Zahvaljujem.
Reč ima ministar dr Nebojša Stefanović. Izvolite.

Moram samo da vam kažem da mi se čini da vi ne razumete najbolje sistem državne vlasti Republike Srbije.
Ne usvajam ja zakon, Ministarstvo, odnosno Vlada ga samo predlaže, Narodna skupština ga usvaja. Možete da pričate do sutra ujutru šta god poželite, zakon je tu vrlo jasan i Ustav. Narodna skupština je ovlašćena da vi možete sada da kažete – ovo nije dobro. Narodni poslanici koje je narod birao na neposrednim demokratskim izborima mogu da kažu – ovo nije dobar predlog zakona, mi se sa ovim ne slažemo.
Ako ga Narodna skupština usvoji, to znači da se Narodna skupština slaže da je ovo dobar predlog zakona. To nije bežanje od odgovornosti. Mi smo ga predložili, dakle, mi ovim uređujemo materiju koja ne postoji od 1992. godine. Niko je nije uređivao, nije bilo želje, nije bilo ovog ili onog, svejedno. U svakom slučaju, sada se uređuje, prebacuje se u instituciju koja se od 55 godina borbe protiv grada 48 godina bavila tim poslom. Siguran sam da je to akumulirano znanje, iskustvo, sve ono što se dešavalo sada mora dati rezultate, apsolutno.
Bilo je potpuno neprirodno da se stavi u jedinu instituciju gde nigde u svetu ne postoji. Apsolutno nigde u svetu MUP se ne bavi zaštitom od grada. To zvuči apsurdno kada kažete ljudima na ulici da se stavlja policiji zaštita od grada, to zvuči smešno, to zvuči apsolutno groteskno, potpuno nelogično. To nigde ne postoji, čak niko nije ni eksperimentisao, pa da proba da vidi kako će biti, osim u Srbiji i nije se pokazalo kao dobro.
Ljudi iz Sektora za vanredne situacije imaju zaštitu od požara, imaju zaštitu od poplava, imaju hiljadu drugih vanrednih situacija kojima moraju da se posvete, a pri tome toliko pocepano da je MUP-u dato, odnosno Sektoru za vanredne situacije da nabave rakete. Sav besmisao toga se pokazao u prethodnih nekoliko godina i mi smo došli do rešenja koje će biti svakako bolje nego što je bilo do sada.

Zahvaljujem gospodine ministre.
(Jovan Marković, s mesta: Replika.)
Koji mislite da je osnov gospodine Markoviću?
(Jovan Marković, s mesta: Direktno obraćanje. Upravo je ministar rekao da ne razumem zakon.)
Gospodine Markoviću, stvarno, molim vas.
(Jovan Marković, s mesta: Rekao je da ne razumem zakon.)
Da li smatrate da ste pomenuti u negativnom kontekstu? Niste.
Gospodine Markoviću, nemojte molim vas.
Na član 13. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Borislav Stefanović, Dragan Šutanovac, Gordana Čomić, Balša Božović, mr Aleksandra Jerkov, Ivan Jovanović, Nataša Vučković, Vesna Marjanović, Goran Ćirić i Vesna Martinović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Dragan Šutanovac. Izvolite.

Gospodine ministre, mi smo apsolvirali, mislim da je svima jasno u Srbiji da postoje dva koncepta, vaš koncept koji vi predlažete i od koga se već ograđujete sada ukoliko ga prihvate poslanici. Nema dileme da će vaši poslanici da ga prihvate, ali morate imati potpunu svest o tome da je ovde pre četiri godine sedeo vaš prethodnik, on predlagao taj zakon za koji vi sada kažete da je smešan.
Vaš prethodnik je predlagao da to pređe u MUP. Tada sam bio protiv toga, podsećam. Nemojte stavljati na teret nešto nama, kako vi kažete, iz bivšeg režima, milujući po glavi vašeg prethodnika, sadašnjeg ministra spoljnih poslova, tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova, prvog potpredsednika Vlade i zamenika premijera, koji ne samo da nije bio protiv toga, nego je zagovarao to. Bez obzira šta vam kažu kolege sada, tvrdim vam da je on to zagovarao. Zbog čega, ne bih znao da vam kažem, moguće da je baš to što vi kažete, nabavke su rađene, možda ga je to zanimalo, ne znam, ali činjenica jeste da je to urađeno u to vreme.
Kao što vi kažete, parlament je doneo tada odluku, ali rešenje za problem nije da utvrđujemo ko je i kada doneo tu lošu odluku, već da pokušamo da ispravimo to na adekvatan način, celishodan, dobar, pravi način. Vi imate svoje viđenje, mi imamo svoje viđenje. Odgovornost za ono što će se dešavati od ovog trenutka će biti na vama. Bez obzira što će Skupština da izglasa, bez obzira što će poslanici iz Arilja da glasaju za ovo što je loše, sutra nemojte pričati o tome kako je to parlament doneo, pa vi sa time imate veze samo toliko što ste predložili. Vi ste visoki funkcioner stranke koja glasa većinski za to i nemojte imati dilemu da će građani Srbije znati da je odgovornost na vama.
Mi smo imali drugi koncept, da prihvatimo da podelimo odgovornost. Vi to ne želite, hvala lepo i nemojte pričati unapred da vi sa tim praktično direktno nemate veze. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar dr Nebojša Stefanović.

