Gospodin Proroković.

Ne znam po kom osnovu neki poslanici dobijaju pravo na repliku. U članu 100. stav 2. jasno piše da ukoliko se uvredljivi izrazi odnose na poslaničku grupu u ime poslaničke grupe pravo na repliku ima predsednik poslaničke grupe. Ne znam ni da li je bilo.
Takođe, apelujem ponovo na poštovanje člana 117. Poslovnika o radu Skupštine Srbije, u kome piše da su narodni poslanici dužni da se identifikuju pri ulasku u salu ubacivanjem kartice u poslaničku jedinicu, te mi stoga nije jasno kako neki ljudi koji nisu u sali, koji se nisu identifikovali, koji krše Poslovnik, kako dobijaju pravo na reč. Hvala.

Reč je gospodinu Nikoliću data kao zameniku predsednika poslaničke grupe. Ne znam član u kome se kaže da zamenik predsednika poslaničke grupe zamenjuje predsednika. Kao replika ili o poslovniku? Ima reč narodni poslanik Lazar Marjanski.

Gospodine predsedniče, povređen je član 99. stav 2. i član 102. stav 1. Gospodinu iz Demokratske stranke koji je malopre izašao - ja sam se našao uvređenim zbog toga što je rekao da su radikali posrnuli. Ja sam radikal od prvog dana i neću da kažem da je on ovog trenutka pijan, neću da kažem da u prvom redu sede ljudi koji upotrebljavaju drogu itd. Ako on bude nas vređao i mi ćemo njega isto vređati.

Pre nego što reč dam narodnom poslaniku Rajku Baraliću, molim vas da donesemo odluku dokle ćemo danas raditi. Približava se vreme kraja redovnog radnog vremena. Predlažem, ako nema drugih predloga, a ako ih ima da ih čujemo, da radimo do 21 čas, a zatim da odlučimo kako i kada dalje.
Da li ima drugih predloga? Izvolite.

Dame i gospodo, smatram da nema nikakvog smisla da radimo duže od 19 časova.

Izvolite.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, po članu 83. još uvek aktuelnog Poslovnika predviđeno je vreme za rad Narodne skupštine od 10 do 17 časova. Zaista me čudi gospodine Maršićanin, i vi i vaša skupštinska većina prisutna u sali, koja nam predlaže novi poslovnik o kome danas razgovaramo, a nemate nameru da ubuduće poštujete taj poslovnik.
Vi ste predložili da Skupština ubuduće radi do 19,30 časova. Predlažem da tako bude i danas. A, što se tiče neke, eventualno, druge odluke nećete moći da je stavite na glasanje, jer član 83. kaže: "Sednice Narodne skupštine održavaju se u vremenu od 10 do 17 časova sa prekidom od jedan čas i 30 minuta, (ta pauza je trajala duže jer nije bilo kvoruma) ako Narodna skupština izuzetno za pojedine dane drugačije ne odluči".
Ta odluka donosi se po pravilu na početku radnog dana. Nije doneta na početku radnog dana, nego evo sada, ali nećete moći dva puta o istoj stvari da odlučujete, pa da procenite u odnosu na broj prijavljenih i kako bude tekla sednica u 21 sat - a ako se prihvati vaš predlog, a ne moj, verujem da ćete staviti moj predlog na glasanje - da eventualno radimo i posle tog vremena. Hvala.

Neću moći vaš predlog da stavim na glasanje zbog toga što se niste javili kao neko ko želi da iznese predlog, nego da prijavi kršenje Poslovnika. Znači, imate i predlog.
Dobro, imamo tri predloga. Da li imamo još predloga?
Ako nemamo više, imamo jedan predlog da se radi do 21 čas, jedan da se radi do 19 časova i jedan da se radi do 19,30 časova.
Molim vas najpre da utvrdimo kvorum.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje predlog da se radi do 21 čas. Molim vas da glasate.
Za glasalo 111, protiv 54, uzdržanih 6, nije glasalo 28 narodnih poslanika. Konstatujem da smo usvojili predlog i da nema potrebe da se izjašnjavamo o ostala dva predloga.
Nastavljamo. Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić.

