Zahvaljujem.
Reč ima Darko Glišić, ministar za javna ulaganja. Izvolite.

Hvala vam.
Dame i gospodo narodni poslanici, na početku moje diskusije želim prvo da se zahvalim vama narodnim poslanicima ovde u sali i onima koji možda trenutno su odsutni, ali svakako onima koji učestvuju u radu na tome što ste sačuvali dostojanstvo ovog doma, što ste odoleli pritiscima i nasrtajima i ovu sednicu uveli u jedna normalan tok, sednicu koja na svom kraju treba da kao rezultat ima izglasavanje zakona koji treba da pomognu građanima ove države da žive bolje.
Neizmerno sam vam zahvalan na hrabrosti koju ste pokazali jer ste kao oružje koristili argumente, reči, poziv na razgovor, a ne nož, suzavac, baklju, biber sprej, staklene flaše ili šta je već sve letelo ka nama onog dana kada smo pokušali da ovu sednicu započnemo. Zbog toga sam osećao potrebu da vam se posebno zahvalim na tome. Hvala vam puno. Pozivali ste na dijalog, na raspravu, dok je neko pozivao na nasilje, na linč, na fizički obračun.
Zahvaljujem se svim poslanicima bez obzira kojim poslaničkim grupama pripadaju, svako ko želi da diskutuje, da raspravlja i da svoju političku budućnost gradi na osnovu argumenata i rezultata koje ima, ukoliko ih ima.
Takođe želim da se zahvalim i kolegama, ministrima u Vladi Republike Srbije, na prvom mestu predsedniku Vlade Republike Srbije jer će svakako ovoj vladi biti konstatovana ostavka naredne nedelje ili već kada se završi ova skupština, na jednoj izuzetnoj saradnji, na tome što je bila Vlada kontinuiteta, jer smo nastavili da sprovodimo dobru politiku za građane ove zemlje, politiku koja je unapređivala život građana ove zemlje, u rekao bih, veoma teškim okolnostima kada sa druge strane imate, ne argumente, nego samo politiku negiranja. Pa, tako kada vi kažete da ste vi smanjili nezaposlenost za više od tri puta, oni kažu nije važno.
Ako iznesete podatak da su se oni razdužili 2012. godine sa gotovo 26% nezaposlenosti, tačno, tu je ministar Mali da me ispravi ako grešim, a prošlu godinu smo završili sa stopom nezaposlenosti od 8,1%, oni kažu to nije bitno. Onda im kažete, dobro ljudi, inflacija kao jedan od vrlo bitnih stavki, jedan od temelja ekonomskog napretka je 2012. godine iznosila u znaku tog broja 12, 12,2%, a danas je 4,3%. Pa, oni kažu – nije važno, to nije bitno.
Dobro, hajde da pređemo na one konkretne životne stvari. Možda ljudi ne razumeju ove procente, stope, itd. kao vrlo važne parametre da možete da razvijate zemlju i da unapređujete život u njoj. Hajde da vidimo. Prosečna penzija u vaše vreme - 200 i kusur evra, 204 evra. Danas je gotovo 400 evra, a oni kažu da nije važno. Sada je 436, a ja govorim podatke za kraj prošle godine. Dakle, više od duplo veća i kažu da to nije bitno, vi ste uzeli penzionerima penzije. Pa, vi sa 200 evra niste ništa uzeli, a mi sa 436 evra mi smo nešto uzeli? Negiranje jasnih rezultata.
Došli smo do plata. Plate su bile 366 evra 2012. godine, prošlu godinu smo završili sa 861 evrom prosečnom platom, sad je verovatno to nešto više i oni kažu nije važno, to nije bitno.
Korupcija. Vi ste svakakvi, ovakvi i onakvi. Pa, dobro, kad ste vi pošteni bili plata je bila skoro dva i po puta manja i nije bila baš redovna, a danas, kada smo mi najgori na vlasti plata i dalje raste, uvećava se iz meseca u mesec i redovna je.
Za njih ništa nije važno, za njih život nije važan, nebitno je. Oni su sebe proglasili, elitom, najpametnijima, nema veze što nemaju rezultate, nema veze što nemaju ništa čime bi se pohvalili, ali oni su tako odlučili da su oni najpametniji, najbolji, da sve što dotaknu pretvore u zlato, da je svaka njihova reč zakon, a zakon i Ustav na stranu.
Gradimo auto-puteve. U modernoj istoriji Srbije nikada nije više auto-puteva izgrađeno. Na sve strane gradilišta, više nego decenijama i decenijama pre nas što su gradili, od vremena Tita, a oni kažu nije važno. Nije važno ni to. Ni to nije bitno.
Nisu bitni di auto-putevi, ali se uredno voze sa tima auto-putevima i putevima i prugama. Uredno lete avionima „Er Srbije“, iako su bili protiv toga i nešto ću kasnije govoriti o Zakonu o vazdušnom saobraćaju, ali ni to nije bitno.
Otvorile su se stotine fabrika. Neka me ispravi gospodin Mali ako grešim, ali to je ozbiljan trocifren broj fabrika koje su otvorene. U njihovo vreme jeste trocifren broj, ali zatvorenih fabrika, ali - ma nije važno, to nije bitno, koga briga, jer mi kada smo na vlasti, nema veze što narod loše živi, nama je važno da smo mi na vlasti, da nama dobro ide, a sad kad narod dobro živi, onda ništa ne valja, jer mi nismo ti koji sedimo na mestima na kojima oni smaraju da treba da sede, a videli smo kako to izgleda kada se nalaze na vlasti.
Neverovatan broj škola smo izgradili i obnovili i to mogu da govorim kao ministar za javna ulaganja. Ozbiljan broj škola i ove godine, juče smo na primer potpisali za jednu osnovnu i srednju školu u Velikom Gradištu, sutra potpisujemo ugovor za gimanziju u Vrbasu, i da ne nabrajam sad neverovatan broj škola. Neke od njih su kad sam bio od Trstenika u Velikoj Drenovi, građen 1893. godine i od tad teško da je kvaka menjana.
Obnovili smo zbog naše dece, zbog toga da imaju mogućnost da idu u bezbedne, sigurne objekte, da njihovi roditelji kada ih ostave u školi znaju da su na sigurnom, ali to za ove nije važno. To je nebitno. Za njih je važno da škola ne radi, da je škola blokirana, što bi škola radila, jer ako škola ne radi, pa šta ima da je obnavljamo, kao da je to pa bino.
Bolnice. Sigurno dobro znate, svi odemo ponekad kod doktora, neko češće, neko ređe. Znali ste šta smo imali od opreme u tim bolnicama i kako su one izgledale. Danas je sagrađen ogroman broj novih klinika, novih bolnica, renoviran, ali ne samo da kažemo taj tercijalni nivo zaštite, već i sekundarni i primarni, od ambulanti u selima, pa do velikih kliničkih centara, ulagalo se i gradilo se, ali kažu to nije važno. To nije važno i to nije bitno.
Kažu da bi oni sve bolje i uspešnije. Znate kako, život vam uvek izrežira situaciju u kojoj vi možete kao u ogledalu da vidite kako je to bolje i kako je to uspešnije. Eto, 2024. godine, negde polovinom godine, uspeli su da uzmu vlast u jednoj opštini niškoj. Niš ima pet gradskih opština i šesta jedinica lokalne samouprave je Skupština grada. E tih šest jedinica lokalne samouprave na teritoriji grada Niša ujedno je i pobedila i kažu – ovi iz SNS, pa to je katastrofa, oni su imali četiri komisije neke u kojima su zapošljavali svoje kadrove i trošili pare građana, opštine Medijana u Nišu, silan novac, znate, to je zloupotreba, mi ćemo to da ukinemo i da damo pare narodu.
Da li znate šta su uradili i kako su se na delu pokazali? Ti iznosi su bili 20 do 30 hiljada. Oni su toliko uspešno krenuli da vode opštinu Medijana da im je sada potrebno 12 komisija. Oni sada nemaju četiri, nego 12, a toliko posvećeno rade da ne mogu da se zadovolje sa 30 ili 20 hiljada dinara, nego sa 70 i 80 hiljada dinara. To su nadoknade.
Ukinu građanima „Kulturno leto“. Šta će građanima „Kulturno leto“? Mi smo dovoljno kulturni za sve vas na Medijani. Ukinu im i proslavu Nove godine, koja je tradicija i pre nas, desetinama i desetinama godina. Desila se ova tragedija i nije baš prikladno da pravimo proslavu Nove godine, ali to ne smeta njihovom glavnom lideru, koga nisu džabe prozvali Pinokio, dr Miliću, da on samo tri nedelje nakon tragedije u Novom Sadu napravi za svoju kliku žurku, veselje sa najpoznatijom muzikom, pevačica na sto i potroše više nego što bi za „Kulturno leto“ i proslavu Nove godine zajedno, ali to vam je iz ugla onih koji smatraju da svet samo njima pripada i da su oni odlučili da ono što oni kažu je jedina istina i jedino je merodavno.
Evo, ja sam vam dao samo nekoliko činjenica koje to potpuno drugačije prikazuju. Da ne govorim više o tom famoznom autu. Svi su pričali… Predsednik opštine će da proda auto i da vrati građanima novac, jer šta će predsedniku centralne gradske opštine da se vozi autom. Pa, njemu je tu sve na nogu. Peške mu je dva minuta do Skupštine grada, ali nisu imali u planu da će njihov predsednik opštine da se vozi vikendom na Zlatibor i više puta.
Medijana i Zlatibor, to je sad tu blizu, odmah iza „Najsa“. I tako troši, krčmi pare građana njihov glavni lider. Koji god plac kupi taj Milić, on je 500 hiljada evra, pa onda još 500 hiljada evra da ga renovira i privede nameni. Pa, doktore, odakle pare? Odakle pare? Odakle sad baš tebi toliki novac da ti šta god investiraš to nije manje od pola miliona evra? Kolika je ta doktorska plata tamo gde radiš ili je po sredi možda nešto drugo?
Da se vratim na suštinu što je najbitnije istaći i što bi trebalo da bude glavna poruka. Politika negiranja nikad ne može da pobedi politiku rezultata i svega onoga što smo uradili i da to građani vrlo dobro znaju i neće uspeti sa ovim tzv. novim vrednostima koje žele da nam uvedu. Tako nam se pojave sa onom knjižicom Ustav, pa mlate njom i kažu – poštujte Ustav, kršite Ustav, a kada pogledate ko mlati sa tom knjižicom, pa to su osobe koje se zalažu da se Kosovo i Metohija priznaju kao nezavisna država, onda osobe koje traže da Vojvodina bude država. Valjda su po Ustavu Kosovo i Metohija i Vojvodina Srbija? Ko onda krši Ustav? Ko krši Ustav?
Kažu, ne poštujete zakon, mi se zalažemo za poštovanje zakona, za vladavinu zakona, samo nisu stigli ni jedan jedini skup koji su organizovali da prijave u skladu sa zakonom. Svi su bili van zakona. svi su bili grubo kršenje zakona.
Po njihovom, oni imaju pravo i zakon je kada oni biju, da zakon štiti njih koji biju. Ako se neko slučajno usudi da uzvrati ili ako policija želi da zavede red i mir, onda je to nasilje.
Najgori student je sada student koji se usudio da iskaže svoje drugačije mišljenje, da kaže – ljudi ja hoću da studiram. Mene su otac i majka poslali da studiram. Student koji želi da uči. Pri tom ima sve desetke, nikada ni na jednom kolokvijumu nije imao bod manje od maksimalnog, nikada nije bila situacija da nije znao da odgovori na pitanje svojih profesora, od osnovne, srednje, do fakulteta, ali problem je, usudio se da iznese svoje mišljenje.
Ko si ti da imaš svoje mišljenje? I to mu govore ljudi pošto ovde predstavnici studenata imaju svoje predstavnike, odnosno studenti imaju svoje predstavnike ovde u Skupštini. Imaju jednog izuzetnog ovde studenta koji već 26 godina studira, vrlo uspešno, vrlo uspešno, znači generacije su dolazile i odlazile on je ostajao na fakultetu. Nemojte tu činjenicu da potcenite. Možete misliti koje je njegovo znanje za 26 godina? On vrlo temeljno svaki ispit polaže. Položio ih je osam do sada.
Znači, ako naredne godine da sledeći ispit, on je u fantastičnom ritmu od jedan ispit na tri godine. I to ne treba da se potcenjuje. Znate, tri godine učite, pa vi kada to naučite to je sila.
Neki profesori su otišli na tom fakultetu u penziju. On ima već staž nego Dekan na tom fakultetu. Dekana je prešišao sa stažom na fakultetu. On je bio prvi na listi ove liste koja je najvećim delom, neću da kažem celim, ali najvećim delom atakovao ovde na živote ljudi.
Dakle, oni imaju svog predstavnika ovde. Taj student je dobar. On je odličan. Ali, student koji studira čak i brže od onoga roka i tempa koji se inače studira, dečko koji po ceo dan uči, njega zanima biblioteka, čitaonica, katedra, idem, učim, tražim nova znanja, želim da savladam ono što je ispred mene, želim što pre da počnem da radim, on je najgori. A, zašto? Zato što se usudio da ima suprotno mišljenje od onih koji bi jedan otvoreni boljševički sistem u Srbiji da uspostave i da znate da neće uspeti.
Demokratija, još samo nekoliko rečenica, jednu opasku i onda ću, verovatno vas zanima šta ću da kažem o Zakonu o vazdušnom saobraćaju. To ću odmah, vrlo brzo ću da pređem na to. Ali demokratija koju oni žele da uspostave ima nekih dodira, ali sa onim prvim oblicima demokratije nege iz 5. veka p.n.e.
Tada su se pojavili da kažemo i knjigama to stoji prvi oblici demokratije, na prostoru današnje Grčke, odnosno konkretno na prostoru Atine, imaju vrlo zanimljive teorije iz tog vremena o tome kako je ta demokratija izgledala i videćete koliko se podudara sa ovom, „demokratijom“ koju oni žele da uspostave. Tada je živelo negde oko 200.000 ljudi na prostoru današnje Atine. Znate koliko je imalo pravo glasa? Pa 15%. Ostali nisu imali pravo glasa.
Pravo glasa nisu imale žene. Kod njih je malo drugačije. Oni bi ženama dali pravo glasa, ali bi pre toga da biju, da prskaju biber sprej u oči, da gađaju, jer rukovodeći se logikom, pa dobro ako mi kući bijemo našu ženu, zašto ne bi tukli i sve druge žene. Kod njih kao da je kvalifikacija da uđete u taj njihov svet, da imate evidentirano ste prebili ženu.
