Reč ima narodni poslanik Miroljub Veljković, posle njega narodni poslanik Miloš Nešović.

Dokument, ovaj papirić sa kojim je Republička vlada izašla pred ovaj parlament, jeste dokument koji će realizovati konačno razaranje postojeće države. Politika dela zapadnih sila da se srpski etnički korpus potpuno razdrobi, tako usitni da nikada više u istoriji ne predstavlja nikakav politički, ekonomski ili vojni faktor na Balkanu, ovim pristupom u rešavanju naših unutrašnjih problema, ulazi u završnu fazu.
Za ostvarenje takve politike Amerika i deo zapadnih sila su koristile razne metode, od kojih je dominantna bila gola sila. To je posebno eskaliralo 1999. godine, uz brutalno bombardovanje Srbije, a jedan od glavnih izvođača radova je taj isti Solana, čiji potpis vidimo na ovom papiriću, koji je pretenciozno nazvan - Polazne osnove za preuređenje odnosa Srbije i Crne Gore. Najveća vojna mašinerija na svetu nam je amputirala Republiku Srpsku Krajinu, uzela deo Republike Srpske i na kraju okupirala Kosovo i Metohiju. Sve su to uradili kombinacijom političkih i vojnih pritisaka, gde je vojna sila, odnosno vojni pritisak i agresija, bila dominantna.
Međutim, proces rastakanja srpskog etničkog tkiva se tu nije zaustavio. Jednostavno, posao se mora završiti, samo se ovoga puta koriste druge metode. Amerika i njeni zapadni saveznici su uspeli da u Srbiji i Crnoj Gori instaliraju dva izuzetno kooperativna režima na tom poslu: u Crnoj Gori režim koji je otvoreno separatistički, a u Srbiji režim koji otvoreno nije za separatizam, ne računajući ovog crnog Batića, ali koji suštinski i te kako radi na tome.
U predizbornoj kampanji DOS je obećao građanima da će sačuvati zajedničku državu, a danas se prosto utrkuju u aktivnostima da što pre naprave i zaokruže sopstveni feud. Evo, i Dinkić tvrdoglavo žuri da Narodnu banku Jugoslavije što pre transformiše u narodnu banku Srbije, normalno, sa njim na čelu.
Poštovani narodni poslanici, šta smo sve juče čuli od najodgovornijih funkcionera u ovoj državi? Najpre nam se pismom obratio onaj koga narod od milošte zove "Voja bez zemlje" i obavestio nas da će se na kraju ovog zasedanja obratiti Narodnoj skupštini. Međutim, ne da "dete Grujica", ne da Čeda Jovanović. Kao da je važno da li će prvo da govori gospodin Đinđić ili gospodin Koštunica. Maltene od toga juče na televiziji napraviste državni problem. Još malo pa ni gospodina Đinđića, ni gospodina Koštunicu niko u ovoj zemlji neće više ni slušati, a kamoli da će biti bitno kojim će redosledom govoriti.
Obratio nam se i premijer. Najpre nas je obavestio da javnost u Srbiji nije pozdravila novo rešenje. Normalno da javnost u Srbiji nije pozdravila ovo rešenje, Srbi su mudar, pametan i državotvoran narod. Dalje nam premijer reče da nije konsultovan oko ovih polaznih osnova, valjda je tu hteo da nam se žali na Koštunicu, odnosno reče da je konačno rešenje saznao od onog filantropa Solane. Doduše, gospodin Labus ga je demantovao, jer nas je informisao da se Solana apsolutno nije mešao u pregovore. Sada sam ja u dilemi da neko od njih dvojice ne govori istinu.
Potom nam se premijer izvinjavao što ovaj parlament nije konsultovan prilikom pregovora. Kao, nije ispoštovana demokratska procedura. Odmah posle toga gospodin premijer ustvrdi da i da smo vodili ovde nekakvu debatu, da je ovaj dom dao neku platformu za pregovore državnim organima, to apsolutno ništa ne bi promenilo, dobili bi isto ovakvo rešenje.
Šta nam je to gospodin premijer juče poručio? Poručio nam je dve stvari: prvo, da smo mi zemlja veoma ograničenog suvereniteta, odnosno da će biti tako kako gazda kaže, a u ovom slučaju je gazda Havijer Solana; drugo, da ovaj parlament i nema nekog posebnog uticaja na rad državnih organa. Predlažem gospodinu premijeru da ukine parlament. Ako mi ne možemo da vam damo okvir i platformu u kojoj ćete se kretati kada pregovarate o najvažnijim državnim pitanjima, zašto onda trošimo ovoliki novac za rad ovog parlamenta, zašto trošimo narodnu muku?
