Poštovani gospodine predsedniče, poštovani narodni poslanici, danas ovaj visoki dom raspravlja ne o bilo kakvom zakonskom projektu, nego o predlogu jednog zakona koji ima izuzetan značaj u svakoj zemlji i koji će ostaviti dubok trag na našu budućnost.
Prilikom odlučivanja ne bi smeli ispustiti iz vida da će mnoge generacije koje dolaze na studije osećati dobre ili loše posledice naše odluke. Odmah na početku moramo reći da se duboko ne slažemo sa predlogom zakona ponuđenim od strane Vlade. Ne slažemo se iz više razloga.
Kao prvo, ne slažemo se sa načinom izrade predloga zbog toga što je predlog rađen bez konsultacije sa univerzitetima, tj. bez nastavnika, saradnika i studenata. Bez obzira na ovlašćenje Vlade u pogledu predlaganja zakona, u izradi predloga morali su biti uključeni univerziteti s obzirom na značaj materije koja reguliše veoma važne odnose u društvu.
Drugo, ne slažemo se da se ovakav zakon donosi brzopotezno, bez mogućnosti širih konsultacija i samih poslanika sa univerzitetima i fakultetima i ostavljanja dovoljnog vremena za pripremanje kvalitetnih amandmana na zakonski predlog.
Treće, ne slažemo se sa samom koncepcijom zakona, jer ukida autonomiju univerziteta kao jedno od osnovnih civilizacijskih tekovina. Univerziteti i fakulteti se stavljaju pod starateljstvo države ili ako hoćete Vlade, što je neprimireno i neprihvatljivo u jednom demokratskom društvu.
Ne bi bilo dobro da se kasnije stidimo što smo svoj glas dali za ovakav zakonski projekat. Sada nekoliko reči o samom tekstu zakona. U stavu 1. člana 5. stoji "univerzitet i fakultet imaju obrazovnu i naučnu autonomiju", a zatim se odmah dodaje "u skladu sa zakonom". Ove dve poslednje reči "u skladu sa zakonom" derogiraju ono osnovno pravilo i načelo autonomije obrazovnog i naučnog rada, jer se iz drugih odredaba zakona vidi da od ovih načela u zakonu nije ništa preostalo.
U zakonskom predlogu stoji "rektora univerziteta imenuje i razrešava Vlada, članove Upravnog odbora imenuje i razrešava Vlada" i isti tekst se odnosi i na dekane i upravne odbore fakulteta. U dosadašnjim javnim istupima članova Vlade ova rešenja se pravdaju uobičajenom praksom u svetu. Ta svetska praksa je kodifikovana, između ostalog, na centralnoj konferenciji UNESKO-a, o čemu je ovde već bilo reči, pa bih ponovo želeo da citiram i smatram da nije na odmet da dam jedan drugi citat iz te konferencije.
"Autonomija je onaj stepen samoupravljanja institucija visokog obrazovanja koji je neophodan radi efektivnog donošenja odluka koje se odnose na akademski rad, na akademski standard, upravljanje i sve druge funkcije konzistentne sa sistemom javne odgovornosti, posebno u institucijama koje se finansiraju iz budžeta države".
U istim zaključcima takođe stoji "visokoškolsko nastavno osoblje mora imati pravo izbora većine predstavnika u akademskim upravnim telima unutar svoje akademske institucije". Znači, lako je dokazati da Predlog zakona o univerzitetu grubo narušava načelo autonomije univerziteta, te da je praksa na drugim državnim univerzitetima u svetu sasvim drugačija nego što se želi predstaviti od strane Vlade.
Univerziteti i fakulteti nisu obična preduzeća, kako to Vlada želi da predstavi, dajući rektorima i dekanima neograničena ovlašćenja, što znači i eventualnu pristrasnost.
Svako upoređivanje univerziteta odnosno fakulteta i preduzeća je neprihvatljivo. Van svake je sumnje da se preduzeća osnivaju u cilju stvaranja profita. Nadam se da se univerziteti i fakulteti ne osnivaju zbog toga nego iz sasvim drugih ciljeva.
Posebno poglavlje predstavlja izbor nastavnika gde dekan fakulteta dobija takva ovlašćenja koja su neprihvatljiva i mogu predstavljati opasnost za dugoročno degradiranje nastavnog i naučnog rada, te mogu biti uvod u negativnu selekciju nastavnog i naučnog kadra. U zakonu ima i diskriminativnih odredbi za nacionalne manjine, koje se tretiraju kao građani drugog reda.
O tome ću govoriti kada budemo raspravljali o amandmanima.
Iz svih navedenih razloga predlažem da Vlada povuče svoj predlog i pristupi izradi novog zakonskog predloga na osnovu primedbi koje smo ovde danas čuli.
