Zahvaljujem.
Reč ima ministar u Vladi Vanja Udovičić. Izvolite.

Zahvaljujem se na sugestijama i na pohvalama.
Prva vaša kritika u odnosu na nedostavljanje izveštaja o javnoj raspravi, moram da kažem da od Olimpijskog komiteta Srbije i Sportskog saveza Srbije nije bilo nikakvih sugestija. Uvažili smo sve sugestije sa javnih rasprava, obavili detaljnu i široku javnu raspravu. Prisustvovao sam lično na pojedinim, baš iz razloga što sam želeo i da dam na značaju ovoj temi, a i da čujem direktno savete sa terena od ljudi na koje se direktno primenjuju ove zakonske odredbe.
Dostaviću vam sve ono, ali moram da priznam da nije bilo mnogo i nije bilo baš nekih konstruktivnih ideja. Sama javna rasprava je trajala kratko, baš iz tog razloga što je malo specifična tema o kojoj se raspravlja. Uglavnom su bila neka pitanja vezana za ispitivanje životinja, tj. sprovođenje dopinga nad životinjama, pošto je to jedna nova oblast, oblast koja nije bliska svima, pa je najviše pitanja bilo i iz svega toga, ali ćemo preuzeti obavezu i poslaćemo vam, da ne biste tražili, jer stvarno nije u redu.
Što se tiče podzakonskih akata, njih donosi Antidoping agencija. Ima ih šest. Biće doneti i naravno da ćemo vam poslati. Neki od tih su liste nedozvoljenih supstanci, tj. dve liste. Jedna je za sportiste, a jedna je za životinje, obaveze sportista, terapeutsko izuzeće, posebni pravilnici i utvrđivanje odgovornosti i sportista.
Naravno da će Antidoping agencija u naredna dva meseca doneti te podzakonske akte i dostaviti kako Ministarstvu, tako i vama narodnim poslanicima.
Pitanje u vezi člana 10. i utvrđivanja direktnih i konkretnih obaveza samih saveza, naravno, baš zato što smo sami uočili te nedostatke, podelili sa vama te informacije, zato smo i ušli u konkretnije obaveze samih saveza. Naravno da smatramo da je edukacija najbolji vid prevencije. Kao što sam rekao, to se i pokazalo. Konstantna edukacija se pokazala kao dobra i zato i lekari koji do sada možda nisu ni bili upućeni, ne znaju, pokušavamo da podignemo odgovornost i samih lekara, da sam sportista u razgovoru sa lekarom ima obavezu da ga obavesti da je kategorisani sportista i da se nad njim sprovodi antidoping kontrola. U mnogome se išlo šire, ovaj zakon, da bi direktno utvrdili obaveze i prava samih saveza i lekara i svih onih činioca koji učestvuju u radu sportista i jesmo detaljno ušli. Zato smo predložili novi zakon, jer smatramo da se mnogo toga promenilo u odnosu na Zakon iz 2005. godine. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ovlašćeni predstavnik SPS narodni poslanik Đorđe Milićević.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.
Poštovani ministre, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku, složio bih se sa vašom malopređašnjom konstatacijom. Mnogo toga se promenilo u periodu od 2005. godine, kada je usvojen Zakon o sprečavanju dopinga u sportu do danas. Razmatrajući odredbe aktuelnog zakona, dobro je da niste predložili izmene i dopune zakona, već ste u celosti izašli sa novim zakonskim predlogom.
Takođe, na početku svog izlaganja, želim da napravim jednu hronologiju kada je reč o donošenju svih važnih akata kojima se reguliše ovo izuzetno važno i značajno pitanje u oblasti sporta. Kao što ste i sami rekli, aktuelni Zakon o sprečavanju dopinga u sportu jeste usvojen 2005. godine i on u trenutku usvajanje jeste bio u skladu sa Evropskom konvencijom o sprečavanju dopinga u sportu Saveta Evrope i sa Svetskim antidoping kodeksom, koji je usvojen, čini mi se, 2003. godine. Godine 2009. Narodna skupština Republike Srbije je ratifikovala Međunarodnu konvenciju o sprečavanju dopinga u sportu. Shodno toj konvenciji, Srbija je kao potpisnik preuzela jednu vrstu obaveze i to je najvažnije, da ojača, osnaži borbu za sprečavanje dopinga u sportu.
Ta Međunarodna konvencija propisuje i definiše da potpisnici Konvencije moraju jedinstveno primenjivati one osnovne odredbe kada je reč o Svetskom antidoping kodeksu.
Već sam rekao, Svetski antidoping kodeks je usvojen, čini mi se, 2003. godine, stupio na snagu 2004. godine, pretrpeo određene izmene, da bi stupio na snagu 2009. godine. Godine 2013. je ponovo pretrpeo određene izmene i sa takvim izmenama će stupiti na snagu 1. januara 2015. godine.