Njih 15% dalo je sebi za pravo da odlučuje o 100% ljudi. Radnici nisu imali pravo glasa, deca nisu imala pravo glasa. Imali su jednu zanimljivu stvar koja takođe se podudara sa nekim stvarima, a danas imali su pravo jednom godišnje tih 15% kada izaberu svoje predstavnike da donesu odluku o progonu, pa ko dobije najviše glasova koga oni etiketiraju taj bude prognan na 10 godina, 10 godina su bili progonjeni, i tek posle 10 godina je mogao da se vrati.
Da li vam to nešto poznato zvuči u odnosu na ono što se danas radi, u odnosu na progon, na maltretiranje ljudi koji danas vrše, a rekao bih da gotovo nema skvera i ugla ulica naših gradova, a da se ne pojavi njih 5, 10, negde troje, četvoro, negde 50, 100,nebitno, gde se koliko skupi. Da vas samo zbog toga što imate drugačije mišljenje ne počnu da maltretiraju. I sve je nebitno. Kada im kažete, ljudi nemojte da radite, smirite tenzije, neko će izgubiti glavu, opet se vraćamo na početak, nije važno, nebitno je, koga briga, jel vas i to na nešto podseća?
Godine 1999. ja sam istog dana kada sam dobio poziv uveče već bio u uniformi, sa mnogima , verovatno i dobar deo vas, branio državu od NATO agresije, ne od intervencije, kako oni kažu. Nisam išao kod doktora da izvadim nalaz da mi se upalio mladež, da mi se uvrnuo nešto što je ovde jedan ovaj što mlati noževima, donosio i prska biber sprejom u oči, ne, nego sam u roku od 15 minuta pokupio svoje stvari i otišao i znate kakva su stradanja i razaranja bila, ginula su deca. Poginulo je dete na noši, poginulo je mnogo ljudi, a uvek je bilo objašnjenje, dobro, to je kolateralna šteta. U načinu na koji se ponašaju prema ljudima danas i neodgovornost koju ispoljavaju, ne znajući šta rade, i koliku tenziju podižu dovodeći do usijanja ovo društvo, oni smatraju da svako ko strada na njihovom putu, pa to je kolateralna šteta i koga briga, to je neko poginuo, šta ima veze.
Mi smo odlučili ljudi, mi pretvaramo u zlato sve što dotaknemo, i zato ne treba da glasa niko ko je protiv nas, jer pošteni izbori za njih su da glasa tih 15%, 20%, samo, i to već najavljuju, kažu, zabranićemo ljudima starijim od 60 i nešto godina da glasaju, pa će svima nama da zabrane, a ja se ne uklapam u tu kategoriju, ja sam nešto mlađi u odnosu na te godine. Dakle, zabraniti svima koji drugačije misle, pa onda kada izađu samo ovi naši koji misle kao mi, pa to su pošteni izbori, mi smo pobedili.
Sećate li se računice o kojima kažu, znate u Srbiji ima 7 miliona ljudi, na izbore izađe 50%, vi osvojite 50% i to je četvrtina. Znate kako, matematika je jedna opasna nauka, ona pokazuje lice i naličje, a kakve su vaše brojke u toj matematici.
Bojan Pajtić vladao sa 5%, na tih 50% izašlih, od 100% je imao 2,5%. Kakav je legitimitet da vršite vlast?
Ja sam bio zapanjen kada je jedan dekan izašao i rekao, pa znate, SNS nema legitimitet, oni su osvojili dva miliona glasova, a u Srbiji ima sedam miliona, znači pet miliona je protiv njih.
Ja da ih pitam, dobro , vi sada kada se skupite na ovim ulicama kada protstvujete u Nišu ovo poslednje, bilo ih je 30 hiljada, oni kažu 3 miliona, nebitno, ne može fizički da stane u Nišu 200 ni 300 hiljada, i evo gledam poslanike iz Niša, oni to vrlo dobro znaju, fizički, ja sam bio sto puta u Nišu, toliko nema stanovnika ni prostora za toliko ljudi.
Dakle, bilo je 30 hiljada, i da li to znači da je 6 miliona i 970 hiljada je protiv vas? Rekao bih da je ta matematika nešto tačnija od vaše matematike. Ova matematika koju izvlačim na osnovu vaše jednačine, mnogo je tačnija i bliža realnosti nego vi matematika koju vi izvlačite. Ovde je to govorila jedna narodna poslanica fakultetski obrazovana, a ja sam pitao njenog kolegu koji je išao sa njom na fakultet, jel ona dolazila na nastavu ili je bila blokader u vreme kada je išla na fakultet? Meni je neverovatno da neko može na taj način da rezonuje. Oni smatraju da ko nije izašao na izbore, on je za njih.
Jel tako protiv Trampa bio svako ko nije izašao u Americi ili je protiv Makrona bio svako ko nije izašao u Francuskoj, ili je protiv vas svako ko ne izađe na izbore? Pa nije, suština i osnova demokratije je da pozovete ljude da izađu, a da oni na tim izborima donesu odluku
Reći ću vam kako je to izgledalo pre tačno 14 godina, evo ovde baš ispred Skupštine, na jedinom legalnom skupu, legalno prijavljenom, gde su ova deca koja žele da uče, studenti koji žele da uče, mi smo se okupi pre 14 godina. Za razliku od njih niko nije bacio kamenicu. Bio je broj ljudi koji će otprilike biti i 15. marta, gotovo identično. Znam jer sam bio učesnik i jedan od organizatora tog skupa, 2011. godine, ako se ne varam, a ne varam se, pamtim još uvek dobro.
Mi smo samo tražili od tadašnjeg predsednika Republike, Borisa Tadića, da raspiše izbore. Sedeli smo tu na onom čuvenom stiroporu, proveli čitav dan tražeći ne prelaznu Vladu, ne da nas neko dovede na vlast bez izbora. Nismo bacili petardu, a kamo li dimnu bombu i suzavac. Nikoga nismo povredili. Okupili smo se na skupu koji smo prijavili i tražili samo, jer smo smatrali kroz našu aktivnost i obilazak čitave Srbije videli smo da se menja raspoloženje, tražili smo od tadašnjeg državnog rukovodstva, dajte izbore. Ako na izborima kažu da vi radite dobro, nastavite.
Sačekali smo i 2012. godinu. U najgorim izbornim uslovima u modernoj istoriji Srbije smo ih pobedili, najgorim. Potpuna medijska blokada, zabranjivani su nam spotovi. Ko se dobro seća tog vremena, prošlo je 13 godina, zabranjivani su nam spotovi, proganjani smo. Oni sada dobijaju svuda, kada god zatraže salu neku za skup, za tribinu, evo nije nikakav problem. Nama nigde to nisu dozvoljavali. I izgubili su jer je narod smatrao da treba da dođe do promene. I mimo volje naroda i mimo odluke naroda ne može nikada ništa da se desi. I to treba da znaju, da ne pribegavaju tim starogrčkim modelima demokratije, jer to državu vodi u propast, to ovu državu uništava. Takav model vladanja i takav model rukovođenja ovom državom direktno bi nas vratio u srednjovekovno doba i uništio svaku perspektivu ovoj državi, uništio generacije koje dolaze. Zbog toga takva politika ne da nema poverenje građana, nego teško da će ga zadobiti ako nastave sa insistiranjem na takvoj politici.
Oni ne traže izbore. Izbore bi dobili sutra. Oni traže da ih neko dovede na vlast bez izbora. Ja vas pitam, kako rođaci? Kako, na osnovu čega? Gde to piše? U kojoj to državi se radi, a da to nije marionetska država? Ovo nije marionetska država. Ovo je slobodna država koja sama odlučuje o svojoj sudbini i bira put kojim želi da ide i izabrala je put, onaj put koji je trasirao naš predsednik Aleksandar Vučić.
Ako smatraju da je drugačija, ajmo na izbore, ljudi. Na izbore neće niko. To da mlatite noževima, suzavcem, da prebijate, da svakom ko drugačije misli pravite pakao od života, hajkama po društvenim mrežama, nastupima na ovim vašim medijima kojima javno linčujete svakoga ko se drugačije usudu. Vi se ismevate Milošu Pavloviću studentu. On sa 21, sada će 22 godine, ima više znanja nego svi vi zajedno opozicioni lideri kada se skupite. On svoje znanje stiče radom, ne kupovinom diplome. I vi nađete da nekome spočitavate obrazovanje, znanje ili kupovinu diplome. Evo, neki nisu ni stigli do diplome, oni još rade na njoj, 26 godina naporno i vrlo posvećeno.
Neki su ujutru upisali fakultet, a uveče ga završili. Vunderkind do vunderkinda. I oni će jednom Milošu Pavloviću da kažu da ih je sramota. Ta deca i takva deca su budućnost Srbije. To je budućnost Srbije, a mi treba da mislimo o svoj deci i da gradimo ispravan sistem vrednosti u ovoj državi, jer ne može nerad i neznanje da bude ispred rada, rezultata i učenja. Ne može nasilje da bude iznad pristojnosti. Pristojnost mora da bude na prvom mestu, argumenti, činjenice, brojke za koje vi kažete da nisu važne, licemerje da isključimo.
Da se vratim još jednom na ovog, nešto sam se danas zakačio za Niš, tako mi je došlo. Da se Bilja ne ljuti, doći ćemo i do Novog Sada.
Čovek koji kaže gadi se Beograda i ostatka Srbije, samo Niš, pa Niš, jel tako, jesam li u pravu, Svetlana, ali se ne gadi nekretnina van Niša. Au, što voli nekretnine po Beogradu na najelitnijim mogućim mestima. U njima cirke milion i malo preko. Odakle, od čeka, od prekovremenog rada? Jesi li nosio gajbice, šta si radio? Čime si se bavio? Pošto vi znate druge da ismevate, hajde da čujemo tebe, na osnovu čega si ti, majstore, toliko valjao? Gadi ti se Beograd i ti si protiv svega onoga što se dešava u Beogradu, nikad tamo ne bi kročio, ali si malo pazario. Stanovi su lepi, komforni. Beograd se izgradio. Pa, taj Beograd na vodi, za koji su rekli da nikad neće da se izgradi, izgradio se. Njima je valjda lepše bilo, ja se sećam kao student, tad sam tu s motao, pa kad idem na autobusku stanicu da idem kući, dođemo ranije, pa se onda motamo po onom šipražju tamo, pa srećan si kad izvučeš živu glavu iz onog keja, šta sve tamo nije bilo. Da ne govorim reči koje nisu dostojne ovog doma, šta sam sve sretao i na šta sam nailazio.
Danas, oni bi da ga spale, oni bi da ga sruše, ali najviše vole da idu tamo u restorane, da sede i da kupuju stanove. Od reči ljudi. Ali, dobro.
Mislim da je svima sve jasno. Mislim da sam ovih prvih 30 minuta potrošio na ovaj uvod, nećete mi zameriti. Poštovani narodni poslanici, još jednom vam veliko hvala što ste čuvali državu i čuvali dostojanstvo ovog doma. Sva slava pripada vama, jer ste spasili državu od anarhije, od bezakonja i od onoga u šta žele da nas uvuku. Još jednom, veliki naklon za vas.
Sada malo o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o vazdušnom saobraćaju. Odlukom predsednika Vlade prošle godine dobio sam ovlašćenje da rukovodim tim ministarstvom do izbora novog ministra. Oni u tom ministarstvu malo sitnije kucaju, pa ću ja morati da stavim naočare da bih ovo dobro video.
Dakle, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vazdušnom saobraćaju sadrži ukupno 92 člana i predstavlja osmu po redu, jednu najdužu izmenu i dopunu ovog zakona od njegovog donošenja, a prvo donošenje ovog zakona je bilo 2010. godine. Ovim predlogom je predviđeno da se menja, dopunjava ili briše 89 članova Zakona o vazdušnom saobraćaju, a pored nekoliko tehničkih članova na kraju ovog predloga, a predlog sadrži i neke potpuno nove članove.
Jedan od glavnih ciljeva ovog Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o vazdušnom saobraćaju je postavljanje pravnog okvira za proizvodnju, registraciju i naročito korišćenje sistema bespilotnih vazduhoplova, uključujući tu obavezu operatera tih sistema, kao i obaveza daljinskih pilota koji neposredno upravljaju tim sistemima. Taj pravni okvir čine više članova sadržanih u ovom predlogu. Ja ću vam član po član. Dakle, ukoliko imate dilemu i niste sigurni da li ćete da glasate za Zakon o vazdušnom saobraćaju, ja ću se truditi da vam svaki član koji se menja posebno objasnim i nadam se da ću uspeti da zadobijem vaše poverenje da u danu za glasanje podržite ovaj zakon.
Preći ću odmah na članove, da ne pravim više širi uvod.
Konkretno, u članu 1. Šta menjamo u članu 1? Ne menjamo mnogo, 90 i nešto članova, koliko sam rekao. U članu 1. predloga zakona pojmovnik iz člana 3. zakona se terminološki usklađuje sa izmenama pojmova sadržanim u aneksima Čikaške konvencije i dopunjuje se novim definicijama. Članom 2. predloga zakona se vrši izmena člana 8. kako bi se dodatno precizirali uslovi pod kojima se može odstupiti od načelne zabrane letenja iznad objekta ili iznad skupova lica na otvorenom ispod minimalne propisane visine. Pored toga, izmenom člana daje se u pravni osnov za donošenje propisa kojim bi se utvrdile minimalne visine i uslovi pod kojima Direktorat može izdati odobrenje za letenje ispod propisanih minimalnih visina.
Što se tiče člana 3. Predloga zakona, menja se član 10, kako bi se definisale tri kategorije operacije sistema bespilotnih letilica - otvorena, posebna i sertifikovana i osnovni uslovi za njihovo odvijanje. Ovim članom se stvaraju preduslovi za usaglašavanje zakonodavstva sa Uredbom EU 2019/947. Pored toga, ovim članom se predviđa i pravni osnov za donošenje podzakonskih propisa od strane Direktorata.
Članom 4. Predloga zakona tekst zakona se dopunjuje novim članovima od 10a do 10đ. Članom 10a do 10g takođe se vrši načelno usaglašavanje sa Uredbom koju sam već pomenuo. Članom 10a određuju se osnovne dužnosti operatera sistema bespilotnih vazduhoplova, propisuje se u kojim slučajevima je obavezna njegova registracija, a predviđa se i pravni osnov za donošenje podzakonskog akta kojim bi se bliže razradile ove zakonske odredbe.
