Hvala.

Danima vlast pokušava da celu Srbiju ubedi da su ovi zakoni, koji bi kao trebali da služe da se ispune preporuke ODIHR-a, nastali tako što je jedan poslanik negde naleteo na papir na kome piše – preporuke ODIHR-a. I on se čovek toliko oduševi, sedne i napiše zakone kojim tretira pet od 25 preporuka ODIHR-a. Kako je došao baš do tih pet, ne zna se. Neki kažu da mu se prosula kafa, pa da ove ostale nije mogao da pročita, ali dobro. Svi znamo da se to nije tako desilo i zato da se vratimo činjenicama.

Činjenica je da zakone koji treba da obezbede fer i poštene izbore predlaže pojedinac a ne Vlada, što je u skladu sa zakonom, ali nije sa političkom praksom, pre svega, zbog važnosti teme, pa se može reći da Vlada u ovoj situaciji postupa neodgovorno, što i nije iznenađenje. Ipak, meni je u jednom trenutku palo na pamet da u Vladi možda i nema ovih preporuka ODIHR-a, da ih je spalio Bratina kao što je nekad spalio zastavu EU. Kažu da se, kada čovek vidi nešto na engleskom ili nekom drugom stranom jeziku, odmah dohvati upaljača. Ali čak i da je super-piroman Bratina spalio sve ove papire, ostale su preporuke u digitalnom obliku, te nije ni ovo. Razlog je jednostavan. Vlada nije predložila ovaj set izbornih zakona jer u Macutovoj Vladi nema političke volje za usvajanje preporuka ODIHR-a. Ne čudi što je nema, jer ministri iz te Vlade, poput ministra Starovića, on je kao zadužen za evropske integracije, on po lekcije o demokratiji ide u Komunističku partiju Kine. Tamo otprilike pokušava i tamo zaista nema preporuka ODIHR-a. Tamo nije mogao ništa vezano za to da čuje.

Zato dok mi ovde pričamo o preporukama ODIHR-a, koordinatori SNS ucenjuju zaposlene od Železnice, preko PIO fonda, pa do „Dunav osiguranja“. Nije više dovoljno da na spisak vaših sigurnih glasova upišete zaposlenog kome pretite otkazom, već sada on mora da upiše i svoje ukućane. Ovo više ne možete da sakrijete. Srbije uz Kambodžu i Obalu Slonovače jedna od tri zemlje u kojima je došlo do najvećeg pada indikatora slobodnih izbora. Srbija spada u grupu od 21 zemlje u kojima je zabeležen porast izbornog zastrašivanja. Zvanično smo izborna autokratija, a to znači da izbori postoje ali nisu ni slobodni, a ni fer. Ovo vam ne kažem ja, ovo vam kaže V-Dem institut.

Dobacuje gospodin, pa ako možete…

Super, razumećete sada kada mi vratite vreme. Da li možete da mi vratite vreme?

Institut V-Dem iz Getenborga.

Takođe, Srbija je najlošije ocenjena u istoriji i najlošije rangirana na listi medijskih sloboda „Reportera bez granica“, može i na engleskom.

I vi nešto pitate? Kasnije mogu da vam objasnim.

32/1 AL/IR 16.20 – 16.30

Sve ovo su direktna dostignuća vaše vlasti. Zato mi danas raspravljamo o izbornim uslovima, a ne, na primer, o konceptu brige za ljude, o kome je tako često slušamo od vas. Koncept SNS-a je da radnici u Srbiji koje rade najviše u Evropi, a najlošije su plaćeni, treba da rade još više.

Mi iz Stranke slobode i pravde imamo neki drugi koncept. Po njemu svi zaposleni na određeno vreme koji rade duže od 12 meseci, a stvarno imaju posao, treba da budu primljeni za stalno, a nedelja treba da bude neradni dan.

Vaš koncept je da deci nudite sigurnost dualnog obrazovanja i pretvarate ih u jeftinu radnu snagu. Naš koncept je da decu treba da zaštitimo tako što ćemo zabraniti korišćenje društvenih mreža mlađim od 16 godina i tako što ćemo uvesti obavezno srednjoškolsko obrazovanje.

Ali o tome ne može da se razgovara, ne zato što neko nema plan, ne zato što ovde ljudi koji sede nemaju svoj plan, nego zato što vi ne dozvoljavate da se bilo čiji plan u Srbiji čuje, niti da se ljudi prema tom planu slobodno odrede i to se neće promeniti parcijalnim primenama ODIHR-ovih preporuka, koje je Vučić nazvao budalaštinama i nebulozama.

