Zahvaljujem, predsedavajuća. Koristiću vreme ovlašćenog predstavnika.

Dakle, ove najavljene izmene zakona su po svojoj netransparentnosti premašile granice Republike Srbije, tako da smo juče dobili i izjavu portparola Evropske komisije, koji je rekao kako se ovaj set zakona menja na netransparentan način i bez prethodno sprovedene diskusije.

Pretpostavljam da predlagač ovog zakona nije baš na najbolji način razumeo šta ta transparentnost znači, pa je mislio da sama činjenica da te zakone piše u šatoru pod otvorenim nebom, da nema ništa transparentnije od toga, ali došli smo da ipak to predstavlja određenu vrstu problema.

Međutim, kada je reč o evropskim integracija i uticaju ovog zakona, generalno odnosa ove Vlade i skupštinske većine prema pitanju evropskih integracija, mnogo je relevantnije šta misle, šta rade i kako funkcionišu određeni predstavnici naše vlasti. Tako recimo, ministar Starović, koji je bio na prvom danu ovog zasedanja, uglavnom je tvitovao i nije ništa drugo govorio, rekao je u jednom svom autorskom tekstu kako je vreme za strateške vizionarske odluke, oslobođene birokratskih sprega. Ali tu nije mislio na strateške odluke koje će Srbija da donese. On je tu čovek delio lekcije kako Evropska unija treba da se ponaša. Pošto smo mi sve svoje problemi rešili i sve smo odluke doneli, pogotovo strateške, pa mi sada govorimo drugima kako da se ponašaju i rešavamo šta se to dešava u Iranu, šta se dešava u Izraelu, šta u Americi, šta u Evropskoj uniji, kakvi su njihovi međusobni odnosi. Imamo taj legitimitet prosto da ih podučimo kako treba da se radi.

Samo da vam pomenem, stratezi moji dragi, da vi 18 meseci ne možete da sprovedete poštene izbore za devet članova jednog regulatornog tela. Dakle, 18 meseci jedne jedine izbore, a pretendujete na to da delite lekcije Evropskoj uniji kako treba da se ponaša.

18/2 MZ/MT

Vizionari dragi, gasi vam se porodilište u Ćupriji zbog nedostatka medicinskog kadra. Nema više ko da radi u Ćupriji. Sad se postavlja pitanje – kako je moguće da toga nema u gradu u kom postoji Viša medicinska škola? Kako dođosmo u tu situaciju? Dođosmo tako što ste pre nekoliko godina tamo otpustili devet žena, da bi Orlić i Martinović dobili još jedan posao i još jednu platu, a onda ste posle zapošljavali i druge naprednjake. Bravo, majstori, odlično ste ga opravili. Sada žene u Ćupriji nemaju porodilište, a ova dvojica postadoše ministri i glavni udbaši u zemlji. Onda dođete ovde, pa nam pričate kako vodite odgovornu populacionu politiku, kako se suprotstavljate beloj kugi, kako vodite odgovornu demografsku politiku i ostalo. Poturate nam one imbecilne slogane: „Dosta reči, nek zakmeči“. Ko da zakmeči, gospodo? Ove žene što nemaju gde da se porede u Ćupriji? Jel one treba da kmeče? Jel to politika ove Vlade?

E, onda nam prethodnih nedelju dana objašnjavate kako je Srbija dobila 51 milion evra iz Plana rasta Evropske unije i kako je to posledica vaše sjajne i odgovorne politike, a niko od vas da bude pošten prema građanima, pa da kaže koliko će za šest godina dobiti naše komšije iz najbližeg okruženja, koje su članovi Evropske unije. Pošto vi nećete da kažete, evo ja ću vam reći: Hrvatska – 17, Mađarska – 37, Bugarska – 22, Rumunija – 60, ali ne miliona, milijardi evra. E, toliko, gospodo, nas košta vaše neznanje, korupcija, vaš kriminal. Za toliko ste oštetili građane Srbije, ne biste li zloupotrebom vlasti ostali pri svojim poslovima i ostali na slobodi. Toliko ste naneli štete građanima Srbije.

Onda, gospodo, kada treba u Srbiju da dođe zvanična delegacija Evropske unije, da pokušamo nešto da uradimo zajednički, da uložimo neki zajednički napor, da reformišemo naše društvo, da napravimo neku promenu u našoj zemlji, šta vi uradite? Vi ih izvređate. Dođemo u situaciju da predsednica Narodne skupštine izmišlja i laže gde će biti tog dana. Žena izmišlja da neće biti u Srbiji i biva uhvaćena u toj laži. Predsednica Narodne skupštine. Da li ćemo mi, gospodo, doživeti od odrasle osobe koja je obnaša funkciju predsednice Narodne skupštine da možda u petak dođe popodne i kaže – izvinite što kasnim, meni je pas pojeo raspored, pa ja nisam znao kad treba da dođem ovde. Šef najveće grupe će verovatno tog dana da slaže čarape po bojama, možda i kravate, ne znam šta će da radi drugi dan, ali pozdravljam odluku da se konačno bavi nečim za šta ima kompletne kompetencije i za šta je apsolutno sposoban.

E, onda čujemo od iste te predsednice Narodne skupštine, kaže – svako ko ide da se vidi sa Piculom radi za interese, za strateške interese Hrvatske. Dakle, personalizovali celu delegaciju i instituciju Evropske unije kroz jednog političkog protivnika vašeg.

E sad vas pitam drugu stvar, a što ne budete pošteni do kraja i ne objasnite ljudima da Tonino Picula nije jedini predstavnike Hrvatske koji će doći sutra u Beograd, biće još jedan čovek iz Hrvatske sutra u delegaciji, biće Davor Ivo Štir iz HDZ-a. I on je takođe deo te delegacije. Sad mene interesuje – a po čemu se gospodin Štir u svojim stavovima razlikuje od gospodina Picule, po pitanju „Oluje“, po pitanju zločina ih 90-ih, po svim geostrateškim pitanjima, po pitanju Kosovu, po čemu se razlikuje? Pa kako sad jedan od njih dvojice je ustaša, neprijatelj, mrzitelj, a drugi je ozbiljan i obrazovan čovek, po rečima Aleksandra Vučića? Pa znate po čemu se razlikuju? Samo po odnosu prema SNS-u. Picula kaže da to što radi SNS u Srbiji je katastrofa i da takva Srbija nikad neće postati članica Evropske unije, dok gospodin Štir ima malo više razumevanja za to, ali takođe tvrdi da Srbija nikad neće postati članica Evropske unije, niti ga to nešto naročito zanima.

18/3 MZ/MT

E, tako ste vi pretvorili spoljnu politiku Srbije, vodite se kriterijumima ko vam je bliži, pa sad dođosmo u situaciju da Crna Gora, koja nam je najbliža, da je i ona neprijatelj, jer neće više bespogovorno i slepo da vas sluša, a Viktor Orban, sa sve šalom velike Mađarske, on je brat rođeni. A vi dragi građani Srbije, vi čekate božićne ili uskršnje praznike, ne biste li videli decu koja su vam otišla u te omražene zemlje. A sutra kada budete išli u inostranstvo, ako ikada i budete mogli da idete u inostranstvo, onda ćete moći samo da se slikate, i to bukvalno i doslovno. Pa lepo kada budete izlazili na minus 10 ili na plus 40, da vas slikaju i da vam uzimaju otiske prstiju kao da ste kriminalci, a vi se setite kako je zauzvrat njima Milenko Jovanov jednom odbrusio, pa razmislite je li to bilo vredno svega toga.

Znate, krajnje je vreme, gospodo, da prestanete da govorite gluposti i pre nego što krenete sa serijom replika i pre nego što me vi, gospođo Raguš, opomenete zbog korišćenja ovih termina, ja ću vam samo reći da ja nikada nisam koristio grublje termine prema vama nego što koristi vaš lider. Govorim o Aleksandru Vučiću. On vam je sinoć rekao da prestanete da pričate gluposti, da ćutite, da ne pričate ništa, dok se on ne vrati iz Davosa, da ne biste naneli štetu Srbiji, jer očigledno kad vi radite samostalno, autonomno, to proizvodi štetu. Kao što ni ove zakone, prolongirate njihovo usvajanje dok se on čovek ne vrati da vam kaže može ili ne može, sme ili ne sme.