Članom 10b se određuju osnovne dužnosti daljinskog pilota i takođe se predviđa pravni osnov za donošenje odgovarajućih podzakonskih akata.
Članom 10v predviđena je mogućnost da se vazduhoplovno-modelarskom klubu ili udruženju može izdati odobrenje u kojem bi se odredili uslovi pod kojima se u okviru tog kluba odnosno udruženja mogu sprovoditi operacije sistema bespilotnih letilica. Ovi uslovi mogu biti bliži u odnosu na uslove za ostale operatere sistema kako bi se promovisale sportsko-takmičarske aktivnosti u okviru ovih klubova.
Pretpostavljam da vas član 10d ne zanima, pa ću ga preskočiti.
Dolazimo do člana 10đ. Njime se reguliše korišćenje raketa i drugih letećih objekata, propisuje se obaveza pribavljanja odobrenja pružaocu usluga kontrola letenja za njihovo lansiranje, a predviđa se i donošenje podzakonskog propisa kojim bi se ova pitanja detaljnije uredila.
Članom 5. Predloga zakona menja se stav 1. u članu 12. Zakona, kako bi se dosadašnja zabrana stranoj letilici da u vazdušnom prostoru Republike Srbije nosi aktivno napunjeno streljačko, raketno ili bombardersko naoružanje proširila i na zabranu nošenja aktivne opreme za snimanje i elektronsko snimanje, ovo je vrlo važan član zakona, kao i vršenje dopune gorivom u vazduhu. Mislim da ovim čuvamo bezbednost države i ljudi.
Članom 6. Predloga zakona briše se član 13. Zakona, s obzirom da je materija koju je on regulisao postala sastavni deo člana 42. ovog zakona.
Članom 7. Predloga zakona se vrši izmena člana 16. Zakona kako bi se na drugačiji način uredile obaveze vazduhoplovnih subjekata u pogledu sistema upravljanja bezbednošću. Novim rešenjem se više ne predviđa obaveza subjekta da pribavi saglasnost Direktorata na sistem upravljanja bezbednošću, s obzirom da će se ocena uspostavljenosti ovog sistema vršiti u toku sertifikacije.
Član 8. Predloga zakona. Njime se vrši izmena člana 17a stav 3. Zakona tako što precizira da će se poverljivim smatrati i svi dokumenti o događaju koje je Direktorat prikupio tokom obrade događaja u smislu značenja koje pojam dokumenata ima u zakonu o tajnosti podataka. Naime, ovde je važno istaći da je jedina svrha pribavljanja i analize događaja ta da unapređenje bezbednosti i obezbeđivanje izvlačenja pouka o događaju i razlozima zbog kojih je do njih došlo a nikako pripisivanje krivice ili odgovornosti.
Član 9. Predloga zakona, menja se stav 1. u članu 18, kako bi se predvidela obaveza letačkog subjekta da obavesti Direktorat o svakom planiranju uvođenja promene u funkcionalni sistem, dok će se samo u slučaju da takva promena utiče na bezbednost obavljanja delatnosti ili pružanja usluga ili na obezbeđivanju u vazduhoplovu zahtevati od subjekta da dostavi bezbedonosnu argumentaciju, odnosno pribavi odobrenje Direktorata za planiranu promenu.
Član 10. je jedan zanimljiv član. Ovim Predlogom zakona se vrši izmena člana 19a koji reguliše bezbedonosnu naredbu i izuzeće. U odnosu na postojeće zakonsko rešenje izmenom stava 3 produžava se period sa šest na osam meseci na koji se letačkom subjektu može odobriti da bude izuzet od obaveze ispunjenja određenog zahteva sadržanog u propisu donetom na osnovu ovog zakona.
Dodavanjem novog stava 4 predviđa se da se odredbe u bezbedonosnoj naredbi shodno primenjuju na donošenje naredbe u oblasti u obezbeđivanju u vazduhoplovstvu.
Član 11. Predloga zakona. Menja se član 23. stav 1 Zakona, kako bi se delimično izmenio pojam povrede vazdušnog prostora. Naime, prema predloženom rešenju povredu vazdušnog prostora može da izvrši i domaći vazduhoplov, a ne samo strani. Takođe, samo odstupanje od plana leta više se neće smatrati povredom vazdušnog prostora, s obzirom da do ovih odstupanja dolazi često, prvenstveno onda kada je to neophodno usled određenih meteoroloških prilika.
Članom 12. Predloga zakona se u članu 36. Zakona vrši terminološko usklađivanje i to je suština člana 12.
U članu 13. Predloga zakona vrši se izmena člana 37. Zakona. Ovom izmenom se predviđa da će Vlada odrediti klase vazdušnog prostora koji se primenjuju u Republici Srbiji, kao i uslove za korišćenje tih klasa. Predmetni akt će uzeti u obzir klasifikaciju vazdušnog prostora. Takođe, propisana je i obaveza operatera vazduhoplova i pružaoca usluga u vazdušnoj plovidbi da se pridržavaju uslova za korišćenje klasa vazdušnog prostora kako bi se predvidela odgovarajuća kaznena odredba.
Član 14. Predloga zakona predviđa da se menja stav 2 u članu 38. Zakona, na način da se više ne predviđa posebno odobrenje Direktorata za usklađivanje mreže ruta vazdušnog saobraćaja u Republici Srbiji, s obzirom da se Direktorat svakako saglašava sa ovim aktima pružaoca usluga posredstvom odobravanja promena u funkcionalnom sistemu, te nije potrebno da se više puta odobrava ista promena.
Član 15. ovog Predloga zakona predviđa da se vrši izmena člana 40. Zakona, kako bi se regulisalo odobravanje aerodromskih i saobraćajnih zona, što do sada nije bio slučaj. Shodno predloženom rešenju, operater aerodroma podnosi Direktoratu zahtev za odobravanje vertikalnih i horizontalnih granica aerodromskih saobraćajnih zona, dok će u postupku odobravanja biti uzeto u obzir i mišljenje pružaoca usluga Kontrole letenja.
Član 16. je malo komplikovaniji i obimniji, nadam se da ću imati vašu pažnju da ga dobro obrazložim i da vas ubedim da ga podržite.
Član 16. Predloga zakona predviđa da se vrši izmena člana 42. Zakona kako bi obuhvatili sve strukture vazdušnog prostora, uključujući i zabranjene, uslovno zabranjene i opasne zone za letenje vazduhoplova, ali i geografske zone za sisteme bespilotnih letelica koje predstavljaju novinu u odnosu na dosadašnja zakonska rešenja. Pored toga, prestala je potreba za korišćenjem pojma „zone za letenje vojnih vazduhoplova“ kao jedne od struktura vazdušnog prostora, s obzirom da su ove zone deo šireg pojma privremeno rezervisanih i privremeno izdvojenih delova vazdušnog prostora.
Dosadašnji pravni osnov za donošenje propisa Vlade upotpunjen je davanjem ovlašćenja da Vlada propiše i pravila za razdvajanje vazduhoplova od privremeno rezervisanih i privremeno izdvojenih delova vazdušnog prostora, prekograničnih zona i uslovnih ruta, kao i da propiše geografske zone za sisteme bespilotnih letelica i uslove za odvijanje operacije u tim zonama.
Kada je reč o zabranjenim zonama, uslovno zabranjenim zonama i opasnim zonama, zadržano je dosadašnje zakonsko rešenje da ove zone, kao i pravila za odvijanje operacije u tim zonama, pravila o tim zonama, određuje dalje Direktorat.
Pojam „integrisanog vazduhoplovnog informativnog paketa“, koji je postojao u dosadašnjem članu 42, i to u stavu 2. Zakona, zamenjen je pojmom „vazduhoplovni informativni proizvodi“, što je posledica terminoloških izmena koje smo vršili u ovom zakonu na osnovu člana, odnosno Aneksa 15. Čikaške konvencije.
Članom 17. Predloga zakona menja se član 47. stav 3. Zakona kojim je predviđeno da aerodromska kontrola letenja pruža uslugu kontrole letenja na aerodromu i u njegovoj blizini sa aerodromskog tornja. Izmenama ovog stava izostavljaju se reči „sa aerodromskog tornja“, imajući u vidu napredak tehnologije i mogućnost da se usluga aerodromske kontrole letenja ne mora više vršiti sa tornja, već postoji mogućnost tzv. udaljenog tornja tj. tehnologija rada – udaljeni toranj, kako se to stručno kaže.
Članove 18. i 19. mogao bih da vam obrazložim objedinjeno. Tu se podrazumeva da se vrše izmene člana 48. i 49. Zakona kako bi se predvidela mogućnost da se sporazum ministarstva nadležnog za poslove odbrane, ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove i pružaoca usluga u vazdušnom saobraćaju utvrde izrazi na srpskom jeziku, što je veoma važno, koji je moguće koristiti u operativnom vazdušnom saobraćaju.
Pored toga, izrazi na srpskom jeziku koje propiše Direktorat, mogu se koristiti u slučaju pružanja usluga informisanja vazduhoplova u letu u opštem vazdušnom saobraćaju, i to je predviđeno novim stavom 3. člana 49. Zakona, dodavanjem novog stava 4. u članu 49. Zakona, i određuje se da procese uspostavljanja ili izmene granica oblasti informisanja vazduhoplovom u letu sa nadležnim domaćim i stranim subjektima, u skladu sa procedurama Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva, koordinira Direktorat.
Član 20. Predloga zakona predviđa da se promeni član 51. i da se usaglasi definicija usluga uzbunjivanja sa ISO Aneksom 11.
Članom 21. Predloga zakona se vrše izmene člana 59. i člana 60. zakona radi usaglašavanja sa definicijama i standardima sadržanim u Aneksu 15 Čikaške konvencije.
Član 22. Predloga zakona predviđa da se vrši izmena člana 2, a u članu 61. a kako bi se postojeće rešenje unapredilo, odnosno kako bi se predvideli mogućnosti da spasilačko-koordinacioni centar i organ strane države nadležan za traganje i spasavanje mogu posebno pružati pomoć u vidu vazduhoplova, ljudstva, vozila ili opreme radi učešća u operaciji traganja za letelicom i spasavanja lica na teritoriji te strane države, odnosno na teritoriji Republike Srbije. Dakle, jedan vrlo važan i bitan član.
Član 23. Predloga zakona dopunjava član 62. postojećeg zakona koji menjamo kako bi se predvidela obaveza zaposlenih u spasilačko-koordinacionom centru da prilikom obavljanja terenskih poslova i vežbi nose službena odela. Sem toga, postojeći pravni osnov za donošenje propisa Direktorata sa ovim članom se proširuje tako se što se predviđa da Direktorat svojim propisom uređuje izgled i način korišćenja službenog odela zaposlenih u spasilačko-koordinacionom centru.
Član 24. Predloga zakona predviđa da se zakon dopunjuje novim članom 62. a i 62. b kako bi se predvidelo donošenje nacionalnog plana za traganje za vazduhoplovima i spasavanje lica, kao i formiranje nacionalnog komiteta za traganje za vazduhoplovima i spasavanjem lica, kao i povremenog radnog tela Vlade. Predviđeno je i donošenje podzakonskog akta kojim bi Vlada uredila način rada ovog tela. Ovim članovima nastoji se obezbediti plansko delovanje i još bolja koordinacija nadležnih organa i svih drugih potencijalnih učesnika u traganju i spasavanju. Postojanje nacionalnog plana za traganje, kao i formiranje nacionalnog komiteta za traganje lica predstavlja, vazduhoplova, dakle, i spasavanje lica, predstavlja praksu u najvećem broju razvijenih evropskih država.
Član 25. Predloga zakona predviđa dodavanje novog stava 3. u članu 73. zakona kako bi se predvidelo ovlašćenje da Vlada u skladu sa potvrđenim međunarodnim ugovorima odredi izuzeća od plaćanja naknada za pružanje usluga u vazdušnim plovilima koja se uobičajeno mogu odnositi na vojne letilice ili vazduhoplove ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove koji učestvuju u traganju i spasavanju, humanitarne letove, itd.
Članovima 26. i 27, ako ste saglasni da ih objasnim objedinjeno, predviđa se izmena člana 77. stav 1. i člana 79. stav 4. zakona kako bi se u odnosu na postojeće zakonsko rešenje predvidela mogućnost da se u slučajevima koji su izričito propisani zakonom avio prevoz može obavljati i bez obaveze posedovanja operativne dozvole. Posedovanje operativne dozvole ostaje pravilo, ali se izmenama kasnijih članova predviđaju i određeni izuzeci od tog pravila, mogućnost obavljanja javnog prevoza samo na osnovu sertifikata vazduhoplovnog operatera ili na osnovu date izjave a u skladu sa praksom kakva postoji i u zemljama EU.
Član 28. u stavu 1. člana 84. predviđa da se vrši izmena tako što se propisuje da se sertifikat vazduhoplovnog operatera izdaje operateru vazduhoplova, tj. definicija operatera sadržana je u članu 3. ovog zakona.
Članom 29. Predloga zakona se tekst zakona dopunjuje novim članom 85. a kojim se za operatere balona i jedrilica koje obavljaju javni avio prevoz predviđa izuzetak od obaveze posedovanja sertifikata vazduhoplovnog operatera, pa samim tim i operativne dozvole, već im se omogućava da delatnost obavljaju na osnovu date izjave o svojoj osposobljenosti, što je u skladu sa praksom kakva inače postoji u razvijenim evropskim zemljama.
Član 30. Predloga zakona dopunjuje pravni osnov za donošenje propisa iz člana 86. stav 1.
Član 31. Predloga zakona vrši izmene člana 87. stav 6. zakona kako bi se predvidelo da se odredbe tog člana koja se tiču obaveza koji avio prevoznik ima u pogledu pribavljanja saglasnosti Direktorata na zaključenje ugovora o zakupu shodno primenjuju samo na komercijalno posebne delatnosti u vazdušnom saobraćaju, a ne i na one koje se obavljaju bez naknade. Na ovaj način se olakšava uzimanje u zakup vazduhoplova za operatere koji obavljaju posebne delatnosti u vazdušnom saobraćaju na nekomercijalnoj osnovi.
Član 32. Predloga zakona vrši izmene u članu 95. stav 1. kako bi se za operatere balona i jedrilica predvideli bliži uslovi za obavljanje posebnih delatnosti u vazdušnom saobraćaju koje se obavljaju uz naknadu u odnosu na operatere ostalih vazduhoplova.