Gospodin Labus nas je juče informisao da je bio, čujte ovo, strašno neraspoložen kada je čuo da je ovo potpisano, pa se juče kao malo oraspoložio, a vidim da je i danas raspoložen. Odmah je, normalno, pošto se oraspoložio, požurio da se kandiduje za predsednika Srbije. Ko veli čovek - ako tone savezna lađa, daj da se ukrcam na ovaj savezni čamčić. Batićevu diskusiju ne bih komentarisao, jer je stvarno potpuno beznačajna i ne bih da gubim dragoceno vreme.
Poštovani narodni poslanici, juče smo bili svedoci jedne velike farse, prave lakrdije koja se pravi od najvećeg istorijskog i političkog pitanja ovog naroda. Neovlašćeni pregovarači, napominjem, neovlašćeni pregovarači nisu bili ni elementarno politički pošteni da nam juče kažu - Solana, taj mentor, nam je tako naredio i tako smo morali da uradimo, a ne da ovde pred nama prave takve verbalne egzibicije. Jutros ste prisustvovali još jednoj takvoj verbalnoj egzibiciji premijera, gospodina Đinđića, da dokazuje nešto što se dokazati ne može.
Verovatno se pitate, poštovani narodni poslanici, zašto Amerika forsira ovakvo privremeno rešenje? Sa ovakvom kooperativnom vlašću u obe republike, i u Srbiji i u Crnoj Gori, mogli su odmah da potpuno razbiju državu. Odgovor je da za to postoji vrlo prost razlog. Privremeno na tri godine treba primiriti izuzetno narasle tenzije u Crnoj Gori. Ne talasa se Americi u ovom trenutku na Balkanu. Za ove tri godine vlast u Crnoj Gori i vlast u Srbiji institucionalno će potpuno odvojiti braću po krvi i veri, i posao će biti bezbolno završen.
Poštovani narodni poslanici, ovakva nakaza od države nam apsolutno ne treba, pa makar ona živela i samo tri godine. Niti treba nama u Srbiji ovde, niti treba našoj braći u Crnoj Gori. Jednostavno, izvršite nalog odmah. Znate onu narodnu - što duža bolest, to teža smrt. Nemojte da mrcvarite tri godine svoj narod i da na kraju izvršite taj nalog. Nije pošteno, a biće i izuzetno štetno.
Vi ćete ovim privremeno poništiti 200 godina srpske istorije. Ne možete vi ovakvim papirićem ugušiti i zatrti ideju i ideal srpskog naroda u Srbiji, Crnoj Gori, Republici Srpskoj, Republici Srpskoj Krajini, na Kosovu i Metohiji, da živi u jedinstvenoj državi. Vi naprosto ne možete poništiti 200 godina borbe srpskog naroda za jedinstvenu državu. Ne znam da li znate da u Šumadiji ne postoji apsolutno nijedna, baš nijedna kuća koja ovih 200 godina nije položila bar jedan život na oltar otadžbine za taj sveti ideal jedinstvene srpske države.
Ponavljam, nama je potrebna jedinstvena država svih Srba i drugih naroda koji zajedno sa nama žive na našim etničkim prostorima. Potreban nam je jedan predsednik, jedan parlament, jedna vlada, jedna vojska, jedna policija. Potrebna nam je jedna monetarna, jedna fiskalna, jedna bankarska i jedna carinska politika. Potreban nam je jedan zajednički ekonomski prostor. Jednom rečju, nama treba država, a ne nakaza od države. To je nacionalni program i to je program Srpske radikalne stranke.

Reč ima narodni poslanik Miloš Nešović, a posle njega narodni poslanik Miroslav Markićević.

Uvaženo predsedništvo, poštovani predsedniče Vlade Republike Srbije, poštovani potpredsedniče Savezne vlade, kad analiziramo Polazne osnove za preuređenje odnosa između Srbije i Crne Gore, moja viđenja su sledeća: SRJ više ne postoji. To je rezultat isključivo politike DOS-a i crnogorskih predstavnika. Kažem DOS-a, jer u pregovorima ispred Srbije nije učestvovao najpozvaniji legitimni predstavnik, a to je predsednik Republike Srbije.