Sa tom njegovom izjavom se ja potpuno slažem, kao što se potpuno slažem i sa njegovom izjavom koju je rekao pre jedno godinu i po dana – da bez njega ne vredite ništa. Tu je čovek apsolutno u pravu. Kao što se slažem i sa njegovom izjavom da treba da se sklonite, da se sakrijete pod neki kamen. Da li ćete da se sakrijete pod kamen, da li ćete da se sakrijete u mišju rupu, da li ćete da se sakrijete u neku krošnju, ne znam, nemojte samo pod nadstrešnicu, znate kako se radili i gradili, to vam niko živi ne želi.

19/1 JJ/LŽ 13.00 – 13.10

Jeste vreme, da ukoliko svojim govorima nastupima nanosite štetu da to prestanete da radite, da ukoliko ne znate kako i u kom pravcu Srbija treba da krene, da se lepo sklonite, da omogućite građanima Srbije da na izborima daju poverenje onome ko zna i želi da vodi Srbiju u ispravnom pravcu i da konačno, oslobodimo sve zarobljene potencijale ovog društva koje vi poslednjih 35 godina, sa vrlo kratkim istorijskim razmacima uspešno zarobljavate. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća, za repliku.

Da krenemo od ovih ozbiljnijih, važnijih stvari.

Kaže čovek da sam izmislio.

Ja čitam zvanični dokument v.d. direktora Opšte bolnice u Ćupriji, dr Slobodan Gajić, koji kaže: "Počev od 14. 1. 2026. godine u službi ginekologije i akušerstva privremeno je zatvoren stacionar te Opšta bolnica u Ćupriji neće biti u mogućnosti da hospitalno zbrinjava ginekološko-akušerske slučajeve, odnosno neće se vršiti prijem novih pacijenata".

Vi onda objasnite tim ženama koje treba da se porode ili imaju neki problem da je to privremeno i da sačekaju. Ako mogu i bebe da sačekaju par nedelja, dok se neko vrati sa bolovanje ili odakle god, pošto nema ko da zameni te ljude. A to je posledica vrlo odgovorne kadrovske i pronatalitetne politike.

Što se tiče ovog ostalog, rekao sam da je zaista vreme da prestanete da pričate gluposti, a vi ste sa tim nastavili. Nastavili ste sa upoređivanjem jednog, drugog, trećeg i ko ima kakav odnos prema bilo kome. Ja sad treba vama da mašem ovde slikama kada se Aleksandar Vučić sastao sa boga pitaj kim u Hrvatskoj, što mislim da nije naročito pametno, ni kada se sastajao sa gospodinom Plenkovićem. Zamislite, reče pre dva ili tri meseca kako mu ne pada na pamet da se sa Hrvatima dogovara o bilo čemu, energetskoj krizi, a evo ga u Davosu se dogovarao.

Odmah da vam kažem, nije problem, neka se dogovara, nije problem ni što se sastao sa bivšom predsednicom Kolindom i sa svim ostalima, to je sve u domenu politike, to je sve u domenu njegovih nadležnosti i obaveza, kao što nije zločin ni što se prošli put Ana Brnabić sastala sa Toninom Piculom, on je izvestilac za Srbiju, ona je predsednica Narodne skupštine, kakva god da je, to joj je posao. Sramota je što sada laže da neće biti tu, kao da je dete od devet godina a ne predsednica.

20/2 VS/LjL

Ali, na primer, ja sam tražio neke slike i ovo je već nešto što ne bih mogao da opravdam, a to je susret sa generalom iz "Oluje", Mladenom Markačom. Na toj slici…

Ukucate na Guglu, Pavle Grbović i Mladen Markač, nema ništa, ukucate Miki Aleksić i Mladen Markač, nema ništa, ukucate Dragan Đilas i Mladen Markač, ni tu nema ništa. Ukucate Radomir Lazović i Mladen Markač, ništa ne izlazi. Ali, ukucate Aleksandar Vučić i Mladen Markač, evo.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Set pravosudnih zakona koji je danas pred nama predstavlja najobuhvatniju reformu pravosudnog sektora još od ustavnih promena 2022. godine.

Interesantno jeste da te izmene predlaže jedan čovek. Dakle, u jednom čoveku, jednom licu se slilo svo znanje, iskustvo, praksa, sav nomotehnički talenat da nam predloži ta rešenja i onda se postavlja pitanje – zašto on sedi u ovim donjim klupama? Trebalo bi da bude na mesto ministra, a da ministar pređe na njegovo mesto i da hvata beleške, da nešto nauči.

15/1 AL/MP 12.25 – 12.35

Takođe se postavlja pitanje, ako su ove izmene toliko dobre, pa zašto onda u ponedeljak u podne zakazaste sednicu za sredu prepodne? Čemu ta žurba? Što nismo imali neke javne rasprave, okrugle stolove, debatne emisije da uključimo i neko civilno društvo, advokatske komore, da uključimo strukovna udruženja da vidimo imaju li šta da kažu? Verujem da ima još po neko u Srbiji ko nešto zna o ovim temama. Možda je Milenko bacio pogled, a ja verujem da ima bar još dva, tri pravnika koji bi možda, možda doprineli da ovaj savršeni tekst, da se malo usavrši. Zašto ste bežali ako je sve toliko transparentno i dobro?

Problem sa ovim zakonskim predlozima, odnosno budućim rešenjima nije samo u njihovoj sadržini, već i motivima zbog kojih se usvajaju, a ne usvajaju se zbog realnih potreba za povećanjem efikasnosti pravosuđa, ne usvajaju se da bi se našim građanima omogućio lakši pristup pravdi. Ove izmene se usvajaju da bi se izvršila preraspodela moći unutar pravosudnog sistema u skladu sa potrebama vaše političke snage, odnosno jedne političke partije. I tu se sva mudrost završava.

Da prevedem građanima Srbije o čemu se radi u ovim kompleksnim zakonima. Vaša Zagorka Dolovac nije više samo vaša ili nije više toliko vaša koliko biste želeli ili nije toliko vaša koliko je Nenad Stefanović, koga sada želite da ojačate. Vi biste želeli da je smenite i da je sklonite, ali iz nekog razloga to ne možete da učinite. Vi biste najradije voleli da ukinete TOK, jer ne možete da mu oprostite sudski proces protiv Nikole prvooptuženog, ali ni to ne smete da uradite. Ne smete da uradite zato što ste svesni da biste time sahranili evropske integracije Srbije.

Ali da se razumemo, nije to ono što vas pogađa, kraj evropskih integracija. Vas ne pogađa što biste na taj način našim građanima trajno oduzeli pravo i mogućnost da žive u normalnom i prosperitetnom društvu koje rešava, a ne nagomilava probleme. Problem je ono što bi sledilo iza toga, a to je što bi se neki vaši funkcioneri posledično našli na crnim listama te Evropske unije i bili meta personalnih sankcija. I zato ste odlučili da hodate po tankoj žici.

Ne možete baš da ukinete TOK, ali možete da im pošaljete jasnu poruku kakva ih sudbina očekuje ukoliko nastave sa onim što su počeli pre nekoliko meseci. I za to ste izabrali najhrabrijeg među vama, neko će možda reći i najluđe hrabrog među vama, ali svakako nekoga bez političkog, a ja bih rekao i bez ekonomskog rominga, nekoga čija bi žrtva bila manja u odnosu na žrtve nekih drugih funkcionera iz vaše stranke, pa ukoliko se na nekome slomi reakcija Evropske unije, neka to bude na nekome koga lakše možete da žrtvujete.

Što se tiče samih rešenja, dakle, ta rešenja suštinski predstavljaju razvlašćivanje Zagorke Dolovac, kako bi se deo njenih ovlašćenja preneo VST, a najveći deo da bi se preneo u ruke glavnog Kerbera srpskog pravosuđa Nenada Stefanovića.

Takođe se usvaja rešenje kojim se Republičkom javnom tužiocu zabranjuje da autonomno ostvaruje saradnju i komunikaciju sa međunarodnim organizacijama i institucijama, tražeći prethodnu saglasnost ministra, čime se eklatantno vrši politički pritisak na tužilaštvo.