Član 33. Predloga zakona predviđa da se član 98. dopuni novim stavom 4. kojim se daje pravni osnov za donošenje propisa koji bi detaljno uredili uslove za organizaciju vazduhoplovnih manifestacija i na taj način povećao stepen bezbednosti kako učesnika, tako i onih koji posećuju te manifestacije.
Član 34. Predloga zakona predviđa da se tekst zakona dopunjuje novim članom 98. a. Ovaj član predviđa obavezu svih operatera vazduhoplova bez obzira da li obavljaju komercijalno ili nekomercijalno letenje, da od Direktorata su u obavezi da pribave posebno odobrenje ako nameravaju da obavljaju pojedine aktivnosti koje mogu da predstavljaju određeni bezbedonosni rizik.
Članom 35. Predloga zakona se menja član 106. zakona koji definiše aerodrome kojima se izdaje dozvola za korišćenje i saglasnost za korišćenje. Dozvola za korišćenje se izdaje operateru aerodroma koji je namenjen za obavljanje svih vrsta vazdušnog saobraćaja i javni avio prevoz, a nije obuhvaćen članom 105. stav 1. ovog zakona.
Sa druge strane, predviđa se da se saglasnost za korišćenje aerodroma izdaje operateru onog aerodroma koji nije namenjen za obavljanje javnog avio prevoza.
U odnosu na postojeće zakonsko rešenje značaj izmene ovog člana ogleda se u davanju mogućnosti tzv. malim aerodromima ili ti aerodromima sa saglasnošću da prošire delatnosti koje se na njima mogu obavljati. Do sada na malim aerodromima nije bilo moguće obavljati obuku pilota, a sada im je to omogućeno, te se opravdano očekuje da ovo treba da da jedan, rekao bih, zamajac njihovom razvoju.
Članom 36. Predloga zakona se član 107. zakona dopunjuje novim stavom kojim se predviđa mogućnost izdavanja dozvole ili saglasnosti za korišćenje i onom aerodromu koji usled određene specifičnosti ne može da ispuni sve propisane uslove. Ovaj aerodrom će sada moći da ipak aplicira za dozvolu, odnosno da traži saglasnost za korišćenje, ali će Direktorat u svakom konkretnom slučaju procenjivati određenu neusaglašenost i odobriti je samo ako oceni da ona neće uopšte imati uticaja na bezbednost.
Članom 37. Predloga zakona se implementira jedan od standarda u cilju unapređenja bezbednosti.
Članom 38. Predloga zakona se vrši izmena stava 1. a u članu 118. zakona na način da se iz teksta ovog zakona brišu reči – rešenje kojim izdaje saglasnost s obzirom da Direktorat ne izdaje posebno rešenje u situacijama kada se saglasnost Direktorata pribavlja u postupku objedinjenja procedure elektronskim putem koja proizilazi iz Zakona o planiranju i izgradnji.
Član 39. je jedan veoma zanimljiv član. Predlog zakona se menja ovim članom u smislu da se dopunjuje novim članom 119a. koji se odnosi na nevazduhoplovna svetla, lasersko zračenje i reflektovanu svetlost u blizini aerodroma. Ovim članom se implementira standard Aneksa 14. Čikaške konvencije tako što se propisuje zabrana postavljanja i korišćenja nevazduhoplovnih svetala na zemlji koje mogu da ugroze bezbednost vazduhoplova kako na zemlji, tako i u letu ili koja mogu da spreče ili ometaju pilote u tumačenju vazduhoplovnih svetala na zemlji ili mogu da ometaju kontrolora letenja u aerodromskoj kontroli letenja.
Stavom 2. se propisuje zabrana postavljanja i korišćenja objekata, instalacija ili uređaja koji emituju lasersko zračenje ili reflektovanu svetlost i za koje Direktorat na osnovu bezbedonosne procene je utvrdio da može da ugrozi bezbednost vazduhoplova na zemlji ili u letu.
Pored toga, stavom 3. predviđa se donošenje podzakonskog propisa kojim se utvrđuju zone na osnovu kojih se određuje ta vazduhoplovna svetla, zone zaštite od laserskog zračenja ovog aerodroma, kao i zone zaštite od reflektovane svetlosti oko aerodroma.
Član 40. predviđa promenu dela zakona u stavu 1. člana 131. kako bi se navedenim obavezama imaoca dozvola za pružanje usluga zemaljskog opsluživanja ili samoopsluživanja pridodala i obaveza da usluge za koje mu je izdata dozvola pruža tako da ne ugrozi bezbednost saobraćaja na aerodromu.
Član 41. dopunjuje stav 3. u članu 133, član 42. predloga zakona se menja, predviđa da se menja član 138, kako bi se preciziralo da ne podležu svi bezpilotni vazduhoplovi u evidenciju vazduhoplova, već sam one bezpilotne letilice za čije projektovanje se zahteva sertifikacija. Članom 43. Predloga zakona vrši se izmena člana 139. zakona, članom 144 se menja član 140. i dopunjuje novim stavom 3.
Članom 45. Predloga zakona se rok trajanja privremenog upisa vazduhoplova u Registar vazduhoplova predviđa članom 41. stav 2. zakona, skraćuje se sa 24 meseca na 12 meseci, koliko je ovaj rok iznosio do 2020. godine.
Naime, izmenama Zakona iz 2020. godine, bilo je potrebno prevazići probleme zbog, svi vi dobro znate, epidemije kovida, kako bi postupci pred stvarno nadležnim sudom, na osnovu čijeg akta se vrši upis u vlasničko korisnički list Registra postali dugotrajniji, pa su morali biti prevaziđeni previđanjem dužeg roka za privremeni upis u Registar.
Član 46. Predloga zakona vrši se izmena člana 142, stav 4, a članom 47. Predloga zakona se vrši izmena i dopuna člana 149. Zakona. Izmenama stava 2. se krugu subjekata koji mogu vršiti vazduhoplovno tehničku delatnost pridodaje i organ državne uprave koji omaškom je bio izostavljen u ranijem zakonu, i ako se on izričito navodi u članu 159. stav 1. Zakona.
Član 48. Predloga zakona vrši se izmena člana 150. i člana 151. izmena člana 151. kako bi se precizirala vrsta stranog dokumenta koji može da bude predmet priznavanja dozvola za obnavljanje vazduhoplovno tehničke delatnosti.
Član 49. Predloga zakona se vrši izmena stavova 2. i 4. u članu 151. Članom 50. Zakona se tekst zakona dopunjuje novim članom 152.a, koji reguliše projektovanje i proizvodnju sistema bezpilotnih letilica. Dodavanjem ovog člana stvoriće se pravni osnov za donošenje podzakonskog propisa kojim se ova pitanja detaljnije uređuju u skladu sa rešenjima kakva postoje u relevantnim EU propisima iz ove oblasti, prvenstveno u skladu sa Uredbom koju sam spominjao 2019/945.
Član 51. vrši se izmena člana 158. i člana 159. obrazložiću to objedinjeno. U članu 158. stav 1. se precizira da izdavanje potvrde o plovidbenosti neophodno da se proverom plovidbenosti utvrdi da vazduhoplov ispunjava sve uslove iz potvrde o tipu, dok se stavom 3. definiše da će se tokom provere plovidbenosti utvrđivati i ispunjenost uslova za kontinuiranu plovidbenost pri čemu se izdaje potvrda o proveri. Takođe, u odnosu na postojeće zakonsko rešenje novinu predstavlja stav 4. kojim se uspostavlja osnov da se u potvrdu o plovidbenosti unese i određeno ograničeno korišćenje ako to proizilazi iz izvršne provere plovidbenosti.
Član 52. Predloga zakona predviđa izmenu člana 160. Zakona, i to su stavu 1, a član 53. Predloga zakona predviđeno je brisanje člana 161.
Član 54. Predloga zakona vrši se izmena stava 2. u članu 163, a članom 55. Predloga zakona dopunjuje se stav 2. u članu 164. kako bi se predvideo izuzetak od obaveza korisnika vazduhoplova da pribavi odobrenje Direktorata na program održavanja vazduhoplova.
Članom 56. Predloga zakona se vrši izmena u članu 165. Zakona kako bi se u skladu sa praksom kakva postoji u državama članicama EU, predvidelo da dozvolu za let može da pored Direktorata na osnovu odobrenih uslova leta, izdaje i odobrena organizacija za projektovanje, proizvodnju ili obezbeđivanje kontinuirane plovidbenosti za koju Direktorat da ovlašćenje. Ovim članom se takođe precizira da se let vazduhoplova u tom slučaju mora obaviti sa odobrenim uslovima leta, odnosno dozvolom za let.
Član 57. Predloga zakona pravni osnov za donošenje propisa sadržanim članom 167. Zakona o vazdušnom saobraćaju, a članom 58. Predloga se menja dosadašnji član 168. Zakona kako bi se regulisala plovidbenost onih vazduhoplova koji nemaju potvrdu o tipu.
Član 59. Predloga zakona koji se nalazi pred vama vrši se nekoliko izmena u članu 175. pogotovo u stavu 3. ali i u stavovima 4, 5. i 6. Članom 60. Predloga zakona se vrši izmena člana 178. i 179. Važno je naglasiti kada je reč o izmeni člana 179. Zakona vrši se dopuna stava 2. kako bi se predvidela mogućnost za obuku za sticanje ili obuku važenja dozvola, dispečera, vazduhoplova. Pored Centra za obuku, može da vrši i operater u vazduhoplovu, javnom avio prevozu što je rešenje kako trenutno postoji i za kabinsko osoblje koje je usaglašeno sa praksom koja postoji u zemljama EU.
Član 61. Predloga zakona vrši terminološke izmene u stavu od 2. do 4. člana 180. Članom 62. Predloga zakona vrši se izmena člana 188. zakona. Član 63. Predloga zakona se tiče teksta na član 189. Član 64. menja član 193. a član 65. vrši izmene u članu 203. stav 3.
Član 66. Predloga zakona dopunjuje stav 2. u članu 205. a član 67. predviđa izmenu člana 206. Članom 68. Predloga zakona se vrše izmene člana 208. kako bi se dodatno uredili uslovi u pogledu ambalaže koja se koristi za transport opasne robe vazdušnim putem, a u skladu sa dokumentom 9284 Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva.
Članom 69. Predloga zakona vrši se izmena člana 215. Zakona radi usklađivanja sa izmenama tehničkih instrukcija za bezbedan transport opasne robe vazdušnim putem koja je usvojila Međunarodna organizacija civilnog vazduhoplovstva, a članom 70. Predlogom zakona menja se član 219. stav 2.
Član 71. Predloga zakona predviđa da se dopuni novi član ovog zakona, član 219a kako bi se u skladu sa standardima sadržanim u aneksu 9. Čikaške konvencije propisala obaveza operatera aerodroma sa kojeg se obavlja međunarodni avio prevoz da na takvom aerodromu obrazuje aerodromski komitet za olakšice u vazdušnom saobraćaju određuju se organi i subjekti koji moraju da učestvuju u radu tog komiteta.
Član 72. Predloga zakona vrši izmenu stav 2. u članu 220. a član 73. Predloga zakona takođe u stavu 2. ali člana 221. Član 74. Predloga zakona tiče se člana 223. koji dobija novi stav 3. a član 75. predloženog zakona vrši izmenu člana 224a.
Član 76. vrši izmenu člana 226. a član 77. Predloga zakona menja stav 4. u članu 227. kako bi se upotpunio pravni osnov za donošenje predviđenog podzakonskog propisa. Članom 78. Predloga zakona se član 228. Zakona dopunjuje propisivanjem obaveza operatera vazduhoplova da obezbedi zaštitu vazduhoplova, kao i obavljanje predpoletnog pregleda, obezbeđivanje vazduhoplova ili predpoletne provere obezbeđivanja vazduhoplova, a sve u skladu sa Nacionalnim programom za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu.
Ulazimo sada u finiš, član 79. menja član 230. i član 230a. Član 230a. se menja tako da se sada proširuje pravo avioprevozioca da formira listu koju će obuhvatiti pored putnika neprihvatljivog ponašanja i problematične putnike. To je vrlo zanimljiv član. Osim političara problematičnog i neprihvatljivog ponašanja, imamo i putnike. Ovde zakon to decidno reguliše, kako neko ne bi tamo bacio dimnu bombu, prskao biber sprejom, sazavcem, unosio nož itd. Tako da obratite pažnju, 230a. vrlo jasno to u novom tekstu zakona reguliše.
Član 80. Predloga zakona vrši izmene člana 231, a član 81. predloženog zakona vrši izmene člana 231a. Članovima 82. i 83. menjaju se članovi zakona 231g. i 231d. a članom 84 se dopunjuje stav 2. u članu 241. Članom 85. Predloga zakona se vrši dopuna stava 3. člana 250. Ostalo nam je još sedam članova ovog zakona da vam obrazložim.
Ostalo nam je još sedam članova da vam obrazložim ovog zakona.
Član 86. Predloga zakona predviđa da se član 251. stav 2. Zakona dopunjuje novom tačkom 5a, kako bi se preciziralo da vazduhoplovni inspektor ima pravo i dužnost da obrađuje podatke o ličnosti koji su od značaja za pripremu i obavljanje inspekcijskog nadzora.
Član 87. i član 88. Predloga zakona – vrše se shodne izmene prekršajnih odredaba sadržanih u članovima 258. i 260, kao posledica izmena izvršenih ovim zakonom, a članom 89. predloženog zakona se menja osnovni tekst Zakona i dopunjuje novim članom 260a, s obzirom da je članom 84. stav 5. Zakona o prekršajima predviđena mogućnost da se za prekršaj u određenim oblastima, uključujući i vazdušni saobraćaj, posebnim zakonom predvidi duži rok zastarelosti. Ovim članom se, dakle, to i čini.
Članom 90. predloženog zakona određuje se rok za donošenje, odnosno usklađivanje propisa za izvršenje ovog zakona, kao i rok u kome su operateri aerodroma sa kojih se obavlja međunarodni javni avio-prevoz dužni da obrazuju aerodromski komitet za olakšice u vazdušnom saobraćaju.
Članom 91. Predloga zakona predviđa se prestanak važenja propisa za čijim postojanjem je prestala potreba.
Poslednji predloženi član, član 92. Predloga zakona predviđa da ovaj zakon stupi na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku“.
Nadam se da sam vas ubedio i da ćemo imati najširu moguću podršku za ovaj zakon.
Ako vam nisam dosadio, možda bih, ne znam da li se buni potpredsednik, ja bih sad i nekoliko reči o ministarstvu u koje ste me birali, to je Ministarstvo za javna ulaganja. Rekao bih nekoliko važnih rečenica, pretpostavljam da to ljude zanima.
