Dobar dan svima.

Ja moram da se prvo osvrnem na jedan osećaj koji mi je posle prethodne govornice i koji generalno ovako nedeljama, mesecima, godinama, a prethodna govornica je moja generacija, išli smo zajedno u Prvu beogradsku gimnaziju, to je jedna težina koja izlazi ne samo iz nje, nego iz svih članova i članica Vlade, iz vas, iz predstavnika SNS, iz predsednika Aleksandra Vučića, uvek su svi decenijama protiv vas i Srbije, uvek je neka težina, uvek nešto ne možete.

Želim da poručim građanima i građankama Srbije da će sve biti u redu kada više ne bude bilo vlasti SNS i SPS. Mi ovde govorimo decenijama vlasti jedne te iste strane. Mi ovde ne govorimo danas o vlasti i Vladi Đure Macuta. I ja sam gledao malo unazad stenografske beleške. Jako je zanimljivo bilo da u prethodnih godinu dana, i ovi ljudi prekoputa, kolege, sa kojim ja govorim punim uvažavanjem – kolege iz SNS, nisu govorili o Vladi Đure Macuta, nisu branili Vladu Đure Macuta, nego su branili politiku Aleksandra Vučića. I to je ono o čemu mi danas i svih ovih dana treba da pričamo. I to je ono o čemu će se građani vrlo brzo pitati. Da li žele jedan kontinuitet koji kaže – širićemo društvene i socioekonomske nejednakosti, privatizovaćemo sve ono što se da privatizovati i odlagaćemo rešavanje teških problema sa našim komšijama, sa Kosovom, i nećemo uvesti Srbiju u EU. To je ono o čemu će građani glasati u narednom periodu.

Osvrnuću se sada na tu politiku Aleksandra Vučića i na mandate koji nisu bez veze u jednom demokratskom društvu ograničeni. Aleksandar Vučić je bio, kao što znate, ministar informisanja u onim najgorim godinama bombardovanja, za koje je, opet,

7/2 MZ/MJ

zaslužna vlast radikala i lažnih socijalista. Onda je bio prvi potpredsednik Vlade, onda je bio premijer nekoliko godina, onda je bio predsednik 10 godina, a sad opet hoće da bude premijer. Pa da li mi kao jedno demokratsko društvo, da li mi kao pripadnici političkih stranaka se zalažemo za ograničenje mandata koje je jedna tekovina i čija je funkcija da se prokrvi jedan sistem, da se ograniči samovolja, da se ne pravi kult ličnosti, već da se zalažemo za snagu institucija? To je demokratija i to je pitanje koje građani Srbije sebi treba da postave – da li želimo da imamo opet vladara koji vlada desetinama godina ili želimo da na čelo države i sistema i institucija dođu novi ljudi, nove ideje, da vidimo nešto novo u našoj zemlji?

Zeleno-levi front i mi smo tu da gradimo budućnost. Mi ovde nismo zbog mandata i funkcija, mi smo ovde zbog jedne društvene i sistemske promene. Vi ćete reći sada, „Informer“ će reći da smo mi blokaderska opozicija, da nas niko neće, ali mi smo svojim imenima i prezimenima izlazili na izbore, na tim izborima dobijali podršku građana, nekada više, nekada manje, izlazićemo i na neke buduće izbore, kad god oni budu bili, u kom god formatu to bude najbolje, ne za nas lično nego za Srbiju.

Zeleno-levi front želi da ovom prilikom, i Dobrica Veselinović i ja, želim ovom prilikom da kažem nešto što nismo čuli kao rešenja na sistemske izazove, izazove ovde.

Broj jedan, klimatske promene. Svih ovih godina, decenija, evo danas je Dunav na svom istorijskom minimumu u proteklih 50 godina. U proteklih 50 godina razne vlade se nisu bavile time da najveća reka koja prolazi kroz našu zemlju ima ograničene prilike za plovidbu, posledice koje će to izazvati su posledice na poljoprivredu, posledice na snabdevanje i to su stvari kojima mi treba da se bavimo. Šumski požari koji svuda širom Evrope besne će doći i kod nas. Nije pitanje – da li, nego – kada.