Prošli put kad ste ovako usvojili set pravosudnih zakona, koje je napisao Šešelj, a potpisao jedan poslanik, ispostavilo se da morate ponovo da pišete, pa sada Srbija gleda kako se igra, te piši-briši.

Šta će biti posledica ovoga što danas radite – to ćemo tek da vidimo, ali šta god da se desi jedna stvar je sigurna promene ne možete da zaustavite. Zadatak svih ljudi koji sede ovde pored mene jeste da nakon svog haosa koji pravite obezbedimo mirnu tranziciju vlasti, jer građani vas neće i zaslužuju mirnu tranziciju vlasti i, znate šta, mi ćemo taj zadatak ispuniti.

Ja ću manje od dva minuta. Pola miliona ljudi je otišlo iz Srbije zahvaljujući tom vašem konceptu. Zahvaljujući tom vašem konceptu Srbija je na listi korupcije pala za 45 mesta u poređenju sa tim vremenom, o kome vi danas pričate. A što se tiče… Molim? Ne razumem.

Da li možete, gospođo Brnabić, da smirite ove ljude koji ulaze-izlaze pa onda pokušavaju da dobacuju i da kao postavljaju pitanja? Evo i dalje to rade. Da li čujete? Pa pitam vas je li čujete, pošto svaki put kada se to dešava se pravite da ne čujete, a svaki put kada neko sa ove strane dobaci bilo šta tvrdite da čujete i onda ste spremni još da traktate, tu obrazlažete šta je ko i kako od nas rekao? Ja bih vas samo molio da primenjujete iste standarde, a na svako pitanje mogu da odgovorim, samo ne mogu kad je horsko.

Dakle, 45 mesta je pala Srbija od trenutka kada je na vlast došla Srpska napredna stranka na rang-listama korupcije. Prema rang-listama koje mere povezanost sa organizovanim kriminalom Srbija je najlošije rangirana u regionu i to vam opet ne kažem ja. To vam kažu međunarodne institucije. Za one koji znaju, ukucaju to na Guglu i sve lepo nađu. Tako da nema razloga, gospodo, da se raspravljate sa mnom. Vi se raspravljate sa tim institucijama i sa činjenicama, a to baš i nije pametno.

Imam nekoliko pitanja za predsednika Vlade Đuro Macuta – da li je predsednik Vlade prijavio nadležnim organima, ministre, zbog kombinacija, što je žargonski izraz za nameštanje tendera, muljanje i korupciju. Ako jeste, ko je, ministre, prijavio? Ako nije zašto nije? Da li je tu odluku doneo sam ili mu je neko „pomogao“?

Zašto postavljam ovo pitanje. Pre više od sto dana predsednik Srbije, Aleksandar Vučić se na sednici Vlade na koju ga je pozvao predsednik Vlade Macut obratio ministrima rečima – a, sve hoćeš lepo da živiš. Vozač, tašna, mašna, sekretarica, kombinacija.

Potom se obratio predsedniku Vlade rečima – jel ne znate, predsedniče Vlade, o čemu je reč? Hoćete da vam ja kažem pred svima? Predsednik Vlade je rekao da zna. To je ponovio i Vučić i o svemu tome postoji snimak, lako ćete ga naći.

Sada ja sve pitam – gde smo mi sto dana nakon toga? Za ministre znamo gde su. Ministri mirno sede u svojim foteljama. Tu je i tašna i mašna i vozač i sekretarica, a Boga mi i kombinacija, znamo i za Macuta gde je. On sedi i ćuti. Dokazao je da zna dobro da ćuti, a Vučić pravi portal da mu građani, verovali ili ne, prijavljuju na portalu bahate naprednjake.

To je valjda njegovo viđenje pravde i nastavak onog cirkusa kada su Šapić i Vesić jedan drugog optuživali za krivična dela i raspravljali se ko je veći lopov od njih dvojice, a Vučić sve je to prekinuo rečima da će tu priču rešiti na stranačkim organima.

Potpuno je jasno da naprednjaci priznaju samo sud svoje partije, te iste partije koja im je i omogućila te kombinacije i taj lopovluk, pa uzmu malo za sebe, malo daju stranci i idemo dalje.

Gde je u svemu tome Srbija? U međuvremenu su došli neki podaci i Srbija je danas zvanično najkorumpiranija zemlja u regionu. U Evropi smo četvrti od pozadi, gori od nas su samo Belorusija, Turska i Rusija. Od 182 zemlje sveta, mi smo na 116 mestu. Pali smo za 45 mesta u poslednjih deset godina vaše vlasti, vlasti Aleksandra Vučića i ostalih.

