Dame i gospodo narodni poslanici, zbog naših građana ovde, Zavod za unapređenje bi mogao da deli udžbenike besplatno ali naši građani treba da znaju da je u ovom trenutku to neizvodljivo.

Da, prosvećeno zlo, jel tako? Stranka bivšeg režima, tako su je nazvali drugi, ne ja, zajedno sa stečajnim upravnicima, a ja ću to nazvati u zajedničkom zločinačkom poduhvatu, nisu otpustili 400.000 ljudi, a ova moja matematika je ispravna, Zavod za unapređenje bi slobodno mogao da deli računare i udžbenike. Četiristo hiljada ličnih dohodaka je negde oko 180 do 200 miliona evra. Sto osamdeset miliona evra, samo PDV je 32 miliona evra. Kada ja držim čas matematike, električari ćute. Prema tome, na 180 miliona evra samo je PDV 36 miliona, plus doprinosi na plate. Koliko bi u fondovima i budžetima bilo više i za obrazovanje, koliko bi privreda u društvenom proizvodu izbacila više?

Sada kada uzmete tu cifru onda dođete lako do podatka, da bi na godišnjem nivou to bilo preko 500 miliona samo od PDV-a. Onda bi država mogla da nabavlja računare, da kupuje udžbenike, ovako oni, prosvećeno zlo, u zajedničkom zločinačkom poduhvatu, bivši stečajni upravnici i stranka bivšeg režima su doprineli da danas roditelji ne mogu da imaju besplatne udžbenike i računare, jer su im oni svojom drskom, bezobzirnom pljačkom onemogućili to pravo. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, s obzirom da oni koje sam ja nazvao udruženi zločinački poduhvat odbijaju suve činjenice i to nazivaju uvredom, ja moram da kažem da ovaj Zavod za obrazovanje, posebno Centar za profesionalni razvoj zaposlenih, treba jednom mom kolegi da objasni da je 400 hiljada ličnih dohodaka u ovom trenutku vredno oko 180 miliona evra. Kada zaposleni ponesu kući tih 180 miliona evra oni, za razliku od njihovih ovih velikih tajkuna koji su na nekim Devičanskim ostrvima i tako dalje, taj novac potroše u zemlji. To je najbolje raspoređeni novac. Za tih 180 miliona evra bi oni potrošili PDV koji bi mesečno iznosio 36 miliona evra. Toliko bi se slilo samo od PDV-a u kasu države, a to je 432 miliona evra godišnje i odatle bi lako mogli da izdvojimo 300 miliona i da platimo i računare, udžbenike, uniforme, prevoz, hranu i što god hoćemo, dopunski da platimo ono što danas nemamo. Mi to danas nemamo takođe, a oni kukaju zbog penzija, ali tih 400 hiljada na godišnjem nivou oštete razne fondove doprinosima na plate milijardu i 200 miliona. Sad zamislite da imamo 480 miliona evra, koliko bi pripalo PIO fondu, koliko bi mogli godišnje da uvećamo penzije da nije bilo tog udruženog zločinačkog poduhvata, prosvećenog zla, stranke bivšeg režima i stečajnih upravnika. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ovom amandmanu i ja sam dodao zapetu. To sam naučio od profesora Pavićevića, koji predaje, gle čuda, na Fakultetu političkih nauka. Ali, za razliku od ovde prisutnog koji takođe predaje na Fakultetu političkih nauka, gospodinu Pavićeviću se nikad nije otimalo da kaže da je obrazovanje dostupačno svima. Uvek je govorio – dostupno.

Ovaj Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja treba, sem osnovnih i srednjih škola, da poseti malo i fakultete, da vide koji to profesori nisu ni za osnovnu, ni srednju školu, a kamoli za fakultet.

Ovde prisutni fakultet, ovde prisutni profesor na fakultetu, koji je završio fakultet, iz čije grupe često kažu – ima fakultet, završio je fakultet negde u Mađarskoj, je dva upotrebio reč – zarez. Dakle, ako on ne zna srpski jezik, onda on za mene nije profesor univerziteta, on je za mene profesor na sveučilištu. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, moj kolega, koji je ovde poznat po tamburanju, je ceo dan, celo veče i prethodni dan udarao, ovog puta je pričao o besplatnim udžbenicima, izgleda mu tambura bolje leže.

Moram još jednom, javnosti radi da podsetim, da sve to meni liči kao kad opljačkaju čoveka, pa onda kukaju na njegovu štetu. Kao kad počine razbojništvo, pa onda saosećaju sa onim nad kojim je počinjeno razbojništvo.

Ako je neko otpustio 400.000 radnika iz privrede, a pri tome uvećao javni sektor, on je oštetio njih za plate 180.000.000 evra svakog meseca, ali oštetio je i državu za 36.000.000 PDV-a svakog meseca, ili 432.000.000 godišnje. Na doprinosima penzionere i RFZO, zdravstvo, za bolnice, škole, opljačkali su za dodatnih 1.200.000 evra godišnje. Zato ja to, zbog građana, nazivam, po meni sasvim opravdano, udruženim zločinačkim poduhvatom nad, tada, nezaštićenim narodom od strane prosvećenog zla, koje je sadržano u stranci bivšeg režima i u stečajnim upravnicima koji su nemilice harali i pljačkali ljude i sada, tobož, oni nude besplatne udžbenike. Hvala.