Zbog čeka se onda, gospodo, uopšte dalje folirate da imamo bilo kakve institucije, kada možete lepo tu funkciju da ukinete, da ministar obavlja tu funkciju, da zaposli nekog uposlenika koji zna engleski jezik i koji može da ode u međunarodne institucije i da tamo izdeklamuje šta mu je ministar rekao i da prestanemo da se pravimo da postoje institucije koje suštinski ne obavljaju svoj posao?

15/2 AL/MP

Takođe jedno od rešenja jeste mogućnost reizbora predsednika sudova i to ne iz razloga koji je naveo kolega Mrdić, a to je kontinuitet dobre prakse koji je uspostavljen u prethodnom periodu, već da bi se cementirao partijski uticaj na pravosuđe koji je uspostavljen nakon ustavnih reformi iz 2022. godine.

Ali, ono što je suštinski najopasnija izmena u ovom trenutku jeste ukidanje Tužilaštva za visokotehnoški kriminal i tu je takođe motiv vaš sukob, odnosno preraspodela moći između Zogorke Dolovac, koja je do sada postavljala glavnog tužioca Tužilaštva za vosokotehnološki kriminal, i prebacivanje tih nadležnosti uspostavljanjem Posebnog odeljenja koje će biti pod patronatom Nenada Stefanovića.

Međutim, šta će građani imati od tih vaših igara moći? Pa neće imati apsolutno ništa dobro, jer šta je motiv ovih izmena? Motiv je u tome što se uvideli da nakon što se ugušili skoro sve slobodne medije u Srbiji, a one preostale doveli na ivicu egzistencije, shvatili ste da su društvene mreže glavni kanal komunikacije pobunjenog društva i da tu nemate kontrolu i da tu nemate većinu, da njih ne možete da kupite, ne možete da ih zabranite, ne možete da uplašite njihove vlasnike, ne možete a ih cenzurišete i onda ste rešili da se sa pobunjenim građanima sukobljavate zloupotrebom institucija.

Ova rešenja praktično znače da će svi oni napadi, sve one uvrede, sve one pretnje koje su trpeli predstavnici opozicije, civilnog sektora, studenti i svi slobodni građani da će biti ništa u odnosu na ono što će uslediti nakon usvajanja ovih izmena, a da neće postojati institucije koje će ih od toga zaštititi i da svaka reč, svaka kritika, svaki tvit, svaki post, koji se objavi protiv predstavnika vlasti može biti zloupotrebljen kao legitimni osnov za sudski progon, za oduzimanje slobode i građanskih prava našim građanima, za uterivanje straha u kosti.

Suština ovih izmena jeste uvođenje digitalne diktature u Srbiji i to je krajnji domet digitalizacije kojom se vi hvalite tokom svih ovih godina.

Jasno je zašto vi sve ovo radite. Radite sve ovo zato što se pripremate za frontalni sukob sa pobunjenim građanima. Zato jačate Nenada Stefanovića, zato su oslobođeni i Vesić i Toma Momirović, zato napadate Tužilaštvo za organizovan kriminal i tako srčano branite Nikolu Selakovića, zato je Marko Kričak postao glavni policajac u Srbiji koji može da sprovodi reforme, da otpušta i dovodi kako god hoće, zato izbegavate sastanke sa predstavnicima EU, zato ne činite ništa da ubrzate evropski put Srbije, zato što za vas evropski put Srbije nije šansa, za vas je članstvo Srbije u EU prepreka. To je opstrukcija za vaš način vladavine, zato što vama to ne treba, to treba građanima a ne vama i zato nemate vremena da se sastanete sa predstavnicima Evropskog parlamenta, ali imate vremena da šenlučite po opskurnim emisijama sa još opskurnijim gostima, među kojima su čak i osuđene ubice.

Niko od vas nije rekao – nismo znali, žao nam je zbog toga, ne bismo ponovo učestvovali u tome, zato što ste znali i zato što vam je svejedno, zato što vam je bilo važno samo da pošaljete političku poruku, a ta politička poruka glasi da u Vučićevom zagrljaju ima mesta za sve i da sve može da se reši i da sve može da se oprosti, samo ukoliko ste bespogovorno odani šefu, da ukoliko ste zloupotrebili službeni položaj da to nije važno, ukoliko zbog vaše korupcije i vašeg nemara strada šesnaestoro ljudi to nije bitno, da ukoliko je neko ubio devojku od 18 godina da se i to može oprostiti, jedino što ne može da se oprosti jeste ukoliko okrenete leđa šefu, to je jedino neoprostivo, a sve ostalo se da, kako bi se reklo, ispeglati, zato usvajate ovakva rešenja, zato lomite ceo sistem da biste ga prilagodili personalnim rešenjima i vašim međuljudskim odnosima.

15/3 AL/MP

Sada vas pitam – šta ćemo kada se sutra ispostavi da ni Nenad Stefanović više nije baš toliko vaš koliko ste mislili da jeste ili koliko biste želeli, pa i on krene stopama jednog svog prezimenjaka iz prošlosti, čuvenog Nebojše iz Beograda? Hoćemo li opet ceo sistem da izvrnemo naglavačke i da nalazimo nova i nova alternativna rešenja kako biste nekako uspeli da održite sistem na osnovama koje vama odgovaraju?

Odmah da vam kažem, građani će i ovo vaše divljanje preživeti kao što su preživeli poslednjih 13 godina. Ali, upozoravam vas, ovo će vas najviše koštati, direktno će vas ovo najviše koštati i toga je u poslednjih par nedelja postao svestan i ovaj balkanski Maduro. Odmah da vam kažem, niti prizivam, niti opravdavam takvu vrstu intervencije.

16/1 MZ/CG 12.35-12.45

Samo vam skrećem pažnju da je taj vaš amigo postao jako nervozan u poslednje vreme, ne zato što se plaši Amerikanaca, Rusa, Španaca, Nemaca, Francuza ili bilo koga, već zato što zna kime se okružio i zna od kakvog su materijala ti ljudi i zna kako su došli na te pozicije i zna kako su morali da pređu svaku granicu ljudskosti, ne bi li došli do pozicija do kojih nikada u normalnom sistemu ne bi došli i koje im ne pripadaju i zato što zna na šta su spremni i zna koliko su jeftini i kako će lako i brzo i bez trunke razmišljanja, ukoliko naiđe na veći izvor moći koji će im obećati aboliciju ili zaborav za neke stvari, neće sekunda jednog razmišljati kako će se ophoditi prema njemu i prema vama. Ali to je, ponavljam, vaš problem.

Problem građana Srbije jeste što ste vi i dalje na pozicijama koje uzurpiraju rešavanje problema u ovoj zemlji. Problem građana Srbije jeste što ste vi glavni blokaderi svakog napretka Srbije. Problem građana Srbije je što ste vi deo problema i ne možete da budete deo rešenja. Deo rešenja neće biti ni Zagorka Dolovac, ovde toliko puta pominjana, ni Nebojša Stefanović, ni svi ovi pojedinci. Deo rešenja će biti slobodni građani, koji će na slobodnim izborima doneti odluku ko će upravljati ovom zemljom. Ja ne znam tačno ko će to biti, ali to sigurno i sto posto nećete biti vi. Hvala.

Ne, ja sam se javio onako, nemam šta pametnije da radim. Kakvo pitanje.

Pa imam osnov, evo, upravo je na kraju makar dao gospodin Mrdić osnov kada je pogrešno protumačio moje reči da ne znam nazive predloženih akata, jer on nije predložio ukidanje Tužilaštva za organizovani kriminal, a ja sam u svom govoru rekao da biste vi želeli to da učinite, ali da to ne smete da učinite jer se plašite posledica i da im zbog toga šaljete poruku ovim izmenama drugih zakona kako će proći u budućnosti, ukoliko se ne budu disciplinovali.

16/3 MZ/CG

Što se tiče kolege Milenka Jovanova, on je rekao: „To je završilo Pravni fakultet“. Ta vrsta dehumanizacije nije čak više ni toliko duhovita. Da, završio Pravni fakultet i ne sporim ni kolegi Mrdiću, ni vama, ni bilo kome pravo zakonodavne inicijative predlaganja zakona. Samo sam postavio pitanje da li pored gospodina Mrdića i njegovog izuzetnog pravnog talenta i znanja, da li možda postoji još evo nekoliko pravnika u zemlji koje smo mogli da pitamo i da otvorimo neki prostor, ima i nekih profesora, vidite, igrom slučaja, ja sam polagao kod nekih profesora, neki od njih se možda razumeju u ovo, da ih pitamo, možda oni imaju još neko rešenje, a ne da od ponedeljka popodne do srede pokušavate nekako ispod žita da progurate sve ove fantastične i fascinantne izmene zakona.