Prema globalnom indeksu organizovanog kriminala Srbija je takođe najlošije rangirana u regionu, 40 od 44 zemlje koje su posmatrane. Već godinama unazad, tačnije već pet godina unazad najgoru ocenu dobijamo zbog veza države sa organizovanim kriminalom.

Potpuno je jasno da su korupcija i veze sa organizovanim kriminalom sistemski građene, a da je borba protiv njih predstava koja se svodi na jeftine marketinške trikove.

Dokaz za to je što nakon svega predsednik Vlade Macut nije smenio niti jednog ministra. Zato je Macut dužan da odgovori na jednostavno pitanje – da li je ove za koje zna da imaju kombinacije i da su korumpirani ostavio da krade zato što je i on sa njima u kombinaciji ili zato što mu je neko to naredio? Može Macut kao i do sada da

6/3 JD/CG

se pravi da ne čuje pitanja i da mudro ćuti, ali na pitanja Specijalnog tužilaštva za korupciju visokih funkcionera sa tužilačkom policijom koje će biti osnovano nakon smene vlasti će i on, a Boga mi i mnogi drugi morati da odgovaraju.

Dobar dan.

Član 107. povreda dostojanstva.

Gospodin ministar više puta ponavlja da on nema nameru da odgovara na pitanja poslanika, ne misli da je to relevantno. Njemu se pitanja ne dopadaju i onda na ta pitanja ne odgovara, a sa skupštinskog Odbora beži.

Ja sad samo, da nekako probamo da utvrdimo kada i gde možemo dobiti bilo kakav odgovor od gospodina ministra pošto ne postoji institut koji nismo probali da iskoristimo da bi od njega dobili neki odgovor, a dobili smo nula odgovora, baš kao što i danas se pravio ne čuje pitanje mog kolege Peđe Mitrovića o napadu na novinare, što ga pitamo već mesec dana, da se na bilo koji način oglasi o napadima na novinare i eventualno da predstavi bilo kakvu aktivnost ministarstva koja bi zaštitila novinare na ulicama.

Podsećam vas da je u ovoj godini rekordan broj fizičkih napada na novinare po našim ulicama i trgovima. Hvala.

Ne želim.

Hvala vam.

Saglasna sa vama.

Dajem reč ministru Bratini.

Da vam kažem. Ne znam kako nije odgovarao. Imamo dva amandman. Na oba se javio čovek.

Izvolite ministre.

Član 104, da ga ne čitam celog.

Ovde pojedini poslanici objašnjavaju da je neko skakao i radovao se kad je goreo šator tu ispred. Ja sam ušao ovde, niti sam se smejao, niti sam se radovao. Zamolio sam da se na trenutak prekine zasedanje i da se zamole vlasnici automobili koji su bili na dva metra od šatora da pomere svoje automobile, da ne bi došlo do požara i većih posledica.

Bilo bi divno da ne dobacujete, ali to se neće desiti.

Opet čujem i poslanika iz prvog reda, koji je sebi dozvolio da govori ko koga bi a ko koga ne bi silovao. Kada je ovde poslanica pričala da su im ispred Skupštine pretili silovanjem, jedan poslanik ili šta god da je, koji sedi tu u prvom redu, je rekao - a ko vas da siluje, odnosno - ko bi vas silovao? To se pravite svi zajedno, ko god da predsedava, da ne čujete, već godinama, na te odvratne seksističke i nenormalne komentare jednog poslanika. Svi znaju o kome je reč, uključujući i njegovu suprugu.

Drugi je objašnjavao, koji sedi sa leve strane, bariton poznati za koga kažete da nije normalan i da nije pri sebi, da se Vladimiru Balaću, moja koleginica poslanica dopada pa da je zato trčao za njom i da joj je namigivao. I to se pravite da niste čuli.

To je sramotno ponašanje kome ne da nema mesta u ovom domu, nego to ponašanje i te reči ohrabruju ovo ljude ispred.

Podsetiću vas na jednu stvar, jednom kad je Aleksandar Vučić rekao da ljudi valjda mogu automobilom da prolaze gde god, narednih sedam dana smo gledali kako se automobili zaleću u studente i kako se gaze studentkinje. Jel to hoćete da napravite? Jel to ideja današnjeg performansa kome svi svedočimo?

Član 104. krivi navod.

Rekli ste nam da smo mi, da niko od nas nije osudio to što je pucano u ovom kriminalnom kampu ispred Skupštine, u kome jesu kriminalci, to i vi znate.

Jesmo, ja jesam i ovde i pred vama, tako da ste izneli jednu bezočnu neistinu i ne znam čemu vam ona više služi, jer u to više niko živ ne može da poveruje. Možemo da se vratimo u stenogram, sve vezano za to sam spomenuo i sve vezano za to nasilje sam osudio.