Dakle, u ovom trenutku Ministarstvo za javna ulaganja trenutno ima 36 aktivnih gradilišta, a ukupna vrednost radova koji se izvode na ovih 36 gradilišta je 57 milijardi dinara. Ja ću letimice preći one najznačajnije.
Najviše objekata koje u ovom trenutku radimo je iz oblasti obrazovanja, ali najviše novca ide na objekte iz oblasti zdravstva. Tako da, u ovom trenutku mogu da vam pročitam konkretne podatke vezano za osam objekata iz oblasti zdravstva, koji zaokupljuju najviše pažnje. To su svakako Centar za rani razvoj dece i inkluziju, gde se gradi potpuno novi objekat i to bi trebalo uskoro da bude gotovo. Država je ogroman novac tu odvojila. Naravno, ono što je najviše pažnje privuklo kod ljudi, to jeste Univerzitetska dečija klinika „Tiršova 2“. Gotovo 14 milijardi će koštati, najsavremenija dečja klinika, slobodno mogu da kažem na svetu, standardi, oprema i sve ono što je predviđeno u tom objektu će biti na takvom nivou da to zaista neće imati niko.
Takođe, Institut za patologiju Medicinskog fakulteta, kompletna rekonstrukcija dela objekta i rekonstrukcija fasade dekanata Medicinskog fakulteta, iz poznatih razloga nismo u mogućnosti da vam damo presek kako to izgleda u ovom trenutku. Ali zato, što se tiče Klinike za neurohirurgiju Kliničkog centra Srbije, pre neki dan smo završili prvu fazu i predali je na upotrebu. Ona podrazumeva treći i četvrti sprat Klinike za neurohirurgiju i potkrovlje, a u drugoj fazi koju ćemo krenuti ove godine, uradićemo podrumski prostor, prvi i drugi sprat i fasadu, čime će taj objekat biti u potpunosti završen. A zašto ga radimo iz dve faze? Pa zato što prosto pacijenti negde moraju da budu i taj objekat mora da funkcioniše, mora da obavlja svoju delatnost. On je bio sužen, u skučenom prostoru su radili na ta prva dva sprata. Sada sa potpuno novom opremom, u koju je uloženo, ako se ne varam, negde oko 530 miliona dinara, krenuće, dakle, da se obavljaju operacije, moći će da se primaju pacijenti i to zaista deluje najsavremenije moguće i podiže nivo naše zdravstvene zaštite na najviši mogući nivo.
Opšta bolnica Leskovac, druga faza, razlozi kao i za neurohirurgiju. Moramo da idemo fazno, da bi bolnica mogla da funkcioniše. Ne možete da zatvorite toliku bolnicu koja gravitira čitav Jablanički okrug i da im kažete – idite negde drugde, jednostavno to morate tako da podelite.
Isti takav slučaj je i sa Opštom bolnicom u Novom Pazaru. Jedan od kolega je pre nekoliko dana pomenuo da bi trebalo ponovo da dođemo. Ako sam negde dolazio često, ja sam dolazio u Novi Pazar i sa velikim zadovoljstvom ću otići kod naših prijatelja i mog brata Mehe Mahmutovića, koji je jedan sjajan čovek, da sve što budemo mogli da uradimo na ubrzanju završetka Opšte bolnice Novi Pazar, da uradimo i da taj objekat bude konačno završen. Dakle, tu je i rekonstrukcija doma zdravlja, internog odeljenja, i psihijatrije, i hirurgije, i izgradnja trafo stanice, i toplane i toplovoda, dakle, jedan kompletan posao koji podrazumeva da ta bolnica koja je od izuzetnog značaja za taj region bude zaista podignuta na onaj nivo na kojem će oni moći da pruže uslugu svim građanima koji tu budu došli po zdravstvenu zaštitu.
Zdravstveni centar Surdulica je takođe u toku, a od stvari koje planiramo u zdravstvu da radimo i u fazi projektovanja je porodilište u Nišu, što je veoma značajno. Dosta smo toga pričali i o Nišu, intenzivno se radi projekat. Naravno da je potrebno vreme, ali svakako da u onom najkraćem mogućem vremenskom roku koji podrazumeva da se kvalitetno isprojektuje jedan tako složen objekat. Mi ćemo krenuti u prvu fazu izgradnje porodilišta u Nišu. Mislim da je to nešto što je veoma značajno.
Napomenuo bih još i ortopediju na Banjici, kao nešto što je takođe pod velikim pritiskom pacijenata. Projektujemo i tražimo rešenja da i taj objekat bude funkcionalan i da može da primi sve pacijente. Takođe, Dijagnostički centar Kraljevo. Očekujem da tender vrlo brzo bude objavljen, kao i za GAK Višegradska i KBC Zemun.
Što se tiče ostalih oblasti, takođe u narednih nekoliko dana biće objavljen tender za ambulantu u Kotlujevcu, grad Zaječar, kao uslov daljih radova na zdravstvenom centru u Zaječaru. Mi smo skoro otvorili jedno moderno, opremljeno, sređeno dečje odeljenje bolnice u Zaječaru. Da bismo mogli dalje da radimo, moramo da završimo tu ambulantu u Kotlujevcu, onda će se postojeći dom zdravlja preseliti u ambulantu, dok mi budemo uradili dom zdravlja, a onda ćemo odeljenje po odeljenje da u taj rekonstruisani i novoizgrađeni dom zdravlja polako preseljavamo, kako bismo ta odeljenja pojedinačno sređivali i privodili nameni.
Što se tiče prosvete, tu je dosta škola, veliki broj škola koje se rade, to je već brojka koja je negde preko 20 školskih objekata. Iz oblasti socijalne zaštite – Centar za zaštitu odojčadi, dece i omladine Beograd je u toku, Dom za smeštaj odraslih lica Kulina, takođe i stambena zgrada C1 objekta neprofitnog i socijalnog stanovanja u postojećem kompleksu naselja Dr Ivan Ribar.
Što se tiče sporta, u toku su radovi na dva objekta. To je Sportsko društvo „Radnički“, koje nešto malo sporije napreduje, Nacionalni odbojkaški trening centar, koji se trudimo da ubrzamo, da bude u što kraćem vremenskom periodu završen. Plan nam je negde da do kraja marta ili polovine aprila budu objavljene javne nabavke za sve ostale projekte koje planiramo. Planiramo iz oblasti prosvete još 21 novi objekat da radimo. Takođe, u Novom Sadu je dogovor, tu sad krećemo od nule, treba da se gradi novi stadion Karađorđe, doneta je odluka za to i veliki je posao pred nama da se taj posao završi. Nacionalni bokserski centar bi trebalo da uskoro bude objavljena javna nabavka i da onda možemo nove šampione da u tom centru stvaramo i da donose radost i medalje našoj državi.
I jedna novina koja se tiče ovog ministarstva, i sa tim ću da završim, nadam se da vas nisam mnogo umorio svojim izlaganjem, to jesu projekti vodosnabdevanja. Mi smo već krenuli jedan projekat da realizujemo, mislim da je 1.300.000 evra, u Malom Zvorniku, koji rešava taj deo od Malog Zvornika ka selu Radalj, kao prvu fazu rešenja svih njihovih problema, biće ukupno tri faze, a narednih dana bi trebalo da objavimo za Ljuboviju i mislim za Vršac, ako se ne varam, javne nabavke, što znači da bi u nekih mesec do mesec i po dana i tamo krenuli radovi na rešavanju velikog dela problema koje ljudi imaju sa vodosnabdevanjem. Kao jedan od osnovnih problema koje smo prepoznali, to jeste dotrajala mreža. Dakle, negde su te vodovodne mreže po 30, 40 ili 50 godina stare. To su te tzv. azbestne ili kamene cevi, koje pod nešto većim pritiskom vrlo lako puknu, nemoguće ih je zameniti, prave neverovatnu štetu i gubitke.
Kao podatak koji bi vam to najbolje ilustrovao kada smo u Malom Zvorniku uzeli pred ulazak u ove radove koje smo već krenuli, pre možda mesec dana, mi smo došli do podatka da je 80% gubitak. Dakle, od 10 litara vode koje proizvede fabrika, fabriku košta da proizvede 10 litara vode, samo dva litra stignu do krajnjeg korisnika i oni samo dva litara naplate. Dakle, vi uložite da proizvedete 10 jedinica nečega i vas košta da proizvedete 10 jedinica nečega, a na kraju naplatite samo dve i to je neodrživo.
Dakle, to dovodi naša komunalna preduzeća ili vodovode kako gde, negde je to spojeno, negde je vodovod u okviru komunalnog preduzeća, negde je posebna jedinica u lokalnim samoupravama, dovodi do velikih problema, do gubitaka, do finansijskih problema i pošto znam da ima ovde dosta ljudi koji dolazi iz lokalnih samouprava, neki su bili predsednici opština, da vrlo dobro znaju i razumeju o čemu pričam, da je to večiti gubitak, a i ministar finansija jako dobro zna, jer mu uglavnom zbog toga i najviše zbog toga stižu zahtevi za tekuću budžetsku rezervu, pošto su ta preduzeća održiva.
Dakle, mi kada zamenimo tu mrežu i kada budemo doveli da to bude održivo u smislu da ono što se proizvede može da se naplati i da pokrije troškove proizvodnje onda ćemo napraviti jedan veliki posao i krenuli smo intenzivno u to. Koleginica Irena Vujović takođe radi deo svog programa, ja radim deo programa koji je poveren našem ministarstvu i mislim da ćemo vrlo brzo imati konkretne rezultate.
Na samom kraju, još jednom da vam se zahvalim svima na tome što ste odbranili državu i sačuvali državu, što ste odbranili, sačuvali dostojanstvo ovog parlamenta, nerad, primitivizam i nasilje nikada neće pobediti rad, pristojnost i ljude koji žele da napreduju, zbog toga vam još jednom neizmerno hvala, želim vam sve najbolje i do pobede.

Hvala, gospodine ministre.
Ima reč ministar bez portfelja gospodin Đorđe Milićević. Izvolite.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća, prvi potpredsedniče Vlade, dame i gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, sveobuhvatno i sadržajno izlaganje kolege Glišića, ja sam ubeđen da vas je uverio da treba da glasate za zakonske predloge.
Želim da se nadovežem na ono što je govorio najpre o generalnoj situaciji i atmosferi u Srbiji i pomenuo je jednu ključnu reč o kojoj smo govorili tokom jučerašnjeg dana, a to je dijalog. To je reč koju je prvo pomenuo predsednik Republike Srbije i državno rukovodstvo, pozivajući na dijalog, kao put kojim Srbija mora i treba da ide u budućnost. Taj dijalog pre svega podrazumeva razmenu mišljenja, razmenu stavova, bez obzira koliko na različitim stranama bili, bez obzira koliko imali različita mišljenja, različite stavove po određenim pitanjima, ali je važno da razgovaramo, da razgovaramo da bi pre svega kroz tu spremnost za dijalog pokazali da želimo da sačuvamo mir i stabilnost i da želimo da omogućimo da Srbija ide napred. Ne zavisi samo od nas, ali uvek treba da pokazujemo spremnost i da nudimo dijalog bez obzira što znamo da nema politike na ovoj drugoj strani, zapravo ima, i znamo šta je oličenje te i takve politike.
Želim da se vratim na nešto o čemu smo govorili tokom jučerašnjeg dana, a moram precizan da budem danas o tome. Reč je o nekakvim famoznim zahtevima koje slušamo sve vreme i evo ja nemam potrebe zaista nikome da se dodvoravam, nisam to činio od trenutka kada sam čuo za zahteve. Dakle, evo, to je moj lični stav. Jesam deo kolektivnog organa, ali sam ubeđen da je to stavio moj kolega. Sva četiri zahteva o kojima se govori su ispunjeni. Apsolutno sva četiri zahteva. Četvrti zahtev je ispunjen usvajanjem izmena i dopuna Zakona koji je bio deo prve načelne rasprave, zajedničke načelne rasprave ove u republičkom parlamentu. Treba reći da su to želeli da onemoguće oni koji su na sednici Odbora glasali za taj isti zakon, a to se tiče njihovih plata, ovih koji danas treba da sede danas preko puta, ne tiče se to studenata, to se najviše tiče njihovih plata. Pa, zar ne bi bilo odgovorno sada da sednu i da razgovaraju sa studentima i da pozovu studente da se vrate na fakultete i da se nastava nesmetano odvija.
Dakle, uvek razgovor, uvek dijalog, uvek da se saslušamo, da prihvatimo sugestije bez obzira sa kojih strana dolaze, ali ne možemo nikada mi da dozvolimo jedno i nikada nećemo dozvoliti jedno, a to je urušavanje države, destabilizacija države i uništavanje društva.
Znate, svi su zahtevi ispunjeni. Dakle, voleo bih da čujem, četiri zahteva su bila u pitanju. Prvi je vezan za objavljivanje dokumentacije. Koliko ja znam, neka me isprave kolege iz Vlade, na sajtu Vlade je samo objavljeno 16.407 dokumenata. Ako nemo smatra od tih famoznim eksperata da to nije dovoljno, pa neka kaže šta je to što ne dostaje. Drugi i treći zahtev nemaju baš smisla jedan sa drugim, moram da priznam, dijametralno su u suprotnosti. Nisam pravnik, ali nekako su mi dijametralno suprotni jedan sa drugim. Tražite da se neko pomiluje i predsednik to učini ukazom, 13 lica, a ovamo tražite da se izričito pokrenu krivični postupci što je opet učinjeno protiv 37 lica koliko mi je poznato. I, četvrti zahtev koji je jedva dešifrovan, to su zapravo ti materijalni troškovi i time je zaokruženo ispunjenje sva četiri zahteva.
Znate šta, ako su to zahtevi, ako smo mi svi zajedno pokazali i predsednik i državno rukovodstvo i Vlada Republike Srbije spremnost da razgovaramo, spremnost da razgovara o svakom zahtevu i da izađe u susret, onda najmanje što mogu da pokažu oni koji su formulisali ove i ovakve zahteve, je da pokažu stepen odgovornosti prema ogromnom broju studenata, preko dve stotine hiljada studenata i njihovih roditelja, da pokažu stepen odgovornosti i da omoguće toj deci da studiraju, da se vrate na fakultete, da na taj način potvrde svoju ulogu i značaj u društvu i da na taj način pomognu da Srbija ide napred, da daju svoj dalji doprinos da Srbija ide napred.