No, bilo kako bilo, rešenje o nekakvoj zajednici Crne Gore i Srbije, kako je sporazumom predviđena, nigde u svetu nije postojala, danas nigde ne postoji, a verujem da je ovakve nigde neće ni biti. A šta drugo i očekivati kada je posrednik u pregovorima bio Havijer Solana, osuđenik na 20 godina zatvora. Ovaj španski političar, koga se Španija oslobodila da joj ne smeta time što ga je gurnula u evropske i NATO organe, isposlovao je put u dalje rastakanje Jugoslavije.
Ovim je jasno podvučena i naglašena NATO ratna doktrina o uništavanju jedinstvene, južnoslovenske, a bolje rečeno jedinstvene države srpskog naroda. Kada već pomenuh jedinstvenu državu srpskog naroda, pomenuću najnovija istoriografska istraživanja, koja govore o prostranstvu srpskih zemalja od Alpa do Urala, od Urala do Olimpa, od Olimpa preko Drača kroz Jadran do Alpa, na kome je živeo moćni srpski narod, a koji je danas sveden po receptu Zapada na distrik.
Mi u Srbiji, odnosno Socijalistička partija Srbije uvek je poštovala pravo svakog konstitutivnog i državnotvornog naroda na samoopredeljenje, pa i Republike Crne Gore. Oko ovih pitanja kod nas nije bilo nikakvog spora. Jedino smo se protivili da rukovodstvo u ime naroda proglasi odvajanje, ali smo uvek podržavali i podržavamo izraženu volju crnogorskog naroda na referendumu. Podsećam vas da je ovakav stav pre tri godine jasno istakao naš predsednik Slobodan Milošević i pri tome naglasio: "Ako narod u Crnoj Gori smatra da će mu biti bolje samostalnom, neka se tako i opredeli, a mi ćemo to poštovati".
Ako se samo malo vratimo unazad, pre izbora, postojeća opozicija a onda vlast, obećala je da će ona očuvati Jugoslaviju, optužujući tada socijaliste da teraju iz zajedničke države Crnu Goru, Kosovo i Metohiju. Očigledno da to nije bila istina, a to potvrđuje i nemoć srpske strane u razgovorima, iz čega je rezultiralo pravo čudo od nazovizajedničke države, koju niko živ ne može da pojmi, razume, niti da je definiše.
Federacija nije, jer je do juče bila federacija. Konfederacija nije, jer imamo zajedničke organe, skupštinu, predsednika, savet, sud. Unija nije, jer imamo različite monete, poreski i carinski sistem. Dakle, stvoren je hidrocefalus, koga neko hoće da nazove čovekom, odnosno državom.
U ovom kontekstu istaći ću tri momenta u vezi države kroz koje se preslikava naša prošlost i naša sadašnjost. Prvo, svojevremeno se Golda Meir žalila da je najteži posao praviti državu. Verujemo da je potpuno u pravu. Naši preci su vekovima podnosili teške žrtve za uspostavljanje i očuvanje države. To se danas olako zaboravlja. Drugo, reformisati državu, to je nešto lakši posao i zahteva znanje, odlučnost i visprenost. Treće, za rasturanje države i stvaranje nekakve nakaze od države ne treba ništa drugo do neodgovornost.
Postavlja se logično pitanje, šta se u stvari postiglo. Odgovor je - ništa; ništa za jednu dobru, ozbiljnu, uređenu državu u ekonomskom, pravnom, političkom i socijalnom pogledu. Međutim, moramo se složiti da je interes naroda mnogo viši od sitnosopstveničkih interesa partije, političkih grupa i ekonomski moćnih pojedinca. To se, gospodo poslanici, mora uvek imati na umu kada je u pitanju država i sudbina naroda.
Na samom kraju, da konstatujemo trenutni pravni poredak u zemlji. Sada se Jugoslavija, bolje rečeno bivša, nalazi u ustavnom vakuumu koji popunjava ustavne povelja za Srbiju i Crnu Goru i ustavni okvir za Kosmet, a kojim se otkida sigurno najsrpskiji deo, Kosovo i Metohija. U Srbiji se, pored toga, vlada uredbama, tako da se ukupan društveni život odvija u pravnom haosu, u kome dominira voluntarizam aktuelne vlasti, što za posledicu ima nesigurnost i nespokoj građana, a posebno onih koji su branili ovu zemlju. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Miroslav Markićević, a posle njega narodni poslanik Petar Petrović.

