Zahvaljujem predsedavajuća.

Dakle ovako, radi se o članu 3. i mi smo promenili stav 4. koji glasi sada – predloženim amandmanom se povećava pravna sigurnost i štite imovinska prava građana i pravnih lica.

Naime, ovaj član se direktno tiče eksproprijacije. U ime građana Srbije, da ponovimo šta je to eksproprijacija. To je pravni postupak u kojem država oduzima privatno vlasništvo zemljište, kuću ili zgradu od građanina, firme, radi ostvarivanja javnog interesa uz isplatu novčane naknade.

Problem je, naravno, što Vlada utvrđuje javni interes, a ova Vlada koja je delimično mestimična javni interes određuje na veoma neobičan način. Zato smatramo da treba zaštititi onog ko poseduje zemljište, znači vlasnika objekta i nosioca prava korišćena zemljišta ali treba zaštiti i drugo lice, a to je vlasnik tog istog zemljišta.

O čemu se radi? Predloženim amandmanom se povećava pravna sigurnost i štite imovinska prava građana i pravnih lica. Umesto da se status stanke u postupku eksproprijacije utvrđuje komplikovanim upućivanjem na član 102. Zakona o planiranju i izgradnji, čija se numeracija i sadržina često menjaju, čime se indirektno i netransparentno menja i krug lica koja imaju prava u okviru projekta Beograd na vodi,

1/2 JD/MP

amandman predlaže da leks specijalis neposredno propiše relevantnu i imovinsko-pravnu situaciju.

Za položaj stranke u postupku eksproprijacije mora da bude odlučujuće postojanje konkretnog imovinskog prava na nepokretnosti, a ne pripadnost određenoj statusnoj kategoriji iz drugog zakona.

Ukoliko je jedno lice vlasnik objekta i nosilac prava korišćenja zemljišta, a drugo lice vlasnik tog istog zemljišta, oba lica neminovno trpe posledice eksproprijacije i oba lica moraju imati nesporan položaj stranke u postupku.

I da završim, usvajanjem ovog amandmana sprečava se diskriminacije i obezbeđuje se jednak položaj svih lica koje se nalaze u istoj imovinskoj pravnoj situaciji. Smatramo da je opravdano i da ga treba usvojiti.

Hvala lepo.

Zahvaljujem.

Ovako, prvo pitanje postavljam u ime roditelja-negovatelja i upućujem ga gospođi Milica Đurđević Stamenkovski. Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja je 14. maja uputilo Povereniku za zaštitu ravnopravnosti, Milanu Antonijeviću, predmete Mišljenje na Nacrt zakona o roditeljima-negovateljima. Samo osam dana kasnije došao je odgovor na 10 gusto kucanih strana, gde je Poverenik razgovarao sa predstavnicima grupe roditelja, udruženja, među kojima je i Udruženje "Ruka", i dao je izuzetno ozbiljne primedbe na ovaj zakon. Rekao je da je zakon diskriminatoran, da mora da se promeni, da se uveže sugestije.

Citiraću samo njegov poslednji deo. Citiram. Poverenik kaže: "Postoji rizik da ovakva rešenja dovedu do diskriminacije produbljivanja postojećih društvenih nejednakosti i dodatno isključivanja roditelja-negovatelja iz društvenog i ekonomskog života. Poverenik preporučuje predlagaču Nacrta zakona da preispita predložena zakonska rešenja i usvoji sugestije".

Zatim, 22. maja gospođa Đurđević Stamenkovski je dobila veoma ozbiljno mišljenje i sugestiju na koju se oglušila. Pitanje roditelja-negovatelja i pitanje političke stranke Srbija centra i opozicije koja je uložila niz amandmana je – zašto nisu uvažene sugestije Poverenika koji je to uradio veoma detaljno i rekao da zakon ne valja, i da ne može da ide u proceduru? To je prvo pitanje.