Dakle, niste odgovorili na to zašto nismo imali nijednu javnu raspravu, nijedno javno slušanje, nijedan okrugli sto, nijednu debatnu emisiju, ništa po ovom pitanju, zašto ste bežali od svega toga, zašto ste bežali od suočavanja, zašto ste maksimalno skraćivali vreme za raspravu, kada je reč o ovim temama.

Što se tiče gospodina Milenka Jovanova, ne znam, nemam aspiracije za Piculinim kolenom i sedenjem u njegovom naručju, to možda vi imate, pa ćete imati prilike to i da rešite. Hvala.

Zahvaljujem.

Pre dva dana smo obavešteni o samovoljnoj odluci predsednika Republike da na Samitu EU - Zapadni Balkan Srbija ne bude predstavljena. Dakle, to je odluka koju je on doneo neovlašćeno, koja nije u njegovoj nadležnosti i koja je posledica njegove lične frustracije i saznanja da će na tom samitu morati da bude pritisnut određenim neprijatnim pitanjima i konstatacijama i njegove neprijatnosti zbog toga što Srbija, nažalost, danas daleko zaostaje za nekim drugim zemljama članicama, ali njegova, niti bilo čija druga lična frustracija ne sme da postane zvanična politika Republike Srbije.

Zbog toga postavljam pitanje predsedniku Vlade gospodinu Đuri Macutu – da li je upoznat sa ustavnim ovlašćenjima Vlade na čijem se čelu nalazi? Postavljam mu i sledeće pitanje - da li je i kada održana sednica Vlade na kojoj je doneta takva odluka, odnosno odluka da Srbija neće učestovati na tom samitu?

Isto pitanje postavljam ministru za evropske integracije i ministru spoljnih poslova – da li su učestvovali na takvoj sednici Vlade, da li su glasali i na koji način su glasali po pitanju toga da li će Srbija biti predstavljena?

Verujem da do toga uopšte nije ni došlo, ali ono što smo videli jeste da se obratio ministar za evropske integracije gospodin Starović i izrekao sledeću rečenicu – ovakva odluka predstavlja izraz stvarne posvećenosti našem putu ka članstvu u EU. U pogledu ove izjave nemam ni jedno konkretno pitanje. Samo želim da ova izjava bude zabeležena u stenobeleškama, jer smatram da ovakvu mudrost treba sačuvati od zaborava i da treba da ostane deo istorije.

Vi onda nama podmećete ovde Zaključak Odbora za evropske integracije u kom nas pozivate da takvoj Vladi koju niko ništa ne pita i da takvoj Vladi koja ni petu godinu ne može da otvori ni jedno poglavlje, ni jedan klaster damo punu podršku u ubrzanju evropskog puta Srbije. Ljudi, dati punu podršku takvoj Vladi jeste kao da date punu podršku pijanom i drogiranom čoveku da vam vozi decu na ekskurziju. Da li ste vi normalni? To je pitanje za sve vas.

Nakon svega toga vi imate obraza da nam pošaljete Anu Brnabić, koja jeste jedna od najodgovornijih i zbog toga što pet godina nismo otvorili ni jedno poglavlje, da kaže kako je opozicija kriva za to što neće biti otvoren klaster. Sad vam kažem da sam imao desetine i stotine razgovora sa brojnim evropskim zvaničnicima i nikada i ni od koga nisam tražio da se zaustave evropske integracije Srbije zato što to nije dobro za građane Srbije, ali jesam tražio da se jasno imenuju, da se jasno identifikuju i da se jasno sankcionišu oni koji snose odgovornost za to što je evropski put Srbije u blatu i tu se gospođa Brnabić ispravno pronašla.

2/2 TĐ/MJ

Znate, nisu opozicija i građani krivi zbog toga što vi kradete izbore. Nisu opozicija i studenti krivi što vi zatvarate političke protivnike. Nisu opozicija i civilno društvo krivi što vi gušite medije i što rušite pravosuđe. Dobro je rekao juče Milenko Jovanov - za evropski put Srbije u ovom trenutku odgovornost snosi samo vladajuća većina i niko drugi, i sa tim se apsolutno slažem i samo vi ste krivi što je evropski put Srbije danas u blatu.

Znate, gospodo, nema apsolutne vlasti, a podeljene odgovornosti. Na tu zabludu možete da zaboravite, od toga nema ništa. Isto kao što građani Srbije moraju u sebi da odagnaju zabludu da će završetak evropskih integracija, uspešan završetak evropskih integracija na čelu sa SNS biti moguć. Dakle, vrlo je jasno koji je datum ulaska Srbije u EU na čelu sa Aleksandrom Vučićem. Taj datum je nikad i vi ste odlukom koju ste doneli pre nekoliko dana, tj. koju je on doneo pre nekoliko dana, a koju ste svi bespogovorno prihvatili i deklarativno doneli odluku da Srbija prekida svoj proces evropskih integracija. To je u suprotnosti i sa našim Ustavom. To je u suprotnosti i sa interesima Srbije. To je i u suprotnosti sa ekspozeom koji je ovde čitao premijer Đuro Macut i zato mu postavljam poslednje pitanje – kada će podneti ostavku na tu funkciju i kada će omogućiti da građani Srbije izaberu kakvu budućnost žele za sebe i za svoju decu na dalje? Hvala.

Zahvaljujem.

Prvo pitanje za ministra kulture Nikolu Selakovića, da li će podneti ostavku nakon podizanja optužnog predloga od strane Tužilaštva za organizovani kriminal?

Drugo pitanje koje je povezano sa ovim prvim, jeste za predsednika Vlade, Đura Macuta, da ukoliko Selaković to ne učini, da li će ga premijer razrešiti funkcije ministra, makar do okončanja, to jest do pravosnažnog okončanja ovog postupka?

Sledeće pitanje jeste za ministra MUP, Ivicu Dačića i za direktora BIA. Da li ste nakon nekoliko nedelja konačno utvrdili kada ćete obavestiti javnost čije su i koje strane obaveštajne službe organizovale paramilitarni kamp u izletištu „Sunčana reka“ u blizini Loznice i u njemu obučavali ljude sa zadatkom izazivanja nereda, na tada aktuelnim izborima u Moldaviji?

Pitanje za Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave. U kom je pravnom statusu, odnosno u kom pravnom statusu u Republici Srbiji funkcioniše Rusko-srpski humanitarni centar u Nišu, u kom registru je evidentiran i ko sprovodi operativni i finansijski nadzor njegovog delovanja? Imajući u vidu da je u međudržavnom sporazumu kojim je ovaj centar uspostavljen da piše da je reč o pravnom licu koje je registrovano u Republici Srbiji u skladu sa zakonima, a da pretragom bilo kojih evidencija u Srbiji ne možete pronaći nijedno pravno lice pod tim nazivom.

Takođe pitanje za MUP, konkretno za Sektor za vanredne situacije. Koliko puta je do sada Rusko-srpski humanitarni centar zvanično bio operativno angažovan u pomaganju u vanrednim situacijama u Srbiji, od njegovog osnivanja do današnjeg dana?

Pitanje za BIA i za VOA, da li je i kada izvršena procena bezbednosnih rizika u vezi sa aktivnostima ovog centra, imajući u vidu česte navode o potencijalnim obaveštajnim i drugim aktivnostima koje prevazilaze okvire humanitarne misije i da

2/3 JJ/IR

li je izvršena bezbednosna procena po pitanju toga da li objekti, osoblje ili oprema ovog centra pored zvanične imaju i civilno-vojnu ulogu i kakvi su zvanični nalazi te procene ukoliko je ona vršena?

Poslednje pitanje za predsednika Vlade i za Ministarstvo finansija, da li je u kom iznosu Vlada Republike Srbije pomagala rad Rusko-srpskog humanitarnog centra i ko sprovodi nadzor nad finansijskim radom ovog centra? Hvala.

Zahvaljujem predsedavajuća. Hvala vam na toleranciji.

