Hvala, predsedavajući.

Smatram da je predloženi amandman od strane kolege potpuno nepotreban, jer je u članu 37. stav 5. precizno definisano šta je to sezonsko sniženje. Pored ostalih vidova prodaje sa sniženom cenom, kaže se da je sezonsko sniženje prodaje robe po sniženoj ceni nakon proteka sezone i to najviše dva puta godišnje. Sezonsko sniženje započinje u razdoblju 25. decembra i 10. januara i to bi bilo zimsko sezonsko sniženje, i 1. i 15. jula iliti letnje sezonsko sniženje.

Znači, uskoro počinje to letnje sezonsko sniženje i velika većina nas se sprema u taj letnji šoping kako bi, na primer, obezbedio neki od top artikala, recimo iz kolekcije proleće-leto za 2019. godinu. Hvala.

Hvala, koleginice Todorović.
Pravo na repliku, Sreto Perić.

Postoje, to kolega Martinović kao univerzitetski profesor odlično zna, postoje tzv. prirodni i društveni zakoni. Ovde se radi o društvenom zakonu. Društveni zakon ima za cilj da reguliše odnose i to na onakav način na koji odgovara konkretno svakom subjektu, u ovom slučaju to je Srbija.

Mi želimo, i rekao sam, imamo na dnevnom redu Zakon o trgovini, a osnovne postulate trgovine, definicija za trgovinu postoji, ne u današnjem danu, ne u 19. i 20. veku, nego od mnogo pre, i da bi ispoštovali te postulate, zbog toga i skačemo sami, odnosno vi skačete sami sebi onako u grudi, usta, kako godi hoćete, iz razloga, i pričamo stalno, da što više, što veći broj ljudi zaposlimo.

Evo dobre prilike da ih zaposlimo u realnom sektoru, u sektoru proizvodnje, a plasman robe i neka se oni koji se bave i organizuju trgovinu, jer trgovina nije cilj sama sebi.

Ona ima zadatak da poveže proizvođače i krajnje kupce. Iako često postoje savremeni oblici trgovine i elektronska trgovina, gde može da bude direktna veza između proizvođača i krajnjih korisnika njihovih proizvoda, ali stoji tačno ovde, potpuno precizno, potrebno je biti pismen i pročitati šta stoji u Predlogu zakona. Mi i podnosimo intervenciju na taj deo ovog člana i kažemo da sezonsko sniženje podrazumeva prodaju robe po sniženim cenama.

Valjda je u interesu građana Srbije da dobijaju robu po povoljnijim cenama, da bi se ona što više proizvodila, a i u ovom momentu to je verovatno primereno kupovnoj moći i standardu građana Republike Srbije.

Hvala.

Reč ima narodni poslanik Ljubica Mrdaković Todorović, replika.

Smatram da je Predlogom zakona ponuđeno dovoljno mogućnosti da roba na tržištu može da se kupi po sniženim cenama i definisano je da su to u pitanju i rasprodaje i sezonska sniženja, kao i akcijske prodaje i da će to sasvim zadovoljiti potrebe naših potrošača.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Sreto Perić.

E, sad, ovo je relativno. Možda za koleginicu Mrdaković jeste dva puta ponuđen termin sasvim dovoljan. Mogao je da bude i jednom. Ja sam potpuno siguran da ste vi ovde u predlogu ovog zakona rekli da je sezonska prodaja pa bilo koji datum. U Italiji je ostavljena mogućnost da svaka regija odlučuje kada će im biti sezonski termini, odnosno termini za sezonsku prodaju robe.

Ovo je sad relativno. Ali, ja govorim ovde o nečemu što je značajno za državu Srbiju. Ovde se ne postavlja pitanje šta više odgovara poslanici SRS ili SNS ili onima koji ne dolaze ili onima koji su upropastili potencijal privredni i svaki drugi u Srbiji, nego govorimo šta bi bilo korisno za građane Srbije. A, potpuno je racionalno da ovo što smo mi predložili znači da nema vremenskog ograničenja, jer uvek se pozivate vi kako je to urađeno u članicama EU. Ovde, rekao sam vam na početku, samo 10 od 27 ili 28 zemalja članica EU je prihvatilo neke termine. Oni su, doduše, različiti. Samo 10 je prihvatilo, a mnogo veći broj nije.