(Tatjana Macura: Povreda Poslovnika.)

Dame i gospodo, vrlo kratko. Ne dodajem samo zapetu. Ko čita amandman, predlažem ceo amandman i tu zapetu koju vidite kao promenu u celom tekstu jednog amandmana, za razliku od njihovog šefa, ja sam naučio makar šta sam predložio.

Ali, učio sam od najboljih. Mene nije sramota da naučim nešto od Pavićevića. Drugi treba da uče od mene, a ovde ima i profesora univerziteta koji to ne znaju. Hvala.

Dame i gospodo, pošto se situacija malo primirila, kao moj doprinos, odustajem od obrazlaganja.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, 161, 162, 163. i 107, dostojanstvo Narodne skupštine. Zamislite, drage moje kolege, Skupština nikada ne zna, poslanici ne znaju da li će amandman biti izglasan ili neće, to je ispravka jednog člana zakona, tog člana. Sada zamislite da nekom srećom, bolje reći nesrećom, mi usvojimo amandmane Saše Radulovića, da usvojimo 1, 2, na član 3, na član 4, na član 5. Amandmani metodološki moraju da budu ispravni, da ukoliko ih usvojimo moraju da budu ugrađeni u zakon. Ako se desi da dođe do neke male nesuglasice, onda odbor svojim amandmanom to usklađuje.

Sada zamislite da na svaki član usvojimo amandman Saše Radulovića, to je pravo Skupštine, na šta bi taj zakon ličio. Zato mislim da je opravdana intervencija, a ta povreda se dešava i sada neposredno, jer mi ne možemo znati, ja nisam član tog odbora, ne možemo znati šta je odbor prethodno učinio. Sada da vidimo da predsedavajući to stavlja u raspravu u pojedinostima, i zato ja tvrdim i tražim da se o tome glasa, da je došlo do povrede Poslovnika ovog trenutka jer su metodološki neispravni amandmani pušteni u proceduru i ukoliko bi ih usvojili, a pravo Skupštine je da usvoji sve te amandmane, zakon ne bi ličio ni na šta, ne bi bio sprovodljiv jer bi bio sastavljen od 200 identičnih članova. Nadam se da i ovi fakultetski obrazovani, profesori sa Fakulteta političkih nauka, su nešto naučili. Hvala.

Zbog uštede vremena neću obrazlagati. Hvala.

Iz istog razloga neću obrazlagati. Hvala.

Neću obrazlagati. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja još nisam čuo da se Ustav usklađuje sa zakonom. Danas to po prvi put čujem. To je gotovo nemoguće. Ustav je zakon svih zakona. Zakoni treba da se usklađuju spram Ustava, a ne Ustav spram zakona, tako da argumentacija gospode preko apsolutno ne stoji, a među njima stoji moj kolega poljoprivrednik koji je bio premijer. Ja mogu samo da kažem da smo još i dobro prošli ko nam je bio premijer. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da prethodne kolege koje galame da su to pravo koje predlagač amandman definisao kao pravo svakog deteta, da su preskočili. Voleo bih da Ustav dozvoljava da srednje obrazovanje bude obavezno, ali retroaktivno. Većina njih ne bi ni prvi razred završila. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, dobio sam mnogo poruka. Kaže Dragica Vidaković: „Moj kolega poljoprivrednik govori o sebi“.

(Zoran Krasić: Šta je ovo?)

Ja poštujem pravo opozicije. Gospođo Radeta, nemojte dobacivati. Poštujte vi moja prava.

Obrazlažući amandman moj kolega poljoprivrednik govorio je o svemu onome što o njemu nedostaje. Ovde je govorio o nedostatku pameti.

(Narodni poslanik Zoran Živković dobacuje.)

U tom smislu bih tražio da ja i on zajedno proverimo koeficijent inteligencije.

Da zajedno, s obzirom da omalovažava, a ja eto priznajem da sam ovde najslabiji od dve poslaničke grupe, evo, ja se slažem da idemo na testeranje. Mislim da ću mu debelo odmaći, ali neka rezultati kažu što će reći, a bojim se da će IQ mog kolege poljoprivrednika biti manji od njegovog broja cipele.
Onda je govorio o poštenju. To se valjda odnosi na ono poštenje kada je poljoprivrednicima uzeo 525 hiljada evra za nepostojeću parcelu na Fruškoj Gori, pa je onda govorio o čestitosti. Evo, po pitanju čestitosti ja ga pozivam da jednom pokaže tu svoju diplomu koju upornim traganjem 15-20 godina ne može niko, pa ni kolega Krasić da nađe u Nišu.
Govorio je o švercu, a postoje ozbiljne optužbe za šverc bundi, pa sve do šverca oružja…

Znači, odgovaram zašto mislim da nema prevare kod nas već kod njega. Govori o prevarama čovek koji je pelcovao kokoške u selu Pukovac rastvorom jogurta? Toliko o kvalitetu te rasprave.
Dozvolićete da na kraju citiram ono što mi je zabranjeno, a ovog puta Cicerona. Ciceron kaže ovako: “Ne treba tražiti razboritost od čoveka koji nije nikada trezan“. Hvala.
(Radoslav Milojičić: Povreda Poslovnika.)
(Marinika Tepić: Povreda Poslovnika.)