Danas imamo prilično važne tačke dnevnog reda. Izbor sudija Ustavnog suda. Kada se pogleda lista, kada se pogledaju predloženi kandidati ova tačka bi mogla da se komotno preimenuje u izbor statutarne komisije SNS, jer većina kandidata koji su predloženi jesu kandidati koji su direktno povezani sa SNS.

Tako recimo jedan od njih jeste gospodin Nikola Banjac koji je bio savetnik Miloša Vučevića i dok je bio ministar odbrane i dok je bio predsednik Vlade, a bio je i član i sekretar pokrajinske izborne komisije ispred SNS.

Zatim imamo Slobodanku Gutović koja je bila deo vanpretresnog veća. Onog vanpretresnog veća koje je ukinulo odluku o pritvoru Goranu Vesiću u slučaju pada nadstrešnice. Kada smo kod Gorana Vesića, ona je takođe zaslužna za to što je obustavljen postupak protiv njegovog advokata Nemanja Aleksića koji je fizički napao policiju u Novom Sadu, a nekoliko godina pre toga se proslavila time što je ukinula osuđujuću presudu Predragu Kuluviji. Dakle, još jedan od elemenata koji je kandiduje za tu funkciju.

Zatim imamo Ranku Vujoviću koja je pomoćnica direktora Republičkog zavoda za zakonodavstvo, to je sada već Đurđevićeva struja nakon Vučevićeve struje i Vesićeve struje i onda dolazimo do jednog od najzanimljivijih imena i najpoznatijih, a to je Maja Popović. Maja Popović gospođa koja je bila ministarka od 2020. do 2025. godine koja se proslavila po dva momenta.

Prvi momenat jeste to što smo prvi put dobili ministarku pravde koja u tom trenutku nije znala da je smrtna kazna u Srbiji ukinuta 20 godina pre nego što je ona postala ministarka, a zatim je postala poznata po tome što je zagovarala ustavne promene i reforme pravosuđa i ubeđivala nas kako će pravosuđe od tog momenta da procveta, kako će naš evropski put dramatično da se ubrza i to u momentima kada smo mi iz opozicije bili protiv tog rešenja, ona nas je ubeđivala kako smo antievropski nastrojeni, kako ne razumemo potrebe pravosuđa, itd.

Sada smo došli u situaciju gde je najveći problem u oblasti pravosuđa predstavnicima režima u ovom trenutku su upravo te ustavne promene. Onda dolazimo do logične posledice da onaj ko je to zagovarao i ko je to radio loše će biti nagrađen i avanzovaće u sudiju Ustavnog suda. Kada smo kod Maje Popović, ona je sada već Vučićeva struja direktno.

Dolazimo do poslednjeg interesantnog imena, to je Snežana Marković. Ona je izabrana još 2016. godine na predlog Tomislava Nikolića. Pokazali ste visok demokratski kapacitet, jer ste objedinili sve struje unutar SNS i svakome ste dali po nešto.

Gospođa Snežana Marković je istovremeno i predsednica Ustavnog suda u aktuelnom sazivu i ona je personifikacija tog ignorantskog i štetnog delovanja Ustavnog suda u prethodnih više od deset godina. To je upravo onaj Ustavni sud koji je pokazao da može da bude savršeno brz i efikasan onda kada je potrebno braniti političke interese ovog režima, ali koji je sa druge strane takođe pokazao i sposobnost neverovatnog ignorisanja u višegodišnjem periodu onda kada treba braniti interese građana Srbije.

23/2 VS/CG

Tako recimo imamo to da je doneta odluka u istorijski kratkom roku, o legitimizaciji odluke o uvođenju vanrednog stanja 2020. godine. Imamo i to da je Ustavni sud bio neverovatno brz i efikasan kada je trebalo poništiti odluku Vlade kojim se stavlja van snage Prostorni plan za projekat „Jadar“.

Kada smo došli do toga da treba štititi interese građana Srbije, kada treba učiniti nešto što je za njihovo dobro, tada se Ustavni sud vraća u svoje stanje hibernacije, u svoj duboki zimski san i tada se vrlo uspešno pravi mrtav, kao što se pravio mrtav kada je trebalo da odluči o međunarodno priznatim pokradenim izborima u decembru 2023. godine, kao što se pravio mrtav onda kada su narodni poslanici tražili da interveniše zbog toga što je predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić u ovoj instituciji samovoljno odlučila da ne stavi na dnevni red izglasavanje nepoverenja Vladi i time direktno sprovela državni udar u ovoj instituciji, kao što se pravio mrtav onda je u ovoj instituciji donošen sramotni leks specijalis i još sramotnije autentično tumačenje. Govorim o slučaju Generalštaba. Tada su se i te kako pravili mrtvi.

Samo jedna digresija, pošto naravno ne može da prođe ova sednica bez jedne od gorućih tema koja se tiče Generalštaba, jer smo i od strane vas i od strane predsednika Republike optuživani kako smo mi krivi za takav ishod u ovom slučaju.

Odmah da vam kažem. Mi nismo srećni što je ovaj projekat na taj način završen. Mi bismo bili srećni da je tačka na taj projekat stavljena time što ne bi bio usvojen leks specijalis u Narodnoj skupštini. Ovo što je urađeno je velika ljaga na svima nama.

Znate, kada je predsednik države išao u Ameriku i pokušao da se ušunja na privatni posed i da neovlašćeno uđe na donatorsko veče. On je tada osramotio samog sebe. Mi smo svi osećali transfer blama, ali je sramota bila isključivo njegova. A usvajanjem leks specijalisa i ovim pokušajem, najglupljim pokušajem političke korupcije, rukovodstva SAD, otkad ta država postoji, vi ste obrukali sve nas jer ste tu uvukli i Narodnu Skupštinu, i sve relevantne institucije ove zemlje i napravili ste štetu i bruku od koje ćemo se mi kao država teško oporaviti i onda nemate srama, već dođete ovde u Skupštinu da nam objašnjavate kako su navodno blokaderi krivi zbog toga što će Srbija izgubiti investiciju od milijardu i po evra, i što će ta investicija otići u Albaniju. Znate zašto će otići u Albaniju?

Zato što je Albanija saveznik SAD, u okviru NATO, zato što je Albanija zemlja koja želi i koja će postati članica EU, zato što nemaju ni predsednika ni premijera koji su pokušali da se ušunjaju neovlašćeno na privatno donatorsko veče, zato što nemaju ministre i Vladu koja će porodicu i predsednika SAD, uplesti u međunarodnu korupcionašku aferu. Zbog toga će otići tamo. Znate, gospodo, jedini blokaderi u ovoj zemlji ste upravo vi. Vi ste ti koji blokiraju normalan život u ovoj zemlji i vi ste ti koji držite dotok minimalne pravde građana Srbije , vi ste ti koji blokiraju bilo kakvu mogućnost da živimo iole normalno u ovoj zemlji. To je direktno vaša odgovornost i to je baš odgovornost zbog načina na koji radite svih ovih godina.

Da se vratimo sada na ovu temu Ustavnog suda, Ustavni sud mora da bude prva linija odbrane ustavnosti i zakonitosti u svakoj zemlji. Vi ste ga pretvorili u poslednji rov odbrane vašeg kriminalnog ponašanja. Imamo institucije koje su toliko neefikasna da u ovom trenutku ima više od 40 hiljada nerešenih predmeta i za to vreme jedan od najistaknutijih članova, sudija, profesor Petrov, je gotovo srastao sa foteljom u televiziji Pink i na drugim televizijama, gde poslednjih godinu i po dana je imao više stotina javnih nastupa, baveći se svime osim onime što je u njegovoj nadležnosti, i čime ustavni sud treba da se bavi, pa smo tako došli do toga da je on, ne samo izgubio

23/3 VS/CG

pojam o tome čime Ustavni sud treba da se bavi, čovek je izgubio pojam o tome šta on kao profesor upravnog prava treba da predaje studentima, tako da smo pored ministarske koja ne zna da smrtna kazna ne postoji, dobili sudiju Ustavnog suda, i profesora Upravnog prava, koji se žali što se pravosuđe otelo od političke i izvršne vlasti, nakon čega više nema legitimitet, ni da bude sudija Ustavnog suda, a još manje da bude profesor upravnog prava, jer taj čovek više nikoga neće smeti da obori ni na ispitu, jer čovek ne poznaje predmet kojim se sam bavi.