Ukoliko to ne žele, izvinite, ali ja mogu da dođem samo do dva zaključka. Prvi je da su odustali od zahteva, a drugi, da zahtevi nikada nisu ni bili razlog protesta. E, sada bez obzira da li je jedan ili drugi, ali sve to navodi na zaključak da nažalost postaju, da li su svesni ili ne, ali zato sam rekao tokom jučerašnjeg dana da uvek treba da šaljemo tu poruku da ne smeju da budu zloupotrebljeni u političke svrhe, ali postaju na ovakav način instrument u rukama onih koji žele da destabilizuju Srbiju. To nikada nije bio interes društva. Srbija je zemlja svih nas, pa valjda moramo svi zajedno da je čuvamo, da je branimo, štitimo i da učinimo sve što je na nama da omogućimo da Srbija ide napred.
Znate, kada je započeo dijalog na relaciji Vlade Republike Srbije i predstavnika univerziteta u Beogradu, ja sam rekao –da, to je dobar korak napred, važno je da se razgovara i važno je da se vodi dijalog jer to nema alternative. Važno je da predstavnici Vlade i univerziteta sednu za jedan isti sto, da razgovaraju o svemu onome što jesu otvorena pitanja, da reše nedoumice ukoliko one uopšte postoje i da se dođe do razumevanja, da se dođe do zajedničkog rešenja, ali mi i dalje nije bila jasna jedna stvar, a zašto se gubilo dragoceno vreme. Predsednik Republike Srbije, je uputio poziv za razgovor Kolegijumu rektorskog Univerziteta u Beogradu. Danas ne mogu sebi, a verujem ni vi ne možete sebi da pravdate, a zašto je Kolegijum rektorskog Univerziteta u Beogradu odbio taj dobronameran predlog. Pa, to je bio način da se dođe do modaliteta aktivnosti kako da se izađe iz ove situacije.
Znate, to obrazloženje koje je dato u vidu nekakvog saopštenja, imao sam prilike da ga vidim, pa kaže se između ostalog, pokušaću da parafraziram – razgovori bi bili neefikasni, ali bi razgovarale dve strane koje nemaju mandat da razgovaraju o zahtevima, a onda se poziva da se sve rešava u okviru institucionalnih okvira.
E, pa izvinite, milim vas, ja baš mislim da bi razgovori bili vođeni između dve strane koje imaju pun legitimitet da o tome razgovaraju, sa jedne strane legitimni predstavnici univerziteta, a sa druge strane predsednik Republike Srbije kao neko ko ima najveći politički legitimitet u Srbiji izabran na neposrednim izborima. Ali, to naravno podrazumeva da bi kroz dalji tok razgovora, kroz dalji dijalog, kroz operacionalizaciju, pa naravno, bili uključeni i drugi akteri Vlade Republike Srbije koji bi realizovali ono što je dogovoreno.
Znate, drago mi je da je tu gospodin Selaković, jer juče sam pokušao da se javim da, čisto samo da se nadovežem, on je sa vrlo jasnim primerima naveo šta znači obojena revolucija, jer znate mi kada kažemo da obojena revolucija neće proći, a onda imate ove koji kažu – pa to je imaginarno, to vi izmišljate, kakva obojena revolucija.
E, hajde evo ja prihvatam i da sam nepismen, evo prihvatam i da ne znam ništa, ali eto hoću da podelim mišljenje sa vama i hoću da podelim svoje mišljenje sa građanima Srbije u direktnom prenosu. Znate, za mene je definicija obojene revolucije termin koji se koristi za masovne proteste, nenasilnog karaktera koji imaju jedan cilj, a to je promena vlasti.
Dakle, to bi bio neki građanski aktivizam, demonstracije, blokade, protesti, nenasilna strategija otpora. I sada bez obzira obojena revolucija, svaka od njih ima svoju boju i svaka od njih ima svoj zaštitni znak. E, sada vi meni recite, ako ovo može biti jedna od definicija, ako ste saglasni sa ovim, a sagledajte svaku karakteristiku pojedinačno, a jel to ono što danas viđamo na ulicama širom Republike Srbije? Pa jel viđamo građanski aktivizam? Jel imamo jasno nedefinisane zahteve koji se menjaju u hodu? Pa jel imamo jedan cilj, promena vlasti? Ali, ako se može samo bez demokratskih procesa.
Znate šta još podrazumeva „obojena revolucija“? I o tome je govorio gospodin Selaković. To je taj geopolitički karakter ili geopolitički kontekst. To je kada imate inicijativu spolja koja treba da podstakne destabilizaciju države. I to se uglavnom radi preko nevladinih organizacija, i to se uglavnom radi preko stranih političkih aktera. I to vam se predstavlja kao spontano okupljanje građana, a zapravo iza toga stoje geostrateški i politički ciljevi. A, jel imamo mi to danas u Srbiji, recite vi meni?
Treća stvar, jel imamo proteste koji imaju karakter koji je isključivo usmeren protiv vlasti? Isključivo protiv vlasti, protiv Aleksandra Vučića. Da li je tako? A, jeste li mogli da čujete od jedne protestne grupacije za ova četiri meseca odgovor na bilo koje suštinsko pitanje u društvu, evo ja ne znam, recite mi vi, ako znate, a za šta se ove grupacije protestne zalažu? Pa ključno za mene, jesu li oni za republiku ili z monarhiju? Ja ne znam. Jesu li oni za centralno planiranu ekonomiju ili su za liberalni kapitalizam? Jelu li oni za BRIKS ili su za Evropsku uniju?
Nema, dame i gospodo odgovora ni na jedno pitanje i to i jeste suština. Neda ti odgovor na ono što jesu pitanja od fundamentalnog značaja i važnosti za društvo, a imati cilj putem ulice bez demokratskih procesa srušiti vlast. I u tome je suštinska razlika između onoga što se zove legitimno nezadovoljstvo građana i obojena revolucija na drugoj strani, jer legitimno nezadovoljstvo građana podrazumeva precizno i jasno definisane zahteve i potrebu da se o tome razgovara, a obojena revolucija podrazumeva političku agendu koja vodi samo ka jednom, a to je destabilizacija države.
I kada na sve to uključite da se u ove proteste uključuju i ovi politički akteri koji nemaju šta da traže na biračkim mestima i zato i žele biračka mesta da zamene ulicom. Znaju oni šta narod misli. Znaju oni da ne mogu da prevare narod. Znaju oni kakva je volja naroda.
Kada vidite njih, kada vidite da ne žele da razgovaraju, pa pitam ja vas sada, evo ja sam naivan, nepismen sam, ne vidim ništa, ne analiziram dobro, ali evo vas je ovde jako puno.Zar ovo nisu obrisi i zar ovo nije pokušaj „obojene revolucije“. E neće ta „obojena revolucija“ proći u Srbiji, jer Srbija ima i snage i sposobnosti da odgovori i na unutrašnje i na spoljne izazove i neće Srbija podleći pritisku ulice, već kao ozbiljna demokratska zemlja, će kada je reč o izborima sve rešavati kroz demokratske procese. Demokratija se ostvaruje izborima i nikako drugačije, a ovo što kažu, usvojili smo edikt, usvojili smo ne znam šta, pa znate na šta to meni liči?
Ja sam 2000. godine slušao kako je postojao neki ugovor sa narodom, jel tako? Kad se preuzela odgovornost i kad se zauzele funkcije, brzo se zaboravilo na taj ugovor sa narodom, ali se nisu zaboravile obaveze koje su se preuzele, pa 2001. godine puste Aljbina Kurtija, pa braću Mazreku, pa 17. marta ćute na paljenje crkava i manastira, pa 2006. godine, dozvoli da se otcepi da nestane državna zajednica Srbija i Crna Gora, smatrajući, oslobodili smo se tereta, kao nisu znali, pa da je to samo korak do onoga što se desilo 2008. godine, a to je proglašenje nezavisnosti tzv. Kosova i kakva je reakcija bila na proglašenje nezavisnosti tzv. Kosova, onako čvrsto iz fotelja su saopštenjem podržali svoj narod, a predsednik tadašnje Republike, iz Rumunije nakon važnih razgovora podržao svoj narod.
Meni na to liči ovo što čini i radi taj nekakav proglas koji poistovećujem sa nekakvom ekspertskom grupom koju smo imali u vidu nekakvog G17 plus, ako se sećate, pa su oni onda iz tog ekspertskog dela vrlo brzo prešli u političku organizaciju i političku opciju.
Nekako mi se čini da su se zbunili na mostu u Novom Sadu, kada su govorili i da su nekako u hodu onako menjali govore, čini mi se da su trebali da saopšte nešto drugo, a da su procenili da nije trenutak da to saopšte, jer to ne bi bilo prihvaćeno, a mislim da to što je trebalo da saopšte jeste da predlože svima koji su bili okupljeni, prelaznu vladu.
Onda su brže bolje čitali sa telefona šta i kako da menjaju pa im je trebalo vremena da se pripreme.
Dakle, najvažnije dame i gospodo, da sačuvamo mi mir i stabilnost, da nastavimo da radimo i opstrukcija nikada nije bila saveznik demokratije i Narodna Skupština Republike Srbije, kao i danas i juče da nastavi da radi, kao i prethodnih dana i meseci, da nastavi da radi svoj posao kao najviši organ zakonodavne vlasti, jer to građani očekuju, ovaj glas naroda, da Vlada Republike Srbije nastavi da radi svoj posao.
Kao što je gospodin Glišić rekao maločas, vide građani ko radi, a ko ruši, vide građani ko ostvaruje rezultate, a ko prema svemu ima destruktivan pristup i uvek protiv, a nikada ne zna konkretno za šta je i nikada konkretan predlog, jer da ima konkretnog predloga, jer da ima bilo kakve inicijative, pa čuli bi ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Nedostaju vam mediji? Pa koliko ste prisutni na RTS? Evo ja kao ministar, ne znam koliko sam puta bi za ceo ovaj mandat, možda jednom, možda nijednom, a oni su prisutni svaki dan, ali ja ne merim minutažu, ali svaki dan i nemojte više ljudi da kukate o medijima, o medijima, 24 časa, ovo je sud javnosti.
Koliko ja znam, sednice su javne, prenosi ih RTS, evo vam prilike da kažete šta želite. Znate šta je problem, kada kažete, morate da govorite argumentovano i morate da budete spremni da čujete i drugu stranu koja će da izađe takođe sa argumentima i ne pomaže vam ona snaga sile koju ste pokušali da simbolizujete.
Dakle, važno je da mi sačuvamo mir, stabilnost i važno je da nastavimo da radimo, važno je da odbranimo našu ekonomiju, neće Srbija podleći pritisku.
U periodu kada, to istorija govori, tako je bilo i kroz istoriju, kada smo bili izloženi najvećim pritiscima, kada smo bili izloženi najvećim izazovima, uvek je bilo važno jedinstvo. Srbija je uvek bila jaka onoliko koliko je jedinstvena. Ne shvataju ovi kada kažem sabornost, jedinstvo, zajedništvo, zajednički u borbu za odbranu nacionalnih i državnih interesa, zajednički u borbu protiv destabilizacije Srbije, zajednički u borbu da omogućimo da Srbija nastavi da ide putem napretka, prosperiteta, rasta i razvoja.
Što se tiče konkretno, svako od nas naravno ima svoju oblast unutar Vlade Republike Srbije, ali ovo sam morao da kažem, znate, za mene je nekako neprihvatljivo kada, deo ste kolektivnog organa, i to je za ponos, to je čast, to je privilegija, kao deo kolektivnog organa učestvujete u donošenju svih odluka Vlade Republike Srbije. Svako od nas ima obavezu i odgovornost najpre da brani državu, da brani ono što je državna politika, da brani odluke koje smo doneli na Vladi Republike Srbije zajedno, jedinstveno uvek, naravno da uz to obavlja posao za koji je preuzeo odgovornost i da uvek bude spreman da položi račune za ono za šta je preuzeo odgovornost.
Onda kažu, pa rekonstrukcija. Šta je tu sporno ljudi? Šta je tu loše posle godinu dana da se pogleda prolazno vreme i da svako položi račune? Naravno da mora tako. Svaka promena je dodatni impuls. Naravno da uvek treba podizati lestvicu naviše jer to je važno za budućnost Srbije. Svako od nas podnosi izveštaj. Naravno, ko je neko ko je, bez obzira što je bez portfelja. To je čast i privilegija unutar Vlade Republike Srbije, ovakve Vlade Republike Srbije, na čelu sa ovakvim predsednikom Republike Srbije. Moja je obaveza koordinacija, mere aktivnosti u odnosima Srbije, ne koristim, juče sam vam rekao, reč dijaspora, sa našim sunarodnicima koji žive u regionu i Evropi i u svetu. Naravno da sam podneo izveštaj. Ne želim da čitam izveštaj. Reći ću vam samo nekoliko ključnih stvari.
Naš ključni cilj je da jačamo postojeće i stvaramo još čvršće veze sa našim sunarodnicima koji žive van Srbije i da to učinimo kroz razgovor, kroz dijalog, kroz razumevanje jer smatramo da je to jako važno za buduće vreme, za vreme koje dolazi i da u svemu tome omogućimo dvosmernu komunikaciju, da uvek znamo šta je to što je našim sunarodnicima koji žive van Srbije neophodno i potrebno, da oni znaju šta je potrebno Srbiji, a onda kroz dijalog da sagledamo šta je to šta zajedno možemo da učinimo za Srbiju. To je nešto što nam je nedostajalo u prethodnom vremenskom periodu. To vidim iz brojnih razgovora koje sam imao sa našim sunarodnicima. Da ih ne posmatramo samo kroz doznake, iako to jeste značajan prihod za Republiku Srbiju. Pogledao sam da li je tu ministar finansija, to jeste značajan prihod za Republiku Srbiju. Da ih ne sagledavamo samo kroz doznake, kao velike humanitarce, što oni jesu, ali oni su i patriote kao i svi mi ovde i svi žele nešto da učine za svoju Srbiju.
Mi smo se tu opredelili u nekoliko koraka. Pre svega da nastavimo da približavamo Srbiju našim sunarodnicima koji žive van Srbije. Drugi korak je, da pokušamo da umrežimo što veći broj udruženja i organizacija koje okupljaju Srbe van Srbije. Treći korak, da ovde u Srbiji na pravi način govorimo o onome što jesu potencijali naših sunarodnika koji žive van Srbije. Tačno je, oni raspolažu i ljudskim i finansijskim kapitalom. Važno je da o tome govorimo ovde u Srbiji.
