Poštovani građani Srbije, juče ste tokom predstavljanja tri medijska zakona ministra Bratine čuli kako on insistira na njihovim usklađenostima sa zakonima EU.

Nekada je svoj odnos prema evropskim vrednostima ministar Bratina pokazivao spaljivanjem zastave EU, ko to ne veruje, evo, imaju i fotografije. Uz put je govorio i citiram - Ili ste Srbi i protiv ulaska u EU ili ste protiv Srbije.

Važno je da građani Srbije danas znaju da li se ministar Bratina odrekao svojih uverenja zbog ministarske fotelje ili u Vladi Đura Macuta, koga ni danas nema ovde, nema Srba jer su svi ministri, barem deklarativno, za Evropsku uniju.

Inače, ministar Bratina koji je juče predstavljao ova tri važna zakona je svoj mandat počeo tako što je tražio ideološku diferencijaciju na RTS-u. Pošto svi znamo šta to znači, bilo bi dobro da znamo da li je to stav Vlade ili je to stav samo ministra Bratine? Ako je stav ministra Bratine, on u ovoj Vladi više ne bi mogao da bude.

Bilo bi lepo da je on danas tu pa da nam to razjasni. Bilo bi lepo i da je premijer tu, pa da nam to razjasni. Ali, evo, tu je potpredsednik Vlade, gospodin Mali, pa bi bilo dobro da to od njega saznamo, kad već nikog drugog nema.

Od juče ministar Bratina je zaslužio i novi nadimak. On više nije ministar informisanja, nego ministar dezinformisanja. Taj nadimak je zaslužio kada je mrtav hladan rekao da je sprovedena javna rasprava o sva tri ova medijska zakona, a svi znamo da nije.

Brojni su dokazi za to. Šta se zaista desilo najbolje se vidi iz dopisa reprezentativnog novinarskog udruženja, Nezavisnog udruženja novinara Srbije, u kom se kaže, pročitaću – Nacrt Zakona o javnom informisanju i medijima uprkos formiranoj Radnoj grupi nikada nije bio distribuiran njenim članovima. Nakon što je 16. maja ministarstvo dostavilo nacrte zakona, a 19. maja održalo sastanak na kojem su prezentovani, usledio je poziv od ministarstva da se u roku od 48 sati dostave komentari na nacrte uz obrazloženje da bi dalja diskusija usporila evropske integracije.

I pored insistiranja i novinarskih i medijskih udruženja da se raspiše javna rasprava za izmene ova dva zakona, ministarstvo je odbilo taj predlog.

Znači, potpuno je jasno da nikakve javne rasprave nije bilo za dva zakona, dok je javna rasprava oko jednog od ova tri medijska zakona zapravo fingirana.

Na taj način prekršeni su članovi 77. i 78. Zakona o državnoj upravi, kao i Uredba o načinu, postupku i načelima za sprovođenje javne rasprave.

Neko bi sada mogao da kaže da za Bratinu zakoni nisu važni, da on radi po diktatu iz Brisela. Ali, nije ovde tema Bratina. Tema su zakoni u Srbiji koji su mrtvo slovo na papiru i koji ne važe za naprednjake. Zbog toga niko živ danas ne zna da li, ko i kako plaća prenose skupova Vučićevog novog pokreta koji imamo priliku da gledamo na svim televizijama, a trebalo bi svi to da znamo, jer se radi o nekoj vrsti političkog oglašavanja.

Zbog toga što ovde niko ne poštuje zakone, mi smo suočeni sa situacijom u kojoj nas na televiziji „Informer“ nas iz opozicije nazivaju ustašama, studente strazbuljašima, a rektora Beogradskog univerziteta Đokicom, pa da ne dodam još kako.

Koliko je tužna medijska slika Srbije najbolje se vidi u indeksu medijskih sloboda koji mere Reporteri bez granica. Nikada u istoriji Srbija nije bila lošije ocenjena. Nikada. Na istorijskom smo minimumu i tu nema ništa smešno i možete da dobacujete koliko god hoćete, to ne možete da sakrijete. Ne možete da sakrijete da na toj rang listi medijskih sloboda Srbija je najgore plasirana u regionu, a da u Evropi iza nje je samo Belorusija.

U objašnjenju se vidi da je to posledica političkih pritisaka i zarobljenih institucija.

Izmenama i dopunama koje smo juče mogli da čujemo, njihovo predstavljanje, ništa od toga se promeniti neće. To i nije vaša intencija. Svima je jasno da vi pokušavate da prevarite one kojima ste u Briselu obećali da ćete doneti te zakone. Ovde vam ionako više niko ne veruje. Toga su svesni izgleda i ministri pa ih ovde ima jako malo, a kada dođu onda uglavnom gledaju u svoje telefone i skrivaju poglede. Hvala.