Vi tim narativom dalje gurate ljude u nasilje, baš kao što vaš ministar Bratina govori tri dana pre nego što se napadnu neki novinari da ti novinari nisu Srbi i da su antisrbi, pa se onda tri dana iza toga ti ljudi tu napadnu, pa onda nikom ništa. Hvala.

Zahvaljujem.

Član 106. – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres. Sad bi ja voleo nekako da utvrdimo o čemu je prethodni govornik pričao, ali to nije moguće.

Ove njegove tirade mi smo slušali i na Odboru. Tamo je spominjao i radnu zajednicu „CNN“, i nema o čemu nije pričao, samo nikada nije pričao o tački dnevnog reda. Često je i mnogo lagao, te ga ja pozivam da ove nebuloze koje iznosi ovde izrekne negde van Skupštine da bi mogli da ga tužimo i da na kraju dobijemo i presudu o tome koliko gospodin laže, iako to manje-više svi u Srbiji već odavno znaju.

Hvala.

Hvala.

Član 107. kaže – na sednici Narodne skupštine nije dozvoljeno neposredno obraćanje. Prethodni govornik je to radio. Nije dozvoljeno korišćenje uvredljivih izraza itd. Nije dozvoljeno ni dobacivanje.

Ali, meni je jasno šta se dešava sa prethodnim govornikom. Ja negde čoveka razumem. On u petak služi kao predmet vica ovde po skupštinskim kuloarima, od kad je utvrđeno da je uspeo da opljačka konobara i da je oslobođen zbog toga što je imao prekomernu količinu alkohola u krvi. Sve je to okej, ja znam da on sad to mora ovde, pokušava da nekome nešto objasni, ali ja ga molim da i to nastavi da priča u kuloarima, a da nas ovde ne maltretira sve zajedno i sprečava da probamo da dođemo do tačke u kojoj ćemo glasati za članove Saveta REM-a. Hvala.

Hvala.

Pred samo glasanje o članovima Saveta REM-a, ja imam obavezu da podsetim na to šta smo sve slušali tokom ove rasprave.

Znači, slušali smo kako neki poslanici citiraju svedočenja pripadnika kriminalne Belivukove grupe. Zaboravili su da citiraju Belivuka koji je, između ostalog, govorio da radi za SNS i objašnjavao gde se i kada sastajao sa Vučićem.

Slušali smo kako je u toku neka pljačka RTS-a. Nismo čuli zašto policija, tužilaštvo ili bilo ko ne reaguje, pa mogu da mislim ili da je reč o izmišljotini ili da je ova vlast potpuno nesposobna da zaštiti javni servis.

Slušali smo i o tome kako su grozni mediji bili pre 2012. godine. Samo ste svi vi koji ste o tome pričali zaboravili da je upravo Aleksandar Vučić učestvovao čak i u jednom humanitarnom rijaliti programu „Plesom do snova“, da je bio redovan gost u centralnom Dnevniku, da je kategorija predsedničkih duela bila normalna, a da toga danas ništa ne postoji. Da opozicije nema na televizijama nije nikakva tajna. To se govori u svim izveštajima svih evropskih institucija. Čak i onda kada dobiju poziv, kada neko od nas dobije priliku da se obrati građanima, on tamo uvek ima pored sebe jednog predstavnika režima koji ima samo jedan zadatak, a to je da ga onemogući da bilo šta izgovori.

Slušali smo o tome i kako je vlast nedovoljno medijski zastupljena. Ovo nije vic, stvarno smo to čuli i to više puta. U stvarnosti Aleksandar Vučić, ali bukvalno izlazi iz frižidera, a u centralnom Dnevniku RTS-a, koji inače traje 30 minuta, on se prosečno kada je gost zadrži 26 minuta.

Podsećam i na to da je u toku prošle godine imao 354 performansa na televizijama. U ovoj godini izgleda će oboriti taj rekord. Ako tome dodamo sve ostale predstavnike vlasti, potpuno je jasno zašto čitava Evropa ukazuje na to da je Srbija zapravo zarobljena u svojevrsnom režimskom političkom rijalitiju.

Slušali smo i o tome da opozicija treba da pravi mesne odbore. Samo nismo čuli ni od jednog od tih ljudi koji nam to predlažu da garantuju da neće tući predstavnike opozicije, kao što su onomad u Kaću tukli pokrajinsku poslanicu Maru Puškaš iz Stranke slobode i pravde i predsednika našeg novosadskog odbora, anesteziologa doktora Vladu Vrsajkova.

