Na član 63. amandman je podnela narodni poslanik Vesna Marić.

Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime Poslaničke grupe SRS, a na osnovu člana 147. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, podnela sam amandman na Predlog zakona o udruženjima na član 63. stav 5, kojim se predlaže brisanje tog stava.
Kao što smo već u nekoliko navrata istakli, mi nismo protiv stranih udruženja, ali smatramo da zbog negativnog delovanja nekih stranih udruženja imamo puno pravo da tražimo da rad stranih udruženja mora biti ozbiljnije regulisan i tretiran, ali i kontrolisan.
Naše iskustvo sa stranim udruženjima i nevladinim organizacijama u proteklih dvadesetak godina nije baš pozitivno. Činjenica je da strana udruženja nisu dobronamerna, a njihov uticaj na ponašanje naših institucija je ogroman. Putem svog novca koji plasiraju kroz svakojake, navodno humanitarne ili neke druge, nevladine organizacije, one ostvaruju svoje ciljeve na našim prostorima.
Vlada je ovaj amandman odbila, kao i ostale amandmane Srpske radikalne stranke. Svi naši amandmani podneti su s namerom da se dobije jedan kvalitetan tekst zakona, a naročito ovi amandmani koji se odnose na brisanje članova koji definišu rad udruženja na našoj teritoriji. Zbog svih tih razloga predlažemo da se strana udruženja izbace iz ovog predloga zakona i da se tretiraju posebnim zakonom. Hvala vam.

Zahvaljujem. Narodni poslanik Dušan Marić podneo je amandman kojim je predložio da se naslov iznad člana 64. briše.

Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima gospodin Marić.

Dame i gospodo, SRS nema ništa protiv postojanja stranih udruženja u Srbiji, međutim, smatramo da ovu materiju treba urediti na jedan ozbiljniji način, posebnim zakonom. Zbog toga smo predložili brisanje svih ovih članova u Predlogu zakona, pa tako i naslova iznad člana 64.
Osvrnuću se na jednu jezičku zavrzlamu u članu 3. ovoga predloga. Ona glasi: „Ciljevi i delovanje udruženja ne mogu biti usmereni na nasilno rušenje ustavnog poretka“.
Predložio sam da se briše ova reč „nasilno“, iz dva razloga. Prvi razlog – jedna država prosto ne sme da zakonom predvidi mogućnost bilo kakvog nasilnog ili nenasilnog rušenja sopstvenog ustavnog poretka. To je, u krajnjem slučaju, suprotno Ustavu Republike Srbije.
Drugo, termin „nasilno rušenje“ je jezički neprihvatljiv. U pitanju je jedno jezičko nasilje. Ako kažete – nije dozvoljeno nasilno rušenje, sledi zaključak da je dozvoljeno nenasilno rušenje. Nenasilno rušenje ne postoji. Ruštiti samo po sebi znači primeniti silu. Kada kažete „nenasilno rušiti“, to vam je isto kao da kažete nenasilno ubiti, nenasilno silovati, nenasilno pretući, nenasilno nekoga vući za uši. To naprosto nije moguće. Pitam vas, može li nešto da se uruši samo od sebe bez upotrebe sile? Nešto da bude srušeno, a da neko nije primenio silu, to nije moguće.
Kažem vam da je u pitanju jezičko nasilje i iz tog nasilja postoji samo jedan jedini mogući izlaz, a to je da vi prihvatite ovaj amandman koji sam podneo na član 3. i da brišete ovaj termin „nasilno“, tako da bi ovaj član zakona glasio: „Ciljevi i delovanje udruženja ne mogu biti usmereni na rušenje ustavnog poretka“, što bi bilo u skladu sa zdravim razumom, logikom, pravopisom i sa Ustavom Republike Srbije.

Na član 64. amandman je podneo narodni poslanik Momir Marković.

Da li neko želi reč? (Da.) Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada je najavljeno da će u proceduru ući i ovaj zakon, možda sam bio naivan, ali očekivao sam da će konačno taj zakon da dovede u red taj sektor koji se zove nevladin sektor. Kada je Predlog zakona došao pred nas narodne poslanike bilo mi je jasno da sam bio naivan.
Očekivao sam da će ovaj predlog zakona da napravi jasnu razmeđu između nevladinih organizacija koje su postojale vekovima u ovoj državi i delovale u narodu, ali su se možda malo drugačije zvale, nisu se zvale nevladine organizacije (mislim na Mlade gorane, Crveni krst, na razna dobrovoljna vatrogasna društva i druga udruženja koja su se uglavnom bavila dobrovoljnim radom i finansirala, eventualno, iz dobrovoljnih priloga), i nevladinih organizacija, ili en-dži-o (NGO), kako vi volite da im tepate, koje su direktno finansirane iz inostranstva, od Soroša, šiptarskog lobija, obaveštajnih službi, haškog tužilaštva itd., čija je aktivnost uglavnom bila subverzivna, antidržavna, antinarodna.
Da vas podsetim na delovanje „Žena u crnom“, „Otpora“, koji je izvozio „buldožer revoluciju“ u Ukrajinu, Belorusiju, Gruziju. Negde je završen taj postupak, a u Belorusiji to još uvek traje; od pet, koliko ih je otišlo, jedan im se vratio, a četvorica već deset godina dižu revoluciju tamo.
Da vas podsetim da je isti predsednik Soroševog fonda i, recimo, „Političke izuzetnosti“, finansiran od Soroša onda, i sada verovatno, gospođa Sonja Liht.
Da vas podsetim da su „Žene u crnom“ šamarale ljude ovde, na 150 metara od ove skupštine, šamarale su izbeglice, starce od 72 godine!
Da vas podsetim na sva nedela koja su pod plaštom nevladinih organizacija pojedina udruženja, uglavnom instruisana iz inostranstva, sprovodila u ovoj državi. Hvala.