Ono za šta se mi zalažemo je da se za te izazove spremamo. Ne da ulažemo milijarde u nacionalne stadione, EKSPO i kupujemo preskupe „rafale“, nego da se bavimo civilnom zaštitom i zaštitom ljudi i naše prirode.

Dosta smo govorili o socio i ekonomskim nejednakostima. Politika SNS i SPS svih ovih godina je bila politika privatizacije. Čuli smo od raznih socijaldemokratskih i socijalističkih partija da ćemo dati subvencije velikim lancima, da ćemo poboljšati rad onih koji već imaju dovoljno novca, a ništa nismo videli i čuli da se pomogne običnim građanima.

Treći veliki trend, koji ja mislim da najbolje govori o decenijama ovih vlasti, ovih stranaka i ovih istih političkih elita, je depopulacija. U proteklih 10 godina, između dva popisa, i mislim da je to pitanje nad kojim svi treba da se zabrinemo, između dva popisa, u proteklih 10 godina Srbija je ostala bez više od pola miliona ljudi. I to je jedan podatak koji je konzervativan, zato što ni popis nije bio napravljen kako treba, tako da možemo da govorimo i o većoj cifri. A ako proširimo taj opseg gledanja, u proteklih 20 godina ostali smo bez više od milion ljudi.

Šta nam to govori? To nam govori da u zemlji, nažalost, mladi ne žele da ostanu, ljudi ne žele da imaju decu zato što nemaju poverenje u institucije, zato što se društvene i ekonomske nejednakosti prosto šire, zato što nemaju vere da će budućnost biti bolja od sadašnjosti u kojoj žive. I to je ono što je za nas lično najveći izazov. To je ono zašto ćemo glasati ne samo protiv poverenja ovoj vladi, nego i svakoj vladi koju ćete vi činiti, zato što smo se u našim životima uverili, na našim ličnim primerima, da ne postoji znanje, ne postoji volja da se u Srbiji bolje živi, nego postoji volja da vaša politička elita prosto više zaradi.

8/1 VS/MP 11.15 – 11.25

Nemojte da brinete za budućnost Zeleno levog fronta. Nemojte da brinete za nas zato što ćemo uvek biti na svim mestima gde ste i vi i boriti se za Srbiju. To je sada ovde, to je sutra na ulici, to je prekosutra u Briselu, to je za nedelju dana u Vašingtonu, to je svuda gde treba i može da se čuje glas da u Srbiji postoji drugačija politička kultura, to je svuda gde postoji prilika da se čuje da imamo znanja, kapaciteta i hrabrosti da se izborimo sa ovim velikim problemima.

Majku, u ovom govoru nisam spomenuo, ali je ono što je istorijska činjenica i što svi koji su išli 1300 đaka u Prvu Begoradsku gimnaziju, mogu da se sete, kao da se istorija sada ponavlja, da tokom protesta 1996, 1997. godine, smo zaključavani u Gimnaziji, da slučajno ne bi otišli na proteste ili na kontra miting koji je vaša stranka tada organizovala, namerno u Beogradu, želeći da se narod sukobljava, tako da ko se koga seća iz gimnazije, nije toliko važno i nije ništa bilo lično i pričamo o politici, pričamo o stavovima i pričamo o činjenicama koje su se desile, ali se nadam da se u ovoj zemlji nikada više neće ponoviti.

Meni je jasno da vi pokušavate, mislim ne samo vi, predsedavajuća, nego i nekoliko govornika iz vladajuće većine već godinama plasira jedan narativ koji kaže – pa, da, vi ste strani plaćenici; pa, da, vi imate 500 stanova; vi imate, ne znam, nekakve milione i slično. Nijednim dokazom nikada nigde to niste mogli da dokažete, a da onda kada vas za to tužimo, kao kolegu Bakareca... On se godinama ne pojavljuje na sudu, jer prvo ne mogu da ga nađu na adresi, pa onda je bolestan, pa onda kaže da nije mogao da dođe na sud jer je imao sastanak, pazite sad ovo, Grupe za kulturu poslaničke grupe SNS, i to ko potpiše – kolega Jovanov. I onda on ne dođe na sud.