Jedan poslanik je čak u žaru diskusije uskliknuo da smo po medijskim slobodama najbolji u Evropi. Ja sam ubeđen da je on čovek zamenio te neke izveštaje, da je uzeo onaj izveštaj o korupciji prema kome je Srbija jedna od najkorumpiranijih zemalja u Evropi, jer je po onima koji govore o medijima Srbija na samom dnu.

Slušali smo i priče o tome da opozicija ima svoje kandidate za članove Saveta REM-a, iako već mesecima pokušavamo da vam objasnimo da ne postoje vaši i naši kandidati za Savet REM-a. Nismo vam to objasnili zato što vi zaista imate svoje kandidate i u toku je proces gde vi pokušavate da prekomandujete ljude iz Ministarstva za informisanje u Savet REM-a. Mislim na gospodina Garića, čija kandidatura je u direktnoj suprotnosti sa članom 15. Zakona o elektronskim medijima.

Uz to smo slušali raznorazna dobacivanja o tome kako smo izdajnici, lopovi, ustaše i slušali smo sve i svašta. A šta nismo čuli? Nismo čuli objašnjenje kako je moguće da kandidat za člana Saveta REM-a bude gospodin Smederevac. On je čovek godinama zaposlen u REM-u.

Podsećam, član 7. Zakona o elektronskim medijima kaže da član Saveta REM-a ne može da bude lice koje svojim delovanjem dovodi u pitanje ugled REM-a, njegovu nezavisnost i samostalnost. Ne postoji niko objektivan ko je govorio o REM-u, a da je rekao da je ovaj prethodni REM, čiji mandat je istekao pre više od godinu dana, radio svoj posao nezavisno, samostalno i objektivno. Stoga, nije normalno, a nije ni po zakonu da čovek koji je vodio tamo jako važne službe za to dobija nagradu i bude izabran kao član Saveta REM-a.

Nismo čuli ni osudu napada maskiranih huligana iz ćacilenda na novinara Marka Čonjagića ovde ispred. Tražio sam to od bilo koga od vas direktno. Nismo čuli ni osudu policijske brutalnosti nad novinarima, na koju upozoravaju svi, od Međunarodnog komiteta za zaštitu novinara, Reportera bez granica, izveštaja Evropske komisije, rezolucije Evropskog parlamenta, domaćih novinarskih udruženja.

Nije se javio, i to posebno želim da naglasim, iako sam to tražio od vas, niti jedan poslanik većine koji bi zatražio da se vide ti snimci sa kamera državnih institucija i da se utvrdi ko je motkama razbio glavu Peđi Mitroviću. To vas nije interesovalo. Dok se ovde pričalo tako sve i svašta, u medijima je bilo sve po starom.

Osuđeni zločinac Vojislav Šešelj je na jednoj televiziji tvrdio da neki ljudi iz opozicije priželjkuju smrt gospođe Hrke. Predsednik vaše stranke na drugoj televiziji je tvrdio da ovde nije ni puštana nikakva muzika, iako je pola Beograda to čulo. U isto vreme, ministar Bratina je vređao i ugrozio ponovo živote novinara, jer je tvrdio, probaću da citiram – da ti novinari koji se njemu ne dopadaju strukturiraju bit svih antisrpskih programa.

U takvoj šizofrenoj atmosferi mi danas treba da izaberemo novi Savet REM-a. Taj savet biramo u uslovima u kojima jedan deo vladajuće koalicije tvrdi da proces nije bio do kraja regularan. Oni to tvrde za jednu kategoriju i pozivaju vas, njihove koalicione partnere, da danas izaberete krnji REM, da izaberete REM od osma članova. Ako to uradite, i to građani Srbije treba da znaju, biće to dokaz da je čitav ovaj proces zapravo bio farsa. Ali, to je vaša odluka i to će biti vaša odgovornost.

Bez obzira na sve, želim danas da vas zamolim dve stvari.

Prva, molim vas da na dnevni red prve naredne sednice stavite Zakon roditelj-negovatelj i molim vas da ga usvojimo što pre. Ovo je prilika da pokažete da vam je stalo do onih kojima je naša podrška potrebna. Nije važno što je moja stranka, Stranka slobode i pravde predložila taj zakon i predlaže ga već godinama. Važno je da mi svi zajedno imamo priliku da porodicama kojima je to potrebno obezbedimo sigurnost. Za njih je svaki novi dan izazov.

Ja vas još jednom molim da uvrstite Zakon roditelj-negovatelj na dnevni red i tako im pokažete da nisu sami i da nisu zaboravljeni.

Druga stvar, molim vas da smenite direktorku Pete beogradske gimnazije. Kada već ona nema nikakav osećaj...

Hvala.