Kada je reč o zakonskom predlogu o kojem danas govorimo, naravno da će poslanički klub SPS podržati ovaj zakonski predlog, to se ne dovodi u pitanje, to apsolutno nije sporno. Podržavajući predlog o kojem danas govorimo, mi zapravo želimo da podržimo dva suštinska cilja koja se žele postići usvajanjem ovog zakonskog predloga. Prvi je da se unapredi, ojača i osnaži borba u sprečavanju dopinga u sportu i drugi je da se ova oblast uskladi sa svim onim promenama koje su se u međuvremenu desile, kada je reč o međunarodnim dokumentima.
Tačno je, vi ste to rekli, usvajanje ovog zakonskog predloga na neki način jeste i međunarodna obaveza. Usvajanjem ovog zakonskog predloga Srbija ispunjava svoju međunarodnu obavezu. Tačno je i da je važno usvojiti ovaj zakonski predlog kako bi našu pravnu regulativu usaglasili sa Svetskim antidoping kodeksom, koji sam maločas pomenuo, i sa međunarodnim standardima. Tačno je i važno da dobijemo tu potvrdu usaglašenosti naših pravila sa pravilima Svetskog antidoping kodeksa.
Ali, u potpunosti ću se složiti sa vama. Neke stvari, a naročito kada je reč o sportu, mi treba da činimo i radimo zbog nas samih. Kada je reč o konkretnom zakonskom predlogu, ovo činimo i radimo pre svega zbog svih onih mladih koji se u ovom trenutku na teritoriji Republike Srbije bave sportom, a na našu veliku sreću, njih je zaista puno. Oni će, želimo da verujemo, biti predstavnici vrhunskog sporta, oni će učestvovati na međunarodnim takmičenjima i ubeđeni smo, kao i vi, nekada postizati zapažene rezultate u interesu svoje države.
Doping je, pored ostalih problema koji danas postoje u sportu, jedan od najvećih problema u sportu i što se tiče poslaničkog kluba SPS borba za sprečavanje dopinga u sportu je za nas strateški cilj.
Usvajanjem ovog zakonskog predloga mi hoćemo omogućiti našim vrhunskim sportistima da učestvuju na međunarodnim takmičenjima, jer države koje ne usaglase svoja antidoping pravila sa pravilima Svetskog antidoping kodeksa neće imati pravo učešća. Sa druge strane, i o tome ste govorili, usvajanjem ovog zakonskog predloga Srbija će ispuniti i onaj jedan od osnovnih preduslova da bi mogla da bude organizator međunarodnih takmičenja.
Ako bi napravili poređenje aktuelnog zakona, koji je usvojen 2005. godine, sa zakonskim predlogom o kome danas govorimo, mislim da je nekoliko ključnih rešenja koji su od izuzetne važnosti. Pre svega, definisanje povrede antidoping pravila i to u skladu sa Svetskim antidoping kodeksom, određivanje da sankcije za povrede antidoping pravila mogu izricati i Antidoping agencije organizacije u Srbiji, naravno u skladu sa pravilima Svetskog antidoping kodeksa i u skladu sa pravilima međunarodnih sportskih saveza.
Ono što je takođe važno, definisana su prava i obaveze Antidoping agencije Republike Srbije i složiću se i u vašoj konstataciji da je Antidoping agencija odigrala izuzetno važnu ulogu u regulisanju ovog pitanja na teritoriji Republike Srbije, ali regulisana su i prava i obaveze u delovanju i sportskih inspektora i nacionalnih sportskih saveza. Kada je reč o kaznenim odredbama, o čemu je čini mi se i kolega maločas govorio, usklađivanje krivično-pravne kaznene politike sa uporedo pravnim rešenjima, kao i sa uporedivim krivičnim delima iz Krivičnog zakonika Republike Srbije, usklađivanje prekršajnih kazni sa prekršajnim kaznama iz Zakona o sportu i, kada već pominjemo Zakon o sportu, terminološko usklađivanje zakonskog predloga o kome danas govorimo sa Zakonom o sportu koji je usvojen 2011. godine. To je potpuno logično, obzirom da je aktuelni Zakon o sprečavanju dopinga u sportu usvojen 2005. godine.
Usvajanjem ovog zakonskog predloga, mi zaista hoćemo još jednom, kao država, po ko zna koji put poslati poruku da sprečavanje dopinga u sportu ima važno mesto i važnu ulogu u razvoju sporta u Srbiji. Mi zaista u tom pogledu jesmo, rekao bih, lider u ispunjavanju onih svetskih antidoping standarda.
