U toj knjizi sve piše, samo vi čitate onako kako vama odgovara. Zato što kada Miloš Parandilović uđe u ovu, udostoji se da dođe na svoje radno mesto i uđe u ovu salu i dobije reč više nikakvog smisla ništa nema. Nikakvo dostojanstvo Narodne skupštine više niko ne može da zaštiti.
Zaplakaćete?
Služim da me vi gađate dimnim bombama. Tome služim.
(Radomir Lazović: Čovek je stokom nazvao nardonog poslanika, jer čujete vi to, čemu služite?)
Služim da me vređate. Tome služim, kao što znate. Služim da me posipate ovde PP aparatom. Toliko je vama stalo do dostojanstva Narodne skupštine, bre. Sram vas bilo!
Milenko Jovanov, Poslovnik.

Član 107.

Mislim da je ovim ukazivanjem na povredu Poslovnika narušeno dostojanstvo Narodne skupštine. Narušeno je dostojanstvo bednim licemerjem, najgorim licemerjem koje su primenjivali i u prošlom sazivu.

Dakle, isti ovi ljudi su aplaudirali malopre kada je jedan od njihovih poslanika brutalno vređao Adrijanu Mesarović, potpredsednicu Vlade. Brutalno je vređao, seksistički je vređao, onako iskompleksirano muški. Oni kompleksaši, jadnici koji gledaju slike na telefonima, e tako se ponašao, verovatno zato što i jeste takav, a oni su aplaudirali. Aplaudiraju svaki put ovome koji dođe kao da boluje od Turetovog sindroma. Uđe u salu, pritisne taster i lupeta šta mu padne na pamet, a pamet kratka ili je nema uopšte. Oni aplauz. E, sad odjednom – jao, vidi šta su nam rekli.

Ajde vi prvo počistite to u svom dvorištu. Da ne pričam o onome šta vi izgovarate. Lepo, tamo kad se dovedete u red onda ćemo se baviti nama, a dok aplaudirate takvim stvarima nemojte da se čudite kad vam se vrate istom merom.

Hvala.
Povreda Poslovnika, Radomir Lazović.
Izvolite.

Član 103.

Dakle, smatram da ovo nije povreda Poslovnika, nego replika, te vas molim da ovo vreme koje je iskoristio ovaj vešti znalac Poslovnika i svih malverzacija ovog sveta, to mu priznajem, prosto skinete sa onog dela odakle bi trebalo.

Hvala.

Da li želite da se izjasnimo?

Ne želim da se izjasnite.

Ne želite.
Hvala vam lepo.
Reč ima potpredsednica Vlade, ministar Adrijana Mesarović.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.
Poštovani narodni poslanici, dragi građani Srbije, nisam možda vešta u Poslovniku ali sam pretrpela niz uvreda i kao i predsednica Skupštine i niz mojih kolega pretrpela i bacanje dimnih bombi i suzavaca i sve šta smo već pretrpeli u prethodnih godinu i ovde u narodnom domu.
Osvrnuću se kratko na par izlaganja. Opet kažem – sramno je da toliko narodni poslanici nisu upoznati i sa metodologijama i sa zvaničnim podacima i sa načinom obračuna i nominalnog i realnog BDP-a. Osvrnuću se kratko, mada je gospođa Tomić na vrlo lep način dala odgovore.
Znači, promenjena je metodologija koja se odnosi na anketu o radnoj snazi, odnosno promenjena je metodologija koja se odnosi na iskazivanje broja nezaposlenih, ali ono što nedvosmisleno jasno i ono što je uporedivo i ono što Republički zavod za statistiku koristi to jesu podaci CROS-a koji se odnose na Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja i koji nedvosmisleno pokazuju egzaktne podatke koji se tiču broja zaposlenih.
Ono što vi pokušavate sada da obmanjujete narod i naše građane da metodologije su promenjene, da nisu ispravne, da na taj način nešto prikrivamo zato što želite da prikrijete da je 2012. godine bilo milion i 800 hiljada zaposlenih, a da je 2025. godine preko dva miliona i 300 hiljada zaposlenih.
Ne možete da se pomirite sa uspesima politike Aleksandra Vučića i sa svim onim što radi od 2012. godine i sada na razne načine pokušavate da građane obmanjujete da su metodologije promenjene, da nije ispravan način prikazivanja podatak i slično.
Sledeća stvar na koju ću se osvrnuti i svakako ono što je egzaktno jeste činjenica da je 2012. godine stopa nezaposlenosti u našoj državi bila 25,9% dok je za drugi kvartal 2025. godine ona iznosila 8,25%.
Nominalni i realni BDP se izračunava u dinarima i prikazuje u fiskalnoj strategiji. Pozivam vas, obzirom da je u pitanju javno objavljeni dokument, imate ga i na sajtu Ministarstva finansija, bilo bi lepo i korisno svakako da kao narodni poslanik to pročitate i vidite da je u fiskalnoj strategiji i nominalni i realni BDP iskazan u dinarima.
Ono što je gospođa Tomić, i da ne ponavljam, vrlo lepo iskazala jeste činjenica da se Eurostat kako bi podaci bili uporedivi sa drugim zemljama naravno prikazuje u evrima i proverava svakako validnost i naših prikazanih podataka, ali vi hoćete da kažete da iako pored tri kontrolna faktora koja proveravaju validnost podataka koji se javno objavljuju, koji se prikazuju, koje mi svi sa ponosom ističemo, zato što jesu brojke za ponos.
Znači, i pored Eurostata i pored kontrole MMF-a i Svetske banke vi kažete opet da mi nekako obmanjujemo narod, što znači da vi kažete da Svetska banka, Eurostat i MMF, obmanjuje narod i mislim da većinska Srbija bi imala jedan adekvatan odgovor na ove vaše tvrdnje i vrlo su maliciozne kao sve što iznosite.
Naravno da podaci ne bi bili objavljeni na zvaničnom sajtu Eurostata da nisu zvanični a tu se nadovezujem i na onu kompetentnost koju ste spomenuli, kada je u pitanju i direktor Zavoda za statistiku, a imajući u vidu sve prethodno izneto i vaše opštine i poznavanje načina, obračuna i prikazivanja u kojim aktima kako i zašto je na sajtu Eurostata prikazano u evrima.
I ono čime ću završiti, uvažena predsedavajuća, jeste jedna činjenica koju ne možemo opovrgnuti, koju zvanični podaci svakako potvrđuju, da je 2012. godine BDP iznosio 33 milijardi evra i da ćemo 2025. godinu završiti sa 89 milijardi evra zvanično BDP i to je ono što vas boli i to je ono što ne znate više kako da prikrijete i zato pokušavate kroz izvrgavanje navodne izmene metodologije da prikrijete sve uspehe Aleksandra Vučića, počev od 2012. godine i prethodnih 11 meseci, kao odgovor na pitanje jednog od poslanika.
Nismo se bavili NIS samo prethodnih 11 meseci, a vi kažete nismo, bavili smo se prethodnih 13 godina i svim onim što ste vi do 2012. godine prodali, predali i otuđili. Zahvaljujem se.