Takođe, Ustavni sud je uspeo da pokaže neverovatnu toleranciju i neverovatno ignorisanje jednog od gorućih problema sa kojima se naše društvo suočava, a to je da poslednjih nedelja i poslednjih meseci se na državnom univerzitetu u Novom Pazaru, sprovodi eklatantno kršenje Ustava, zagarantovanog prava na autonomiju i univerziteta. Ustavom zagarantovanog prava na rad, u slučaju profesora koji su podržali svoje studente, koji se bore za pravdu u ovoj zemlji, a koji su žrtve političke odmazde od strane političkih predstavnika na tom univerzitetu i koji zbog toga ostaju bez posla i po tom pitanju je Ustavni sud postao apsolutno nem i nije se ni na koji način mešao u svoj posao. Ja želim da istaknem da Pokret slobodnih građana i naša poslanička grupa koju sa nama čine i SDA i Sandžaka, za demokratsko delovanje, pruža punu podršku svim zaposlenim i svim studentima državnog univerziteta u Novom Pazaru, i onima koji ste oteli pravo da studiraju i zbog toga što su se borili za pravdu u prethodnom periodu i da ćemo biti tu da im pomognemo u svakom slučaju i svakoj situaciji.

24/1 JD/VZ 15.05 – 15.15

Zbog toga su predlozi koji su došli i od strane predsednika Republike i od strane većine poslaničkih grupa, dakle govorim o svim, su apsolutno neprihvatljivi, jer predstavljaju politiku kontinuiteta nerada ili pogrešnog rada te institucije.

Mi smo kao poslanička grupa predložili jednog kandidata za sudiju Ustavnog suda. Dakle, reč je o advokatu Mihajlu Pavloviću. Smatramo da je reč o čoveku koji poseduje i stručni i profesionalni kredibilitet i integritet, da može da pomogne svojim znanjem, svojim iskustvom, svojim dosadašnjim radom, svojom dosadašnjom praksom, da te institucije krenu u značajno boljem pravcu, da se promeni taj katastrofalni kontinuitet koji postoji poslednjih 10 godina, a da budemo iskreni i mnogo duže od toga.

Smatramo da gospodin Pavlović poseduje neophodno znanje, pogotovo u oblasti međunarodnog prava, odnosno zastupanja pred Evropskim sudom za ljudska prava i drugi međunarodnim sudovima o čemu svedoči i činjenica da je Pravosudna akademija sa gospodinom Pavlovićem morala da zaključi sporazum o sudskom poravnjanju, jer je neovlašćeno uzimala njegove tekstove u kojima se on bavio upravo tim pitanjem.

Tako da imamo i institucionalnu potvrdu kvaliteta, stručnosti i znanja tog gospodina i smatram da bismo učinili jednu dobru stvar ukoliko bismo njegovu kandidaturu podržali i da bi na taj način mogli da utičemo da praksa Ustavnog suda krene u značajno drugačijem i boljem pravcu. Hvala.

Svaka čast. Veoma ste ovako dovitljivi, predsednice. Svaka čast.

Hajde da krenemo od pozadi. Dakle, šta da se radi sa Generalštabom? Pa, da se obnovi. Da, slažem se da ne treba da ostane ruševina u centru grada i da je to potpuno bespredmetno i sramotno ali mi smo ti koji treba da obnovimo svoju zgradu i svoju imovinu.

Pominjete sudiju Majića, ja sam pročitao sve kandidate za sudije Ustavnog suda, Majić nije kandidat za sudiju Ustavnog suda. Zašto bi se ja bavio nekim ko nije ni sudija Ustavnog suda ni kandidat. To je potpuno besmisleno. Ali dobro, vi imate pravo na svoje impresije.

E, sad, kaže da se izjasni o zabrani sad kakvih organizacija, terorističkih, ovakvih, onakvih, konkretno aludirate, ne aludirate nego direktno pominjete Pokret slobodnih građana i ja nemam ništa protiv da se taj postupak povede, sprovede i da se donese konačna odluka. Vi možete čak i da inicirate pokretanje tog postupka. Imate to pravo. Ja bih samo voleo da se poštuje određeni redosled i određeni prioriteti, pa da se Ustavni sud prvo oglasi o tome što je SNS u sadejstvu sa Ministarstvom unutrašnjih poslova i Ministarstvom državne uprave i lokalne samouprave i drugih institucija pokrala izbore 2023. godine, što je potvrđeno i rezolucijom Evropskog parlamenta.

Onda da se vratimo na vas, gospođo Brnabićka gde ste samovoljno odlučili da legalno i legitimno prikupljene potpise narodnih poslanika, da im ne dozvolite da se stavi na dnevni red izglasavanje nepoverenja Vladi, već se sami odlučili da to ne može da se stavi na dnevni red, što je državni udar zbog čega smo se mi takođe obratili Ustavnom sudu.

Onda nakon toga da se reši i jedan slučaj koji je još stariji od svega toga, a to je primer jedne parapoliticijske organizacije koja radi direktno u dogovoru sa predstavnicima policije i ovog režima što imamo i priznanje od strane njihovih aktera i njihovih lidera, govorim naravno o Pokretu Levijatan, pa kada se sve to završi i kada se konačno vrati taj dašak pravde u Srbiju, e onda slobodno odlučujte i o Pokretu slobodnih građana i o našoj političkoj prirodi, nemamo apsolutno nikakav strah u tom pogledu i sarađivaćemo sa nadležnim institucijama na svaki mogući način, šta god vam bude trebalo, čim završite ove stvari, eto nas odmah sledeći da budemo na dnevnom redu, radujemo se tom pozivu.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

S obzirom da ću odužiti, koristiću vreme ovlašćenog.

Koleginica je već pomenula, ne samo u pogledu ovog konkretnog člana, već generalno zakona da jeste problematično i sa ustavno-pravnog aspekta, pre svega zbog ograničenja konkurencije, ali je takođe i suprotan sa aspekta naših evropskih integracija.

Dakle, Poglavlje 8. se bavi pitanjem konkurencije. Ovim zakonom mi konkurenciju suštinski u jednom delu ove oblasti apsolutno ukidamo. Pri tom je zabrinjavajuće to što smo pre 20 godina već bili donekle u toj situaciji, pa smo tadašnjim izmenama zakona i liberalizacijom tržišta udžbenika tu prepreku otklonili, a sada je vraćamo i to u trenucima kada se navodno cela država bori za otvaranje klastera tri. Mi sada radimo nešto što može da nam odmogne kada je reč o Poglavlju 8, odnosno klasteru dva.

Takođe, problematično je i sa aspekta kvaliteta budućeg rada zato što je jasno da ono što rade i način na koji rade javna preduzeća, kako su radili do sada, sada vidim po amandmanu Vlade da se menja da neće više biti samo javna preduzeća, već pravno lice, pa ne znam kako će to izgledati u budućnosti i da je pitanje kreativnosti, inovativnosti, upodobljavanju sa nekim modernim tendencijama, da to nije baš neka karakteristika koja može da se vezuje za naša javna preduzeća.

Pominje se problem postojanja dominantnog položaja na tržištu jednog od izdavača, s tim što se takvi problemi rešavaju jačanjem konkurencija, a ne njenim ukidanjem, odnosno vraćanjem monopola, čak i ukoliko se taj monopol daje državi. Dakle, sa tog aspekta to jeste prilično problematično rešenje.

Drugo, ovde se govori stalno o tome kako se dopušta da nam neki stranci pišu udžbenike, da nas oni uče istoriji, da oni uređuju sadržaje itd. To takođe u velikoj meri nije tačno, jer država i po sadašnjem rešenju ima značajnu, čak i dominantnu ulogu, jer država i državni organi propisuju nastavni plan i program i na kraju odobravaju udžbenike koji će se naći pred decom. Tako da, ukoliko se nešto podmetne, to samo znači da neko iz sadašnjeg sistema nije radio taj svoj posao.