Već sam rekao, između ostalih problema koji danas postoje u sportu, jedan od najvećih problema u sportu jeste i doping. Zaista, mi kao poslanički klub smatramo da borba u sprečavanju dopinga u sportu za nas jeste strateški cilj. Da bi taj strateški cilj u celosti bio realizovan na teritoriji Republike Srbije, svako ko je učesnik u sportu mora da preuzme jedan deo odgovornosti i jedan deo obaveza. Kada kažem svako, mislim i na nacionalne sportske saveze i na sportske radnike i na sportske organizacije i na sve sportiste.
Podaci Antidoping agencije Republike Srbije, o kojima je maločas bilo reči i koji se tiču perioda od čini mi se 2006. do 2013. godine, nažalost govore da korišćenje nedozvoljenih supstanci za Srbiju nije nepoznata tema i da su nepoznate supstance nažalost prisutne u našem sportu. Svakako da doping ima uticaj i na perspektivu, kao i na ugled srpskog sporta. Međutim, ono o čemu govorimo i kada govorimo o Zakonu o sprečavanju dopinga u sportu i između ostalog i u Izveštaju Agencije za antidoping Republike Srbije, uglavnom se pažnja posvećuje vrhunskom sportu. Izveštaj Agencije, čini mi se, da se odnosi na nacionalna takmičenja.
Međutim, podsetiću vas, Zakon o sportu je vrlo jasan i kaže da sportisti jesu svi oni koji se bave organizovanom fizičkom aktivnošću, bez obzira da li se takmiče ili ne. Dakle, sportisti jesu i oni rekreativci koji se na organizovan način bave sportom u prostoru koji je za to predviđen. Mislim da je to, takođe, važno pitanje i vrlo važna definicija kada govorimo o sprečavanju dopinga u sportu. Zašto?
Postavlja se jedno, za nas takođe važno i ključno pitanje, jedno od ključnih pitanja. Imali smo dakle, prilike da sagledamo u obrazloženju ovoj zakonskog predloga izveštaj Antidoping agencije Republike Srbije, ali kada je reč o nacionalnim takmičenjima. Da li postoje u ovom trenutku podaci i da li je nekada sprovedena kontrola dopinga na ovima koji se na neprofesionalan način bave sportom i na onim mladim ljudima, a mnogo ih je danas u Srbiji, koji se rekreativno bave sportom?
Ako nije sprovedena, ključno pitanje za nas je šta je to što Srbija može i treba da učini da bi takav vid kontrole bio sprovodljiv i kod nas? Recimo, primera radi, najpoznatiji slučaj gde se antidoping kontrola sprovodi i u fitnes klubovima je Minhen. Gradske vlasti u Minhenu su rešile da svoje klube, sportske i fitnes centre, sportske klubove pročiste i oslobode od tih nedozvoljenih supstanci i u kontinuitetu imaju takav vid kontrole.
Propisi koji zabranjuju korišćenje dopinga vrhunskim sportistima mislim da neće zaštiti zdravlje svih sportista i neće u celosti rešiti problem i pitanje o kojem danas govorimo. Izuzetno važno i značajno pitanje o kojem danas govorimo, jer čini mi se da postoje indicije da se i oni ne profesionalni sportisti i oni koji se rekreativno bave sportom da su podložni i da možda koriste ne dozvoljene supstance koje se mogu definisati kao doping.
Naravno, mi kao poslanički klub podržavamo rigorozno sankcionisanje i kažnjavanje, svako ko prekrši odredbe ovog zakona mora biti rigorozno kažnjen, pre svega zbog mladih i budućih generacija, kao što sam maločas rekao, koje se bave sportom. Isto tako, čini mi se da samo kažnjavanje neće u celosti rešiti problem i pitanje o kojem danas govorimo.
Pored čvrste i jasne zakonske regulative koja je krajnje neophodna, koja je neminovna, koja predstavlja prvi i važan korak, moramo ulagati u stručno usavršavanje, to je ono o čemu ste maločas govorili, moramo ulagati u istraživanje, u razvoj. Moramo ulagati u preventivno delovanje, a ključnu ulogu u okviru preventivnog delovanja mora i treba da ima edukacija, edukativni rad o uticaju dopinga na zdravlje.
Čini mi se da i želja za pobedom i želja za dominacijom jesu neki od razloga zašto sportisti koriste nedozvoljena sredstva, ali ubeđen sam da je tako. Jedan od ključnih razloga jeste upravo neinformisanost i neznanje i sportista, ali nažalost i brojnih sportskih radnika na teritoriji Republike Srbije.