Ono što smo uspeli u prethodnom vremenskom periodu. Prva stvar i to uvek sa ponosom ističem, da sve važne datume za Srbiju, sve važne i značajne datume za Srbiju, istoriju Srbije obeležavamo kako u Srbiji, tako i van Srbije sa našim sunarodnicima van Srbije. Na taj način Vlada Republike Srbije pokazuje opredeljenost i odgovornost da želi da bude uz svoje sunarodnike koji žive van Srbije.
Kada je reč o zajedničkim datumima, nakon Svesrpskog sabora, na moje veliko zadovoljstvo potpisali smo memorandum sa Ministarstvom za međunarodne odnose i evropske integracije. Taj memorandum podrazumeva, pre svega, definisanje jednog zajedničkog i jačeg mehanizma u realizaciji, jer to je naš zajednički cilj. Ja uvek ističem. Nikada građani Srbije u Republici Srpskoj ne mogu da budu dijaspora, niti građani Republike Srpske u Republici Srbiji mogu da budu dijaspora, jer mi smo isti narod. Drina nikada nije bila reka koja je razdvajala dva naroda, već kičma koja spaja jedan isti narod. Upravo polazeći od toga smo napravili memorandum kako bi napravili zajednički mehanizam koji će biti još jači, još snažniji, da bi realizovali cilj koji želimo da postignemo.
Naravno da smo akcenat stavili na mlade, pre svega na mlade i tu ću biti veoma kratak. Nešto što je postalo tradicija, za ponos, ja se time zaista ponosim, treća godina za redom organizujemo letnje kampove za naše sunarodnike, za naše mališane koji žive van Srbije, u regionu i van regiona, tri tematska letnja kampa, naučno-obrazovni, eko kamp, sportski kamp i kulturno umetnička društva, organizujemo ih u lokalnim samoupravama.
Nemojte me pogrešno shvatiti, Beograd je naš glavni grad, ja obožavam Beograd, ali više volim moje Valjevo, ali obožavam Beograd, ali smatram da deca koja žive van Srbije treba da upoznaju unutrašnjost Srbije i da će tako još više zavoleti Srbiju. Cilj ovih kampova je da uče o kulturi i istoriji i unutrašnjosti Srbije i tako još više da nauče o kulturi i istoriji Srbije i da ih podstaknemo da uvek razmišljaju o Srbiji, da približimo njihovom srcu Srbiju i da onog trenutka, a doći će taj trenutak kada budu donosili ključnu odluku o profesionalnom opredeljenju da se odluče nakon završenih škola i fakulteta da svoje znanje i iskustvo usmere ovde ka Srbiji, da ovde zasnuju porodice i da žive i rade u Srbiji. To je naš cilj.
Kada je reč o okupljanju udruženja i organizacija, nakon desetak godina unazad, mi evo već treću godinu za redom okupljamo relevantne predstavnike udruženja i organizacija koje okupljaju Srbe van Srbije i to činimo ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije, jer ovo je kuća svih njih, isti smo narod, kuća svih njih. Prošle godine smo imali preko 250 udruženja i organizacija iz regiona, Evrope i sveta koji okupljaju Srbe van Srbije, razgovarali o onome što je sfera njihovog interesovanja, jer ono što oni nama kažu, pa to je put koji mi moramo i treba da idemo u narednom vremenskom periodu.
Kada govorimo o mladima, nešto na šta ja lično želim uvek posebno da stavim akcenat, to su dopunske škole. Mi želimo da sačuvamo naš jezik, našu ćirilicu. Institucionalno u ovom trenutku, kada govorimo o našim mališanima van Srbije, to je moguće putem dopunskih škola. Nastava u dopunskim školama u ovom trenutku se odvija u 22 zemlje i ima precizno 9704 učenika. Verujte mi, to je samo zahvaljujući volji naših mališana da uče srpski jezik, da uče ćirilicu i volje njihovih roditelja, jer nastava se odvija vikendom, to za njih nije obavezno, nastava se odvija vikendom i zahvaljujući, naravno, nastavnicima i nastavnicama koji im predaju. I taj broj iz godine u godinu je sve veći.
Mi smo razgovarali sa Ministarstvom prosvete i pokušali da iznađemo način kako da pomognemo u svemu tome. Za svakog prvaka uvek besplatan bukvar, za više razrede lektire, a opremamo sve biblioteke u dijaspori, u regionu, a prema našim analizama u ovom trenutku ima preko 500 biblioteka.
Podržali smo u prethodne dve godine ogroman broj udruženja i organizacija koje okupljaju Srbe van Srbije, a koje imaju za cilj kroz svoje programe da se očuva jezik, ćirilica, kultura, istorija, identitet i tradicija. Znate, to su simboli jednog naroda. Ako ne podržimo to, ako ne podržimo naše sunarodnike koji žive van Srbije u tome, nema našeg naroda gde god on živeo. Zato ta podrška mora da postoji. Prošle godine 106 udruženja i organizacija podržali.
Postoji i strategija koja je usvojena 2009. godine, ostala mrtvo slovo na papiru. Postoji Zakon o Srbima u regionu i dijaspori 2011. godine, ostao mrtvo slovo na papiru.
Da bi pokrenuli čitavu priču, smatrali smo da je važno da razgovaramo najpre sa Srbima u regionu, da nastavimo razgovore sa Srbima u Evropi, koji žive u Evropi, koji žive u svetu, da kroz njihove sugestije i predloge dođemo do određenog modaliteta, jer definitivno ono što je usvojeno 2009. godine po svom modalitetu, po svom sadržaju, pa jel može da odgovori izazovima sa kojima se suočavaju danas u 2025. godini? Apsolutno ne.
Ali, nije suština da sedimo u kabinetu i da napišemo strategiju. Suština je da ih saslušamo. Suština je da razgovaramo. Suština je da implementiramo sve ono što jesu zaista njihove potrebe, sve ono što jesu njihove sugestije i predlozi i to činimo drugu godinu zaredom. Ne može to odmah. Možemo, ali ne želimo da naša inicijativa ponovo, kao i ova 2009. godine, ostane mrtvo slovo na papiru. Mislim da je to dobar korak da se ide ka novom zakonu koji bi definisao status Srba u regionu i u dijaspori.
Povratnici, to je nešto na šta posebno stavljamo akcenat i o tome sam govorio tokom jučerašnjeg dana i tu imamo veliku podršku lokalnih samouprava. Zato razgovaramo sa predsednicima opština, zato razgovaramo sa gradonačelnicima, jer, rekao sam već, svaka opština i svaki grad ima svoje sugrađane koji žive van Srbije. Mnogi od njih su se vratili. Mi želimo sve da ih obiđemo. Mi želimo sa svima njima da razgovaramo, da bi čuli šta su izazovi sa kojima se oni suočavaju, šta je to što je njima neophodno i potrebno u ovom trenutku, šta su njihovi predlozi. Da li je to administrativne prirode? Da li možemo da napravimo određene podsticajne mere koje bi im pomogle da ostvare neke svoje biznis planove ovde u Srbiji? Ili da nastave svoje, da im pomognemo. Mnogi su došli u Srbiji i nastavili svoje poslovanje ovde u Srbiji.
Želimo lokalne samouprave da podstaknemo da razmišljaju o svojim sugrađanima koji žive van Srbije. Zašto? Zato što je mnogo uspešnih privrednika, verujte mi, iz svake opštine, iz svakog grada, koji posluje, da li u Nemačkoj, da li u Španiji, u bilo kojoj državi, a da lokalne samouprave to ne znaju.
Jedan primer dobre prakse - Veliko Gradište. Veliko Gradište je opština koja ima 15 hiljada stanovnika i 5.000 stanovnika koji žive van Velikog Gradišta. Dragan Milić, kao iskusni predsednik opštine, shvatio je da je veliki potencijal u njegovim sugrađanima koji žive van Velikog Gradišta, pozvao uspešne ljude, seo sa njima i rekao - naša razvojna šansa je turizam. Kako izgleda danas Veliko Gradište? Jel turistička atrakcija? E, to je ono što želimo da postignemo.
Želimo da povežemo lokalne samouprave kroz investicione konferencije sa našim uspešnim privrednicima, uz podršku, naravno, velikog broja i ministarstva i institucija Republike Srbije, da predsednici opština i gradonačelnici mogu da predstave svoje potencijale i da na taj način zaintrigiraju naše uspešne poslovne ljude koji u ovom trenutku rade van Srbije da ulažu, da nastave da ulažu, da zapravo svoj posao nastave i ovde, da ga razviju i ovde u Srbiji.
Mi smo već počeli ove godine okupljanje, kroz dve manifestacije naših mališana. Na prvoj je, reći ću vam kratko, iz 12 država bilo preko 120 mališana, na drugoj iz 16 država čak preko 150 mališana.
Ali, ono što želim posebno da istaknem, u narednom vremenskom periodu, i to je zaključak okupljanja svih udruženja i organizacija koje smo imali prošle godine ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije, to je jedan od zaključaka, jer oni žele da štite nacionalne i državne interese u državama gde žive i žele da šire istinu o svemu onome što se dešava na prostoru KiM, istinu o "Oluji", istinu o svemu. Nemamo mnogo medija, svesni smo toga. Zatvoren nam je prostor u medijima. Ali, zato imamo udruženja, imamo naše ljude koji mogu o tome da govore.
Pokrenuli smo inicijativu pod nazivom "Srpski nacionalni interes juče, danas i sutra". Nismo to uradili slučajno baš ove godine, jer ove godine je 30 godina "Oluje", ove godine je 30 godina stradanja Srba, dajte da mi govorimo o istini o Srebrenici, a ne da nam govore oni koji kažu da su Srbi genocidan narod, 30 godina od Dejtonskog mirovnog sporazuma.
Dakle, ovo je zahtev naših sunarodnika. Oni traže da napravimo najeminentniji sastav ljudi, ljude od imena, zvanja, znanja i struke, koji će da razgovaraju sa našim sunarodnicima, a oni će kasnije tu priču da šire. Znate kako, jedan gospodin u Švedskoj mi je rekao - meni to mnogo znači, jer, ja ću to čuti od vas, ali mi je mnogo važnije da ubedim pet Šveđana da sam u pravu, jer znam da svi vi mislite da sam u pravu, svih vas 50 koji sede ovde, ali mi je daleko važnije kad čujem da ubedim pet Šveđana i da tu priču širim.
Ja vidim da je to mnogo zasmetalo svima. Vidim i pojedine nazovite medije kako i na koji način komentarišu i karakterišu. Ali, bez obzira na sve, ja želim da im poručim - mi ćemo ovo da radimo i mi ćemo da širimo istinu o stradanju srpskog naroda van Srbije, svidelo se to njima ili ne, na ma kakve reakcije nailazili, ali ćemo to raditi.
Ono što je još jedna od inicijativa jeste platforma koju smo predložili Vladi Republike Srbije, digitalna platforma za povezivanje pripadnika dijaspore, Srba u regionu i nadležnih subjekata u Republici Srbiji, da se saberemo i da znamo koliko nas konačno ima, da to uradimo na jedan sistematičan način, a ujedno ćemo da unesemo jednu pravičnost i pravednost. Jer, znate, uglavnom kad raspišete konkurse za nevladine organizacije, za udruženja, onda, nažalost, imate one profesionalce koji dobro rade svoj posao pa napišu sjajne programe. Znaju oni odlično i da opravdaju sve to. Ali, nepravedni budete prema onima koji stvarno i žele da rade i imaju iza sebe rezultate, ali, eto, ne mogu da napišu kvalitetan program.
Ovde ćemo da imamo sve, sva udruženja koja se bave ovom temom, a to će da objedini veći broj ministarstava, pa se neće desiti da njih deset dobiju sve a da ostali ne dobiju ništa, nego pravična i pravedna preraspodela.
Želim još jednom da vam zahvalim, ono što je i gospodin Glišić uradio, na hrabrosti i želim da vam zahvalim na odlučnosti, želim da vam zahvalim na tome što ste u pravom smislu reči glas naroda i što ste uvek spremni na demokratsku raspravu i na demokratsko sučeljavanje mišljenja.
Ja ću svoje izlaganje završiti sa porukom kojom završavam svako izlaganje kada se obraćam našim sunarodnicima van Srbije. Rekao sam da je jedinstvo najvažnije u ovom trenutku, a moja poruka je - Jedinstveni, gde god bili! Živela Srbija!

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Nenad Popović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, prvi potpredsedniče Vlade, gospodo ministri, ovo su veoma važni zakoni, veoma važni za ekonomiju Srbije i budućnost.
Ali, pre svega, želim da osudim nasilje koje je bilo, koje se dešava na ulici i osudimo nasilje koje je bilo ovde u Skupštini. Treba potpuno podržati snažno našeg predsednika Vučića koji se bori za Srbiju iz sve snage, čoveka koji je stvorio ovo srpsko ekonomsko čudo o kome govore svi u svetu. Nema zemlje gde nisam bio u poslednjih nekoliko godina, a da ne pričaju o srpskom ekonomskom čudu. Zaista, imati ovakve ekonomske pokazatelje koje danas Srbija ima sa najvećim rastom ekonomije u Evropi je za svaku pohvalu. To je zasluga predsednika Vučića.
Što se tiče ovih zahteva koji su bili, zahtevi su svi ispunjeni. Sada je potreban dijalog. Samo dijalogom se sve rešava. Ništa nećemo rešiti time što se ljutimo ili ne prihvatamo dijalog. Jedina mogućnost za rešenje svakog problema je samo dijalog i ja sve pozivam na taj dijalog.
Naravno, ovo nasilje koje se desilo u Skupštini je za svaku osudu i neprihvatljivo. Tako se ne radi nigde u svetu, a ova slika koja je poslata iz ove Skupštine zbog tog nasilja je za našu ekonomiju jako loš signal stranim investitorima. Ova slika je obišla praktično celu zemaljsku kuglu, ta slika nasilja pokazuje da neke stvari u Srbiji nisu stabilne. Znate kako investitori gledaju, njima je najvažnija stabilnost, ali bez obzira na to Srbija je jaka, Srbija će ekonomski da nastavi da raste kao što je rasla ovih 12, odnosno 13 godina, tu nema nikakve dileme. Rešiće se ovi problemi.
Još jednom želim najoštrije da osudim svako nasilje i ovu lošu sliku koja se desila u Skupštini i da snažno podržimo politiku našeg predsednika Aleksandra Vučića i politiku ove Vlade jer zaista ovim rezultatima možemo da se ponosimo.