Mi možemo i treba neku svoju specifičnost da iskažemo. Možda jednog dana neće ni trebati uopšte organizovati sezonsku prodaju, ali danas bi bilo vrlo korisno i praktično za građane Srbije da tokom cele godine mogu da kupe robu pod nekim povoljnijim uslovima. Valjda je cilj što više robe prodati.

Hvala, kolega Periću.
Samo da naglasim da su ovo bile replike, da se tako evidentira vreme.
Na član 38. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Izvolite, koleginice Radeta.

Član 38. Predloga ovoga zakona reguliše oglašavanje prodajnih podsticaja i ovaj član nije trebalo da se nađe u ovom predlogu zakona, zato što je 2016. godine donet Zakon o oglašavanju i član 11. tog zakona govori o obmanjujućem oglašavanju, a član 12. o prikrivenom oglašavanju, dok član 16. govori upravo o oglašavanju prodajnih podsticaja. Dakle, potpuno nepotrebno prenormiranje zakona, ako imamo drugi zakon koji se inače odnosi na oglašavanje. Mi smo zato i predložili da se ovaj član briše.

Mi smo danas, recimo, videli kako izgleda jedno od tih, hajde rekla bih, obmanjujućih ili prikrivenih oglašavanja kada je, još na početku današnjeg dana, jedan kolega ovde pričao o Nataši Vučković i o tome kako se ona zalaže za vraćanje tih poslanika koji bojkotuju parlament, zalaže se za vraćanje u Narodnu skupštinu i onda je napadaju oni koji su za bojkot i mi onda ovde slušamo nešto što je, do pre dva dana, bilo apsolutno nemoguće, kada je ona bila deo te grupacije, te bulumente. Sada je promenila mišljenje i sada odjedanput postoji potreba da se ovde o njoj govori pozitivno.

Na taj način se zapravo i oglašavaju i razna sniženja itd, potpunom obmanom javnosti građana koji dolaze u prodavnice i vi znate, pa ljudi se ismevaju sa tim, iako nije smešno, da u našim prodavnicama imate najava veliko sniženje, nešto je koštalo 300 dinara, a na sniženju sada košta 299,99 dinara i ovo je jednostavno istina. Kao što je istina da, recimo neki artikal košta 420 dinara, piše velikim slovima sniženje, a on sada košta 450 dinara.

Ništa to nije uređeno, ni ovaj zakon to neće urediti, jednostavno, zato što ne postoji interes da se tako nešto uredi. Da postoji, onda vi ne biste i plagirali ovaj član 38, jer ovo jeste čist plagijat od ova tri člana iz Zakona o oglašavanju, ali nekako kada plagijat uđe u krv, onda ne može ni zakon bez plagijata.

Baš zbog ovog člana bi bilo dobro da je ovde ministar Rasim Ljajić. Rasim Ljajić je, kao deo Vlade, u obavezi da ovde sedi i u obavezi da sluša sve kritike koje smo mu pripremili mi iz SRS i prosto je neverovatno da neko od poslanika kaže – imate četvrtak i utorak, pa pitajte njega. Nemamo mi šta da pitamo njega. Mi smo Narodna skupština, on je ministar. Ministri su ti koji su u tom smislu potčinjeni Narodnoj skupštini. Ne samo što ih Narodna skupština bira, nego Narodna skupština ima i pravo i obavezu da ih kritikuje, da iznosi svoja saznanja itd.

Dakle, nemojte neke stvari koje su apsolutno netačne da predstavljate javnosti da bi građani Srbija sada stekli utisak, šta, da mi nešto posebno progonimo Rasima Ljajića. Ne, mi smo samo ustanovili neke detalje od onoga što on radi. Vojislav Šešelj je objavio u svojoj knjizi, ali to sve nije razlog da Rasim Ljajić, kao ministar, ne dođe u Narodnu skupštinu i mi na tome insistiramo, a svakako hvala gospodinu Đorđeviću koji je očigledno pripremljen došao na ovu sednicu.

Hvala, koleginice Radeta.
Reč ima ministar Zoran Đorđević. Izvolite.