Hvala, predsedavajuća.

Poštovani građani Srbije, zagađivanje ove zemlje se iz dana u dan pojačava. Zašto to kažem? Početkom jula, zatim i 5. avgusta ove godine došlo je do izlivanja velike količine mazuta u reku Nišavu kod Dimitrovgrada. Opštinska vlast pokušala je sve da ovo izlivanje zataška, ali se ono nastavilo u dva navrata.

Pretpostavlja se da je izlivanje mazuta iz prostora bivše gumarske industrije Dimitrovgrad, gde se pretpostavlja da ima oko 70 tona mazuta u rezervoarima, došlo nakon uklanjanja određenih delova opreme koju je izvršila regionalna deponija Pirot, u skladu sa nekakvim dogovorom sa opštinom Dimitrovgrad.

Lično sam pre desetak dana bio tamo i situacija izgleda ovako. Mazut se nalazi i dalje u koritu reke Nišave. Svako odbija odgovornost, niko nije odgovoran, ali se zato trujemo svi, kako stanovnici Dimitrovgrada, tako i oni gradovi koji se nalaze nizvodno, dakle Pirota, Niša i dalje.

Postavljam pitanje, notorno pitanje ministarki Sari Pavkov – da li je prilikom njene posete Dimitrovgradu i oduševljavanjem lokalnim đakonijama, na svega 300 metara od akcidenta, obaveštena o tome šta se dešava pred njenim očima i da li je ona lično i njeni saradnici preduzeli bilo kakve mere da ovo zagađenje prestane? Očigledno da nije. Dakle, odgovornost leži na ministarki.

Pitanje za Ministarstvo zdravlja, odnosno posredno za Zavod za zaštitu zdravlja u Pirotu – da li se vrši monitoring stanja vode Nišave u periodu posle zagađenja?

1/2 MV/VZ

Pitanje za Javno tužilaštvo u Pirotu – da li imaju saznanja kako je došlo do ovog izlivanja i šta će preduzeti po ovom pitanju, pošto po njihovim rečima o izlivanju od 5. avgusta nisu bili obavešteni?

Meni je jako žao što mali Dimitrovgrad moram da spominjem već ko zna koliko puta u svojim izlaganjima, ali situacija je takva da se neko očigledno namerio na krajeve Srbije gde nema ljudi i čija opštinska rukovodstva nisu u stanju niti u mogućnosti, niti imaju bilo kakvu želju, pre svega mislim na Vladicu Dimitrova kao predsednika opštine Dimitrovgrad, koji se izgovara da nema kapacitete za to.

Dakle, da li su mali gradovi Srbije žrtvovani i da li iko vodi računa o jednom ovako ekološki izuzetno osetljivom području? Još jednom pokazujem sliku, da se svi pitamo.

Kolege sa druge strane, vama se pre svega obraćam, kada se nešto izliva u reku ne zagađuje samo nas iz opozicije, već i vas i vašu decu, jer i vi pijete u konačnici tu vodu. Imajte to u vidu svaki put kada dođe do bilo kakvog akcidenta sa izlivanjem otrovih supstanci.

Ovo je naša zajednička zemlja koju svi treba da volimo podjednako i ne postoji prvenstvo u ljubavi prema Srbiji, svi je volimo podjednako, to tako mora da bude. Uzmimo se u pamet, ne može ničiji partikularni interes biti iznad interesa javnog zdravlja i zaštite zdravlja ljudi, životne sredine, biljaka i životinja. Hvala lepo.

Uvaženi građani Srbije, obraćam se članovima Vlade, ovde prisutnim i onima koji nisu, da zaista vodite računa o dobrobiti naših građana, umesto što rebalansom budžeta, po ko zna koji put, arčite pare poreskih obveznika na predizbornu milostinju, potrudili biste se da Srbiju napojite vodom, pre svega, Vojvodinu koja ima najveći problem sa čistom vodom, tako što to bi inicirala izgradnja sistema za vodosnabdevanje iz ogromnog podzemnog rezervoara čiste pijaće vode ispod Srbije, ispod Mačve, pardon.

Ljudi u Srbiji su žedni. Da li ste toga svesni? U koji god grad Srbije, kraj da odemo, svuda ista slika i svake godine je sve gore i gore. Zabrinuti poljoprivrednici i drugi građani redom govore isto. Presušuju bunari i izvori koji su bili izdašni od pamtiveka. Rečna korita postaju suve jaruge. Beograd, Novi Sad, Niš, Kragujevac i desetine gradova i sela u Srbiji izručuju neprerađenu kanalizacionu vodu u reke. Otrovi se nekontrolisano izlivaju u vodotokove, a vi govorite o neviđenom napretku i izgradnji nekakvih megalomanskih Data centara koji troše milione litara vode.

Rešenje je prosto. Umesto što nas zamajavate EKSPO-om, stadionima, avionima, kamionima, mora se ulagati u budućnost. Umesto podvriskivanja i đakonija pod šatrama, izađite na spečena kukuruzišta i prašnjave izgorele pašnjake i suočite se sa očajnim i zabrinutim seljacima, koji vam verovatno neće biti po volji kao oni sa kojim jedete i pijete ispod šatre.