Dakle, ovo za nas kao poslanički klub nije političko pitanje. Prosto kada govorimo o sportu, smatramo da pre svega treba da imamo na umu sve mlade ljude koji se u ovom trenutku bave sportom na teritoriji Republike Srbije, sve što učinimo za sport, svako ulaganje u sport jesu ulaganje u budućnost, ulaganje u perspektivu, ulaganje u mlađe generacije.
To kažem iz prostog razloga zato što sam ubeđen da se u danu za glasanje, bar po ovom zakonskom predlogu nećemo deliti na poziciju i opoziciju i da će ovaj zakonski predlog dobiti najširu moguću podršku u republičkom parlamentu.
Takođe, ubeđen sam da naredni put kada dođete u republički parlament da ćemo imati prilike da o važnim i značajnim pitanjima u oblasti sporta konačno zaista razgovaramo i u okviru Odbora za omladinu i sport, pre nego što zakonski predlozi koje izradi vaše ministarstvo, uđu i započnu plenarno zasedanje. Mislim da je mnogo tema o kojima treba da razgovaramo.
Mi smo kao poslanički klub i u prethodnom sazivu, vi to dosta dobro znate, 20. oktobra 2013. godine smo podneli inicijativu i u ovom sazivu smo podneli inicijativu za izmene i dopune Poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije sa samo jednim ciljem, da se definiše i osnuje još jedan odbor koji će se isključivo baviti mladima, odnosno odbor za omladinu i sport. Nekako, nije logično da pored svih ostalih obaveza uz dužno poštovanje kolegama koje jesu u Odboru za obrazovanje, prosvetu, nauku, tehnološki razvoj, informatički razvoj, ali uz sve obaveze koje imaju, da se na sednicama Odbora bave i Predlogom zakona u sprečavanju dopinga u sportu. Nije nemoguće, ali mislim da nije logično i nije prirodno.
Dakle, imamo u okviru Vlade Republike Srbije resorno ministarstvo koje se bavi omladinom i sportom. Logično je da unutar Republičkog parlamenta imamo i resorni odbor koji će se baviti ovim važnim pitanjima. Mnogo je tema o kojima treba da razgovaramo. Mi smo usvoji Zakon o mladima 2011. godine, Zakon o sportu. Mislim da je pred nama vreme kada treba da razgovaramo na temu i efekata primene ova dva vrlo važna zakona, krovna zakona kada je reč o mladima u Srbiji i kada je reč o sportu.
Znam da u ovoj inicijativi imamo vašu podršku kao ministra za omladinu i sport. Zahvalan sam vam na tome. Očekujem da ćemo u narednom vremenskom periodu imati i podršku ostalih kolega iz poslaničkih klubova. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine Milićeviću.
Za reč se javio ministar u Vladi, gospodin Vanja Udovičić. Izvolite.

Hvala vam na sugestijama gospodine Milićeviću.
Moram isto da naglasim da se i te kako vodilo računa o Predlogu zakona o sprečavanju dopinga u sportu da bude usaglašen sa konvencijama. Naravno da nam je i te kako briga da budemo usaglašeni sa međunarodnim aktima, da je to naša dužnost.
Moram da napomenem da sam danas ovde da predlažem zakone ne zato što nas neko uslovljava, već zato što smatram da odgovorno moramo da se ponašamo u svim aspektima i sferama života, pa i u ovom i da ovo mi radimo zbog nas samih i ne zato što nas neko uslovljava. To je na prvom mestu.
Zato sam rekao na kraju, kao jedan od razloga zašto je neophodno doneti, jeste zato što je i to jedan uslov, ali prvenstveno pokazalo se u prethodnom periodu da je i te kako bitno da se na najvišem mogućem nivou vodi briga o nedozvoljenim supstancama u samom sportu.
Postavili ste pitanje u vezi profesionalnih sportista, rekreativaca, da li ima izveštaj o sprovedenim antidoping kontrolama. Antidoping kontrola se sprovodi na sve učesnike u oblasti sporta, da li je on zvanično najbolji na svetu ili je rekreativac u onoj meri gde u trenutku kada trinira je prijavljeni član jednog kluba. Tada on postaje sportista koji podleže doping kontroli i nije bilo do sada i u prethodnih deset godina urađeno je 5.000 doping kontrola. Doping kontrola iziskuje i određena novčana sredstva da bi se sprovela. Jedna doping kontrola košta oko 400 eura, tako da trudili smo se da povećamo mogućnost sprovođenja antidoping kontrole.