Jasno je da su poslanici DS glasali za ovaj zakon 2011. godine, jer da oni nisu glasali on ne bi bio usvojen. Dakle, DS je kao tada većinski partner većinski odgovorna za ovaj smešan i loš zakon koji je donet. Sve da ga je predlagao i bilo ko drugi, ja i dalje mislim da je to loš zakon i loše rešenje. To se u praksi i pokazalo. Uopšte me ne interesuju ni motivi, niti ko ga je predlagao.
Ono što je apsolutna činjenica, većina Vlade, predsednik Vlade, predsednik Narodne skupštine, u tom periodu Slavica Đukić Dejanović, svejedno, bio je pre toga gospodin Dulić, dakle, svi ti ljudi su imali kao deo tadašnje vlasti ideju da podrže Vladu, onog ko je predlagao u ime Vlade. Opet moramo da kažemo da je to bio Zakon o ministarstvima koji se tada predlagao. U Zakonu o ministarstvima se ne navodi, kao što mi danas rešavamo, sistem protivgradne zaštite. Dakle, tu se samo stavlja nadležnost, što mislim da je pogrešno, ko god da je preuzeo, da li je to gospodin Dačić ili bilo ko drugi. Mislim da je pogrešna procena bila da to preuzme MUP.
To što nemamo od 1992. godine zakon, to je problem, jer mi ovim zakonom rešavamo sistem protivgradne zaštite. Onim Zakonom o ministarstvima rešavamo samo ko je nadležan. Isto tako je moglo da piše i Ministarstvo odbrane, a moglo je da piše i bilo koje drugo ministarstvo. Ali, ovim zakonom, koji ćemo nadam se danas usvojiti, odnosno koji će Narodna skupština usvojiti, mi rešavamo pitanje protivgradne zaštite na novi način. Potpuno je neprirodno da bude u MUP, biće u RHMZ, što je mnogo prirodnije. Što se tiče vanrednih situacija, videćemo u budućnosti.

Zahvaljujem, dr Stefanoviću.
Gospodine Markoviću, kao što vidite, pažljivo slušam, pomenuta je DS i vi kao ovlašćeni predstavnik imate pravo na repliku. Izvolite.

Poštovani ministre, poštovani predsedavajući, zaista se ovde radi o sukobu dva koncepta. Sve vreme insistiramo na tome da ministar ove Vlade nema pravo da zakoni koji su usvajani u prethodnom periodu na ovakav način budu degradirani. Ta njegova diskusija i insistiranje na tome da nije bilo zakona u prethodnom periodu dovelo je do toga da gospodin Babić u svom izlaganju pre nekoliko sati kaže da je poništena odluka. On Zakon o ministarstvima iz 2011. godine smatra odlukom i svi poslanici koji kasnije diskutuju o toj temi smatraju da to ne postoji, da to ne važi.
Ono što je izvesno iz svih ovih diskusija koje su bile u ovih dva dana o ovoj temi, proizilazi da upravo to što na takav način govorite o ovoj temi doprinosi tome da nema odgovornosti, doprinosi tome da nema planiranja 130 miliona u budžetu za ovu godinu za strelce, doprinosi da nisu sklopljeni ugovori sa strelcima, doprinosi tome da dolaze velike katastrofe na koje vi ne reagujete. Upravo o tom kontekstu mi govorimo. Ako vi kažete da je Zakon o ministarstvima odluka, onda to podrazumeva nepostupanje institucija na terenu u primeni ovog zakona. Onda to znači da imamo katastrofu koju imamo i upravo o tome govorimo. Vaša odgovornost je velika i vi ste sa ovim konceptom preuzeli odgovornost za nešto u šta i vi ne verujete. Rupa u budžetu koja postoji, preko 500 miliona dinara, govori o tome da ste neozbiljno pripremili ovaj zakon. Vi kažete da ne trebaju nova sredstva.

Zahvaljujem, gospodine Markoviću.
Reč ima ministar, dr Nebojša Stefanović. Izvolite.

Samo zbog ljudi koji pažljivo prate ovu raspravu, moram da kažem da naravno da Vlada ne može doneti bilo kakvom uredbom ili odlukom odluku kojom se zakon stavlja van snage. To može samo uraditi Narodna skupština posebnim zakonom, kao što je to uradila 1992. godine, a „Službeni glasnik RS“ broj 18/92, Zakon o prestanku važenja Zakona o protivgradnoj zaštiti.
Dakle, ako je Narodna skupština usvojila Zakon o prestanku važenja Zakona o protivgradnoj zaštiti, a do danas nije usvojila novi, meni bi bilo interesantno da mi neko pravno objasni kako onda taj zakon postoji. To je pravno, čini mi se, vrlo interesantna tema i siguran sam da će pravnici dati neki odgovor na to pitanje.
Zakon o ministarstvima, i meni zaista neće biti teško da to ponovim koliko god puta bude bilo potrebno danas, ako neko misli da ću biti lenj, zaista neću, to bi bilo isto kao kada ne bi usvojili Zakon o policiji, a rekli Zakon o ministarstvima i MUP je zadužen za obavljanje tih i tih policijskih poslova, ali ne treba nam Zakon o policiji, to je potpuno normalno, piše u Zakonu o ministarstvima. Imamo zakon i onda smo džabe usvajali Zakon o poljoprivrednom zemljištu i planiranju i izgradnji. Sve je to urađeno bezveze. To je trebalo samo da se stavi u Zakon o ministarstvima, pobrojte nadležnosti i institucije koje su nadležne za to, a oni onda neka podzakonskim aktima i kako god im padne na pamet uređuju tu materiju. Šta će nam zakoni u ovoj zemlji?
Dakle, ne može se na takav način posmatrati sistem. Zakon ne postoji. Odgovornost je na svim onima koji godinama nisu hteli da donesu zakon o protivgradnoj zaštiti, na svima onima koji su gledali ove štete koje su bile, pa i po Zahariju Trnavčeviću, i stotinu miliona evra za jednu godinu. Svi ti koji su to gledali i nisu donosili zakon su odgovorni i pred narodom i pred državom i od te odgovornosti neće pobeći.