Imam osećaj kao da je za nekoga ili nešto bio minut ćutanja. Poštovani gospodine predsedniče, kolege narodni poslanici, cenjeni novinari, nekoliko rečenica o samoj atmosferi na današnjem zasedanju.

Kao i uvek, ponovo nedostaje 70 narodnih poslanika DOS-a u sali. Vi ste, gospodine predsedniče, došli u 10,23 časova, a sednicu ste zakazali u 10 časova. Posle prve pauze kasnili ste 34 minuta. Nemojte da pokvarite utisak. Vi ste jedina svetla tačka u vlasti DOS-a. Poštujte naše vreme, pa će onda poslanici dolaziti na vreme na zasedanje.

Reče danas gospođa Čomić da je ovde na sceni novi parlamentarni duh. Dobro vaspitani ljudi o ukusima ne raspravljaju. Dozvolite da svako od nas taj parlamentarni duh doživljava ili izgrađuje na način na koji on misli da je najbolje.

Gospodin Jovanović, Čeda, kako ga vi od milja zovete, reče danas da je Parlament mesto gde jedan broj poslanika ima priliku da doživi svoju resocijalizaciju.

Nije lepo, gospodine Jovanoviću, nije umesno, nije ni uljudno da tako govorite. Tako se ne obraća narodnim poslanicima. Ako bismo to analizirali, mogli bismo ustanoviti da jedan broj ljudi svoju socijalizaciju doživljava u nekim specijalizovanim ustanovama. Ali, to danas nije na dnevnom redu.

Što se tiče samog poslovnika, jasno je da se radi o stvaranju takvih uslova da se, kad dođu na red ozbiljni zakonski projekti - koji kad stignu na način koji ste vi do sada kritikovali kao nedemokratski -onemogući jednom broju narodnih poslanika da u meri u kojoj to žele iznesu svoje stavove, predloge, uverenja, da polemišu sa predlagačima.

No, svejedno, vi ćete tu odluku danas doneti. U to nema nikakve sumnje. Naše je samo da kažemo zašto se to čini i čime ste motivisani. Nekad ste grdili druge za istu stvar, a danas vam ti drugi na tu stvar ukazuju s punim pravom.

 

(NEKO OD POSLANIKA JE DOBACIO: Sad drugi grde.)

 

Ne, fini ljudi ne grde.

Posebno bih se osvrnuo na ono što ste naveli u svom predlogu odluke u članu 20, a odnosi se na član 51. tekućeg Poslovnika, gde izostavljate, doduše mali deo, rečenicu da Odbor za odbranu i bezbednost neće vršiti nadzor nad službama bezbednosti.

To nije nikakva poslovnička “šminka”, to nije tehničko pitanje. To nije samo zbog toga da – kako biste vi rekli – Laza vrši nadzor nad službama bezbednosti. Rekli bi ljudi da ste ostavili kozu da čuva kupus.

Matični odbor Parlamenta za ovu oblast treba, u skladu sa zakonom, da ima ovlašćenja i da, između ostalog, vrši nadzor nad službama bezbednosti. U pravu postoji princip “ko može više, može i manje”. Ako ovaj parlament bira Vladu, zašto Odbor, koga takođe bira ovaj parlament, ne može ubuduće vršiti nadzor nad službama bezbednosti?

Iza ovoga se krije, naravno, nešto drugo. O tome možemo dugo govoriti. Ipak, da bismo razumeli o čemu se ovde radi, treba reći sledeće.

U koaliciji Demokratske opozicije Srbije, u odgovarajućim resorima, došla je na način koji danas garantuje Demokratskoj stranci Srbije, Demokratskoj stranci i – ako i to dodamo – Novoj demokratiji da kontrolišu sve službe bezbednosti.

Postoji jedna stvar kada je reč o ovim službama. Nikakva služba državne bezbednosti ne može se potpuno dekomponovati onog trenutka kad dođe do promene vlasti u jednoj zemlji. Vodite računa o tome i vodite računa o tome da ta služba precizno, kao u svim zemljama sveta, beleži sve ono što rade razni ljudi, među kojima se nalazi i veliki broj vas. Bez obzira na ono što vi danas imate utisak da tu službu potpuno kontrolišete, neka vam je srećna služba državne bezbednosti koju neće kontrolisati Odbor za odbranu i bezbednost ovog parlamenta!

Zahvaljujem.