Narodni poslanik Zoran Anđelković nije prisutan.
Ovim je iscrpljena lista poslaničkih grupa, pošto više nema prijavljenih za reč.
Pitam, da li žele reč predstavnici, odnosno predsednici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo?
Narodni poslanik Dragan Todorović, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS.
Da li još neko od ovlašćenih predstavnika ili predsednika želi reč?
Neko drugi ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 89?

Nije valjda da su ostali predstavnici ostali bez teksta nakon ovakve argumentovane rasprave o Predlogu zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku protiv učinilaca ratnih zločina?
Na kraju rasprave, želim još jednom da podvučem ono što je najbitnije u stavovima SPS-a povodom eventualnih počinilaca ratnih zločina u dešavanjima kojima smo bili izloženi u prethodnih 10, 12, pa i ranijih godina. Dakle, SPS se ničim ne zalaže da počinioci ratnih zločina ne moraju da snose odgovornost za svoja nedela. Nikako ne možemo da opravdamo ono što je činjeno od dolaska DOS-a na vlast, a to je preuzimanje krivice na nas, na Srbe, na državu Srbiju, na građane Srbije za sve ratne zločine koji su počinjeni na prostorima bivše SFRJ.
Dakle, i do sada, po odredbama krivičnog procesnog zakona, po odredbama Krivičnog zakona SRJ, koji je sada preimenovan u Osnovni krivični zakon, kako se i u ovom predlogu zakona navodi, u glavi DžVI Osnovnog krivičnog zakona jesu stipulisana krivična dela protiv čovečnosti i međunarodnog prava.
I do sada su postojale osnove da se pred okružnim sudovima vode postupci protiv eventualnih počinilaca ratnih zločina. I vođeni su. Ministar je juče, koliko se sećam, u jednoj izjavi pomenuo nekoliko primera i ne bih želeo da ih ponavljam.
Međutim, suština donošenja posebnih zakona jeste u predstavljanju naše države spremnom za saradnju sa nekakvim haškim tribunalima i prenebregavanje jedne činjenice da smo mi već načeli Ustavom zagarantovano jedinstvo pravosudnog sistema koje je jedino nadležno, kao jedinstven državni organ, da sudi. Već smo formirali posebne državne organe za borbu protiv organizovanog kriminala. Sa tog pravnog aspekta se sada formiraju posebni organi koji će procesuirati učinioce ratnih zločina.
Sa zadovoljstvom mogu da konstatujem da ministar piše, a možda će udostojiti moju malenkost i odgovora.
Da li to treba da znači da ćemo uskoro imati odredbe kojima će se stvarati posebni državni organi za borbu protiv kriminala belih okovratnika? Da li to znači da ćemo imati posebne tužioce, posebna sudska veća, posebne pritvorske jedinice za počinioce tzv. političkog kriminala?
(Vladan Batić: Za vas hoćemo.)
Nosioca vlasti. Crimes of abuses of ponjer, gospodine ministre. Dakle, postoji i to na zapadu. Da li ćemo mi na takav jedan katastrofalan način rasturiti jedinstvo našeg pravosudnog sistema, preuzimati neka rešenja iz anglosaksonskog pravnog sistema i inkorporirati ih u naše kontinentalno pravo i na takav način stvoriti jednu mešavinu koja neće značiti ama baš ništa? Niko neće znati ko može da ga goni, za šta, na koji način, da li će specijalni tužilac da ga goni po jednom osnovu, po drugom osnovu i da li će sve to biti u jednoj funkciji, a ta funkcija će se zvati očuvanje vlasti.
Konkretno, u obrazloženju ovog predloga zakona kaže se da je cilj donošenja ovog zakona efikasnije sprovođenje postupka protiv lica okrivljenih za ratne zločine. Pa, zar se nije moglo izmenama Zakona o krivičnom postupku ili Zakona o sudovima naložiti nadležnim sudskim organima, nadležnim istražnim organima efikasnije delovanje po pitanju progona eventualnih počinilaca ratnih zločina, ili se mora donositi u jedinoj fabrici koja u Srbiji radi, a to je ova politička fabrika, ovaj parlament, jedina fabrika koja radi i koja zadovoljava kriterijume koji su propisani u inostranstvu.