Drugo pitanje u ime kolega profesora upućujem ministru prosvete Dejanu Vuk Stankoviću. Naime, ove godine Zmaj Jovina gimnazija je od 11 odeljenja upisala samo dva u punom kapacitetu. To su dva odeljenja prirodno-matematičkog smera. U ostalim pokušajima odeljenja situacija je sledeća – na IT smeru, gde treba da se upiše tri puta 20 učenika, odnosno 60 učenika, upisano je samo 14; u matematičkom specijalizovanom odeljenju od dva puta 20 učenika, znači 40, upisano je samo 28, znači, jedno odeljenje; u specijalizovanom smeru za fiziku upisano je samo osam učenika od 20; u bilingvalnim odeljenjima, koja su bila izuzetno popularna, koja broje 20 učenika, upisano je u rusko samo sedam učenika, u nemačko samo osam, u francusko četiri učenika, i u englesko sedam učenika. Moje pitanje ministru prosvete Dejanu Vuk Stankoviću – kako je reagovalo Ministarstvo prosvete na ovaj drastičan pad interesovanja i pad bodova kod učenika? Drugo pitanje je, i to pitam u ime mojih kolega, kakva je sudbina nastavnika, odnosno profesora koji su izgubili svoj fond časova? Hoće li biti proglašeni tehnološkim viškom, hoće li dobiti otkaz ili će to Ministarstvo rešavati na već poznati način?

Treće pitanje upućujem ministru finansija, Siniši Malom, da li mu je poznato odakle su finansirani bilbordovi, natpisi "Srbija pobeđuje", nalepnice, štampe, plakati, plakat na Palati Albanija u Beogradu, ako iz budžeta jedne političke partije, a tu konkretno mislim na Srpsku naprednu stranku, da li je došlo do uzurpacije javnih prostora u više gradova bez tendera? Referišem se na sledeće gradove u kojima postoje ti natpisi, a to je Beograđanka, Robna kuća Beograd, Dnevnik u Novom Sadu, Mlin

Smolemski u Subotici, i na svim tim zgradama je isti natpis "Srbija pobeđuje".

Moje četvrto pitanje vezano je, takođe, za ovaj natpis "Srbija pobeđuje", gospođi Aleksandri Sofronijević – da li ministarska zna da su akcije bojenja, ispisivanja grafita, parola na javnim putevima golo kršenje zakona, u ovom slučaju "Srbija pobeđuje", i to Zakona o putevima, Zakona o bezbednosti saobraćaja, član 152? Interesuje nas kako će ministarka reagovati u skladu sa kršenjem ovih zakona i velikog broja lokalnih odluka o komunalnom redu? Hvala lepo.

2/3 AL/MJ

Hvala.

Elem, mi smo podneli amandman na član 4. On se menja i glasi: "Pravo na status roditelja-negovatelja i negovatelja treba da postoji dok postoji potreba deteta, odnosno osobe za stalnom negom i podrškom".

Mi imamo više ciljeva ovog amandmana. Prvi je da taj amandman ne sprečava roditelje-negovatelje i negovatelje da se zaposle, odnosno radno angažuju u skladu sa mogućnostima, a sve dok to ne ugrožava negu, zbog čega smo predložili brisanje tačke 8. u članu 4. Napominjem da sprečavanjem roditelja-negovatelja i negovatelja da rade vi kršite Ustav, član 60. koji propisuje pravo na rad, zatim kršite Zakon o radu koji dozvoljava rad sa nepunim radnim vremenom i kršite Zakon o socijalnoj inkluziji koji promoviše socijalno uključenje. Takođe, cilj ovog amandmana je da korisnike penzija ne sme da spreči da steknu status roditelj-negovatelj i cilj amandmana je da spreči socijalnu isključenost i siromaštvo zbog čega smo predložili brisanje stava 9. u članu 4. Cilj amandmana je i da status roditelja se mora vezati za osobu kojoj su nega i podrška konstantno potrebni a ne za godine života osobe koja je ostvarila taj status.

Ja ću se referisati ponovo na svoje jutarnje pitanje budući da je Zaštitnik za ravnopravnost Milan Antonijević to izuzetno lepo dao u svom mišljenju o ovom zakonu i pročitaću dve bitne stavke. Ustav Republike Srbije garantuje svakom građaninu pravo na rad, slobodan izbor zanimanja i jednaku dostupnost radnih mesta. Kada govorimo o propisanim pravilima, u tački 8. suštinski govorimo o potpunoj zabrani rada kao uslovu za priznavanje statusa roditelja i zakonodavac je uslovio budućeg roditelja-negovatelja ne samo da nema stalno zaposlenje, već da nije radno angažovan na bilo koji način bez obzira na dužinu dnevnog rada ili vremensko trajanje radnog angažovanja. Znači, ovo nije nešto što sam ja izmislila. To je napisao Poverenik za zaštitu ravnopravnosti Milan Antonijević, uputio 22. maja 2026. Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i ministarki gospođi Milici Đurđević Stamenkovski. Zašto ga niste slušali i zašto niste prihvatili sugestije? Hvala lepo.