Reč ima ministar Dragan Glamočić.

Zahvaljujem se uvažena predsednice Narodne skupštine, poštovani narodni poslanici, kao resornom ministru zaista nije mi prijatno da čujem da kada dođe na red Zakon o organskoj proizvodnji i službenim kontrolama, da o tome ne čujemo ništa, a pogotovo ako imamo u vidu da je organska proizvodnja jedan od najvažnijih pravaca održive poljoprivredne proizvodnje, da upravo ovim zakonom rešavamo problem koji mogu da uđu upravo naši proizvođači organske hrane, koji su izvoznici prvenstveno, i ubuduće zbog evropske regulative neće biti u mogućnosti tu specifikaciju da im obezbedi ovaj prerađivački industrija, nego će morati da osnuju svoje posebna pravna lica, odnosno zadruge i upravo zbog toga smo taj zakon i uradili.
Međutim ono što moram da demantujem, jedan od narodnih poslanika je izneo a to apsolutno nije tačno, da Srbija uvozi smeće i ne znam kako je to navedeno što se tiče Južne Amerike, možda se uvoz iz Južne Amerike pre 15, 20 godina ali to se apsolutno ne radi u prethodnim godinama.
Ono što je gospodin Rističević rekao, lepo i mi to stalno zaboravljamo, da Srbija što se tiče poljoprivrede zaista jeste jedna respektabilna država u ovim prostorima i da smo mi veći izvoznici daleko nego što smo uvoznici i da godišnje ostvarujemo suficit negde između 1.3 do 1,5 milijardi evra, što se kaže i moramo da budemo zadovoljni sa tim što se rešava vezano i za CEFTU i za otvoreni Balkan.
Prvo je nama stalo da te granice teku što brže zato što mnogo više mi izvozimo robe nego što uvozimo. Ali pošto je malo bilo priče o poljoprivredi iskoristio bih ovu priliku da se obratim našim građanima, odnosno poljoprivrednim proizvođačima.
Još bih jednu konstataciju naveo. Uzeću ovo kao da kažemo, pozitivnu stvar, kad nije bilo priče o poljoprivedi. Uglavnom se iznosi nešto negativno itd. a ovo ne pominjanje poljoprivrede hajde da kažem, kao neku vrstu komplimenta, da nemamo većih problema u poljoprivredi pa smo prešli na neke druge grane.
Konkretno, što se tiče naših poljoprivrednika mogu da saopštim da ćemo ove nedelje raspisati, ostalo nam je još ukupno pet javnih poziva. Znači, sve ono što je zacrtano kako bi ispunili do kraja ove godine, ove nedelje će biti raspisana dva javna poziva. Javni poziv za nabavku mehanizacije i opreme i za biljnu i za stočarsku proizvodnju.
Znači, svi oni naši poljoprivredni proizvođači koji su ove godine u skladu sa Pravilnikom kupili bilo šta od opreme, mehanizacije itd. ostvariće pravo na povraćaj između 50 i 65% u zavisnosti od predela gde žive i to u maksimalnom iznosu do 1,5 miliona dinara.
Znači, nema one priče, kao što je bilo spekulacija u javnosti, gde su javni pozivi, neće ih biti itd. ali to je dobro na njihovu sreću jer poljoprivredni proizvođači veoma dobro znaju da se država veoma odgovorno ponaša, da svake godine raspisuje ove javne pozive. Tako će biti i ove godine i taj novac će im biti isplaćen kao što je bilo i svake druge godine.
Da ne bude nesporazuma, u godišnjem budžetu koliko god da je bilo kritika 221% je podignut budžet upravo za razvoj seoskih sredina, kako mi to često kažemo ruralni razvoj, ja tu reč ruralno nekako ne volim, to je razvoj naših sela. To su neki kritikovali. Ne, 220% će biti više para upravo za nabavku ove mehanizacije i za stočarstvo i za ratarstvo, naravno i za voćarstvo, za vinogradarstvo, za sve grane poljoprivrede.