Evo, samo kad smo kod kolege Bakareca, zašto se sudimo sa njim. Sudimo se sa kolegom Bakarecom od 2021. godine, znači već punih pet godina, zato što je kolega Bakarec rekao da smo Radomir Lazović i ja zapalili deponiju u Vinči. Sećate se, 2021. godine je bio veliki požar o kome niko u gradu Beogradu nije pričao, iako se mogao videti i osetiti očima i plućima, da deponija ne gori. Onda su se vlasti ceo dan tako pravile lude. Mi smo otišli da vidimo šta se dešava na deponiji i onda ide jedna kampanja koja je podgrevana glasilima, kao što su „Informer“, „Alo“, „Srpski telegraf“, znate već, da ne ulazim u to.

E, zato sam se javio, zato što trujete javnost bez ikakvog dokaza, zato što se pravite da je sve u redu, a svima je jasno da su to laži. Od nas, od mene lično, nikada nećete imati neargumentovanu diskusiju. Od nas kao Zeleno-levog fronta i od mene nikada nećete ulaziti u ovakve lične napade, nego ćemo govoriti o tome šta je politika. Vi to dobro znate i toga se plašite i zato ove stvari radite. Hvala.

Dobar dan, hvala predsednice.

Reklamiram član povredu Poslovnika član 100. znate o čemu se tu radi, a to je da kada želite da komentarišete siđite dole i recite, a sada samo da iskoristim ovo vreme da kažem nešto po onome o čemu bi vi mogli nešto da iskomentarišete.

Malo je poznato da sam i ja i vi sa Karaburme i išli smo u istu školu, ali ste vi malo stariji od mene, znaju vas ljudi po tome, pa mogli ste da reagujete na nešto što se desilo na toj istoj Karaburmi, nešto što bi svako normalan u našem društvu trebao da osudi, a to je da se dve grupe građana sunarodnika, komšija, tuku na ulici zbog politike.

Moje ćutanje je ne samo u ovoj Skupštini, nego i u drugim institucijama i medijima je veliki znak za uzbunu svima, a to je da smo dozvolili, a prvenstveno ste vi to dozvolili, jer ste na poziciji moći da se ljudi jure međusobno na ulicama naših gradova, da se sekirama napadaju samo zato što drugačije politički misle. Nekada se kroz tišinu mnogo bolje vidi, nego uz svađanje i dranje i nasilje koje je svakodnevno na ulicama. Hvala vam.

Dobar dan.

Hvala, žao mi je što rekao bih, jedno pola ministara nije tu, očigledno da ih ne zanima šta narodni poslanici imaju da kažu, možda pitaju ili imaju neku sugestiju, ali to govori o njihovom odnosu prema građanima i građankama Srbije.

Čuli smo mnogo obećanja, čuli smo razne statistike ovde, ali želim da kažem da se ono što nismo čuli, a to je da se ovde radi o politici. Vaša politika, a videli smo i u prethodnom ekspozeu i u onom tamo ekspozeu, je politika koja radi na tome da bogati budu bogatiji, da se društvene nejednakosti povećavaju. Mislim da je u redu da to kažete, mislim da je u redu da sa tim izađete pred građane, a ne da izlazite sa nekakvim statistikama i nekakvim brojevima koji nemaju nikakve, nikakve osnove u realnosti, a preći ću na to malo kasnije i objasniti iz nekoliko primera.

Sa druge strane, mi ovde kao Zeleno-Levi front mislimo i smatramo i borimo se za to da ljudi ne glasaju za vas, borićemo se da vaša Vlada traje što kraće, jer smatramo da Srbija kao zemlja sa najvećim društvenim, socijalnim i ekonomskim nejednakostima ne zaslužuje da bude takva zemlja u budućnosti.

Mnogo smo pričali o prošlosti, stalno smo se vraćali na neke teme iz prošlosti, optuživali ljude koji su nešto radili, vraćali se na neke istorijske nepravde, mi smo ovde da pričamo o budućnosti. Zašto vi ne pričate o budućnosti i zašto ne radite u interesu građana se može videti i prethodnim godinama. Hajde smo da krenemo na primere iz Beograda.

