Po amandmanu i ovom i prethodnom.
Dakle, ako pogledate sada ove dve diskusije onda mislim da možemo da se, hajde, u najvećoj meri saglasimo da oko suštine smo manje-više saglasni, a to je da faktički idemo ka profesionalizaciji izbornog procesa u potpunosti, dakle, izbornih komisija i svega ostalog i ovo što je rečeno to je tako i bilo. Dakle, to je od početka bilo tako što su radile izborne komisije koje su formirale političke stranke, političke stranke su tamo postavljale onog koga imaju. Često su političke stranke organizovale sopstvene obuke, dakle, svojih članova biračkih odbora. Sada se ide ka profesionalizaciji.
39/3 AL/MO
E sad, šta je ono što meni u celoj priči smeta, ne u vašim diskusijama, nego „an ženeral“? Očigledno je da smo maltene saglasni oko toga u kom pravcu treba ići. Možda se razlikujemo oko nekih detalja i umesto da smo seli, da smo ovo mi sami rešili u skladu sa onim što je naša neka politička kultura, što su naša iskustva sa biračkih mesta, mi sada usvajamo preporuke koje nam da je neko sa strane koji nema pojma kako to funkcioniše kod nas. Mi ćemo imati problem, ja vam sad kažem, sa svim ovim obukama, sa svim ovim da nađemo sve te ljude, da svi ti ljudi prođu obuke, da sve to bude verifikovano itd. itd. Ne mi, svi zajedno. Kad kažem – mi, ne mislim na nas ovde, nego svi zajedno zato što ćete vi videti kako to funkcioniše. Lako je pokriti biračka mesta u Beogradu, u Novom Sadu, u Nišu, u Subotici, u velikim gradovima. Što je grad manji, to će biti teže. U malim mestima neka nam je Bog upomoć, da vi pronađete ljude koji će da ispunjavaju sve kriterijume, da ne budu kandidati na izborima, posebno kada su lokalni izbori u pitanju jer ne mogu da budu na biračkim mestima, je li tako, ako su kandidati, povezana lica.
40/1 MV/LjL 17.25 – 17.35
Vi imate osam i po hiljada biračkih mesta, pomnožite to sa brojem članova izbornih komisija, plus povezana lica, plus sve ostalo. E, o tome pričam da treba, kad sam rekao pre neki dan, prekjuče, da tuđa ruka svrab ne češe. Ne razumeju oni kako to kod nas funkcioniše, ne u bilo kom pežorativnom smislu nego prosto kakvi su kapaciteti kojima mi kao država i kao društvo raspolažemo, koliko je ljudi zainteresovano da učestvuje u tome.
Od kada je promenjen Zakon o lokalnoj samoupravi, na katastrofalan način, od strane tadašnjeg ministra Branka Ružića i kada su naterane lokalne samouprave da sve imaju savete mesnih zajednica, a kasnije i da ti ljudi u savetima mesnih zajednica nemaju pravo na naknade, pa kako mislite to da izvedete? To je kao da vam neko kaže da napravite peć od drveta. Ne ide to, nemoguće je.
Po mom najdubljem uverenju to je trebalo prepustiti lokalnim samoupravama pa neka one same svojim statutima to rešavaju kako će da izgledaju organi mesnih zajednica, da li će da imaju inokosne organe, kao što je kod mene bilo, recimo, gore, ili će imati kolektivne organe, da li će skupštine da ih postavljaju kao dekoncentraciju lokalne vlasti ili će da idu na neku decentralizaciju, neka sami vide kako će.
Sada imate blokadu, oni su rekli da mora da bude svuda savet mesne zajednice, a posle šest meseci ne mogu ljudi da se sastanu zato što niko neće, ovaj radi ovo, onaj radi ono, ne funkcionišu.
Sad se vraćam na ovo. Mnogo ozbiljnije nego saveti mesnih zajednica, naravno da je i ono ozbiljno, tiče se života ljudi u tim mestima, ali ovo je izborni proces koji dovodi do ozbiljnih posledica, da tako kažem. Ovi će i da se nađu nekad negde, ako i promaše neki dan neće im niko uvoditi privremene mere, ali šta ćemo sa ovim?