Takođe, definicija udžbenika od nacionalnog značaja… Dakle, pre svega, pre nego što uđemo u definiciju samu, nije mi jasno kako smo došli do toga da određene udžbenike definišemo kao stvar od nacionalnog značaja. Duboko sam verovao da je za nas, a i za ovu Vladu obrazovanje kao oblast nešto od nacionalnog značaja, a ne da su udžbenici, koji su sredstvo za sticanje obrazovanja, dobili taj nivo nacionalnog značaja, jer ne verujem da je naš nacionalni interes da imamo buduće naraštaje koji napamet znaju u pola dana i pola noći ceo rodoslov Nemanjića, a da ne znaju da pomnože dva sa tri ili da ne znaju neke druge stvari koje su im neophodne za današnji život, pa da sada postoje stvari koje su važne i za koje država želi da brine i postoje manje važne stvari koje možemo da prepustimo nekome drugome.

Dakle, tu se postavlja pitanje - da li mi želimo da stvaramo generacije koje razvijaju sposobnost kritičkog mišljenja, kritičkog razmišljanja ili želimo da stvaramo vojsku indoktriniranih poslušnika? Dakle, to jeste pitanje nacionalnog interesa i to je pitanje prema kome ova Vlada određuje šta je njen interes u budućnosti.

Ova definicija, kažem, u obrazloženju zakona - kako udžbenici od nacionalnog značaja prenose vrednosti i tradiciju, jezik i kulturu, a zbog čega predstavljaju osnovno sredstvo u izgradnji i očuvanju identiteta i nacionalne kohezije, stabilnosti i otpornosti Republike Srbije na spoljne uticaje je jedan od stubova nacionalne bezbednosti.

Nisam živeo za vreme komunizma, a nisam bio ni rođen, nisam bio ni pionir, ni bilo šta, ali mi je ova definicija i ovo što sam pročitao ovde delovalo strahovito poznato, kao da sam ovo već negde doživeo, kao da sam negde već čitao nešto vrlo slično tome i onda mi je palo na pamet da zaista vrlo slično ovome jesam video i jesam pročitao. Pročitao sam u Istočnom Berlinu u Štazijevom muzeju, a kada je reč o udžbenicima koji su oni davali svojoj deci 50 godina tokom prošlog veka. Doslovno identične ove formulacije. Zbog toga me brine da je suštinski značaj, odnosno da je suštinska namera predloženih izmena ideološka politička indoktrinacija dece od najmlađeg uzrasta, pa kasnije da se kroz obavezni vojni rok izvrši ta fina obrada i da konačno proizvedete vama poželjnu verziju Srba, dakle da budu militantni, da budu poslušni i da budu nezainteresovani za svet oko sebe.

Ovde se postavlja ozbiljno pitanje – ko će određivati ko su autori koji su podobni da pišu takve udžbenike? Da li ćemo ponovo doživeti da Vojislav Šešelj vrši trijažu ko je dovoljno patriota, ko nije, ko sme da radi u obrazovnom sistemu, ko ne sme, ko sme da obrazuje našu decu, a ko ne sme? Da li ćemo doživeti da će sutra naša deca, umesto pesama Vaska Pope, da čitaju pesme Radovana Karadžića? Da će za Dan zastave, kada se budu organizovale one manifestacije, da čitaju stihove iz zbirki kletvi Vjerice Radete, a da će predstavu da režira Dragoslav Bokan, direktno iz studija „Informera“?

Recite mi, kada dođemo do istorije, kada se bude učila istorija, o kome će Karađorđu da uče, o onom što je dizao ustanak ili o onom što je dizao „ćacilend“ ovde ispred i napadao narodne poslanike? Vi sprovodite godinama unazad pokušaj revizije istorije. Niste ni prvi ni jedini koji su to radili tokom istorije, tokom civilizacije, ali se upisujete u istorijsku nauku time što ste prvi koji pokušavaju jednu državu, jedan narod sa pobedničke da prebace na gubitničku stranu istorije. To još niko do sada u istoriji civilizacije nije radio.

Do sada ste trovali mlade ljude idejom da se njihov patriotizam meri isključivo njihovom spremnošću da hvale i da slave ratne zločine i ratne zločince. Sada pokušavate te stvari da im gurnete u udžbenike, da ih od najmlađeg uzrasta indoktrinirate, da ih naterate da odrastaju na vašim iluzijama i na odbrani vaše istorijske uloge u Srbiji.

Imate ove Vučićeve knjige, imate ove njegove neobjavljene memoare o navodnim pobedama nad obojenim revolucijama i onda u te memoare slobodno ubacite šta god hoćete, ubacite sve vaše konfabulacije, ubacite sve paranacionalne mitove, ubacite sve svoje nacionalne poraze, ubacite sve sulude ideje sa kojima ste se susretali u prethodnom periodu, ali udžbenike i decu ne dirajte. To vam ne pripada i nije na vama da se time bavite. Na vama je da pokušate da omogućite ljudima koji rade u obrazovnom sistemu da imaju najbolje uslove za rad, da imaju mogućnost da iskažu svoj talenat i potencijal, da im date autonomiju, da odredite nastavni plan i program, da im omogućite i materijalni i statusni napredak, a ne da ih indoktrinirate i ne da od njih pokušavate da pravite nešto što oni nisu.

Dakle, gospodo, 21. vek je. Nema nacizma i ne treba da bude nacizma, apsolutno, ali ovo što vi radite to su radili u prošlosti ljudi koji su se slagali sa takvom ideologijom.

Upravo zato vam i govorim da je ovo potpuno neprihvatljivo, 21. je vek dajte da učimo decu da budu u skladu sa svojim okruženjem i u skladu sa svetom, a ne da ih izolujemo i vraćamo tri veka unazad.

Samo bih za kraj rekao, pošto opet prolazi vreme pa se provuče Milan Antonijević. Da, naravno, nećemo glasati za njegov izbor. Više o njemu sledeći put.

Gospodin Jovanov je rekao nešto što je jedna od najveći zabluda koje su pokušavali da nam ubace poslednjih 10, 15. godina. Kaže, ne može neko da bude Srbin, a da bude moderan. Može.

Može neko da bude i Srbin i da poštuje istoriju i da poštuje tradiciju i da poštuje svoju religiju i veru i da ide u crkvu i da bude moderan i da bude evropski nastrojen, sve to može.

Postoje konzervativne snage i u Srbiji i u ovom parlamentu koje ja poštujem, apsolutno poštujem. Gospodo, stvar je u tome što vi niste konzervativni. Vi ste konzervirani. Vaša politička ideologija je konzervirana. Vi namećete ideologiju koje su zaostale dva veka unazad.

Vi ovde vršite najveću podvalu i zamenu teza. Vi kao vrhunac patriotizma namećete da ste patriota samo ukoliko branite ratne zločince i ratne zločine, a da ukoliko kažete da neko u istoriji Srbije neke stvari nije uradio kako treba i da ne treba time da se ponosimo, vi mu nametnete etiketu izdajnika. To je zabluda koju vi ovde namećete i to je šteta koju namećete budućim generacijama. Zbog toga treba da vas bude sramota.

Što kaže Milenko, Jugoslavije više nema. Nema Jugoslavije, nema od kada sam se ja rodio. Tako da meni to ne možete da namećete ni na koji način. Jugoslavija u kontekstu u kome vi govorite postoji samo u ovom obrazloženju koje zvuči kao da ga je Centralni komitet 1963. godine pisao. Obrazovanje služi da bismo sprečili spoljne uticaje. Aman ljudi, ko je pisao ovo? Da li je ta osoba elementarno normalna. Ovde se ne radi o tome da li se mi slažemo ili ne slažemo oko ovih zakonskih izmena, ali ovo što piše ovde je doslovno na nivou psihoze.

Možda su postojale dobre namere u pogledu ovih zakonskih rešenja, ali ovo što ste sproveli i način na koji ste obrazložili je duboko zabrinjavajući.

Ministar je govorio uopšteno o tome da neko štiti interese privatnih izdavača i ako se oni navodno nisu bunili itd.

To je njihova stvar, dakle ovde se radi o principu, ja sam pomenuo na početku svog izlaganja, Poglavlje 8 koje se tiče konkurencije, koleginica je pričala o Ustavu Republike Srbije, a evo imamo i vest iz kraja septembra ove godine, gde Marta Kos kaže kako je lično ovo pitanje pokrenula pred srpskim vlastima, uključujući i našu zabrinutost u vezi sa potencijalnim uticajem nacrt amandmana na konkurenciju i da će komisija nastaviti da prati itd.