Poštovani građani Srbije, Ekološki ustanak je inicirao postupak za zaštitu vode Ustavom, kako bi se najvišim pravnim aktom ove zemlje zaštitila ova nasušna potreba. Za to smo dobili podršku opozicionih kolega, ali su poslanici vladajuće većine ostali nemi. Čega se bojite, dame i gospodo? To ne košta ništa. Nema potreba za rebalansom budžeta, nema izdvajanje iz budžetskih rezervi. Potrebno je da samo dve trećine poslanika u Narodnoj skupštini usvoji ovaj predlog. Uzmite se u pamet, jer nas zbog vašeg straha od toga šta će reći neko iznad, zbog pasivnosti, zbog nezainteresovanosti za ovaj problem, zbog politikanskih računica, uskoro čeka još mračnija slika, još više nestašica i restrikcija pijaće vode, još više žednih ljudi i stoke. Glasajte za vodu, a ne za vođu. Umesto ovog, birajte ovo. Vodu u Ustav. Hvala lepo.

Poštovani građani Srbije, u periodu od 1991. do 1999. godine u oružanim sukobima i ratu na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije i, kasnije, Republike Srbije, odnosno u to vreme Savezne Republike Jugoslavije učestovale su desetine hiljada naših građana, od kojih su mnogi ostali trajni invalidi. Lično sam imao sreće da iz svega izađem neoštećen, ali ima boračku legitimaciju, koju smatram svojom čašću.

Pojavio se problem sa korišćenjem prava po osnovu boračke legitimacije. Naime, moram da citiram, Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju iz novembra 2023. lica koja su stekla status borca mogu da koriste zdravstvenu zaštitu iako im kartica zdravstvenog osiguranja nije overena. Jedini dokaz koji moraju priložiti prilikom korišćenja ovog prava je isprava, odnosno dokument kojim se dokazuje status borca. Javljeno nam je da se ovo pravo ne primenjuje u zdravstvenim ustanovama.

2/1 MV/MJ 10.10 – 10.20

Moje pitanje upućujem Ministarstvu zdravlja i Ministarstvu nadležnom za pitanja boračke zaštite. Da li imaju saznanja da li je medicinskim, zdravstvenim ustanovama upućeno neko obavezujuće uputstvo i da li su ova prava primenjuju u praksi?

Imajmo u vidu da je veliki broj građana Srbije koji su učestvovali u oružanim sukobima završilo kao lica koja se ne mogu zaposliti, kojima je otežan pristup tržištu rada i koji nemaju zbog toga načina da overe svoje zdravstvene knjižice. Ako se, kao što juče čusmo od ministra, hvalimo da se borcima daju državna prava, ja se, kakao sada stvari stoje, svojom boračkom legitimacijom, koju sam zaslužio posle 51 dana na Kosovu i Metohiji, mogu samo zakititi za uvo i ništa drugo.

Insistiram da se ovo pitanje reši kako bi desetine hiljada građana moglo da koristi stečena prava, kako bi se ova država, koliko god je moguće, ma i u najmanjoj meri, odužila onima koji su je branili tokom perioda od tih 10 godina.

Moje drugo pitanje upućeno je Ministarstvu za zaštitu životne sredine, pre svega ministarki Sari Pavkov. U poslednje vreme u toku je novi napad na području istočne Srbije. Kompanija „Ziđin majning“ planira otvaranje rudnika, topionice i ko zna već čega na području gradova Bor i Zaječar. U toku je rani javni uvid, ali oni koji žele da napišu primedbe ne znaju ni obuhvat područja u kojem treba da budu, oko 126 kvadratnih kilometara, ni šta će se graditi, ni gde će se graditi.

Planom je predviđeno preseljenje stanovništva. Zabranjena je svaka dalja gradnja u području obuhvaćenim planom, ali ljudi koji tamo žive ne znaju gde će biti preseljeni i šta će se sa njima desiti. Da li smo ponovo došli u situaciju da dižemo sveopšti ustanak protiv navodnih stranih investitora kojima je cilj samo rasparčavanje Srbije i grabljenje njenih mineralnih sirovina?

Činjenica je da kineski investitor, odnosno kompanija „Ziđin majning“ već gradi pristupne puteve na tom području. Tako da, kod ministarke Sare Pavkov insistiram da se preduzmu mere iz nadležnosti ministarstva kako bi se pobunjenom stanovništvu u tom delu Srbije objasnilo o čemu se radi i da se konačno stane sa ovim razaranjem samog tkiva naše države, jer imajmo u vidu da, bez obzira na to što tamo nema mnogo stanovnika, zagađenje ne poznaje granice. To područje je veoma blizu granice sa Republikom Bugarskom i zaista ne znamo šta nas u kasnijem periodu može snaći sa stanovišta međunarodnog prava, odnosno tužbi po tom pitanju.

Da ne govorimo o zaštiti zdravlja i sigurnosti imovine građana Republike Srbije, od koga je očigledno njihova država potpuno digla ruke, jer je država zarobljena. Tako da, građani na području Zaječara ne mogu da iskoriste ono što jeste njihovo – prava na privatnu svojinu. Hvala lepo.