Gospodine Macut građani Srbije očekuju brojne odgovore od vas, prosto, ne poznaju vas, do sada šta vi mislite o nečemu su mogli da čuju samo oni koji su skupljeni u Pionirskom parku, koji ste pretvorili, kako to s ponosom ističete u ćacilend.

Ja bih recimo, imao da vas pitam da li je vaš izbor gospodin Bratina? Da lije vaš izbor gospodin Dejan Vuk Stanković? Da li je vaš izbor gospodin Beriša? Da li ste ih vi izabrali kao ljude dijaloga ili je neko drugi odlučio da oni budu ti koji će voditi nekakav dijalog?

Pitao bih vas i šta kažete o tome što postoji izveštaj da se u Srbiji izbori kradu, kao i o činjenici da je Srbija preuzela na sebe obavezu da primeni neke preporuke ODIHR-a, a ništa po tom pitanju nije uradila.

Pitao bih vas i o tome šta mislite zašto i kako je moguće da Srbija već mesecima nema REM. To danas od vas traže i studenti.

Sada ja ne znam da li vi čujete šta ja i svi mi vas pitamo, jer se došaptavate sa gospodinom Malim, koji je pokrovitelj toga što je Srbija jedna od četiri najkorumpiranije zemlje u Evropi.

Mnogo toga bih ja još mogao vas da pitam, ali znam da vi nećete odgovoriti, ali imam za vas jednu molbu, da nam kažete da li želite samostalno, da li ste odlučili da ne odgovarate ili vas je na to neko naterao. Ako su vas kidnapovali gospodine, dajte trepnite da barem to znamo.

Na kraju samo molim vas da zapamtite, vlast koja ima problem sa svojom omladinom, nema budućnost.

Hvala.

Poštovane građanke i građani Srbije važno je da znate da predloženim zakonom o izmenama i dopunama tog zakona neće biti promenjen izborni inženjering, neće se zaustaviti migracije birača i neće se sprečiti upotreba biračkog spiska kao alatke za prevaru.

Da probam da vam to i objasnim. Problem biračkog spiska se pominje u 11 ODIHR-ih izveštaja. On se pominje i u Rezoluciji Evropskog parlamenta koja je donesena nakon izborne prevare i krađe koju smo dokazali i mi iz opozicije i ljudi iz nevladinog sektora, ali i međunarodni posmatrači koje je Vlada čiji ste vi bili predsednik, gospođo Brnabić, pozvala u Srbiju.

S tim u vezi, želim da građanima skrenem pažnju na neke citate iz tih ODIHR-ih izveštaja. Prvo, na ODIHR-ov konačni izveštaj iz 2020. godine, gde na strani 11. se kaže da je radna grupa formirana kako bi izvršila reviziju biračkog spiska uz učešće Organizacije civilnog društva, praktično okončala mandat, a da nije uradila ništa. Traži se detaljna provera biračkog spiska. U sledećem ODIHR-ovom izveštaju iz 2022. godine se konstatuje da niste pozvali ni ljude iz Civilnog društva u tu radnu grupu.

Oprostite, jeste li meni nešto rekli? Gospođo Brnabić, ako bi ste mogli, vidim da nešto drugo radite i poštujem, ali postoji nekoliko poslanika od kojih ne može da se govori sa ove strane. Da ih ja ne bih sada pozivao po imenu...

Meni uopšte ne smeta, samo što to nije pristojno, pa bih vas ja molio...

Hajde, probajte makar sa ovim ljudima sa kojima ste bliski...

Znači, u sledećem ODIHR-ovom izveštaju iz 2022. godine se konstatuje da radna grupa za kontrolu biračkog spiska nije u članstvo uvrstila ni one ljude iz civilnog sektora. Na kraju se kaže da je neophodna potpuna revizija biračkog spiska.

Znate zašto su važne 2020. i 2022. godina? Zato što su statističari utvrdili da je u tom periodu u birački spisak upisano bez prava 46.660 građana. Ništa što ovaj zakon tretira neće promeniti činjenicu i svi ti ljudi će ponovo glasati.

Važno je zbog građanki i građana da podsetimo da birački spisak nije postao ovakav nekim čudom, nego da je to plod kontinuiranih aktivnosti koje nisu mogle biti sprovedene bez MUP-a i bez Ministarstva za lokalnu samoupravo, zbog čega je pravni tim stranke „Slobode i pravde“ podneo krivičnu prijavu protiv dva ministra koja su se u međuvremenu negde zarotirala, ali još uvek su u vladi.