Lično sam ove godine za 50%, tj. za 100% povećao doping kontrolu u Republici Srbiji. Ove godine smo imali oko 1.000 pregleda naših sportista, što je tendencija da se svake godine povećao broj baš iz razloga zabrinutosti prema našim sportistima i prvenstvenoj edukaciji. Da, utičemo, najviše idemo ka edukaciji sa manjim novčanim sredstvima, podležemo svim alternativnim mogućnostima da bi nadomestili nemogućnost a i pokazalo se iskreno u praksi da to ima i te takvog značaja kada je reč o samom sportisti. Hvala vam mnogo još jednom na podršci i hvala na sugestijama.

Zahvaljujem se gospodine Udovičiću.
Da li još neko od predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Da.)
Reč ima mr Jovan Marković, izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovane kolege poslanici, danas raspravljamo o jednom od najvažnijih zakona koji se do sada pojavio u skupštinskoj proceduri i za razliku od nekih mojih kolega zbog značaja ovog zakona imam primedbe na javnu raspravu koja je vođena u prethodnom periodu. Pokušao sam kao i neke druge kolege da dobijem informacije o javnoj raspravi koja je vođena i osim informacije da je javna rasprava bila 30.6. ove godine nisam našao druge podatke.         
Takođe imam ozbiljnu primedbu i na to kakva je uloga bila nacionalnih organizacija u toj javnoj raspravi. Očekivao sam, opet kažem, zbog značaja ove teme da i Olimpijski komitet, Sportski savet i druge asocijacije daju svoje mišljenje i da pre svega vama i vašim saradnicima pomognu u izradi ovog značajnog zakona.
Drugo pitanje jeste pitanje zbog čega je ovo poseban zakon? Ako se u obrazlaganju razloga donošenja ovog zakona negde navodi da je postojeća Agencija za borbu protiv dopinga radila dobro od 2005. godine na ovamo, podrazumeva se da je i postojeći bio adekvatan i da je u ovom trenutku bilo važno doneti neke nove mere i uvrstiti ga u stari zakon, ali mislim da to nije centralno pitanje.
Rekli ste, poštovani ministre, u uvodu da je Predlog zakona usaglašen sa Međunarodnom konvencijom o antidopingu iz 2005. godine, da je usaglašen i sa Svetskim antidoping kodeksom iz 2009. godine, da je ovo pokušaj da se zakon usaglasi i sa našim Zakonom o sportu iz 2011. godine i da se usaglasi sa Ustavom. Smatram da verovatno nema nijednog poslanika u ovoj sali koji će naći primedbe na ove osnovne ciljeve.
Ono što mislim da je izuzetno važno, a što nije dovoljno naglašeno u Predlogu zakona jeste ovaj osvrt o kome je kolega prethodno govorio, na član 10. Zakona koji očigledno i dalje ostaje sporan, a radi se o tome da smo kroz iskustvo koje postoji od 2005. do 2013. godine utvrdili da od preko 100 nacionalnih organizacija, saveza, asocijacija i udruženja, koje postoje danas u Srbiji, samo 56 organizacija je poštovalo zakon, donosili su svoje akte u skladu sa zakonom, utvrđivali pravilnike, procedure itd. To govori ne samo o tome što je kolega govorio da oni nisu ispoštovali proceduru vezanu za boravak, prebavilište, informacije, nego su prosto bili van sistema, odnosno zakon se u nekom trenutku i nije bukvalno odnosio na njih, što govori o velikom prostoru koji postoji. Smatram da je jedna od centralnih obaveza ovog predloga zakona bila upravo da se aktiviraju svi potencijali koji postoje u tom smislu i da se kroz predviđena zakonska rešenja dođe do toga da apsolutno sve nacionalne organizacije, savezi i udruženja poštuju ovaj zakon, da budu uključeni u sistem kako bismo kao društvo, kao sistem i država mogli adekvatno da ga primenimo.
Prema tome, u amandmanima koje smo predložili kao poslanička grupa poseban osvrt dajemo na tu vezu koja postoji u poštovanju zakona sa delom koji se odnosi na kaznene odredbe. Smatramo da je dobro da se podigne taj stepen kazni koje ste ovde predvideli, ali sam predlog u nekim svojim članovima je kontradiktoran.
` Ukazujem na tu vezu člana 10, o kojoj je kolega pričao, sa članovima zakona koji tretiraju taj deo oko prekršaja gde imate da član 39, koji govori o usklađivanju ovog zakona sa Krivičnim zakonom, predviđa zakonske kazne, odnosno izvršavanje kazne zatvora za počinioce koji se ovde opisuju u trajanju od tri do 12 godina.
Ministar je u uvodu rekao da u ovom periodu od 2005. godine, odnosno 2006. godine do 2013. godine ne postoji primer da je neko krivično odgovarao za učinjena dela i to negde povezujem sa tim da možda upravo zbog ovako velikih kazni ljudi koji procenjuju stepen i odgovornost učinjenog dela lakše pribegavaju ili donose odluke da se to delo svrsta u prekršaj.