Naredne nedelje će biti raspisano ostatak svih javnih poziva, samo ću ih nabrojati, biće raspisan poziv za genetičke resurse. Znači, to su ljudi koji žive uglavnom u našim najzabačenijim selima, koji gaje naše autohtone rase, oni će isto ostvariti pravo na povraćaj 50%, odnosno 60% koji žive u marginalnim područjima.
Dalje, biće raspisan javni poziv za podizanje višegodišnjeg zasada voća. To će imati naši voćari, znači, svi koji su ove godine investirali oni će imati pravo na povraćaj 50%, odnosno 60%. To su u pitanju bespovratna sredstva, znači, ako je neko uložio milion dinara dobiće od države Republike Srbije 500, odnosno 650 hiljada dinara.
Ko god misli da poljoprivreda dobija malo, naravno, ja kao resorni ministar bi uvek voleo da bude više, ali ne treba zaboraviti da je poljoprivreda nekada u BDP Republike Srbije učestvovala sa velikim procentima i desetak procenata, a dobijala je iz budžeta 3%, 4%.
Danas poljoprivreda Republike Srbije, ne zato što je loša, nego zato što su se razvile druge grane privrede učestvuje sa svega 3,6%, a iz budžeta dobija 7,1%, skoro duplo više. Naravno, da bih ja voleo da to bude više, ali znate kako, kad je budžet 100% da bi nekome dali moramo nekome drugome uzeti.
Mislim da je ovo prava mera, i naravno, moramo se u onom delu usmeriti gde je za nas najvažnije.
Dalje, pošto smo pričali, gospodin Rističević je izneo podatak da nemamo zadovoljavajući fond svinja, upravo, naredne nedelje izlazi konkurs, javni raspis za nabavku kvalitetnih priplodnih grla.
Znači, svi naši proizvođači koji su kupili ove godine i priplodne krmače i priplodne junice, i priplodne ovce, koze itd. isto imaju pravo na povraćaj isto 50%, 60% u maksimalnom iznosu za goveda do pet miliona dinara, pet miliona za bikove, tri miliona za ovce i koze.
Znači, na taj način povećavamo naš stočni fond svake godine. Morate imati u vidu da naredne godine će to biti moguće duplo više jer smo odvojili više nego duplo, 221% sredstava za tzv. seoski razvoj, ili kako još uvek većina kaže ruralni razvoj.
Naravno, ne treba zaboraviti čuvenu meru za 100.000 za svaku prvotelku. Tu neće biti javni raspis pošto je već konkurs za kvalitetna priplodna grla ove godine objavljen, nego će samo biti doneto adekvatno rešenje i svi ti ljudi koji su ostavili prvotelke i junice da bi povećali stočni fond dobiće 100.000 po svakoj junici.
Tako da apsolutno mislim da nema razloga da se ovde... Pominjemo neke druge stvari, mislim da treba da pričamo o poljoprivredi, treba da pričamo o našim proizvođačima. Naravno, i svaka kritika dobronamerna je dobrodošla. To će pomoći da budemo još bolji, da radimo još više, da poljoprivreda dobije još, ali da pričamo argumentovano, a da ne iznosimo stvari koje su često puta ovde i neistina.
Tako da se nadam da ćemo sutra imati priliku da više pričamo o aktuelnim stvarima, da više pričamo o poljoprivredi. Srbija je zemlja koja počinje polako da diže još više svoju proizvodnju i da se usklađuje sa tekovinama Evropske unije, jer ne trebamo zaboraviti da konkurencija će biti sve veća i veća, da moramo ljude pripremiti na tako nešto, da država ne može da zatvori granice, što se od nas veoma često zahteva zato što mi još uvek mnogo veći izvoznik nego što smo uvoznik. Zamislite mi da zatvorimo naše granice za nečije proizvode, pa da oni nama urade kontru, mi ćemo mnogo više izgubiti.
Moramo raditi na našoj produktivnosti, na našem opremanju. Zato i izdvajamo ova sredstva mnogo više za investicije, za opremu, za objekte. Naravno, moramo se izdvojiti i učiti nova znanja, ulagati u digitalne tehnologije. Jednostavno na taj način možemo biti konkuretni u Evropi, a samim tim i u svetu.
Hvala još jednom na pažnji.
Hvala.