27/1 MV/MJ 15.30 – 15.40

Zahvaljujem.

Član 6. stav 3. Mi predlažemo isplaćivanje novčane naknade na mesečnom nivou u visini minimalne zarade uvećane za 20%. Smatramo da je to korektno i naravno da ovaj iznos u sebi ne sadrži porez na dohodak građana i doprinos za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje i doprinose za obavezno zdravstveno osiguranje. Znači, da to bude neto, recimo. Zašto? Sada u julu vam je minimalna zarada 68.264 dinara za 184 sata. Smatramo da nema potrebe da fiksirate ovu sumu i da je to kontraproduktivno i da je onda normirate svakog 1. marta. Ovako bi stalno imali jednu sumnju sa kojom mogu da raspolažu roditelji-negovatelji.

Ja ću da vas podsetim zapravo da je to suma ukoliko dete ne privređuje vi je delite na dva dela. Ako je porodica kompletnija, ako još neko ne radi, to je jako malo novca. Potrebe tog deteta su mnogo veće od ovoga. A ovde kažemo da se krene odatle da to minimalna zarada plus 20% i ona će se usklađivati sa nivoom minimalne zarade.

Naš predlog je korektan i odnosi se na roditelje kojima je prethodno omogućeno da rade po nekom osnovu. Ja opet moram da vas podsetim da je ovo 21. vek da postoji niz načina da roditelji rade. Mislim da gospođa ministarka prilično spinuje i ubeđuje nas da će ta deca dobijati nešto strašno i užasno mnogo.

Vidim, ovaj deo praktično ukidate posle 65 godine roditelja. Vezali ste to za roditelja a ne za dete kome je potrebna nega. Lepo vam je rekao kolega Grbović. Imate izuzetne investicije u nekom realnom životu, hvalite se stadionima, EKSPO-m. Vi ste odvojili samo pet miliona i to za dva meseca i to će startovati od 1. oktobra. Da biste zbrinuli stvarno korektno, pazite mi ovde pričamo o 3.270 dece, i vi kažete – treba da budete zadovoljni, 40.000 do 50.000 je potreba te dece. Tako da vas molim da budete korektni.

Uporno izbegavate da mi odgovorite na pitanje – zašto ste tražili a niste uvažili mišljenje Poverenika za zaštitu ravnopravnosti? Taj gospodin, Milan Antonijević, koga je postavila ova narodna skupština, je izlistao toliko mana ovog zakona. Ja ću se referisati samo na dva njegova stava. Ja uopšte ne razumem zašto niste korigovali zakon. Da li taj poverenik za zaštitu ravnopravnosti postoji kao fikus, kao ukras, prosto postoji da postoji i da ne radi ništa ili imate želju da mu ne pošaljete samo formalno – treba mi mišljenje, pa nema veze? Ja mislim da ste morali da uvažite veoma ozbiljno mišljenje.

33/3 AL/MP

Ja ću još jednom da vam napomenem. To mišljenje nije radio samo Poverenik. On je uključio niz neformalnih roditeljskih grupa i roditeljsku grupu „Evo ruke“. Znači, to su radili ljudi koji žive te živote.

Još jedno ću vas referisati na gospodina Milana Antonijevića, koji je meni zapravo zvezda ovog zakona. Da ste sve uradili kako treba, mislim da opozicija uopšte ne bi imala posla. Prva stvar, predloženo rešenje je restriktivno i nameće svojevrsnu obavezu biranja između prava na rad, koje je osnovno ljudsko pravo, i prava na status roditelja-negovatelja, koje ima za cilj da negovateljima omogući bolje uslove za funkcionisanje i pružanje nege licima kojima je to potrebno. Znači, vi negirate ovu rečenicu. Sledeća rečenica koju izdvajam, a ima deset kucanih strana, restriktivna je prema mišljenju Poverenika i propisano pravilo da lice ne može biti negovatelj ukoliko između ostalog je korisnik penzije. Predlagač uopšte nije napravio razliku između vrsta penzija.

