Niko neće zaboraviti nijedan zločin i neće zaboraviti nijednu žrtvu. Ono što nam daje kredibilitet da insistiramo na poštovanju naših žrtava i traženju odgovornosti za njihove počinioce, jeste da pokažemo sposobnost da osudimo zločince koji su počinili zločin nekom drugom.
Podmetanje da je upiranje prsta u odgovorne za zločin prihvatanje kolektivne krivice, mogu da tumačim jedino tako da neko ima želju da stvarne počinioce zaštiti od odgovornosti.
Jer ako nemate želje, onda niko ne može da kaže da ako narod kaže "ne", mi nećemo da stojimo iza onih koji su taj zločin uradili, mi osuđujemo taj zločin i osuđujemo te zločince", onda taj narod kaže – ni u kom smislu ne mogu da snosim krivicu za ono što je pojedinac uradio.
Osim toga, Međunarodni sud pravde je doneo odluku po kojoj Srbija nije odgovorna za zločin u Srebrenici. Naravno, pozivajući se na tu presudu i na tu odluku Međunarodnog suda pravde, niko ne može da kaže da osudom zločina i izražavanjem saučešća sa žrtvama neko poništava takvu odluku.

Među predstavnicima poslaničkih grupa najpre Esad Džudžević.

Poštovana predsednice, poštovane dame i gospodo narodni poslanici…

Izvinite, molim vas, neko je reklamirao povredu Poslovnika. Nema mogućnosti, morate da pokažete ipak Poslovnik da znam da je to. Gospodin Palalić reklamira povredu Poslovnika. Izvinite, gospodine Džudževiću. Izvolite.

Upravo sam rekao da je u najdubljem interesu…

 Molim vas, recite koji član?

Član 101, pogrešno protumačen.

U redu.

Upravo sam rekao da je u najdubljem interesu Srbije da osudi sve zločine i da ne pravi nikakvu razliku između zločina koji su se desili na prostoru bivše Jugoslavije u građanskim ratovima i u bombardovanju NATO pakta Republike Srpske i Srbije. Ne može se praviti razlika…

Izvinite, gospodine Palaliću, taj član 101, na koji ste se pozvali, reguliše pitanje replike. Znači, ne možete se pozvati na njega kada govorite.