Da li se mora pristupati donošenju nekakvih zakona, kao što je ovaj koji je danas na dnevnom redu, kao što je bio onaj o organizovanom kriminalu, kada smo pokušavali na sve moguće argumentovane načine i najkorektnije moguće da vas upozorimo da ne treba da primenjujete neka rešenja koja su suprotna međunarodnom pravu, kada nas niste poslušali pa ste posle mesec ili koliko dana ipak morali pod pritiskom međunarodne javnosti da usvojite ta rešenja. Da li ćemo i ovog puta stvarati nekakve institucije, nekakva rešenja koja neće biti u interesu dizanja kredibiliteta naše države, koja će biti samo tu da pokažu da smo mi spremni za saradnju, ma kakav se pritisak za saradnju na nas vršio?
Dakle, mogao se, u cilju efikasnijeg vođenja postupka protiv eventualnih počinioca ratnih zločina, izmeniti Zakon o krivičnom postupku, Zakon o sudijama, Krivični zakon, osnovni ili republički, a ne donositi jedan poseban zakon. S druge strane, ne mogu, a da ne primetim da je u toj, najblaže rečeno, servilnosti prema interesima tzv. Haškog tribunala, mnogo rešenja preuzeto iz Statuta Haškog tribunala i mnogo puta se pokušalo da se preuzmu neki od načina rada Haškog tribunala.
Prva stvar koja pada u oči jeste vezana za član 3, u kojem se kaže da su državni organi Republike Srbije određeni ovim zakonom nadležni za vođenje postupka protiv učinilaca krivičnih dela koja su izvršena na teritoriji bivše SFRJ. Da li to znači da ovi državni organi neće moći da vode postupke protiv učinilaca ratnih zločina u toku 1999. godine na teritoriji Srbije i na teritoriji Kosova i Metohije, onih koji su izvršili agresiju na našu zemlju?
Daljim letimičnim pregledom odredbi ovog predloga zakona vidi se da se konstituišu posebni organi od posebnih lica koja će biti višestruko plaćena samo da bi se efikasnije sprovodio postupak za gonjenje lica koja su eventualno počinila ratne zločine. Tu se kaže da se bira tužilac za ratne zločine. Njega bira Narodna skupština, ali se ne vidi ko ga predlaže. Možda ministar, važeći javni tužilac, republički javni tužilac, ko? To se ne vidi iz Predloga zakona. Zamenika tužioca postavlja i razrešava sam tužilac. Da li je tu moglo da se pribegne nekim drugim rešenjima?
Naš stav prema ovom zakonu je proizašao iz našeg mišljenja da ovakav predlog posebnog zakona koji stvara posebne organe nije potreban, već da su se u okviru postojećih rešenja u pravosudnom sistemu mogli efikasnije, ako je to u nečijem interesu, goniti eventualni počinioci ratnih zločina.
Takođe, moramo da konstatujemo da i ovde u ovom zakonu postoje mnoge nejasnoće. Dakle, mi smo podneli amandmane da se svaki član briše. Ovaj zakon za Socijalističku partiju Srbije nije prihvatljiv, niti je prihvatljiv princip da se stvara poseban pravosudni sistem i posebni organi za gonjenje, posebne institucije za posebna krivična dela.
Ali, ako pogledamo član 9. možemo da vidimo da je za postupanje u predmetima krivičnih dela iz člana 2. ovog zakona nadležan Okružni sud u Beogradu, kao prvostepeni, a za odlučivanje u drugom stepenu nadležan je neposredno viši sud. Ako se vratimo malo na odredbe Zakona o sudovima, da li je neposredno viši sud Vrhovni sud, da li su konstituisani apelacioni sudovi, znamo da nisu i to nas dodatno dovodi u jednu situaciju apsurda koja može da znači dodatne komplikacije.