Poštovani građani, pred nama je jedan Predlog vrlo važnog zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja životne sredine. Šta to znači integrisano? Pre svega, da bi to razumeli i oni koji nas gledaju, to znači da se izdaje jedna zajednička dozvola za sve vidove, odnosno medijume životne sredine. Za vodu, vazduh, zemljište, itd.

Nažalost, u ekonomsko-propagandnom programu ministarke Pavkov čuli smo mnogo hvalospeva koliko se uradilo, koliko se učinilo i o brzini kojom se radi, a mi sada usaglašavamo naše odredbe sa direktivom EU iz 2010. godine. Šesnaest godina je, pretpostavljam, bilo dovoljno, verujem vam, da se to završi oho ho kad.

Očigledno da nije cilj pisanje razumljivih zakonskih propisa koje svako može da protumači, već samo ispunjavanje nekih formalnosti, jer smo se obavezali u ovom našem hodu po mukama prema EU i nazad.

Za neke odredbe mi je bilo potrebno pet čitanja da bih shvatio šta je pisac hteo da kaže. Predlog zakona je toliko zbrdozdolisan, kipi od osnovnih prevoda engleskih izraza i direktiva u industrijskim emisijama. Znači, prevodilac ili lektor, ako ga je uopšte bilo, nisu uradili domaći zadat.

Na primer, proces plazme se pojavljuje. Ja se izvinjavam, to ne postoji. Mora da se definiše i da se objasni šta je pojam „proces plazme“, šta god to značilo onome ko je sastavljao zakon.

Još gore je ako se slabo ko udubljivao u tekst Predloga, pa smo dobili ovu prenatrpanu, nerazumljivu verziju koja nema ni glavu, ni rep.

U izlaganju ministarke Pavkov pre dva dana čuli smo neke zvučne reči – održivi razvoj, sinergija ekologije, ekonomije. I dobronamerno pitam ministarku Pavkov koliko nas u Skupštini i koliko građana Srbije razume šta je to sinergija? Šta bi to trebalo da znači? Da se privreda i ekonomija uzajamno podstiču i pojačavaju? Izvinite, to je besmislica.

Kad pišete zakon mora da vas razume i onaj najslabiji, najnepismeniji đak, a ne samo profesor univerziteta. Kakve sinergije, kakva plazma, koinseneracija.

Poštovani građani, održivi razvoj je jedan mnogo zanimljiv i lep pojam, ali ne znači apsolutno ništa, jer svaki razvoj znači plaćanje neke cene kroz zagađenje, a cena našeg ekonomskog rasta, kojim se ova vlast toliko hvali, je katastrofalna.

Dajte, bre, da više cenu razvoja ne plaćamo kroz galopirajuću epidemiju kancera i drugih bolesti izazvanih zagađenjem.

Ministarka Pavkov reče da u periodu 2004. do 2025. godine izdato je ukupno 67 dozvola, od toga 33 do 2019. godine i još 35 od 2020. do 2025. godine. Da vidimo podatke iz Predloga zakona. Broj postrojenja u Srbiji – 220, broj izdatih dozvola – 67. Dakle, manje od jedne trećine.

1/3 MT

Dragi građani, preko dve trećine, tačnije 153 postrojenja, firmi i termoelektrana nekontrolisano ispušta zagađivače u životnu sredinu. Pa, stvarno brže, jače, bolje u jedinoj slobodnoj zemlji u Evropi. Citiram: „sve slobodne zemlje u Evropi su ovakve zakone odavno usvojili“.

Da pređem na amandman. Ne znam zašto nije usvojen amandman čiji je cilj pojašnjenje zakonske odredbe. Umesto rogobatnog prevoda granične vrednosti emisije zadržava se postojeći tekst koji, ponavljam, nema ni glavu ni rep. Zašto se to radi nije mi jasno. Govorim o članu 3. tačka 2.

Predložena odredba predstavlja doslovan prevod odredbi iz Direktive br. 2010/75/EU Evropskog parlamenta i Saveta EU, ali je uopšte nije potrebno prevoditi doslovno. Dovoljno je prevesti tako da se zadrži pravno dejstvo određene odredbe.

Idemo dalje. Član 3. tačka 4. Sadašnji predlog glasi – živina jesu ptice koje se uzgajaju ili drže u zatočeništvu. Kakvo zatočeništvo, ja se izvinjavam? Moj predlog – kontrolisani uslovi, pošto ako pustite guske na ispašu pored reke to nije zatočeništvo, ja se izvinjavam, ali jesu kontrolisani uslovi zbog toga što neko stoji pored njih. Tako da, iz nekog razloga ni to nije prihvaćeno. Pre svega, taj izraz je rogobatan i ima jake negativne konotacije.

Idemo dalje. Sad dolazimo to tih čuvenih inseneratora, koinseneratora, itd. Za ime sveta, zašto insenerator ako postoji izraz „spalionica“? Zašto inseneracija ako postoji „spaljivanje“? Zašto koinseneracija ako postoji „suspaljivanje“? Zašto koristimo tuđice koje su daleke od srpskog jezika kada možemo mirne duše zameniti našim rečima koje će svako razumeti?

Izmenama koje sam ja predložio ovi termini se brišu i zamenjuju ustaljenim i svima razumljivim izrazima, uz dodatno pojašnje u zagradi. Dakle, ko voli inseneratore, oni su u zagradi.