Zato kažem da mi je žao što smo došli dotle, vi u tome niste učestvovali kao politička grupacija ali neki drugi jesu, da su bukvalno vukli za rukav ove iz ODIHR-a, ukazivali im na to kako ne primenjujemo njihove preporuke, da bi nas na neki način oslabili u toj komunikaciji sa njima, umesto da smo svi zajedno seli pa rekli, recimo, pošto vidim da vam je to svima problem – ne može jedan birač da potpiše više lista. Da smo svi zajedno to rekli, tada bi i poruka koja bi otišla ka njima bila jedinstvena iz srpskog parlamenta i da se kaže da to kod nas ne može. Zašto? Zato. I nikoga nećete naći na političkoj sceni ko će to da vam primeni. E, to bi onda bilo drugačije.
Nažalost, mi smo tu priliku propustili. Mi ćemo ovo da usvojimo, ali kako će da ide primena, iskreno se nadam da ćemo svi zajedno da doprinesemo tome. Kažem, imamo oko osam i po hiljada biračkih mesta, ja sam ovde često, pošto ste već i o tome diskutovali šta sam sve govorio opoziciji pa sam govorio i o tome da su bili nesposobni za sve ove godine, evo, za 14 godina, koliko neke političke stranke funkcionišu na našoj političkoj sceni, u bilo kojoj formi, svejedno, nisu u stanju da nađu po dva kontrolora, dva člana biračkog odbora koji imaju pravo u, recimo, proširenom sastavu, po biračkom mestu. To je 17 hiljada ljudi. A oni su sami rekli, njihova koalicija, da nije pokrila celu Srbiju, tih osam i po hiljada mesta. Kako ćemo sad ovo, videćemo. Ali, da će da bude problem, biće. Da ćemo to da insistiramo na nekim stvarima kao što je formalno obrazovanje, kao što je nekakvo iskustvo koje se tiče izbornog procesa, to možda možemo da izvedemo, možda možemo da izvedemo kad je u pitanju predsednik biračkog odbora, možda. Za članove, čisto sumnjam. Ali, rodilo se, valja ga ninati, pa ćemo posle da vidimo šta ćemo i kako ćemo.
40/2 MV/LjL
Opet vam kažem, da smo na jedan drugačiji način seli, da smo razgovarali, čuo sam i vašu diskusiju i diskusiju pre te i onda vidim da mi faktički na isti način negde razmišljamo i o istim stvarima pričamo i razumemo se šta je poenta i svi hoćemo to, ali se nismo dogovorili mi, nego ćemo sad prihvatiti jedno rešenje koje je, eto tako, traženo od nas, od nekoga ko nema blage veze sa našim izbornim procesom, sa našim problemima, nego je slušao razne CRTE i crtice koji su to dostavljali na osnovu opet nekih teorijskih razmatranja.
Ja mogu da razgovaram ovde sa ljudima za koje znam da su radili izbore i da znaju šta je izborni proces. Teško mi je da razgovaram sa onim ko nikad u životu na biračkom mestu nije bio, ko ne zna šta to znači, ko ne zna kako to funkcioniše. Jer, kad čujem šta ljudi pričaju, evo, i oko te krađe, oko ovog, onog, ljudi, to su nemoguće stvari. Ne zato što ja sad nešto sakrivam, moj posao je da to branim, ne, nemoguće je, neizvodljivo je, ne funkcioniše tako.
(Dušan Nikezić: Kako funkcioniše?)
Funkcioniše tako što dođe birač na biračko mesto, isprskaju ga sprejom, potpiše se tamo, dobije listić, ubaci ga u kutiju i posle se to prebroji. Eto, tako funkcioniše.
(Dušan Nikezić: Kada vi to platite?)
A kad ste vi plaćali? Nikad. Vi ste samo uzimali, niste plaćali. I eto vam odgovor na tako nešto.
Šta očekujete sada? Dobio je odgovor da oni nikom ništa nisu plaćali nego samo otimali. I šta sad?
Evo, na to vam se sve svodi. Imate normalnu raspravu, imate celu priču koja je potpuno pozitivna, potpuno normalno, potpuno argumentovana, potpuno u temi i onda se pojavi neki tu da nešto dobaci, što nikakve veze sa ovim nema. On je pametan zato što je rekao – a kad vi to platite. Pa, koliko sam ja čuo od vas, mi plaćamo avansno, preko kol centra, SMS porukama.
U svakom slučaju, kažem da smo to propustili i da mi je žao što smo to propustili, bez obzira na ove koji malo znaju o izbornom procesu ali mnogo znaju o nekim drugim stvarima. Mislim da su oni koji znaju nešto o biračkom procesu mogli da sednu i da se dogovore oko nekih stavki koje bi bile svima prihvatljive i samim tim bi izborni proces bio prihvatljiviji za sve učesnike u njemu. A to je veoma važno i za državu i za društvo. Hvala.