Dalje, članom 14. uvode se odredbe da se saslušanje svedoka može vršiti putem video konferencijskih veza. U skladu sa načelom javnosti, načelom neposrednosti neophodno je omogućiti okrivljenom pravo na odbranu, da sasluša, da pogleda u oči onoga ko ga tereti za dela koja mu stavlja na dušu. Da li će putem konferencijske veze on moći da se odbrani i da li je to zaštita prava na odbranu? Nije. To u našem pravosudnom sistemu ne postoji, niti u kontinentalnom pravosuđu. Takođe, možete odlučiti o zaštiti ličnih podataka, tačnije, uvodi se institut zaštićenog svedoka članom 15. To je što se tiče pravila postupka.
Posebna pritvorska jedinica za izdržavanje pritvora u određenom krivičnom postupku. Zašto posebna pritvorska jedinica? Zar ove pritvorske jedinice ne mogu biti u funkciji koja im se nalaže ovim?
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, utrošeno je vreme za vaše izlaganje.)
Beneficirani radni staž i posebna vrsta nagrada putem visokih plata za funkcionere u ovim državnim organima takođe slikovito govori o tome kakva je namera ovog zakona. Dakle, dodvoriti se onima koji traže i žele da optuže nas Srbe za počinioce svih ratnih zlodela i zločina na prostorima bivše SFRJ i baciti krivicu na srpski narod. Zbog svega toga Socijalistička partija Srbije neće prihvatiti i neće podržati ovakav predlog zakona.

Reč ima ministar u Vladi Republike Srbije, gospodin Vladan Batić.

Uvažena gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, ovo što slušamo dva dana je potpuni paradoks na nivou teatra apsurda. Dakle, svi oni koji su godinama prigovarali protiv vođenja postupka pred Haškim tribunalom i tražili da se postupci vode ovde sada iznose argumente protiv. Dakle, svi se deklarativno  zalažu da se sudi ratnim zločincima. Svi se deklarativno zalažu da se sudi svim ratnim zločincima. Svi su za to da se svim ratnim zločincima sudi pred našim sudovima, ali su oni iz opozicije, koji su ovde govorili, protiv donošenja ovakvog zakona koji upravo omogućava da se svim ratnim zločincima, ma gde bili počinjeni ti ratni zločini na prostorima bivše SFRJ i bez obzira na njihovo državljanstvo, odnosno nacionalnu pripadnost, sudi pred našim sudovima. To je apsurd i to je nastavak priče o lažnom patriotizmu.
Dakle, oni koji su protiv ovog zakona su za to da se našim sunarodnicima i našim državljanima i dalje sudi u Hagu. Glasajte protiv ovog zakona - glasate za Haški tribunal. Dakle, ako glasate protiv ovog zakona, vi glasate za Haški tribunal. Te priče su nešto što je već viđeno. Znamo kako se završilo. Nažalost, neki bi da i dalje nastave da pričaju iste priče.
Još nešto, niko ovo nije sugerirao Vladi Republike Srbije. Ideja za donošenje ovog zakona je apsolutno onoga koji vam se sada obraća sa ove govornice, ministra pravde u Vladi Republike Srbije. Ja sam apsolutno autentični predlagač i ni sa jednim zvaničnikom međunarodne zajednice pre realizacije ove ideje nije razgovarano. Zašto je to učinjeno? Da bismo jednostavno pokazali da imamo jedno novo stanje svesti, da prihvatamo neke evropske standarde, da možemo da izgradimo institucije sposobne da budu kompatibilne sa nekim evropskim standardima i sa nekim evropskim principima.
Ovaj zakon, ponavljam još jednom, odnosi se na sve ratne zločine počinjene na teritorijama bivše SFRJ i odnosi se na sve koji su ih počinili, bez obzira da li su bili državljani neke od država sa teritorije bivše SFRJ ili neke strane države. Šta to znači? To znači da će ovaj zakon omogućiti da se nekim licima, koja su počinila ratne zločine na štetu građana Srbije i srpskog naroda, sudi ovde. Možda direktno, možda u odsustvu, a vi ste protiv toga. To uslovljava pitanje realizacije naknade štete itd. Neko ili neće da čita zakon ili neće da razmišlja o onome što je u zakonu napisano. Ovaj zakon omogućava čak i da se albanskim ratnim zločincima, za koje po hiljaditi put ponavljam da su najveći u Evropi posle Drugog svetskog rata, sudi ovde. Ja sam tražio od Štajnera da se predaju našim pravosudnim organima Tači, Čeku i Haradinaj, jer postoje optužnice, a postoje čak i presude za terorizam, za napad na ustavno uređenje i za genocid koji su oni počinili.