Vi ste se hvalili, tu je gospodin Siniša Mali koji je bio gradonačelnik kada se ova stvar koja se zove Beograd na vodi napravila, vi se hvalite time i to pokazuje da želite da bogati budu bogatiji, gde je kvadrat stana u Beogradu na vodi 10.000 evra. Vi se hvalite time i žao mi je što kolega Ivica Dačić nije tu kao pripadnik Socijalističke partije Srbije i evo, možda može neko da odgovori, socijalisti su ljudi koji bi trebali da se bave jednakostima, vi se hvalite time da će soba na jedan dan u novom hotelu u Beogradu na vodi biti 450 evra, što je više od minimalne zarade. Vi se hvalite time, vama je to u redu da vam soba košta više od minimalne zarade, a minimalna zarada ne može da obezbedi ni minimalnu potrošačku korpu. Vi se time hvalite i vi ste u ekspozeu tačno napisali da vaš zadatak neće biti da ovo bude društvo jednakih.

Dodatna stvar, isto mi je žao što gospodin Ivica Dačić nije tu, jer je on potpisao širenje ovog projekta. Znači, vi se hvalite time da dodatno želite da proširite Beograd na vodi i time učinite da nejednakosti u gradu Beogradu budu još veće, a i u Srbiji, jer je to projekat kao što ste ga doneli, od nacionalnog interesa.

Druga stvar se tiče nacionalnog stadiona. Išli ste juče da otvarate nacionalni stadion, bavite se time da to bude veliki projekat, a ja samo iz domena onoga što je bio domen grada Beograda i kluba za koji navijam, a to je OFK Beograd koji u svom grbu ima našu tvrđavu, tvrđavu grada Beograda i u vlasništvu je zemlja ovog našeg grada, niste uspeli ništa da uradite sa tim stadionom koji propada i gde sada taj klub koji se zove OFK Beograd mora da igra znate gde, u Zaječaru. Pa bravo za brigu o javnim dobrima. Bravo za brigu o sportu. Bravo za brigu o Beogradu.

Obećavali ste u bivšim ekspozeima, u bivšim kampanja metro. Vozili ste se onim autobusom koji tada nije stao, a tada nije stao na nacionalnom stadionu, nadam se da to nešto znači. U tom autobusu ste deli karte za metro koji se tek sada počeo graditi i ko zna kada će biti gotov, koji znate šta, ne rešava nijedan saobraćajni problem građana i građanki Beograda, nego spaja dve livade da bi se dodatno, ono što je osnova vaše vlade pojačalo, a to je da bogati budu bogati, da imamo situaciju da se grade kvadrati i da na tome vi zarađujete i da ne rešavate nijedan problem u gradu Beogradu.

Obećavali ste različite pruge, obećavate brze vozove, a BG voz u gradu Beogradu je stariji od mene. Malo, malo pa se neki zapali. Nema nikakve ideje o tome da se zapravo rešavaju problemi građana i građanki Beograda. Molim vas da malo saslušate, znam da vas ove stvari bole, ali malo koncentracije. Prenesite i kolegama koje nisu u sali, više o tome.

Za kraj jedna stvar oko energetske efikasnosti, čisto oko brojki. Tu je i ministarka. Hvalite se, kažete 10.000 domaćinstava je učestvovalo na projektima energetske efikasnosti u celoj Srbiji. Samo u gradu Beogradu imamo 600.000 domaćinstava. U celoj Srbiji je to dva i po miliona. Hajde da izračunamo za koliko godina će ovaj projekat nešto učiniti u Beogradu, a nećemo da se sve radi u Beogradu, da se razumemo. Iako sam iz Beograda i borim se za naš grad, mislim da i Srbija treba isto tako da ima dobre javne usluge kao Beograd. U Beogradu samo 60 godina, u celoj Srbiji 250 godina.

Hvala vam na pažnji. Naša borba traje. Mi biramo da se borimo, biramo da ponudimo građanima i građankama Beograda i Srbije kako mogu da žive u zelenom, solidarno održivom gradu, u našem društvu i to je sve što ćemo raditi, da vaša Vlada bude što kraća, da promenimo vlast u Beogradu, da promenimo vlast u Nišu, da promenimo vlast u Novom Sadu i da promenimo vlast u svim opštinama u Srbiji. Hvala.

Dobar dan.