2/1 MV/IR 10.15 – 10.25

Ovim izmenama se ne menja pravno dejstvo niti stepen usklađenosti sa propisima EU. Takođe, nisu usvojeni ni moji predlozi amandmana za član 3. tačka 15) i član 3. tačka 22) gde sam samo hteo da se izrazi usklade po rodu i broju, odnosno sa gramatičkim pravilima srpskog jezika. Jer, ja se izvinjavam, za ovako nepismen, rogobatan, napravljen kao da su ga deca na OTO-u pisali, predlog zakona, ja ne mogu da glasam jer bi me bilo sramota pred onima koji će taj zakon čitati za 10 ili 15 godina. Hvala.

Građani Srbije i drage kolege, još jednom imamo jedan pojam koji ne znači apsolutno ništa. Odsustvo naučne pouzdanosti ne može biti razlog za ne preduzimanje mere integrisanog sprečavanja i kontrole zagađivanja životne sredine. Odsustvo znači da je naučna pouzdanost negde otišla, pa će se možda vratiti.

Predlažem izraz – naučna nesigurnost, ili da kažemo neizvesnost, što u mnogo, mnogo većoj meri odražava duh ove odredbe. Molim vas, pišite, sastavljajte zakone tako da vas razume svako. Ne pišemo zakone za profesionalce, nego za javnost. To mora da razume svako onaj ko čita zakon. Hvala još jednom.

Ponovo nejasnoće u izrazu.

Ali, prvo bih da se osvrnem na ljude od preko puta koji upućuju da ja ne znam sadržaj. Pa ne znam. Ja nisam od onih koji stvari uče napamet. Kad mi nešto treba pogledam u literaturu i saznam. A to da li ovoliko ili onoliko pikometara, ja se izvinjavam, to građane Srbije uopšte ne interesuje.

Da pređemo na amandman. Koristi se izraz „prenosivi elektronski nosač informacija“. Ja se izvinjavam, ne znam šta to znači. U pitanju su elektronske informacije, a ne elektronski nosač. Informacije se mogu i na CD snimiti, što svakako nije elektronski nosač. Predložio sam – zakon prenosivi medijum za skladištenje ili čuvanje elektronskih podataka, što je jedino što se može upotrebiti u ovom kontekstu.

Nešto se prisetih jednog ogromnog oblaka crnog dima koji sam nedavno video iznad Instituta „Torlak“.

3/1 MZ/MJ 10.25–10.35

Ako me sećanje ne vara i ako sam dobro pročitao, ne upamtio kao kolega od prekoputa, jer ne pamtim stvari, šta da radimo, izdaje pamet, institut je imao dozvolu integrisanu koja je i obnovljena. Pa zašto se, za ime sveta, dozvoljava zagađivanje atmosfere na 300–400 metara od prvih kuća i zašto to traje nedeljama? Lično sam se uverio u to. Tokom radnog vremena zagađenje je manje, kad prestane radno vreme crni dim ponovo ide u nebo. Hvala.

Izvinjavam se, tražim reč još od početka, kada je bilo vreme.

Radi se o tome da građani Srbije treba da znaju koji je amandman usvojen u ovom lego zakonu. Da, usvojen je moj amandman tako što se „strožiji“ menja u „stroži“.

Dakle, izigravao sam gramatičku policiju, zato što je Predlog zakona elementarno nepismen. Suštinske stvari, kao što su „činioci životne sredine“ da se menjaju „medijima životne sredine“, da se živina ne drži u zatočeništvu. Niste prihvatili, ali ste zato prihvatili sitnu gramatičku intervenciju i pohvalili me za to. Izvinite, to nije pohvala, to je bila dužnost.

8/1 MV/MJ 11.15 – 11.25

Takođe, da se osvrnem na jedno sramno izlaganje kolege od preko puta. Pominje nekakav osiromašeni uranijum. Moja malenkost je bila pripadnik 243. mehanizovane brigade Prištinskog korpusa tokom rata 1999. godine. Nisam kupovao stanove, nisam sedeo po forumima, već sam bio na Kosmetu i ne dozvoljavam da bilo ko kalja ono što sam tada rada i da govori o patriotizmu.

Zahtevam da se takve stvari u ovom svetom domu ne ponavljaju više. Nema niko prava da meni spočitava da sam ustaša, da ne znam ovo ili ne znam ono. Molim vas, predsedavajuća, dužni ste da reagujete za svako takvo izlaganje. Ne meni lično. Da mi volimo više Hrvatsku nego Srbiju, izvinjavam se, to zaista nema nikakvog smisla i morao sam da reagujem na ovo.

Hvala, predsedavajuća.

Naša izmena je skoro istovetna, samo što smo bili malo blaži u skraćenju roka za uspostavljanje centralnog veb portala i centralne baze podataka za registar izdatih dozvola. Predložili smo 18 meseci, ali nemamo ništa protiv da to bude godinu dana, ali da to ne bude kao što je sajt katastra rudarskog otpada koji reklamira ruske kazino sajtove. Vodite računa o tome.