Poštovano predsedništvo, gospodine predsedniče, gospodine potpredsedniče, biću vrlo kratak i trudiću se, naravno, da nijednu rečenicu ne ponovim od mojih kolega prethodnika. Prvo bih hteo da kažem nešto o potpisnicima ovog sporazuma. Vi jeste predsednik Vlade Republike Srbije, vi jeste potpredsednik Savezne vlade, ali bi trebalo građani, iako to već mnogi znaju, da znaju da su ovaj sporazum ipak potpisali predsednik DSS-a, predsednik Demokratske stranke, predsednik DPS-a i jedan od vođa, a ja bih rekao, glavni čovek G-17. Toliko da se zna, pošto vi niste svoje partijske funkcije zamrzli.
Gospodine Labus, ukoliko sam dobro zapamtio, rekli ste sportskim rečnikom da je u razgovorima sa crnogorskom delegacijom postignut otprilike rezultat 1:1. Jedna stolica u međunarodnoj zajednici, to je naš poen, a sve ono drugo je njihov poen. Samo se bojim da građani Srbije i Crne Gore ne izgube sa 3:0. Znate, ono kako sportski novinari kažu, bez borbe (par forfe). Još nešto, mogu da razumem da vi kao čelnici ove države možda nešto znate što mi obični, hajde da ne kažem baš obični poslanici i građani, i ne treba da znamo. Možda će od toga nešto biti koristi za našu buduću državu.
Primećujem da, kao jedan od organa ove nove nazovidržave, postoji savet ministara. Tamo postoji resor međunarodnih ekonomskih odnosa. Iskreno verujem, gospodine Labus, da ste vi prvi čovek u ovoj državi što se tiče te oblasti. Izađite ovde za govornicu i recite da ćete nastaviti posao koji ste radili, a po meni, zaista iskreno kažem, uspešno, pa ćete nas tako sve uveriti da će ta država postojati. Hvala.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Petar Petrović, a posle njega narodna poslanica Gordana Pop-Lazić.

Poštovano predsedništvo, poštovani potpisnici polaznih osnova za preuređenje odnosa Srbije i Crne Gore, dame i gospodo narodni poslanici, kao što je poznato, SSJ neće podržati ove polazne osnove iz razloga koji su već ovde navedeni. Samo ću par stvari dodati i pojasniti.
Prvo i osnovno, mislim da je napravljena jedna proceduralna greška prilikom sazivanja ove sednice i stavljanja ove tačke na dnevni red. Nije pozvan idejni tvorac ovih polaznih osnova, da nam objasni kako je do njih došlo, a to je Havijer Solana. Isti onaj koji je poslao one da bombarduju našu decu, da ruše naše kuće i mostove. Sada je došao da nam pravi novu državu. Mislim da je trebalo da dođe da ovde pred ovim parlamentom objasni kako se došlo do polaznih osnova, a naročito zbog toga što je u uvodnim izlaganjima rečeno, između ostalog, da je postojao neki predlog Evropske unije.
Mislim da je najbolje da predlog Evropske unije objašnjava neko ispred Evropske unije. Kada je već napravljena greška i krenulo se sa javnom raspravom, da krenemo od početka i vidimo kako se pristupa izradi ustavne povelje. Ne znam da li su danas prisutni studenti Pravnog fakulteta, ali koliko vidim nisu i sigurno je da će neke generacije iza nas imati da izučavaju kako nešto nije trebalo ili nije valjalo da se radi u stvaranju jedne države.
S druge strane, u ovom dokumentu, se između ostalog, kaže da po isteku tri godine država članica koja pokrene postupak za promenu svog državnog statusa neće naslediti pravo na međunarodno-pravni subjektivitet; da li to znači da Srbija treba sa svojih preko osam miliona stanovnika da bude po isteku ovog perioda talac Crne Gore, odnosno ne naroda Crne Gore, nego režima Crne Gore koji na sve moguće načine želi da na mala vrata izdejstvuje samostalnost Crne Gore, iako je vrlo dobro poznato da je većina naroda u Crnoj Gori za zajedničku državu, jer se radi u stvari o istom narodu.
Postavilo se ovde pitanje i čuli su se razni komentari šta je ovo što se predlaže - konfederacija, federacija ili nešto treće. Čuli smo različita objašnjenja i ne trebada budemo previše pametni, bar mi koji smo završili Pravni fakultet, pa da znamo kako u istoriji prava do sada nije zabeleženo da je ovakva država postojala ili da su bar polazni okviri za stvaranje ovakve države postojali negde na tlu dosadašnje Evrope i šire.