Dakle, kada već ona nema nikakav osećaj za 1200 učenika, imajte ga vi, omogućite im da se nesmetano školuju.

Pre 30 godina Emir Kusturica je snimio film „Podzemlje“. U tom filmu drug Marko, koji prethodno zatvori neke ljude u podrum, onda im pušta lažne vesti, priča im o ratovima koji su se davno završili, o svojim pobedama, porazima, o tome kako se bori. Ako vam se ovo čini poznato, to je zbog toga što današnji režim Srbiju pokušava da strpa u podrum i da joj pušta lažne vesti, izolujući je od istine, Evrope, sveta i same sebe.

Jedina razlika što te lažne vesti u filmu pušta drug Marko koga glumi Miki Manojlović, a kod nas ih pušta drug Alek, a REM-a nema.

Pošto Alek ne može sam on je u pomoć pozvao nekoliko prijatelja, pa dan u Srbiji počne sa cirkusom prvog lažova Srbije Dragana „Informer“ Vučićevića, a završi sa Milomirom Marićem koji kada dva dana ne može da odmori kada ode sa „Hepija“, nego mora nazad u rov da proizvodi lažne vesti. Kroz njihove studije šeta se osuđeni zlikovac i nezvanični ideolog režimski, Vojislav Šešelj, koji ljudima preti i ljude osuđuje i crta im mete na leđima. Njemu društvo pravi Siniša Vučinić koji je nekada pričao kako je streljao ljude, a danas najavljuje ubistvo studenta Pavla Cicvarića. Tu su i drugi džu-boks analitičari od Bokana do Krleta, tu je naravno i Jeca, tu su svi, njihove reči, onda ponavljaju državni funkcioneri, ministri, sekretari u Vladi i mi onda prisustvujemo situaciji u kojoj se na televizijama praktično pišu optužnice protiv ljudi, prave neka rijaliti suđenja i donose presudu.

Svi zajedno proglašavate poginule ispod nadstrešnice šatro žrtvama, sportiste propalitetima, studente neprijateljima, prosvetare neradnicima, rektora Univerziteta nazivate „rektalnim Đokicom“, opoziciju ustašama, nevladin sektor, izdajnicima, tužilaštvo stranim plaćenicima, a REM-a, REM-a i dalje nema.

Za to vreme oteti Javni servis se bruka. Bruka se u danu, jer kada jedna majka počinje štrajk glađu, tražeći pravdu za sina kojeg je ubila korupcija za RTS to nije glavna vest, za RTS i tada je glavna vest Aleksandar Vučić koji obilazi radove na Ekspu i on tada priča trećinu dnevnika, negde pred kraj pojavi se i vest o štrajku glađu, ali nema Dijane Hrke, jer Dijana Hrka nije vest za RTS.

Jedino gori od RTS-a gospodo ste vi koji ste dovukli ovde ove zvučnike Skymusic, pa sa njih majci koja je izgubila sina puštate pesmu – pošla majka sina da potraži. Ne samo da nema REM-a nema ni stida, nema ni srama. Ima novinara koji rade drugačije, Aleksa Stanković, Milojko Stanojević, Darija Stjepić, Brankica Matić, Dalibor Stupar, Vuk Cvijić, su samo neki od novinara koji su pokušali svoj posao da rade profesionalno. Njih je policija gospodo, u ovih godinu dana privodila, tukla, otimala im je telefone. To je potvrdio i Međunarodni komitet za zaštitu novinara, a REM-a nema pa nema.

Za poslednjih godinu dana organizacija Media Freedom Rapid Response zabeležila je neverovatnih 315 napada na novinare, od tih 315 napada 90 napada je bilo fizički. Da vam prevedem, svaki četvrti dan u Srbiji neko napadne novinara na zadatku.

I, ajte odmah da kažem da ne bi slušao kasnije vaše pridike, ja osuđujem napad na svakog novinara. Osuđujem napad i na one novinare za koje lično ne mislim da su novinari, nego propagandisti koji šire mržnju. Osuđujem te napade zato što mislim da je ljudski život svetinja i da ljudi mogu i moraju da budu omogućeni da ga normalno žive.

Pošto nam non-stop spočitavate da hoćemo i nekakvo krvoproliće dosta mi je više i toga. Hoću ovde javno da osudim i napad na Milana Bogdanovića koji je upucan u ovom cirkusu koji ste napravili ispred Skupštine, u ovom nezakonitom paramilitarnom kampu. Želim mu brz oporavak, jer opet za mene nema ništa važnije od ljudskog života.