Takođe, jednu od stvari koju nismo istakli jeste da se ovim predlogom zakona ministru daju kraljevska ovlašćenja. Na najmanje pet mesta se pominje – ministar propisuje, ministar propisuje, ministar propisuje. Nema obrazloženja na čiji predlog, na čiji savet, navodi se samo – ministar propisuje. Tako da bi u jednom novom predlogu zakona, koji se mora napraviti, kada se ova struktura od lego kockica rasformira, trebalo imati u vidu da se te stvari izmene.

Takođe, načelo iz zakona – zagađivač plaća, mirne duše možemo prozvati – zagađivaču se plaća, s obzirom na to da za ove integrisane dozvole, koliko vidim, još niko ništa nije platio, nikakvu kaznu, iako je zagađenja bilo oho-ho, koliko hoćemo.

Takođe i kolega Jovanović iz moje poslaničke grupe, naš predsednik poslaničke grupe, iz skromnosti je zaboravio da kaže da su nas pri poseti „Perlezu“ Kinezi nezakonito držali u zatočeništvu, da upotrebim pojam iz predloga zakona, i da smo tek na intervenciju policije oslobođeni, tako da apsolutno mislim da to govori samo po sebi.

Dakle, što se tiče odlaska na teren, ministarka Pavkov, iz moje poslaničke grupe, a tamo sam viđao naše kolege iz opozicije, ima 20 hiljada kilometara po Srbiji, tako da dajte da ne pričamo o izlasku na teren, jer nije bilo mesta gde nas građani nisu pozvali da odemo, kao što i treba da bude, a da mi nismo otišli. Jako, jako dobro znamo, maltene, svaku deponiju i svako nepočinstvo. Znamo i planove za izgradnju data centra na području Dimitrovgrada. Znamo da u razvijenim zemljama postoji namera da se data centri izmeste u nerazvijena područja, kao što oni verovatno smatraju Srbiju, ali mi to ne smemo dozvoliti. Data centar sa nekakvim milijardama evra koje se pominju ne sme biti izgrađen, nama to nije potrebno. Dajte da gradimo energane na biomasu, dajte da koristimo ono što u Srbiji raste, dajte da koristimo biootpad. Nama data centri nisu potrebni u sadašnjim okolnostima. Ako bismo napravili male energane na biomasu, ne bi bilo problema ni sa uvozom Srbiji, Srbiji bi bilo Srbiji…

… Srbija bi imala zelenu energiju, dovoljne količine za sve svoje potrebe. Dajte da razmišljamo u tom smeru. Dajte da preskočimo razvoj po svaku cenu, da idemo jedan korak napred. Nema razvoja. Dajte da iskoristimo ono što imamo. Hvala.

13/1 AL/MJ 12.05 – 12.15

Najpre ono lakše.

Poštovani građani Srbije, nastavlja se praksa ne odgovaranja na poslanička pitanja i zahteva za dostavljanje obaveštenja.

Dvadeset prvog aprila ove godine postavio sam pitanje zabrinutih građana Beograda, iz Bežanijske kose, gde sam pitao kada će objekat na Bežanijskoj kosi dobiti dozvolu, što je bilo u obavezi investitora, ali to je u ovom slučaju Ministarstvo odbrane. Stanovi su useljeni još 2009. godine. Pitam takođe, ponavljam pitanje, insistiram na odgovoru, koliko lamela u objektu 27 nema upotrebnu dozvolu i šta Ministarstvo odbrane namera da preuzme po tom pitanju? To je moje prvo pitanje.

Građani Srbije, drugo pitanje se pre svega odnosi na naše zdravlje. Žalosno je što to pitanje moramo da pokrećemo stalno na svakoj sednici Narodne skupštine, s obzirom na to da se izvršni organ, odnosno Vlada oglušuje, konstantno oglušuje na naše zahteve. Prema zvaničnom dokumentu, koji je usvojila sama Vlada Republike Srbije, u Programu zaštite vazduha za period od 2022. do 2030. godine zagađenje vazduha u Srbiji uzrokuje skoro 10.000 prevremenih smrtnih slučajeva koji bi se mogli izbeći, da su dosledno sprovedene mere za zaštitu i prečišćavanje vazduha. Pri tome region nišavske oblasti spada među regione sa najvišom stopom u Evropi,

1/2 TĐ/IR

uključujući sve zemlje koje nisu članice EU. Kolokvijalno rečeno – ponovo smo najgori đak u razredu. Šta dišemo, a šta nam vlast ne govori? Uzmimo Novi Pazar, tokom 2025. godine bilo je 127 dana sa prekoračenjem dozvoljene koncentracije čestica PM10.

Ministarka Sara Pavkov voli da koristi izraz sinergija, i to bi trebalo da bude pojačanje delovanja. Dakle, sinergija ekonomije i ekologije znači da bi te dve stvari trebalo povoljno da utiču jednu na drugu, ali mi nemamo nikakvu sinergiju. Mi imamo disinergiju, odnosno odstupanja su sve veća i veća. Šta imam u vidu kad to kažem?

Srbija je jedan od najvećih emitera sumpor-dioksida iz termoelektrane u regionu, 177.756 tona. To su emisije koje su pet puta veće od dozvoljenih. Vicešampion zagađenja u celom regionu bila je Termoelektrana Nikola Tesla, blok B1 i B2, sa 77.470 tona, što je tokom 2025. godine bilo više nego prethodne godine i skoro šest puta veće od dozvoljenih maksimalnih vrednosti.