Naime, konfederacija nije, jer nema elemenata konfederacije. Federacija opet nije, jer nema nijedan od elemenata koji čine federaciju. Nije ni savez suverenih država, jer članice neće biti međunarodno priznate suverene države, znači neće imati svoje posebne predstavnike u međunarodnim organizacijama. Šta je ovo? Ovo je recimo jedan hibrid o kome će, kao što sam rekao, svoje mišljenje posle nekoliko godina davati pravni teoretičari, stručnjaci itd.
Postavlja se pitanje, ko je potpisao ove polazne osnove i u čije ime? Ispred Crne Gore, kao federalne jedinice, potpisali su predsednik Republike i predsednik Vlade, ispred Savezne vlade je potpisao potpredsednik Vlade - može. Ispred Savezne Republike Jugoslavije potpisao je predsednik Savezne Republike Jugoslavije, a ispred druge federalne jedinice je potpisao samo predsednik Vlade. Da li to znači da Srbija nema predsednika Republike? Ako ga nema raspišimo izbore i da izaberemo predsednika Republike.
Šta je ono što čini osnovne elemente za jednu zajedničku državu? Rečeno je, samo ću ponoviti nekoliko elemenata. To su zajedničko tržište (jedinstveno ili zajedničko tržište), vojska, zajednička policija, moneta, narodna banka, a od toga u budućoj državi, kako se predviđa Polaznim osnovama, nema apsolutno ništa.
Ovde se čulo od uvaženih stručnjaka da će biti zajedničkog tržišta, a gospodin Đukanović na sva zvona objašnjava u Crnoj Gori da nema zajedničkog tržišta, da je Crna Gora zaokružila svoje tržište, svoj ekonomski i privredni sistem. Neko ne govori istinu, a ko - valjda će to sutra praksa pokazati.
Još nešto što moram da pomenem ovde, izlazeći da nam pojasne neke stvari neki govornici su dizali glas, da ne kažem da su vikali. Mene su još kao malog učili da što je neko glasniji to je sve manje u pravu, jer kada čovek ima argumente i na osnovu argumenata priča, on će to pričati tiho i argumentovano dokazati da je u pravu. Svojevremeno sam, uvek kada nisam bio u pravu, vikao.
Još jednom da kažem da Stranka srpskog jedinstva neće podržati ovaj predlog iz razloga koji su već napred navedeni.

Reč ima narodna poslanica Gordana Pop-Lazić, a posle nje narodni poslanik Dragan Tomić.

Dame i gospodo narodni poslanici, protivustavno i protiv Poslovnika Narodne skupštine dva dana raspravljamo o Polaznim osnovama za preuređenje odnosa Srbije i Crne Gore, naravno post festum, nakon što je on potpisan. Bilo bi normalno da smo u obliku predloga odluke tih polaznih osnova raspravljali prvo ovde u parlamentu, a onda ovlastili ljude koji su za to kompetentni da te polazne osnove i potpišu.
Ovako imamo jedan privatni sporazum Zorana Đinđića, Vojislava Koštunice, Miroljuba Labusa, Filipa Vujanovića i Havijera Solane. Meni, pravo da vam kažem, više liči na sporazum Zorice Radović i Ružice Đinđić, koje su na osnovu šaputanja na jastuku pokušale da želje svojih supruga pretoče u jedan ovakav dokument.
Nama je ovde predsednik Vlade rekao da nije ni sam bio upoznat sa ovim dokumentom, sve dok ga Havijer Solana nije doneo u Beograd. Lepo je od njega što je to priznao i u svom ekspozeu neprestano govorio u svoje ime. Ja lično mislim - kaže Zoran Đinđić. Gospodine Đinđiću, briga nas šta vi kao Zoran Đinđić, građanin, razmišljate i mislite. Nas interesuje šta vi kao predsednik Vlade mislite, jer ste vi predsednik Vlade jedne države u veoma teškim istorijskim okolnostima i snosite odgovornost za sva politička zbivanja u zemlji i, naravno, za budućnost te zemlje.
Batić je govorio ono što Zoran Đinđić misli, a ne sme javno da kaže. Jedino je gospodin Labus javno rekao da se ovim dokumentom verifikuje postojeće stanje, odnosno obrazložio to politikom svršenog čina. Ništa novo ni na Istoku, ni na Zapadu, kod nas takođe politika svršenog čina uvek na kraju završi u jednom dokumentu. Međutim, ono što je jasno, to je da je za vas ovo u stvari već ustavni akt, odnosno da mišljenje koje ova skupština formuliše ili neki zaključci, ukoliko se uopšte budu formulisali, ne predstavljaju nikakvu obavezu ni za koga. Otuda je ovo jalova rasprava, ne služi ničemu i očigledno je samo gubljenje vremena. Vi ste akt potpisali, delegiraće oba parlamenta predstavnike za ustavnu komisiju i doneće se ta nakaradna ustavna povelja.