Dakle, gospođo ministarka, prosto, odgovorite mi, to sam tražila i jutros, odgovorite nam svima – zašto niste uvažili predlog i sugestije koje su došle 22. maja? Da ste to uradili vi biste imali uređen zakon koji se odnosi na 40.000 ljudi. To je trošak od 250 miliona dinara i apsolutno mislim da sa svim ovim što radite, vi imate prostor da to uradite. Hvala vam lepo.

34/1 MV/CG 16.40 – 16.50

Zahvaljujem

Član 11. Mi smo se potrudili da korigujemo tri tačke. Tačku 8, tačku 9. i tačku 10.

Tačka 8. Mi smatramo da ne sme da prestane status roditelju-negovatelju kada zasnuje radni odnos, odnosno, radno se angažuje po bilo kom osnovu.

Tačka 9. Tražili smo da pravo na status roditelja-negovatelja ne prestane kada roditelj negovatelj ostvari pravo na penziju.

Tačka 10. Ne sme da dođe do prestanka statusa roditelja-negovatelja kada roditelj-negovatelj navrši 65 godina života.

Ovaj status se ne sme vezivati za roditelja i njegove godine i penziju. Penziju može da stekne i pre 65. godine.

Sama ministarka se izjasnila da će roditelji dobiti naknadu od 65.000 dinara. Takođe se izjasnila da oni rade jedan težak i tegoban posao koji traje 24 sata dnevno. Na mesečnom nivou kada pomnožite 24 sa 30 dobijete 720 sati, podelite 65.000 dinara sa 720 sati roditelj ima naknadu od 90,28 dinara za svaki sat. To ste mu dali. To je matematika.

Da vam kažem – imala sam kao profesor priliku nekoliko puta da mi u odeljenju sedi dete koje je imalo mentalne teškoće. Takva je situacija bila da nije imao ni ličnog pratioca, nego je dolazila tetka ili deda i ono sa čim se susretala kao profesor, a verujem ako ovde ima profesora, a znate da postoji inkluzija, IOP, odnosno Individualni obrazovni plan 2, mnogi ste se sreli sa tim. To su toliko teške, delikatne i tegobne situacije da sve ovo što radimo danas je malo za te ljude koji neće biti prepoznati. Znači, ovih 3.270 dece, ova deca neće biti prepoznata.

Ponovo ću se referisati na Poverenika za zaštitu ravnopravnosti kojeg je izabrala Narodna skupština. Znači, on je vaš izbor, Milan Antonijević. U poslednjem delu svog zapisao od 10 kucanih strana on kaže – Poverenik podseća da formalno neutralna zakonska rešenja u praksi mogu proizvesti nesrazmerno nepovoljne posledice po pojedine grupe lica, i to na osnovu više ličnih svojstava, te je neophodno da sva ograničenja budu zasnovana na objektivnim i opravdanim razlozima, da budu nužna i srazmerna legitimnom cilju koji se želi postići. U suprotnom postoji rizik da ovakva rešenja dovedu do diskriminacije, produbljivanja postojećih društvenih nejednakosti i dodatnog isključivanja roditelja-negovatelja iz društvenog i ekonomskog života.

Poverenik preporučuje predlagaču Nacrta zakona da na osnovu svega navedenog preispita predložena zakonska rešenja i usvoji sugestije Poverenika. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, Milan Antonijević, 22. maj. Izbor Narodne skupštine.

Ponovo pitam ministarku zašto se oglušila i zašto je ovakav zakon uopšte uvela u proceduru?

Hvala.

Zahvaljujem.

Ja ću se pre svega obratiti poštovanim roditeljima negovateljima, a potom i građanima Srbije.

Pred nama je konačno zakon o roditeljima negovateljima i negovateljima. Kažem "konačno", jer posle 13 godina, kada ste ga prvi put pomenuli i posle četiri godine od kako su naše kolege iz Stranke slobode i pravde pokušale da ga stave na dnevni red. Imali su šest pokušaja i nije im uspelo. Taj predlog zakona je bio vrlo korektan u odnosu na današnji.