Moje pitanje glasi, s obzirom na to da smo se obavezali na postepeno ukidanje termoelektrana na lignit, pri čemu do 2035. godine deset termoelektrana treba da bude van funkcije, pitanje je za ministarku Saru Pavkov, kako ona sama, njeno Ministarstvo i Vlada Republike Srbije nameravaju da zamene nedostajuću električnu energiju, da li se to odnosi na uvoz i zašto se pri svakom poskupljenju pravdaju da moramo ispuniti zahteve MMF-a, a kada se radi o ciljevima smanjenje zagađenja ne moramo da ispunimo apsolutno ništa? Termoelektrane u Srbiji su rak-rana bez koje trenutno ne možemo, ali šta ćemo preduzeti po tom pitanju kao država, jer u jednom trenutku ćemo početi da budemo zasipani tužbama iz okolnih zemalja zbog zagađenja koje se preliva, pošto zagađenja naravno ne poznaje granice. Hvala lepo.

Hvala, predsedavajuća.
Poštovani građani Srbije, žalosno je što stalno u pitanjima moramo pominjati probleme.

Nadam se da je ova skalamerija konačno proradila.

Na veliku radost kolega od preko puta koji su veoma razdragani, što mi je jako drago, od jutros. Malo ćemo da im pokvarimo radost, nažalost.

1/2 MT/MP

Poštovani građani Srbije, od kako smo u ovoj Skupštini moje kolege i ja skrećemo pažnju na brljotine i nepočinstvo ove vlasti. Ali, kako koji mesec prođe to uzima sve veće i veće razmere, zato moramo koristiti svaki način da srpskoj, odnosno javnosti u Srbiji skrenemo pažnju na sve što pokušava da se gurne pod tepih.

Najpre bih hteo da se pozovem na jučerašnje izlaganje jednog od kolega od preko puta koji je istakao svoj patriotizam rekavši da navija za Srbiju, a da mi sa ove strane navijamo za Hrvatsku. Najpre, ne znam odakle njemu pravo da priča o tome ko za koga navija, a drugo kao čovek čiji su preci ovde 400 godina već ja drugu otadžbinu nemam, sem Srbije, i zato mi je stalo da Srbija ostane čista, a Srbija ne može ostati čista sa ovim.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je dimnjak ne u nekoj globalnoj zabiti, već u sred Beograda, Institut „Torlak“.

Postavljam pitanje ministarki za zaštitu životne sredine Sari Pavkov – da li zna šta se emituje iz dimnjaka Instituta „Torlak“?

S obzirom na to da Institut već ima integrisanu dozvolu skoro 10 godina, šta to znači? Da se dozvole izdaju samo radi papira i radi formalnosti?

O zakonu ću nešto kasnije, koji je napisan tako zbrda-zdola da to pas maslom pojeo ne bi, ali zahtevam odgovor na pitanje.

Pošto znamo da se na Institutu „Torlak“ tretira otpad, nisu ovo teorije zavere, radi se o tome da se tamo otpad tretira u autoklavima pomoću vodene pare, postoje dve mogućnosti. Ili se za zagrevanje pare koristi mazut, pri čemu u vazduh izlazi evo ovo, na 200 do 300 metara od objekta.

Dakle, da li je ovo mazut ili je u pitanju sagorevanje neke nepoznate materije? Insistiram da Ministarstvo pošalje inspekciju koja će utvrditi činjenično stanje i da me o tome izvesti.

Takođe, koristim priliku da kažem da na sva pitanja koja sam postavio od kako sam ovde ne znam da li sam dobio više od 20% odgovora. To je sramno. To pokazuje da izvršna vlast ne poštuje one koji su je doveli na taj položaj.

Drugo – 1.380 dana je prošlo od katastrofalne, odnosno akcidenta sa ispuštanjem amonijaka u okolini Pirota 25. decembra 2022. godine. Dakle, 1.380 dana dve porodice oplakuju svoje stradale. Hiljadu tri stotine osamdeset dana ni oni, ni mi nemamo odgovor šta se toga dana desilo i ko je kriv pre svega za gubitak ljudskog života, a takođe i za ugrožavanje ljudi u Pirotu i okolini.

Od ministarke Sare Pavkov insistiram da sprovede postupak, u saradnji sa svojim kolegama, a od ministra pravde zahtevam da pošalje urgenciju postupajućem tužiocu, da to ne bismo radili mi, da vidimo dokle se stiglo sa ovim postupkom, ko je za to kriv i kada će konačno krivci biti izvedeni pred sud pravde i porodice stradalih dobiti kakvu takvu zadovoljštinu.

Hvala lepo.

Hvala lepo.

Poštovani građani Srbije, drage kolege, skrećem pažnju na jednu pojavu katastrofalnog javašluka, nebrige i bahatosti Ministarstva rudarstva i energetike u vezi sa katastrom rudarskog otpada koji je predviđen Zakonom o rudarstvu i geološkim istraživanjima još 2015. godine, a koji danas izgleda, verovali ili ne, ovako.