Predsedavajuća, poštovani narodni poslanici i poslanice, danas je Međunarodni dan sećanja na žrtve holokausta, genocida i žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu. Ima li strašnijeg pokazatelja od toga da borba nikada ne sme da stane? I kada sve govori da je sve uzaludno, da je neprijatelj toliko veći, da je jači, da je svaki otpor besmislen, pod tim okolnostima širom sveta mali ljudi su se borili, mali ljudi, običan narod se organizovao i borio se. Neke bitke su gubili, ali rat su dobili.

Ima li bolje ilustracije kako su naši preci ovu borbu vodili od poruke koju su borci na Sutjesci poslali Vrhovnom štabu – dokle god budete čuli na Ljubinom grobu pucnje naših pušaka Nemci neće proći, a kada toga ne bude znajte da na njemu nema živih Proletera.

Ja život vidim kao borbu, od čina rođenja živimo tu borbu. Borimo se za prvi uzdah, za kiseonik koji će pokrenuti naša pluća, nadahnuti naš mozak. Borimo se da kažemo prvu reč, da pozovemo mamu, da prizovemo tatu. Prvo puzimo, pa se borimo da napravimo prve korake. Borba je kada učimo da čitamo, sećate se svi toga. Borimo se da naučimo da sabiramo, da množimo, da delimo. Borimo se da znanja primenimo za dobro, da promenimo naše okruženje. Borimo se za ljubav, za prvi poljubac. Borimo se da stvaramo život, a ne da ga uništavamo. Zato se mi danas ovde borimo za demokratiju, za bolje izborne uslove, da glasamo slobodno, da mediji budu slobodni, da birački spisak bude dobar. Borimo se da izbori svaki put ne budu poprište problema, protesta, nasilja, već polje gde najbolje ideje pobeđuju.

Znamo da ta borba nije pravedna, niti poštena. Nije ni borba protiv nepravde i protiv siromaštva poštena, pa mi od te borbe ne odustajemo. Danas je Dan planete zemlje, znamo da borba protiv klimatskih promena nije laka, ali mi od te borbe ne odustajemo. Verujem da možemo bolje, naše društvo može bolje, Srbija može bolje, Beograd mora bolje. Zato idemo u borbu da stvaramo nove, dobre poslove, održivu zelenu ekonomiju, da budemo produktivniji i da manje radimo, da stvaramo dobre javne usluge dostupne svima, da omogućimo da obrazovanje bude kvalitetno i besplatno, da gradimo stanove, domove zdravlja, vrtiće, a ne da olupavamo javni novac u projekte kao što su „Beograd na vodi“ i EKSPO i sve one stvari od kojih ekipa bliska Srpskoj naprednoj stranci uzima milione.

Želimo da dišemo čist vazduh, da jedemo dobru hranu, a ne da živimo u društvu punom nasilja, dišemo najzagađeniji vazduh i trpamo reke u cevi. Zato ja uvek biram borbu i znam da ta borba nikada neće stati i uveren sam da ćemo u toj borbi pobediti. Nema sakrivanja, nema povlačenja, nema predaje. Srbija je naša zemlja, Beograd je naš grad.

Dobar dan svima. Ovo je moje prvo obraćanje ovde. Želeo bih sve da vas pozdravim.

Kao što znate, mi ćemo se ovde boriti dostojanstveno, borićemo se pristojnošću, borićemo se argumentima, borićemo se kredibilno integritetom.

Ono što je svima jasno, o čemu govore građani, o čemu govore međunarodne institucije, o čemu govori civilno društvo, o čemu govori opozicija, to je da su izbori u Beogradu pokradeni, to je da vas Beograd ne želi. Beograd vas ne želi zato što ga ne volite. Samo juče dok ste sedeli ovde sa autobusa je otpao točak i teško povredio ženu kod Karađorđevog parka. To govori o tome koliko brinete za ovaj grad. Mogao bih do sutra da nabrajam sve ono što ste obećali, ali niste ispunili, ali biće prilike.

Zato smo ovde. Ovde smo da se borimo. Ovde smo da pokažemo drugo lice Srbije i ovde smo da donesemo jednu drugu energiju u ovu Skupštinu. Ovde smo da se borimo. Borićemo se i na ulicama. I budite sigurni da ćemo pobediti.