Dakle, ne radi se o tome niti imam bilo kakav, ni lični, ni emotivni, ni kakav treći interes u pogledu izdavača, već imam interes u pogledu toga da se tržište slobodno razvija, gde se konkurencija podstiče, a ne da se gasi i da se ne uvode, odnosno ne vraćaju monopoli, jer to može da izazove dugoročne posledice i po kvalitet obrazovanja i po evropske integracije naše zemlje.

Dakle, niko mi nije rekao kako to da se toliko zdušno zalažem za otvaranje Klastera 3, a onda donosimo neke zakone koji će pogoršati našu poziciju po pitanju Klastera 2, odnosno ovog poglavlja na koje se ovo pitanje i odnosi. Tako da nema potrebe da mi inputirate bilo kakve lične, finansijske ili kakve treće interese, dakle ovo je principijelna stvar.

A, ko će izdavati udžbenike na kraju ne tiče se mene apsolutno.

Zahvaljujem.

Pre svega drago mi je što sam uspeo svojom diskusijom da pomirim zavađene ovde u Skupštini, to mi je velika čast, da ste se tako mirili i da ste bili tako ujedinjeni oko nekih pametnih stvari bili bismo najmanje kao Švedska, ali nažalost uglavnom oko destruktivnih stvari umete da se složite i da se ujedinite, ali dobro.

Gospodine ministre, pre svega neironično cenim što ste tu da odgovarate na amandmane mada nismo čuli vaše obrazloženje zakona na početku sednici, pa bih želeo da vas pitam šta je to generalno u ovom zakonu što vam daje neke alate i neka sredstva da postignete ciljeve koje ste ovde propisali, a što niste mogli do sada uradite na trenutnom stanju. Dakle, šta je to što se suštinski menja?

Postoji druga stvar koja je izazvaće probleme u budućnosti, prilično sam siguran u to. Dakle, koncept nacionalnih udžbenika kojim želite da podstaknete patriotizam, odnosno patriotsku vrlinu, kako ste vi rekli, on naravno da će izazvati i izaziva reakcije kod pripadnika manjinskih naroda u Srbiji, a Srbija ima veliki broj pripadnika manjinskih naroda i naravno da će oni tražiti da se u njihovim udžbenicima, u njihovim sredinama to isto radi.

Ja se plašim da ćemo mi u jednom trenutku ući u jedno veoma destruktivno nadgornjavanje koje će da bude veći etno patriota. Ko će u većoj meri da im doktrinira decu koja izlaze iz njihove etničke grupacije. Interesuje me kako će to izgledati, recimo u sredinama koje su prilično mešovite?

Kako će izgledati ta nastava, recimo u Prijepolju gde je odnos otprilike 50:50? Kako će izgledati, recimo kada jednog dana se na fakultetu sretnu studenti iz Sjenice, iz Kanjiže, iz Šumadije, iz Kragujevca ili recimo iz Preševa ili Bujanovca i onda dođu na fakultet i shvate da jedino što ih povezuje jesu neka znanja iz matematike, fizike, hemije, odnosno prirodnih nauka, a da su prethodnih 12 godina školovanja oni išli nekim paralelnim tokovima.

Problem je u tome nešto što želi da se podstakne patriotska vrlina, problem je u tome što se ovde radi uglavnom i podstiče se izgradnja etničkog identiteta, umesto da u građanskoj zemlji, kakva je Srbija po slovu Ustava, radimo na izgradnji zajedničkog identiteta građanina Republike Srbije koji nezavisno svoje etničke pripadnosti ceni i poštuje i oseća se cenjeno, poštovano, voljeno i zaštićeno u Republici Srbiji. To je problem novih izmena što će u praksi dovesti do vrlo pogrešnih posledica, pa ćemo posle morati da ispravljamo ono što ste sada radili u cilju prikupljanja populističkih poena. Izvinjava se na produženom vremenu.

Zahvaljujem.

Gospodine ministre, zaista ne znamo o kojim političkim poenima govorite, pošto kao što možete da vidite ovde jedina tačka oko koje ste se saglasili sa nekim drugim opozicionim poslanicima jeste da se ne slažete sa mnom i da se ne slažete sa stavovima koje sam ja izneo.

Tako da, ne radi se o tome. Radi se o tome da se spreče eventualne negativne posledice u budućnosti, koje i te kako mogu da se predvide.

Vi kažete da anticipacija budućnosti jako težak poduhvat i onako sa jednom fasadnom skromnošću pričate kako vaši intelektualni kapaciteti možda ne mogu da dobace do toga, ali moram da vas upozorim da je to srž politike.

Zašto donosimo bilo kakve odluke, ukoliko neanticipiramo kakve će efekte proizvesti u budućnosti? Pa, ne živimo mi od danas do sutra.

Druga stvar, nismo mi potekli iz nekog ambijenta gde je našu istoriju obeležio hiljadugodišnji mir i život u međusobnoj toleranciji, već imamo veoma krvave i negativne epizode iz naše prošlosti, pogotovo na ovim područjima, pa da ne možemo da razumemo da ovakva rešenja i ovakva praksa koja nije samo pitanje budućnosti već i sadašnjosti, može da dovede do etničke segregacije u našoj zemlji i do ozbiljnih posledica.

Dakle, budite malo odgovorniji. Ne možete da kažete da vi niste sposobni da anticipirate budućnost, a da se ovde godinama celokupna vladajuća koalicija predstavlja kao hroničari istorije.

Mi ovde slušamo šta nije bilo dobro u Srbiji prethodnih 10, 15, 20 godina, kao da SNS nije već 13 godina na vlasti, kao da nema 400% vlasti u ovoj zemlji, kao da jedina nema odgovornost za to da se i greške iz prošlosti, a i stvari koje su važne za budućnost da moraju da se menjaju, a ne samo da nam delite lekcije o tome šta nekada nije valjalo.

Tako i za ovaj zakon. Postali ste ministar skoro. Obaveza vam je da anticipirate koje će efekte taj zakon i njihova primena u datom sociološkom i političkom kontekstu proizvesti u budućnosti.

Ne možete samo da dignete ruke i kažete – vidite mene se to ne tiče, mi smo radili samo „by the book“ kako najlepše zvuči. To nije vaš posao i vi to znate, gospodine ministre.

Opet moramo da se natežemo kao i svaki put.

Dakle, pitate zašto polazimo od tih apokaliptičnih scenarija. Dakle, nisu apokaliptični, oni su nažalost realistični. Zasnovani su na neposrednom iskustvu iz bliske prošlosti. Zato vam kažem, ne možemo da se ponašamo kao da u ovom trenutku živimo u Danskoj i da živimo u miru i blagostanju.

Jer, to prosto nije takva situacija zato što polazi iz situacije iz socijalnog i političkog konteksta iz kog sam i ja i mnogi drugi ljudi ovde rasli zato što smo okruženi atmosferom u poslednjih trideset godina u kojima se Šešeljeve baljezgarije na televiziji „Pink“ o klanju zarđalim kašikama posmatrali kao deo humorističkog programa, a ne kao nešto što je etički nedopustivo, zato što se mera nečijeg patriotizma predstavljala spremnost da brani ratne zločine i ratne zločince, zato što su neki od njih bili promovisani od strane političkih aktera u Srbiji.

Zbog svega toga kada smo u Narodnoj skupštini ovde formirali zajednički poslanički klub su predsednici većine neretko napadali to što mi sedimo sa predstavnicima bošnjačkog i albanskog naroda.

Dakle, govorimo vam iz ličnog iskustva, iz aktuelnog sociološkog ambijenta u kome mi danas živimo.

Meni je samo drago što smo nakon celog ovog natezanja, nakon svih ovih reči koje su bile upućene sa raznih strana, što smo konačno došli do toga da vi pomenete ne samo patriotsku, već i građansku vrlinu. Nije sporno da imamo, mada ne razumem šta to tačno znači – nacionalno senzitivne naraštaje i nove generacije obrazovne programe, ali mislim da bismo trebali da poradimo malo i na toleranciji.

Nije poenta samo da kažete – mi ćemo dozvoliti i manjinskim narodima da rade to isto. Nama nije potrebna etnička segregacija po nacionalističkim, odnosno po etničkim … nego nam je potrebno da uspostavimo mehanizam gde ćemo moći da poštujemo jedni druge i da živimo ne jedni pored drugih, već jedni sa drugima.