Formalno - pravno tačno je da su postupci mogli da se vode i do sada. Imamo normirana krivična dela i ponavljam još jednom da se ovo odnosi na sve, bez obzira gde su počinjeni, na sve ratne zločine. Nema izuzetka da može da se sudi za neke, a ne može za druge. Za najteže i za sve one koji su predviđeni ne samo statutom Haškog tribunala, ne samo Osnovnim krivičnim zakonom, bivšim Krivičnim zakonom SRJ, nego i Ženevskom konvencijom iz 1949. godine.
Zašto ovakvi sudovi, osposobljeni, specijalizovani, profilisani? Potreban je veći stepen bezbednosti, potrebna je ujednačena sudska praksa, potrebno je da se izbegnu pritisci na sud, ovde je vrlo aktivno haško bratstvo. Ti veliki junaci koji se kriju po nekim mišjim rupama i koji su idejni tvorci zavere i pokušaja državnog udara koji se završio smrću Zorana Đinđića, oni će lako izvršiti pritisak na neki sud. Bilo je pritisaka na Okružni sud u Prokuplju i zato je izmešteno vođenje tih procesa u Prokuplju u Okružni sud u Beogradu. To je realnost, to je bila realnost.
Dakle, zato je predviđeno da se to procesuira pred jednim sudom, a upravo procesuiranje pred jednim sudom ukazuje da ne verujemo da će biti puno takvih postupaka, ali želimo Evropi i svetu da pokažemo našu spremnost i našu zrelost da ovaj težak i neprijatan posao radimo sami. Potrebna je specijalizacija, kao što je potrebna i za organizovani kriminal. Mi do pre nekoliko godina nismo imali organizovani kriminal. Do pre nekoliko godina nismo imali ratne zločine. Zakoni koji su pravljeni, Krivični zakon i Zakon o krivičnom postupku, nisu imali u vidu ni organizovani kriminal, ni ratne zločine. I odmah da vam unapred kažem da ćemo napraviti specijalizovane pravosudne organe za borbu protiv korupcije i to uopšte nije nikakva razgradnja pravnog ili pravosudnog sistema. To je upravo želja da se pred licem pravde nađu svi oni koji su se ogrešili o zakon.
Bilo je tu i nekih ružnih konstatacija donacijama preko Ministarstva pravde, da otklonimo to jednom zasvagda. Ni jedan jedini dinar, dolar, cent, marka, nikad iz inostranstva nije ušao u kasu Ministarstva pravde. Jedan jedini protokol koji sam ja potpisao je bio sa nemačkom vladom za rekonstrukciju zgrade Vrhovnog suda, ali direktno je nemačka vlada angažovala izvođače radova, nikakav ugovor sa tim u vezi nije pravilo Ministarstvo pravde. Pomenuo je neko neku grčku donaciju. Bila je neka grčka pomoć pravosuđu, ali ne u vreme ove vlade, nego u vreme one trojne vlade, prelazne, između 5. oktobra i 25. januara. Vršene su neke istrage i te pare su završile u kasi savezne administracije, u kasi bivše SRJ.
Dakle, to su sve racionalni razlozi zašto treba doneti jedan ovakav zakon. Ponavljam još jednom, ko je protiv ovog zakona, taj je za nastavljanje suđenja našim ljudima u Hagu. Hvala.

Zaključujem načelni pretres i, saglasno članu 136. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na naziv zakona, naziv Glave I "Uvodne odredbe" i član 1. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li podnosilac amandmana želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Gordana Pop-Lazić.