Ovo je sve što može da se vidi u katastru rudarskog otpada, deset rečenica, a da stvar bude još gora sajt je hakovan, pa se ispod teksta koji je nikakav nalaze linkovi ka „onlajn“ kladionicama u Rusiji.

Moje pitanje za Ministarstvo rudarstva i energetike glasi – kako se dozvolilo da ovaj projekat koji je koštao 2,1 milion evra i koji od samog početka jedva da je bio funkcionalan, a u ovom trenutku ne pruža nikakve informacije o rudarskom otpadu u Srbiji, dakle kako je moguće da stanje bude takvo? Ko je dozvolio? Da li se to uklapa u priču da Srbija postaje rudarska kolonija i da su interesi velikih kompanija preči od zdravlja Srbije.

Nekoliko puta je BIRN postavljao pitanje Ministarstvu. Posle svakog pitanja podaci su nestajali, da bismo na kraju dobili sajt koji sam malopre pokazao. Dakle, 10 rečenica je plaćeno preko dva miliona evra.

1/2 JD/MP

Takođe, upućujem i pitanje Državnoj revizorskoj instituciji koja je u reviziji koja je objavljena aprila 2026. godine, utvrdila da je Katastar funkcionalan i da je Ministarstvo odradilo sve što se od njega očekivalo i tražilo.

Zahtevam da se sprovede ponovna revizija, da se utvrde nepravilnosti u Katastru rudarskog otpada koji je vrlo važna stvar, s obzirom na to da u Srbiji ima nekoliko stotina rudarskih deponija potpuno nekontrolisanih, gde se po svemu sudeći rudarski otpad odlaže bez ikakve kontrole.

Insistiram da Ministarstvo da precizan, detaljan i temeljan odgovor bez opštih mesta i sa imenovanjem ljudi koji su odgovorni za ovaj nedopustivi katastrofalni javašluk u Ministarstvu, za šta pre svega smatram odgovornu ministarku Dubravku Đedović Handanović kao glavu Ministarstva.

Hvala lepo.

Hvala predsedavajuća.

Najpre moram da kažem da sam pre izvesnog vremena uputio poslaničko pitanje ministarki Pavkov, tražeći informaciju da li privredno društvo „Konstantin Resources“ DOO koje po navodima obavlja radove na područje planine Bobija ima istražne dozvole?

Dobio sam odgovor od šefice kabineta gde kaže da je izvršen inspekcijski nadzor. Ja se izvinjavam ali ne razumem kakve to veze ima sa mojim pitanjem. Insistiram da dobijem odgovor na to pitanje u obliku kako sam postavio.

Takođe, pitanje koje upućujem Ministarstvu za zaštitu životne sredine, Ministarstvu rudarstva i energetike i Ministarstvu nauke, da li imate saznanja da se na području Dimitrovgrada u okolini Smilovskih jezera planira izgradnja Data centra tzv, u bezvodnom području koje je trenutno poljoprivredno zemljište i gde kompanija „Jadran“ DOO planira tobožnje ulaganje od dve milijarde evra na 60 ha državnog zemljišta?

Taj Data centar bi trebalo da ima snagu od 320 megavata. Uz dužno poštovanje nije mi jasno kako u takvom području može da postoji bilo kakva izgradnja Data centra, protiv kojih lično nemam ništa, ali zar područje Đerdapa nije bolje odredište za to?

Jedan omanji Data centar koristi 10.000 litara vode dnevno, Data centar srednje veličine 100.000 litara, a veliki Data centar poput ovog milion litara vode. Pošto dobro znam kakav je tamo teren, pitam se odakle planiraju tu vodu i odakle planiraju snabdevanje električnom energijom kada znamo da je Srbija od neto izvoznika postala neto uvoznik električne energije.

1/2 JG/CG

Takođe bih da podsetim da je za proteklih deset godina vladavine SNS cena električne energije u Srbiji povećana za 90%, tako da ne možemo više da pričamo o vremenu jeftine struje. Takođe bi se na isti način nadovezao na veliki uvoz struje koji se odvija baržama preko Save, ovo je takođe pitanje za Ministarstvo životne sredine i Ministarstvo energetike, da se ugalj sa barži transportuje do TE „Nikola Tesla“ nezaštićen i da su u mesto Ušće pored Obrenovca pojavljuju ogromni problemi od ugljene prašine. Ovo su rezultati transporta uglja u mestu Ušće. Liše cveća koje je potpuno pokriveno ugljem. Barica iz pakla takođe. Svi peru ruke. Zašto? Mora da postoji odgovornost i mora da se izvrši inspekcijski nadzor i da se spreči dalje zagađivanje životne sredine na ovaj način.

Pitanje za Ministarstvo poljoprivrede i Ministarstvo zdravlja. Da li imaju saznanja da se na imanju Poljoprivredno-industrijskog kombinata Zemun u stečaju gaji oko 1.500 goveda u vrlo nehigijenskim uslovima koji su sve vreme u vodi i sa kojima, po navodima očevidaca“ rade ljudi iz Indije za koje ne znamo da li poseduju dozvole za rad, da li su obučeni za rad, da li poseduju sanitarne knjižice i da li su prošli sanitarne preglede? To mleko dragi građani Srbije završava na našim stolovima jer se isporučuje „Imleku“. Hvala lepo.

