takođe moram da vas upoznam da su neke lokalne samouprave po 500-600 hektara u određenim selima proglasili građevinskim zemljištem, da se za 20 godina ništa na tom građevinskom zemljištu ne radi, da se ranije ubirala taksa na građevinsko zemljište, a da se sada po zonama ubira porez na imovinu, a da pri tome niko nema ozbiljnu nameru da gradi i ukoliko bi, recimo, nekome ponudili da po toj ceni po kojoj je procenjeno to građevinsko zemljište to otkupi, ukoliko bi to ponudili toj opštini, ona bi odbila da to otkupi u svoju korist, da tu podigne neku industriju ili neko stambeno naselje. Dakle, radi se o tome da određene lokalne samouprave, da bi napunile svoje budžete, ogromne površine na selu proglašavaju građevinskim zemljištem, iako se tamo ništa ne gradi. Ja tražim povlastice da se mnoge od tih taksi republičkim nekim zakonom utvrde, neki minimalni limit, ili da se ljudi oslobode prilikom gradnje na selu jer tu ima mnogo pomoćnih i ekonomskih objekata koji se tretiraju maltene kao da praviš staklenu baštu kafića u gradu Beogradu, gde sam već opisao koji se prihodi stvaraju.
Mislim da moramo da težimo da te takse budu što manje, da komunalne takse budu na nekom minimumu, da čovek prijavi samo parcelu i da čak i ovi investitori koji nešto investiraju, kada investiraju na selu da to bude uz minimalnu naknadu i da se na takav način podigne neka prerađivačka industrija i zadržimo stanovništvo jer to nije samo pitanje poljoprivrede, to je pitanje demografije, bezbednosti i suvereniteta države. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, vi ste dopustili da vam se desi povreda Poslovnika člana 106. i člana 107. – posredno da govornik na sednici Narodne skupštine dužan je da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine. Ovde je bila optužba prema svima onima koji su podržali ovu Vladu da žele da tajkunima prebaci zemljište, izvrši konverziju zemljišta onim ljudima koji su izvršili pljačkašku privatizaciju. Sada, ja ne znam da li se mom kolegi može pomoći, on svakako mora sarađivati, ali ja pitam – ko je to izvršio tu pljačkašku privatizaciju i ko daje pravo tim ljudima da ovde vređaju dostojanstvo Narodne skupštine i nas samih. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja bih možda i razmislio da prihvatimo ovaj amandman, ali na početku obrazloženja svog amandmana, predlagač je rekao nešto što je rekao i na prošloj sednici, da komentari na amandmane ostalih kolega poslanika, nisu dovoljno kvalitetni, odnosno da po njihovom mišljenju, trebalo bi to da znači otprilike da pojedini poslanici ne mogu da komentarišu dovoljno kvalitetno amandmane, koje oni predlažu.
Naprosto, to meni izgleda kao da oni sebe smatraju poslanicima više vrednosti od onih koji to komentarišu i na mom primeru bi to izgledalo tako, a na prošloj sednici se to i desilo.
Rečeno je da ja nemam pravo da branim Zakon o informisanju, a ja sam samo komentarisao njihove amandmane koji oni podnose. Na njegovu primedbu u obrazloženju da dva poslanika, od kojih je jedan veterinarski tehničar, a drugi je profesor na fakultet i doktor, ali nisu dovoljno kvalitetni da pričaju i obrazlažu, komentarišu amandman koji je podnet, to se već ranije dešavalo. Meni to nikako ne ide sa nekim zalaganjem za demokratsku proceduru i praksu u ovom parlamentu.
Ako uzmemo da je drugi poslanik iz tog dvojca govorio da je ovo svetilište demokratije i da je ovo mesto gde valja besediti o svakom amandmanu i svakoj rečenici, svakom zarezu, o svakom pokušaja brisanja određenih članova sa amandmanima – briše se, onda nešto nije u redu sa predlagačima u smislu, da sa jedne strane misle da su sva prava njima dozvoljena, a sa druge strane osporavaju pravo da određeni poslanici komentarišu njihove predloge i ja mislim da smo mi u skladu sa demokratskom praksom, sa izbornom voljom građana, svi ovde ravnopravni i na isti način možemo da predlažemo i komentarišemo jedni drugima amandmane, a da to ne bude uvredljivo na način koji oni nekada iskažu svoje komentare prema vladajućoj većini.
Mislim da iz tih razloga, zato što se potcenjuju određeni poslanici, u obrazloženju zakona, ne treba glasati za prihvatanje ovog amandmana a i to je moj stav, s tim što podvlačim da je za mene neprihvatljivo da neko misli da je poslanik više vrednosti, da je elita, u odnosu na neke druge, s obzirom da su sami pričali da je ovo svetilište demokratije.