U samom ovom dokumentu već govorite o državnoj zajednici u okviru koje Srbija i Crna Gora potpisuju sporazum o principima preuređenja svojih odnosa i zaboravljate pri tom na član 1. Ustava Savezne Republike Jugoslavije, koji jasno kaže da je Savezna Republika Jugoslavija suverena savezna država zasnovana na ravnopravnosti građana i ravnopravnosti republika članica. Dakle, još uvek federacija, još uvek republike članice, a ne državne zajednice.
Zatim predviđate ustavnu povelju kao najviši pravni akt državne zajednice Srbije i Crne Gore. Iako se ustavnim aktima obuhvataju samo ona pitanja koja uobičajeno predstavljaju materia constitutione, znači osnovne odredbe o državnom uređenju, državnim organima, odnosima tih državnih organa, osnovnim pravima i slobodama, međusobne odnose i nadležnosti, način promene Ustava, sada nas vraćate korak unazad na ustavnu povelju, koja kao najviši pravni akt predstavlja u ustavno-pravnoj teoriji detaljistiku ustavnog teksta.
Mi već iz ovih polaznih osnova vidimo da to neće biti slučaj i da se ta ustavna povelja neće baviti detaljno svim onim stvarima kojima najviši pravni akt jedne države treba da se bavi. Postavlja se, naravno, pitanje - šta je ova monstruozna država, koju vi ovde pokušavate, ovim polaznim osnovama, da formirate, da li je to konfederacija, da li je to unija, realna, personalna, ili nešto sasvim treće, a očigledno je ništa ili sve to zajedno.
Konfederacija kao savez nezavisnih država; države članice ne prestaju da budu samostalni subjekti međunarodnog javnog prava; zajedničke organe konstituišu po principu konsenzusa; najviši organi izvršne vlasti država članica, a kada je u pitanju realna unija, koja se stvara ugovorom država članica, koje u nadležnost zajedničkih organa prenose poslove odbrane, finansija, spoljne politike; najčešće, to vam je poznato pretpostavljam, unije predstavljaju prelazno rešenje između konfederacije i federacije, a mi imamo već federaciju.
Znači, opet idemo korak unazad, i možda sve to zaista ne bi ni bilo ni tako čudno, ni nemoguće, u nekoj drugoj državi, ali ne u ovoj našoj, u kojoj živi većinski jedan te isti srpski narod.
Znate, moramo da imamo u vidu trendove modernog svetskog poretka, modernog sveta. To su tri osnovna trenda - razaranje individue, razaranje porodice i razaranje nacije. Kako se razara individua - čovek, pojedinac, treba samo da radi, da troši i da sluša ono što mu je namenjeno.
Kada se razara porodica, razaraju se porodični odnosi i društveni odnosi, jer je porodica institucija društva, a što se tiče nacije i jednog od ključnih formi opstanka nacije, to je nacionalna država, ali otvorena prema drugim nacionalnim državama; i kao što niko ne može da bira porodicu u kojoj će se roditi, naravno, ne može da bira ni naciju kojoj pripada. Pripadnik jedne nacije može da odbaci svoju naciju, ali je on onda odrođen od nacije kojoj pripada i predstavlja otpadnika.
Zaključak bi bio sledeći - ovaj akt koji ste nam dostavili je akt o razaranju države, kvazipravni akt, ovo je lično usaglašavanje stavova pojedinaca koji su se slučajno našli na određenim visokim funkcijama, i u saveznoj državi, i u Republici Srbiji, i u Republici Crnoj Gori. Traži se vreme, potrebno je još tri godine da Milo Đukanović dokrajči svoje separatističke ideje.
Samo vas, gospodo, pitam - zašto, kada već raspolažete svim medijima u Srbiji, kada vam je na raspolaganju televizija, kada su vam na raspolaganju novine, kada kontrolišete obrazovanje, od osnovnog,pa do univerzitetskog, zašto ne uložite napore, zašto vam nije palo na pamet da pokušate da utičete na javno mnjenje, tako da je naš nacionalni interes da mi gradimo unitarnu državu sa Crnom Gorom i, naravno, da sve ostale srpske države, srpske zemlje jednoga dana ponovo budu u sastavu te srpske države. Hvala.