Hvala predsedavajuća.

Poštovani građani Srbije i poštovane kolege.

Svedoci smo da se poslednjih dana intenziviraju rudarske aktivnosti u pogledu istraživanja rudo teških metala na planini Bobija, između Valjeva i Ljubovije, na svega 100 kilometara od Beograda, uz zagađenje životne sredine. Preko kompanija je Bobija d.o.o. iz Ljubovije, koja je nekada eksploatisala rudnik Barita na ovoj planini, istražna prava je dobila inostrana firma „Konstantin risors limitid“, pa su ta istražna prava potom kupljena od strane kompanije „Midlajland rizorsis“ i ova firma poseduje 14 licenci za istražne radove u Srbiji, na 62 hiljade hektara, što još više ukazuje na to da je Srbiji predviđena sudbina rudarske kolonije.

Nakon prijave Ministarstvu za zaštitu životne sredine, da su vodotokovi, izvorišta na planini Bobija ugrožena, direktor kompanije „Bobija“ naložio je ispuštanje zagađene vode iz disoniranoga jezera u obližnje potoke, iako je jezero koje je ostalo nakon ranije eksploatacije bilo kontaminirano teškim metalima, on je naložio da se ta zagađena voda isprazni i da se preostala rupa zatrpa kontaminiranom rudarskom jalovinom.

Moje pitanja ministarki Sari Pavkov, odnosno Ministarstvu za zaštitu životne sredine, da li privredno društvo „Konstantin rizors d.o.o.“, odnosno „Midlajland rizorsis“, na lokaciji planina Bobija u opštini Ljubovija ima projekat primenjenih geoloških istraživanja, na osnovu kojeg je izdato rešenje o odobrenju istraživanja na pomenutoj lokaciji? Zapisnik o nultom stanju životne sredine ili „bejz lend stadi“, kako se to zove još, sa posebnim osvrtom na fizičko-hemijsku analizu površinskih i podzemnih voda na istražnom polju urađen pre početka istražnog bušenja u martu 2026. godine.

Koristim priliku da pokažem kako od prilike izgleda, trenutno stanje na ovoj planini. Ova istražna bušotina, neobezbeđena, a kompanija koja radi istražne radove, ono što otkopa smešta na potpuno neobezbeđenu lokaciju, evo kako izgradi.

Dakle, da li ovo društvo ima uslove Zavoda za zaštitu privrede Srbije i vodne uslove izdate od strane nadležnog javnog vodoprivrednog preduzeća za potrebe ovog istraživanja? Da li ovo društvo ima izveštaj o inspekcijskom nadzoru, u koliko je vršen, nad radovima bušenja koji su sprovedeni krajem marta 2026. godine, na potoku Bobija?

Pitanje za Ministarstvo odbrane, kada će objekat 27 lamela tri, druga mesna zajednica Bežanijska kosa Beograd dobiti upotrebnu dozvolu, što je u obavezi investitora, u ovom slučaju Ministarstvo odbrane? Stanovi u pomenutoj lameli useljeni su u aprilu 2009. godine. Koliko lamela u objektu 27, takođe nema upotrebnu dozvolu i šta Ministarstvo odbrane preduzima po tom pitanju?

Treće moje pitanje, upućeno Ministarstvu unutrašnje i spoljne trgovine, želim da javnost Srbije upozorim na činjenicu o ogromnom uvozu mehanički separisanog mesa, koje nastaje tako što se delovi trupa životinja koji preostaju nakon odvajanja kvalitetnog mesa, kao što su recimo bataci i belo meso, melju i usitnjavaju, a zatim pod velikim pritiskom istiskuju kroz sito.

Ovim postupkom se dobija mesna pasta koja sadrži ostatke kostiju i žila, dok mišići potpuno gube svoju prirodnu strukturu i ti proizvodi se prodaju pod nazivom – mehanički separisano meso.

2/2 VS/VZ

S obzirom na zabrinjavajuće podatke u enormnom porastu izvoza prehrambene siromašnih sirovina, a pri tom imamo u vidu ovo mehanički separisano meso, želim da uputim pitanje. Kolika je ukupna količina uvezenog mehanički separisanog mesa, iz kojih država potiču ove sirovine? Da li Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine vrši monitoring uticaja prekomernog uvoza mehanički separisanog mesa, po tarifama 02071491, pileće mehanički separisano meso i 02072791 ćureće msm, na konkurentnost domaćih farmera i da li se razmatra uvođenje dodatnih carinskih zaštita ili kvota za ove sirovine van SSP. Molim vas da mi dostavite spisak deset najvećih uvoznika po količini za tarifnu oznaku 02071491, za period 2021. do 2025. godine i molim da me izvestite o preduzetim radnjama i eventualnim pokretanju postupaka po službenoj dužnosti.

Ako Ministarstvo namerava da se pozove na zaštitu poverljivosti podatka o trgovini, upozoravam da član 36. ugovora o funkcionisanju EU, koji je integrisan u duhu našeg sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, jasno kaže da javno zdravlja ima prioritet nad slobodnom trgovinom. Hvala.