Ali, ajde sada junaci da vas vidim da li ima neko od vas, bar jedan, ko će da osudi napad na novinara Marka Čonjagića koga su vaši huligani ovde izvukli i šutirali nogama dok je ležao? Da li ima neko od vas ko će da zatraži snimke sigurnosnih kamera kada je prebijen Peđa Mitrović? Prošlo je 90 dana i nikom ništa. Nećete ni da pokušate da saznate ko je napao Peđu Mitrovića.

Prestanite više sa tim lažnim optužbama da neko od nas hoće nasilje. Nasilje sprovodi vaš Vlada Mandić koji ovde tuče ljude ispred, vaš je gospodo, član je vaše stranke, hapse ga gde god krene, a vi ga i finansirate. Vaši su i Đorđe Prelić i Bojan Vujošević i Vladimir Vučetić i Dijana Hrkalović, svi su oni vaši. Sa njima se kada izađete ovde ljubite i grlite i vi i vaši ministri i zato dosta tih laži o tome da neko drugi hoće nasilje.

Zbog tih vaših laži, nema ni REM-a, nema ni zaštite novinara o kojoj pričaju evropske institucije jer ministar ćuti, a i ko može da očekuje od Bratine koji je ministar kulture, informisanja i telekomunikacije da on nešto jer je on čovek poznat samo po dve stvari, o tome što je spalio zastavu EU i što novinare koji mu se ne sviđaju naziva mamlazima.

U takvim uslovima u ovoj godini dana se bira ovaj Savet REM-a nakon što je prethodni koji se istini za volju nije mešao u svoj posao, već je štitio medijsko nasilje završio svoj mandata 4. novembra pošle godine, onda ste izbor ovog novog pretvorili u cirkus. Pre ne što podsetim tačno kako ste to uradili, moram da se osvrnem na uvodno izlaganje ovlašćenog predlagača koja je trajalo malo kraće nego ekspoze Đure Macuta, pa bi naivni mogli da zaključe da je to zato što je REM vama važan, srećom ovde više nema naivnih.

Predlagač je tvrdio da Savet REM-a uredno dostavljao izveštaje o kampanjama, političkim kampanjama. Jeste, sa zakašnjenjem od godinu i dva meseca, kada ti izveštaji više nikom trebali i ni za šta nisu mogli da služe. Zatim je predlagač, izgovorio da je opozicija imala više prostora u medijima nego vlast. Istina je da je samo Aleksandar Vučić imao 14 puta više vremena nego cela opozicija, da je odnos opozicije i vlasti u onom prajmtajmu 72% na prema 28% u korist vlasti. Da je u informativnim programima taj odnos 91% na prema deset posto. Da vam ne spominjem onu čuvenu priču o tome koje su vesti pozitivne a koje negativno konotirane, pa je samo dva posto vesti bilo negativno, kada se govorilo o vlasti, a jedan posto vesti je bilo pozitivno kada je bila na dnevnom redu opozicija.

Što se tiče samog procesa izbora Saveta REM-a on od početka bio neregularan. Vlast je dopustila da se kao predlagači pojavljuju oni koji nisu ispunjavali zakonom predviđene uslove, tamo su ljudi falsifikovali svoje knjige poslovne da bi lažirali ko jeste, a ko nije platio članarinu, lagali su o broju članova. Dopustili ste i da se kandidati pojave ljudi koji su falsifikovali sopstvene biografije.

Onda je taj proces tako tapkao u mestu, propadao i vrteo se i krug. Studenti su zahtevali raspisivanje novog konkursa, taj zahtev opozicije je unela u Skupštinu. Poslanici vlasti koji su nam do tada objašnjavali da je sve čisto kao suza, su preko noći promenili mišljenje, prethodni proces prekinuli, poništili i raspisali novi konkurs. Tako ste gospodo priznali da je sve pre toga bila prevara i farsa.

Taj novi proces posle mnogo muka došao je do tačke u kojoj imamo 18 kandidata i treba da izaberemo njih devet, ali da nam bude potpuno jasno, nismo mi danas u ovoj tački zato što vlast želi da izabere profesionalan REM nego zbog zajedničkog pritiska studenata, građana, opozicije, nevladinog sektora, Evropskog parlamenta, Evropske komisije i OEBS-a koji je na kraju tumačio zakone, pa je Odbor menjao svoje odluke iako je za njih samo dan pre toga tvrdio da su nepromenjivi. Neki od kandidata su naravno i dalje problematični. Najbolji primer za to jeste gospodin Smederevac. Citiraću vam član 6. Zakona o elektronskim medijima koji kaže da član Saveta REM-a ne može biti lice koje svojim delovanjem i ponašanjem dovodi u pitanje ugled REM-a i njegovu nezavisnost i samostalnost. Gospodin Smederevac je bio deo REM-a koji je uništio REM i o tome postoje brojni izveštaji domaćih i stranih organizacija.