Naš predlog će biti da se razmisli o tome, to smo podneli kao amandman, da se u članu 40. tačka 2. briše jer ona je potpuno sadržana u članu 39, odnosno neke stvari se ponavljaju, da li je u pitanju prodaja ili distribucija, proizvodnja itd. Znači, dolazimo u situaciju da za isto delo čovek može da odgovara krivično i dobije zatvor od tri godine ili u ovom članu 40. da dobije novčanu kaznu u iznosu od 400.000.
Dalje, u članu 42. ide se sa usklađivanjem ovog zakona sa Zakonom o sportu gde se za gotovo iste stvari, odnosno ista dela predviđa kazna u iznosu od 50.000 do 150.000. Znači, mislim da je taj raspon od 12 godina zatvora do kazne od 50.000 dinara ili obrnuto izuzetno veliki raspon koji daje veliki prostor za subjektivna tumačenja. Mislim da, ako je intencija bila da se ovaj zakon uskladi sa Krivičnim zakonom i sa međunarodnim aktima, da bi o ovome trebalo da se povede računa ili da se poveća ova kazna koja je za prekršaje po Zakonu o sportu 50.000 do 150.000 ili da se smanji ovaj predlog koji je vezan za Krivični zakon, odnosno izdržavanje kazne zatvora od tri do 12 godina.
Takođe, želeo bih da skrenem pažnju pošto smo i taj amandman predložili, o njemu ćemo pričati, da se razmisli o tome da se u članu 40. tačka 8) precizira upravo ovo o čemu je kolega pričao - obaveze saveza Nacionalnih saveza koji proističu iz ovog zakona i, u ovom slučaju po ovoj tački, rok od 15 dana usklađivanje akata i dostavljanje tih akata nadležnom Ministarstvu sporta.
Po ovom predlogu, kako ste vi ministre obrazložili, znači, ispada da je jedna od mera ministarstva koje se ovde planiraju da se nadležne asocijacije, savezi, itd, izuzmu iz plaćanja, odnosno da država Srbija zbog neispunjavanja tih obaveza, ako sam dobro razumeo, njih izuzme iz plaćanja iz budžeta.
Međutim, tačka 40) ovog zakona predviđa kaznu od 400.000 do 1.000.000 dinara za neispunjavanje tih obaveza, ali nigde se ne pominje da oni neće dobijati pare, odnosno novac iz budžeta, pa onda tražimo obrazloženje da li je to predviđeno u ovom zakonu ili je to neka posebna odluka Vlade.
Ono što mislim da ministar kao jednu posebnu dilemu duguje u obrazloženju ovog predloga jeste i član 3. tačka 4) o kojoj ste malo pričali. Pomenuli ste je, ali meni ostaje kao nejasna i mislim da je važno za poslanike i javnost da se ona razjasni. U njoj se govori o tri vezana neispunjavanja obaveza Saveza, sportista itd, ona se direktno kasnije preliva i prenosi na član 41. tačka 3) istog ovog predloga zakona koji predviđa kaznu od 50.000 do 150.000 dinara. Kolega je pomenuo, a i vi ste pomenuli da taj član pre svega podrazumeva - ako sportista tri puta vezano ne kaže Savezu, nadležnoj organizaciji, instituciji, itd, mesto prebivališta, ne prijavi tog dana boravak i tako dalje. Međutim, u nastavku tog člana ne stoji samo tema koja je vezana za prebivalište, nego se kaže da on, ako propusti tri puta testiranje izvan takmičenja, što podrazumeva da jedan sportista dva puta može ispoštovani zakon, treći put ako ne dođe na testiranje on neće biti kažnjen. Znači, primenjuje se princip 2 - 1 svaki put i on izbegava mogućnost da bude kažnjen. To mislim da jeste važno pitanje i nisam baš siguran da je ovo tačka o kojoj se možemo negde dogovoriti za glasanje. Naš predlog će biti da jedno ispunjavanje tih obaveza u stvari znači činjenje prekršaja i za sobom povlači određene mere.
Sledeća tema o kojoj ministar treba podrobnije da upozna i javnost i poslanike jeste agencija. Smatram da ste gospodine ministre propustili šansu da upravo u formiranju Upravnog odbora agencije smanjite broj ljudi koji su u tom upravnom odboru. Imajući u vidu da je ova agencija radila sa 15 članova, imajući u vidu intenciju ove Vlade o smanjenju troškova, imajući u vidu velika obećanja koja je ova Vlada dala javnosti u tom smislu da će od postojećih 140 agencija mnoge biti ukinute, a ukinute su samo dve, onda bi bilo dobro da ste na ovom primeru bar pokazali dobru volju i da se smanji broj ljudi i u upravnom odboru.