Zahvaljujem. Narodni poslanik Aleksandar Martinović podneo je amandman kojim je predložio da se naslov iznad člana 65. briše.

Da li neko želi reč? (Da.) Gospodin Aleksandar Martinović ima reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 65. piše da se na strance zaposlene u predstavništvima stranih udruženja primenjuju samo propisi kojima se uređuje kretanje i boravak stranaca, a da se na državljane Republike Srbije koji su zaposleni u stranim predstavništvima primenjuju propisi Republike Srbije.
Kakav zaključak mi iz ovakve odredbe možemo da izvučemo? To znači da se na naše državljane koji rade u predstavništvima stranih udruženja primenjuju svi propisi Republike Srbije, od Ustava pa nadalje. Kada su u pitanju strani državljani, primenjuje se samo Zakon o kretanju i boravku stranaca. Takva regulativa apsolutno nije dovoljna. Da li to znači da su stranci koji rade u stranim predstavništvima imuni od krivičnopravnih propisa? Ili da su imuni od nekih drugih pravnih propisa?
Ovde je trebalo da stoji da se na strance primenjuju, pored propisa o kretanju i boravku stranaca, i svi drugi relevantni propisi. Recimo, na strance ne može da se primeni Zakon o izboru narodnih poslanika zato što strani državljani nemaju pravo glasa u Republici Srbiji, ali može da se primeni Krivični zakon Republike Srbije. Ako stranci ostvaruju neku profitabilnu delatnost u Republici Srbiji, mogu da se primene odgovarajući poreski propisi. Može da se primeni dobar deo pravnog poretka na strance koji rade u stranim predstavništvima.
Vi ste primenili samo jedan zakon, Zakon o kretanju i boravku stranaca. Praktično ste uveli neku vrstu imuniteta stranih državljana u odnosu na sve druge propise.
Da li to znači da stranci mogu da slobodno počine krivično delo u Republici Srbiji, da počine prekršaje ili neke druge radnje koje su apsolutno zabranjene domaćim državljanima, državljanima Republike Srbije?
Ova regulativa koju ste predvideli za strane državljane apsolutno je nedovoljna. Praktično, vi strancima dajete odrešene ruke da u Republici Srbiji mogu da rade sve što im je volja.

Na član 64. amandman je podneo narodni poslanik Slađan Mijaljević.

Da li neko želi reč? (Da.) Gospodin Slađan Mijaljević želi reč, a javio se i Srđan Milivojević.

Gospodin Mijaljević.

Predsednice, ako se dogovorite ko ima reč, ja bih rado da svoja dva minuta iskoristim i da ministru približim ove naše stavove. Vidim da nije bio prisutan poslednja dva sata. Možda nije shvatio šta smo sve hteli da mu kažemo.
Radi se opet o udruženjima koja ovde mogu da otvore stranci. Mi smo objašnjavali da nismo protiv stranih udruženja, već da smo za to se zakonski uredi njihov rad, njihovo delovanje, mnogo ozbiljnije nego što je predviđeno ovim predlogom zakona.
Iskustva koja smo imali u proteklih dvadeset godina nas uče i ne dozvoljavaju nam da ponavljamo greške koje su se dešavale, jer su posledice postupaka tih ljudi, stranaca koji su stajali iza i radili u tim stranim udruženjima, zaista strašne i katastrofalne, od Slovenije pa sve do Kosova.
Neki su se maskirali da su verske organizacije, neki da su mirovne organizacije. Imate slučaj čuvenog Vilijama Vokera, posmatrača, koji je ovde trebalo da donese mir, odnosno na Kosovu je trebalo da donese mir, a ono što je on uradio izazvalo je bombardovanje, koje je bukvalno promenilo geografiju, a dobrim delom i demografiju države Srbije.
Imate i ono čuveno hapšenje, 2002. godine, gospodina Džona Dejvida Nejbora sa gospodinom Momčilom Perišićem u motelu „Šarić“; on je došao u Srbiju kao predstavnik verske organizacije, pentakostne sekte, kao njihov predavač o novom zavetu, još 1985. godine, a 2002. godine je uhapšen kao direktor CIA za Balkan.
Svi ti postupci, i sa jedne i sa druge strane, nama ne dozvoljavaju nijedan momenat opuštanja u tretiranju, posmatranju i regulisanju rada određenih stranih udruženja i stranaca koji ovde rade. Zbog toga mi predlažemo da se njihov rad uokviri posebnim zakonom. Hvala.