Ali, važnije od te priče o Smederevcu jeste to da građane obavestimo da se mi danas suočavamo sa mogućom političkom opstrukcijom konačnog izbora Saveta REM-a. Tu najavu smo imali na javnom slušanju, tu najavu smo čuli i ovde u petak, kada je jedna članica vladajuće koalicije pozvala naprednjake, socijaliste i ostale njihove partnere da ne izglasaju kandidata u jednoj kategoriji. Tako bi se izabrao Savet REM-a od osam članova, tzv. krnji nefunkcionalni i nemoćni REM.

Ako se ne izglasa svih devet članova REM-sa to će ponovo biti prevara. Nezavisni kandidati njih 12 su tim povodom uputili pismo Ani Brnabić u kojoj jasno kažu, politička odluka da vladajuća većina ne izabere kandidata u bilo kojoj oblasti predstavljala bi anuliranje svega do sada postignutog kao i potpuno anuliranje napora svih aktera da se proces sprovede. Jasno je svima da će vaš režim na svaki način pokušati da spreči izbor, konstituisanje i normalno funkcionisanje nezavisnog REM-a. Nećete da se odreknete medija koji ste pretvorili u mašinu za mlevenje političkih protivnika i pozornicu za promociju sumanutih teorija zavere, poput one da je nadstrešnica u Novom Sadu pala ne zbog režimske korupcije, već zbog nekakve diverzije.

To vam ne kažem ja. Da su mediji postali samo oružje u rukama vlasti kažu zvaničnici EU, rezolucije Evropskog parlamenta, izveštaj Evropske komisije, nalazi „reportera bez granica“, istraživanje i analiza ODIHR, BIRODI, NUNS, UNS, Demonstat i ko zna koga još.

Nemam vremena da vam čitam sve ove nalaze. Podsetiću samo da smo na listi „reportera bez granica“ najlošije ocenjeni u istoriji, poslednji u Evropi, a da u poslednjem izveštaju Evropske komisije piše i da većina nacionalnih televizija funkcioniše kao propagandni produžetak vlasti, da izbor novog Saveta REM-a nije obavljen u zakonskom roku, da su nastavljene kampanje protiv nezavisnih medija i novinara, da ugrožena bezbednost novinara, da opozicione partije nemaju ravnopravan pristup medijima, itd, itd.

Gospodo, na početku svega je reč. Sve vaše teške reči su zapravo predigra za policijsku brutalnost i režimsko nasilje u kojem se Srbija guši. Sve vaše teške reči bile su predigra za upotrebu zvučnog topa koji su slavili na jednoj televiziji, sve su predigra za Kličkovo prebijanje i pretnje silovanja studentkinji.

Da ova vlast zaista želi da uredi medijsku scenu ne bi mi godinu dana i ne bi vi godinu dana razvlačili ovaj proces pokušavajući da ga pretvorite u farsu. Mi bi danas, da vi hoćete da sredite medijsku scenu, razgovarali kako da usvojimo evropski akt o slobodi medija.

Stranka Slobode i pravde će podržati nezavisne kandidate u njihovoj borbi za REM, koji bi funkcionisao u skladu sa zakonom i u interesu građana, ali sa razlogom i iz iskustva.

Izražavam bojazan da će svi njihovi napori i žrtva biti uzaludni jer je najveći neprijatelj ovom režimu istina i vi ćete učiniti sve da je sakrijete. Zato proganjate novinare i gasite nezavisne televizije, čak i danas dok pričate o REM-u.

Hvala.

Verovatno niste slušali, ja sam osudio napad na svakog novinara i od vas sam tražio da vi osudite napad na novinara Marka Čonjagića, izgleda da nećete. Dobro.

(Veroljub Arsić: Dobacuje sa mesta.)

Borku su, čisto za vašu informaciju, gospodine Arsiću, vaši polomili glavu metalnim štanglama, zamalo ga nisu ubili. Tako da bi bilo najpametnije da o tome nikada ne govorite i da se pokrijete po ušima.

Druga stvar, tražio sam da bilo ko od vas junačina zatraži da se nađu snimci kako vam je pretučen kolega poslanik Peđa Mitrović. Ni to nećete i to je važno da smo saznali.

Važno je i da smo saznali da će vladajuća koalicija u sredu, u danu za glasanje glasati u svim kategorijama i oglušiti se u zahtev SVM da ne glasaju, u jednoj koaliciji, to bi bila dobra vest, ali gospođo ovlašćeni predlagač, nemojte ako se ovo ne desi u sredu da bude kuku lele i nisam to rekla. Hvala.