Isto tako smo podneli krivične prijave protiv ljudi, bivših rukometaša, Nebojše Jovanovića i Vladimira Mandića koji su na svoju adresu, odnosno u svoju zgradu i u svoj hotel prijavili veliki broj lica. Svi oni su prijavljeni pre juna 2023. godine, svi dolaze iz BiH, odnosno Republike Srpske i većina ih radi u nekim institucijama Republike Srpske.

Da zaključim, ovo polovično rešenje je dimna bomba koja neće sprečiti izbornu prevaru koju danas spremate. Ovo rešenje, polovično rešenje će služiti samo za dve stvari, da relativizujemo krivičnu odgovornost onih koji su izbore pokrali u decembru i da probamo da omogućite, da probate da omogućite Aleksandru Vučiću da uzvikne onda kada ga vratite u kampanju za neki dan, kako su svi zahtevi opozicije ispunjeni baš onako što je predsednik, što je šef poslaničkog kluba malopre i naglasio. Hvala.

Amandman na član broj 2, tražimo da se taj član briše, jer smatram da predložene izmene nisu dobro rešenje i pokušaću sada da vam to objasnim.

Svaki dobronameran čovek u Srbiji zna da predlog o kome govorimo i koji je ispred nas služi samo da sakrije decembarsku izbornu krađu i da se napravi alibi za junsku izbornu krađu koju danas spremate. Svaki dobronameran čovek u Srbiji zna da u Srbiji danas ne postoje uslovi za bilo kakve izbore. To se nije desilo slučajno. Ovo je plod dugotrajnog i sistematskog urušavanja demokratije, čije finale smo gledali 17. decembra, i to svojim očima. I nema potrebe da se mi oko toga nešto mnogo razgovaramo, niti objašnjavamo. To zna ceo svet, to između ostalog znate i vi, jer ste priznali da su ti izbori pokradeni, onda kada ste počeli da razgovarate o primeni ODIHR-ovih preporuka i zahteva opozicije. I ti izbori se ne kradu zbog datuma

Hvala vam.

I ti izbori se ne kradu na određeni datum. Izbore kradete na bilo koji datum. Kradete ih, recimo, zloupotrebom medija. I ja ću vam pročitati jednu činjenicu, a ona je da je pre izborne kampanje Aleksandar Vučić u 12 meseci imao 300 direktnih obraćanja na televizijama sa nacionalnim frekvencijama, 25 mesečno, u prosečnom trajanju od 35 minuta. U kampanji ta situacija se dodatno pogoršala, pa je opozicija bila zastupljena sa 7% u informativnim emisijama, dok su vladajuće stranke imale 93%. I nemojte se raspravljati sa mnom. Ovo su podaci CRTA-e, sa kojom, koliko znam, razgovarate.

O ovim zloupotrebama se piše i razgovara i u Evropskom parlamentu, one su deo rezolucije Evropskog parlamenta, o njima se govori i u preporukama ODIHR-a, govori i Freedom House i Reporteri bez granica. Dakle, ovo su činjenice.

Ali ima jedna stvar koja je gora od ove zloupotrebe medija. To je legitimizacija nasilja, koju ste i danas, nažalost, radili. Danas niko u ovom domu ni na koji način nije reagovao na to što smo vas još jednom podsetili da je jedna poslanica Mara Puškaš i Vlada Vrsajkov, lekar i predsednik našeg novosadskog odbora Stranke slobode i pravde, pretučen dok je delio letke. Niko ovde nije pitao ni kako su, niko ovde nije rekao ni „izvini“, niti bilo šta od toga. Na taj način vi legitimizujete nasilje. To nasilje se desilo u trenutku kada su ovi tobožnji razgovori trajali. Kažem – tobožnji, jer oni nikada za vas nisu trebali da proizvedu bolje izborne uslove, nego da vam kupe vreme. Ponuda vaša su zapravo bile šake i cokule na leđima i glavi Mare i Vlade.

Jasno je, gospodo, da vi ništa nećete da promenite. Da ste hteli nešto da promenite, prihvatili bi odlaganje izbora za jesen. Nažalost, cenu tog neprihvatanja plaćaće građani Srbije. Plaćaće, baš kao što je plaćaju u Ljuboviji, pa danas umesto dva odeljenja, imamo sedam đaka u srednjoj školi u Ljuboviji. To je tako zato što građani iz Srbije beže ne samo stomakom za hlebom, nego i mozgom za dostojanstvom, koje im vređate kada ih obmanjujete pričom da ćete nešto promeniti, a dok to govorite, ponovo preseljavate birače i krivotvorite birački spisak. Hvala.