Mislim da je posebno važno, a da nije u Predlogu zakona dat značaj toj temi, to je tema maloletnika i dopinga maloletnika. Imajući u vidu usklađivanje sa Krivičnim zakonom, gde ste predložili kaznu zatvora od dve do deset godina, to stoji samo u jednoj formulaciju u članu 38, mislim da je to pitanje, imajući u vidu iskustva koja su postojala, o kojima je kolega iz Nove Srbije govorio u prethodnom periodu, imajući iskustva i u poslednjem nekom periodu, takođe bila je važna tema kako bi se deca zaštitila od zloupotreba da li su u pitanju roditelji, treneri, sistem itd, ali u tom smislu, mislim da je ovaj zakon trebao da da podrobnije odgovore, odnosno da predvidi mnoge situacije koje se tiču zaštite dece koja se aktivno bave sportom.
Znate da se danas deca već u 12, 13,14 godini bave vrhunskim sportom, i u gimnastici i u plivanju i u nekim drugim disciplinama. Mislim da su oni izloženi velikim pritiscima, pa samim tim i zloupotrebama.
Sledeća stvar koja je ostala nerazjašnjena i koja je dilema za mene jeste ingerencija agencije u smislu raspisivanja tendera za opremu, gde se preuzima obaveza i javne nabavke i raspolaganja opremom itd. Raspisuje se tender, traži se korisnik za tu opremu. Mislim da je tu veliki prostor za zloupotrebe i za korupciju. Zbog čega se nije išlo u tom smislu da javne nabavke i tenderi budu sveobuhvatni, odnosno da oni ljudi koji preuzmu odgovornost da se bave tim poslovima, odnosno tim sistemima preuzmu obavezu i održavanja i nabavke opreme, a ne da Ministarstvo daje novac, odgovara za opremu, a neko drugi sa njim da raspolaže.
Još jedno pitanje koje se tiče kazne za one koji ne ispunjavaju po članu 10. svoje obaveze Saveza. Mislim da je to centralno pitanje, odnosno centralna tema, da li ćemo u narednom periodu upravo i kroz kaznenu politiku, ali i edukaciju doći do toga da se ovih 50% organizacije koji su trenutno u sistemu i koji poštuju zakon, da taj nivo podignemo i da ovaj zakon, na kraju krajeva, ima svoju svrhu, upravo zbog toga što smo neke svoje specifičnosti na neki način uskladili sa primenom ovog zakona, odnosno sa međunarodnim standardima?
Što se tiče glasanja poslaničke grupe DS, zaista smo spremni da, uz uvažavanje svih razloga za odbijanje ili prihvatanje amandmana, podržimo ovaj predlog, ali zavisno od rasprave i zavisno od toga kako ćete se izjasniti o našim amandmanima. Hvala.

Zahvaljujem gospodine Markoviću.
Reč ima ministar u Vladi gospodin Vanja Udovičić. Izvolite.

Hvala na sugestijama i sigurno ćemo preispitati neke stavke iz Predloga zakona o sprečavanju dopinga u sportu.
Naveli ste nekoliko nedoumica i pitanja, pa ću pokušati da vam odgovorim na neke.
Naravno da se zakon sprovodi, ne možemo reći da se ne sprovodi. Zato što smo uočili nepravilnosti, zato smo i zatražili od Nacionalnih granskih saveza da poštuju svoja prava i obaveze i da dostavljaju sportska pravila koja se ubacuju po novom zakonu nadležnom ministarstvu i Antidoping agenciji. Znači, sada je Savez dužan da obavesti nadležno ministarstvo da je doneo svoja sportska pravila. U slučaju da ne donese sportska pravila, sleduju mu sankcije nedobijanja sredstava iz javnih prihoda. Pojačava se ovim zakonom i inspekcijski nadzor, zato se jasno utvrđuju prava i obaveze sportskog inspektora, ali baš iz tog konkretnog razloga. Pošto se dala veća odgovornost Nacionalnim granskim savezima, samim tim želja jeste da inspektor po dubini uđe i da iskontroliše da li nacionalni granski savezi poštuju svoje obaveze ili ne.
To su neke stvari koje smo ovim zakonom dodali baš iz razloga što smo uvideli neke nepravilnosti u ranijem radu, ali ne možemo reći da se zakon nije sprovodio, jer je nemoguće da se zakon ne sprovodi ili se sankcionišu oni savezi koji ne sprovode svoj zakon.