Kao ministar zadužen u Vladi za međunarodnu ekonomsku saradnju želim pre svega da istaknem da su ovi zakoni veoma važni. Srbija ima najveći rastu Evropi. Imamo izvanredne i stabilne finansije. Najveća zasluga zaista tu pripada predsedniku i ministru finansija koji su odradili lavovski deo posla da danas praktično posle dobijanja ovog investicionog rejtinga, a prvi smo u južnoj Evropi koji smo, u istočnoj Evropi koji smo dobili ovaj investicioni rejting, mi imamo mogućnost privlačenja i sredstava, ali i privlačenja investicija na mnogo bolji i kvalitetniji način čak nego i do sada.
Takođe, treba reći da sa rastom ekonomijom izvanredno posluju mnoga naša preduzeća, raste i izvoz. Našim preduzećima, našoj privredi su potrebna nova tržišta. Potrebne su nam investicije. Sa jedne strane izlazak naših privrednika na nova tržišta. Ne smemo da budemo orjentisani samo na jedno tržište. Izvanredno je što najveći deo našeg izvoza ide u EU, ali tu postoji i opasnost kada imao mono klijenta. Evo, pokazuju sad ove velike promene u svetu, tektonske promene u svetu i ekonomiji sa uvođenjem novih carina za evropske proizvode, sa uvođenjem novih carina za proizvode iz Kine, koje je Amerika uvela iz Kanade takođe. Kažem, mi smo deo Evrope i mi ćemo isto osetiti neke posledice tih tektonskih poremećaja. Zato, ponavljam to već 15, 20 godina, stalno moramo da idemo na nova tržišta.
Od momenta kada je formirana ova Vlada najveću koncentraciju moj Kabinet i ja smo posvetili razvoju baš novih tržišta ili daljem razvoju već postojećih tržišta. Tu, pre svega, mislim na razvoj saradnje sa evroazijskom ekonomskom unijom sa kojom imamo potpisan Sporazum o slobodnoj trgovini. Članice evroazijske ekonomske unije su Rusija, kao najveća zemlja, Belorusija, Kazahstan, Kirgizija i Jermenija, ali takođe i odmah sa njima, iako nisu deo evroazijske unije, su Azerbejdžan i Gruzija jer su sve te ekonomije zaista međusobno i jako povezane.
Srbija zahvaljujući ugledu naših privrednika, zahvaljujući ugledu predsednika, zahvaljujući ugledu ove Vlade ima fantastičan pristup ovim tržištima i imamo otvorena vrata. Takođe, kinesko tržište koje je danas zaista tržište broj dva u svetu i gde mi sa Zakonom o slobodnoj trgovini koji imamo i sa Evroazijom, sa svim zemljama Evroazije i sa Kinom imamo neviđene mogućnosti za plasman naših proizvoda, a sa druge strane za privlačenje investicija u našu ekonomiju, uvek izlaz na nova tržišta za naše privrednike i privlačenje investicija iz ovih zemalja.
Takođe, veliku pažnju smo posvetili još na dva zaista zahtevna tržišta, jedno koje je u poslednjih 10 godina razvijano, to je tržište Ujedinjenih Arapskih Emirata, i tržište Saudijske Arabije koje tek treba da razvijamo. Jedno i drugo tržište su sa ogromnim potencijalom. Ono što se dešava, taj ekonomski bum koji se dešava u Ujedinjenim Arapskim Emiratima gde su prisutne sve praktično zemlje sveta i onaj proces koji se događa sada u Saudijskoj Arabiji gde se očekuje da sledećih 20 do 30 godina bude glavno tržište za praktično celu Evropu, a i ostale zemlje sveta, pokazuju da mi koji imamo izvanredne političke odnose naši ekonomski odnosi isto tako i na tržištu Evroazije i na tržištu Emirata i Saudijske Arabije ne prate odlične političke odnose. Želja nam je da na svaki mogući način približimo našu ekonomiju i u jednom i u drugom smeru na ovim zahtevnim tržištima.
Četvrto tržište, ništa manje važno, verovatno u mnogim godinama zaboravljeno, ali ne samo od nas, zaboravili su ga mnogi u Evropi i sada žale za tim, to je tržište Afrike.
Predsednik Vučić je u poslednjih sedam, osam godina otvorio ova tržišta, otvorio nam vrata i dobili smo zadatak da probijamo ova tržišta za naše privrednike jer potencijali i današnja situacija na tim tržištima, a tu su sada u poslednjih pet, šest godina ponovo prisutne sve zemlje sveta. Kina je najviše prisutna na tržištu Afrike, ekonomski broj jedan apsolutno, Rusija se posle ovoga što im se desilo sa Evropom ponovo vratila na to tržište, ali evo daću vam primer Amerika radi na svaki mogući način da uđe na to tržište. Francuska i Engleska koje su imale najveće kolonije tamo su na neki način izgubile bitku danas sa Kinom, sa Rusijom i sa nekim drugim zemljama, ali aktivno učestvuju, tu su, i dalje je njihov uticaj ogroman.
Evo, uzeću vam samo primer Ujedinjenih Arapskih Emirata koji nisu najveća ekonomija, ali dugoročno razmišljaju. Poznati su, njihov predsednik je poznat kao neko ko razmišlja dugoročno, kao što i naš predsednik i naša Vlada tako razmišljaju. Emirati imaju otvorene ambasade u svim afričkim zemljama, bukvalno u svim, i to pokazuje koliki značaj i kolika je budućnost tog tržišta za sve zemlje, jer ako želimo da pomognemo našim privrednicima mi moramo učiniti sve kako bi za proizvode o kojima govorimo otvorili ova tržišta.
U ovom vremenu ću probati kratko tema koje su veoma važne. Počeću od Rusije sa kojom imamo tradicionalne izvanredne odnose. Tri godine se nije sastajao Mešoviti komitet. Mi smo imali zadovoljstvo da u novembru prošle godine sa predsedavajućim sa ruske strane Mešovitog komiteta, to je njihov ministar ekonomije, gospodin Rešetnjikov, imali smo priliku da ga ugostimo ovde u Republici Srbiji. Zaista, oduševljen je potencijalima Srbije u ekonomiji i potencijalima saradnje sa Ruskom Federacijom i na ovom Mešovitom komitetu gde smo imali prisutno praktično predstavnike svih ministarstava iz Vlade Republike Srbije, predstavnike državnih agencija, Privredne komore Srbije, uspostavljeni su odlični kontakti i ono što je najvažnije taj politički odnos između Srbije i Rusije, politički odnos dva predsednika, politički odnos dve vlade i građana Rusije i Srbije daje nam izuzetne potencijale.
Mi smo jedina zemlja koja ima praktično slobodan dostup na rusko tržište bez carina, ali smo i mi prema Rusima izvanredno korektni kao niko u svetu. Mi smo jedina zemlja u Evropi koja im nije uvela sankcije.
Znate, velika je zahvalnost naših ruskih prijatelja kada znaju da avioni „Er Srbije“ svaki dan lete u Moskvu, lete u Sankt Petersburg. Do skora su leteli i u Kazanj i u Soči. Daće Bog pa će opet da lete. Veliki su zahtevi i iz drugih gradova, iz Jekateringburga, iz Nižnjeg Nonvgoroda, da se otvore linije ka tim gradovima i taj potencijal kada imamo avionsku vezu, kada naši privrednici mogu slobodno da lete, građani doprinosi i razvoju turizma, razvoju kulture, razvoju privreda i težimo ka tome da približimo naše ekonomske odnose makar malo da budu viši, da dosegnu makar 10% onih fantastičnih ljudskih i političkih odnosa koje imamo sa našim ruskim prijateljima.
Srbija je jako poštovana u Rusiji kao niko, jer vodi, kako oni kažu i kako i mi govorimo stalno, sopstvenu slobodnu i nezavisnu politiku, a kako Rusi kažu – malo je takvih država u svetu koje vode takvu politiku i koje imaju svoje jasne stavove.
Ono što planiramo u ovoj godini da podignemo nivo ekonomske saradnje. Najveći nivo ekonomske saradnje smo imali u 2022. godini pre početka specijalne vojne operacije. Naš trgovinski obrt sa Rusijom je u tom trenutku bio 4,3 milijarde evra, što je bio istorijski najveći obrt. To je maksimum, ali zbog specijalne vojne operacije on je u 2023. i 2024. opao, u obe godine oko 20 do 22% zbog sankcija i zbog pre svega otežanih logističkih i transportnih puteva.
Naravno, za naše prehrambene proizvođače to tržište je od izuzetne važnosti, naše jagode, maline, povrće, voće, sirevi, meso, mesne prerađevine su izuzetno cenjene. Naravno, moram da kažem vina su takođe cenjena. Nažalost, mi još uvek imamo velike probleme sa količinama, Rusi mogu da apsorbuju verovatno i 10, i 15, i mnogo više puta i mnogo veće količine nego što bi bile te o kojima govorimo, ali treba da se trudimo i težimo ka tome da što više promovišemo naše proizvode na ovom zahtevnom tržištu.
Nevezano od ovog čistog ekonomskog dela hteo bih da istaknem da smo na mešovitom komitetu razgovarali i o velikoj pobedi. Ova godina je veoma značajna i za Rusiju i za Srbiju, ove godine je 80 godina pobede nad Nemačkom, nad nacističkom Nemačkom, i na njenim saveznicima. Tako da, 9. maja očekujemo veliku paradu pobede na Crvenom trgu, gde će prisustvovati i naš predsednik i gde će prisustvovati n naš vojni orkestar, naša garda. Ali, takođe, mislim da kao nikada do sada, siguran sam da ćemo i ovde u Beogradu obeležiti i ovaj najznačajniji datum, verovatno jedan od dva najznačajnija datuma u 20. veku, 80 godina od pobede nad nacističkom Nemačkom. Biće jako lepo na Crvenom trgu kako ponovo marširaju zajedno naši i ruski vojnici.
Pred nama je april i maj mesec kada ističe ugovor za gas. Srbija je pre ravno tri godine potpisala ugovor o gasu, o snabdevanju gasom, od 2022. do 2025. to je bio dogovor dva predsednika, predsednika Putina i predsednika Vučića. Predsednik je postigao najbolji dogovor za Srbiju i Srbija ima najnižu cenu gasa u Evropi, nekoliko puta jeftiniju nego što plaća najveći broj zemalja u Evropi. To je ogroman impuls za našu ekonomiju, to je ogroman impuls za našu privredu, za našu energetiku.
Siguran sam da će u narednim mesecima, svi neumorno rade na tome, da se do 31. maja kada ističe ovaj ugovor, potpiše novi ugovor na tri, pet, sedam ili deset godina, u zavisnosti od dogovora i da Srbija, siguran sam, ponovo će imati najbolju cenu gasa u celoj Evropi, veoma važnu za razvoj naše ekonomije.
Takođe, zajednički se rešavaju problemi oko NIS-a i postoji veliki potencijal za razvoj u železnicama. Urađeno je mnogo ruske železnice, ruska kompanija „Eržedej“ je uradila mnogo na razvoju pruga u Srbiji. Zainteresovani su i za dalji nastavak saradnje u ovoj oblasti.
Što se tiče poljoprivrede, kratko da se vratim, u 2022, 2023, 2024. godini mi smo izvezli poljoprivrednih proizvoda u iznosu, u 2024. godini za osam meseci, imam egzaktne podatke, u iznosu od 210 miliona dolara, a uvezli smo 71 miliona dolara. Suficit je na našoj strani i najveći deo od onoga što smo izvozili je bio orijentisan baš tada na prehrambene proizvode, ali takođe prisutni su bili i drugi proizvodi. Naša semena koja su izuzetno kvalitetna jako su popularna na ruskom tržištu i dobili smo ponudu da se otvori zajedničko preduzeće u Rusiji kako bi se obim izvoza semena uvećao ne dva ili tri puta, nego verovatno i deset puta. Naravno, tu postoje neka ograničenja oko zaštite intelektualne svojine, ali siguran sam da u narednom periodu o tome može da se razgovara. Do skora su postojala i neka kvantitativna ograničenja na izvoz jestivih ulja i margarina iz Ruske Federacije, ali sa naše strane je ta mera ukinuta pre dve nedelje, tako da postoji apsolutno slobodan uvoz koji se tiče ne samo uvoza iz Ruske Federacije, nego uvoza iz cele Evroazijske unije.
Na kraju, ako mogu da dodam, nemam mnogo vremena, a nastavićemo i sutra, što se tiče sfera informaciono komunikacionih tehnologija, novih tehnologija i svega što je vezano i za veštačku inteligenciju, digitalizaciju, mnoge ruske kompanije su za ove tri godine otvorile svoje kompanije u Srbiji. Zaista su dobro dočekane sa srpske strane. Tu je nekoliko desetina hiljada ljudi, verovatno i preko 150 hiljada Rusa je došlo u Srbiju. Veliki broj njih se bavi baš ekonomijom, pre svega novim tehnologijama, IT, digitalizacijom i mogu da kažem po podacima koje imam iz Ministarstva privrede, iz APR iz juna meseca 2024. godine u ekonomskom sistemu Srbije je trenutno aktivno 2128 privredih društava čiji su vlasnici pravna ili fizička lica iz Ruske Federacije. Takođe, imamo i 7300 preduzetnika koji su državljani Ruske Federacije i koji su veoma aktivni i razvijaju svoj biznis u Srbiji.
Ono što je veoma važno, počeli su ogromnu i zaista veliku saradnju sa našim IT kompanijama, ne samo horizontalno između Rusije i Srbije, nego takođe zajednički izlazak na treća tržišta.
Osim Beograda, naglo izrasta u velike IT centre, postaju i Novi Sad, kažem, već su veliki i ozbiljni IT centri cele jugoistočne Evrope, i Novi Sad, i Niš i Kragujevac, verujem uskoro i drugi gradovi. Zahvaljujući pre svega što je Vlada Republike Srbije u prethodnom periodu uložila ogromna sredstva u digitalizaciju srpske ekonomije i javnog sektora, ulažu se velika sredstva u izgradnju inovacione infrastrukture, naučno-tehnoloških parkova, inovacionih habova, inovacionih centara, centara kompetitivnosti i siguran sam da ćemo u budućem periodu još više raditi na razvoju naše IT industrije i kompanija koje se bave novim tehnologijama. Hvala još jednom.

Hvala.
Poštovani narodni poslanici, zbog obaveza ministara vezano za državnu posetu, sada završavamo rad za danas.
Nastavak sednice je sutra u 10.00 časova.
Hvala.