U svom uvodnom izlaganju sam rekao da po krivičnom delu upotreba doping sredstva nije izrečena kazna. Samo za to jedno krivično delo, ne za ostala dva. Bilo ih je tri, sad su dva, jedno se izbacuje na međunarodnom nivou jer je bilo nemoguće dokazati nameru za korišćenje doping sredstva. Za to krivično delo nije donešena ni jedna presuda. Zbog toga se izbacuje na međunarodno i sve zemlje iz svojih zakona izbacuju to krivično delo.
Spominjali ste član 40, oko kaznenih odredbi. Član 40. je ako neko podnese prijavu, a u članu 10. je ako ne izvrši obavezu i to se konstatuje u nadzoru. Tu je ta razlika u ove dve stvari koje su malo nejasne, ali sam zato spreman da preispitamo neke stvari i da razgovaramo, pogotovo kada je reč o amandmanima.
Spomenuli ste sportistu koji tri puta ne popunjava svoju obavezu da obaveštava Nacionalnu agenciju antidoping. Objasniću vam na klasičnom primeru, pošto sam lično proživljavao taj član ili tu odredbu i svetskog antidoping kodeksa i samog Zakona o sprečavanju dopinga u sportu. U praksi se dešava da je sportista dužan svakog dana da popuni mesto boravka, gde je mesto gde trenira i koji vremenski period će trenirati i obaveznih sat vremena gde antidoping kontrolor može da ga nađe. Pošto sam lično to doživljavao, iskreno vam kažem, ujutru od šest do sedam sam stavljao da na mojoj adresi može da me pronađe doping kontrolor, da treniram na toj i toj adresi u toliko i toliko sati i ceo dan se nalazim u tom gradu i to je moja obaveza.
Tri prekršaja su u slučaju da se dokaže ili da Nacionalna doping agencija ili Međunarodna doping agencija utvrdi da nisam ispunio svoju obavezu popunjavanja dobijam jedan minus. Data je mogućnost nesankcionisanja povrede antidoping pravila istog trenutka kada sportista nije obavestio, jer se dešavalo u praksi da iznenada mora da se putuje, da se otkažu letovi, da popunite unapred gde ćete biti, a da se promeni plan putovanja, da se promeni hotel. Imali smo na ličnom primeru da smo menjali u jednom danu u Kanadi zbog poplava tri hotel. Zamislite sada neko da popunjava tri puta gde se nalazi. Uglavnom je tu i na međunarodnom nivou fleksibilan stav i pokušava da se razume i uvaži svaka argumentacija sportiste. Zato i jesu tri puta ako sportista ne popuni svoju obavezu, tada ima povredu tog člana, tj. povredu antidoping pravila.
Rekli ste o Upravnom odboru i tendenciji da se smanjuju članovi Upravnog odbora. Upravni odbor Antidoping agencije zaseda dva puta godišnje i plaćen je po zasedanju, nije tokom cele godine. Može da se traži zasedanje i više od dva puta na zahtev nadležnog ministra za sport, ali u praksi je to stvarno dva puta godišnje, kada se utvrđuju liste nedozvoljenih supstanci.
Laboratorija, tj. raspisivanje tendera javne nabavke za samu laboratoriju. Mi smo izabrali laboratoriju u poslednjih par godina u Beču, u Austriji, zato što je licencirana da ima homogenizaciju i za krv i za urin. U regionu ne postoje takve laboratorije. Postoje neke koje su bliže nego Austrija, ali koje samo testiraju urin, a ne i krv. Ja bih iskreno voleo da mi u Republici Srbiji imamo ovlašćenu licenciranu laboratoriju, jer bi time podigli i lestvicu u ovoj oblasti i time bi pokazali odgovorniji pristup ovom problemu, ali, kao što sam rekao u uvodnom izlaganju, neophodno je imati 3.000 pregleda u toku godine da bi se isplatila takva laboratorija. Donekle se kupila neka aparatura, ona postoji, ali kada se ušlo po dubini, kada se videlo koliko je stvarno potrebno sredstava da bi opstala jedna laboratorija, onda se odustalo od toga dok se ne steknu uslovi u Republici Srbiji da postoji mogućnost 3.000 pregleda u toku godine, onda ćemo aktivirati laboratoriju koja se nalazi u Beogradu.
To je u suštini to. U mnogome želimo da povećamo inspekcijski nadzor i zbog toga direktno utvrđujemo rad i odgovornost sportskih inspektora, baš da bi bila jasna primena samog zakona i da bi svi shvatili koliko je neophodno da se pridržavaju ovog zakona, tj. sada Predloga zakona o sprečavanju dopinga. Hvala vam i, kao što sam rekao, spreman sam da saslušam konkretne sugestije i, naravno, da preispitamo sve ove stvari koje ste rekli i da zajedničkim naporom, jer mi stvarno jeste do tendencija, dođemo do što kvalitetnijeg zakona.