Pred nama je danas zakon za koji Srbija centar smatra da je diskriminatoran, loše napisan, ograničavajući i da ne pruža pravu pomoć detetu i roditelju.

Odmah želim da naglasim da stranka Srbija centar, naravno, podržava rešenje problema roditelj negovatelj, ali ne ovako formulisani zakonom, koji bih lično nazvala "sbrdasdolisanim" i zakonom koji zapravo neće napraviti efekat koji svi želimo da postigne.

Moja lična pretpostavka je da ovaj zakon sada stavljate u proceduru zbog pritiska i apela roditelja, zbog pritiska javnosti, zbog toga što vam se omaklo u nekoliko gradova da su vam prošle odluke roditelj negovatelj koje je inicirala opozicija. Mi smo to u Šapcu pokušali i, evo, šabačka gradska uprava ćuti već šest meseci, ali došli ste u situaciju da vam se u lokalnim sredinama ovaj zakon, odnosno odluka usvaja, a da zakon na nivou države ne prolazi. Naravno, ono što je možda najstrašnije, najjeftinije, to je neka vrsta političkog poena koji možete dobiti.

Da napomenem građanima Srbije, da ste zaista želeli da se bavite ovim zakonima, vi ne biste po ko zna koji put zakazivali hitnu sednicu, vanrednu sednicu i objedinjenu, odnosno načelnu raspravu. E sad, time ste zapravo oteli roditeljima detaljnu analizu, oteli ste popravku i donošenje zakona po meri tih tužnih ljudi koji žive veoma ozbiljne i delikatne živote sa svojom decom.

25/1 AL/IR 14.00 – 14.05

Mi u Srbija centru smatramo da je zakon diskriminatoran i da vređa i u suprotnosti je i sa Ustavom, član 60. koji kaže da svaka osoba ima pravo na rad. Zatim, u suprotnosti je sa Zakonom o radu koji dozvoljava rad sa nepunim radnim vremenom. Zatim, u suprotnosti je sa Zakonom o socijalnoj inkluziji koji promoviše zapravo socijalno uključenje.

Šta se dešava sa ovim roditeljima koje isključujete iz sredine? Oni kršenjem ovih zakona i ovi zakoni dovode i do ekonomske nestabilnosti porodice, a vode zdravstvenom propadanja i pasivizaciji samog roditelja.

Naravno, ponoviću kao i ostali, zbrinuli ste samo 10% dece, uzeli ste podatke iz 141 centra za socijalni rad, imate vrlo pažljivu analizu, imate 37.000 korisnika, od nulte do 40 godine, vi ste odlučili da zbrinete 10%. Vaša predikcija do 2028. jeste da će se broj korisnika povećati na 3.800 i odvojili ste sumu za dva meseca, jer ne znate kako vam izgleda budžet u 2027. i 2028.

Ono što je posebno diskriminatoran status jeste da roditelj-negovatelj gubi svoj status posle 65. godine. Em, ima neku umanjenu penziju ili je nema uopšte jer ne radi, a i dalje ima dete koje je bolesno.

Znači, mi smo vam dali izuzetno korektne i kvalitetne amandmane. Ovaj zakon može biti dobar samo ako usvojite sve amandmane.

Šta je ono što je posebno sporno? Tužno je da ovaj status ne priznajete korisnicima poljoprivrednih i porodičnih penzija. Pogledajte koje su vrednosti tih penzija. Poljoprivredna penzija ne prelazi 25.000 dinara. Znači, ti ljudi nisu u stanju da zadovolje niti svoje osobne potrebe, niti potrebe porodice, a kamoli dece koja žive veoma, veoma tužne živote.

Ono što je posebno diskriminatorno jeste da prava roditelju prestaje ako se zaposli po bilo kom osnovu. Ja ću vas podsetiti, ovo je 21. vek. Postoji mogućnost onlajn rada, postoji mogućnost rada u privremenim i povremenim poslovima. Znači, možete da ostavite prostor tim roditeljima da privređuju i zarađuju. Na ovaj način vi ste im ukinuli sve šanse.

Ja vas molim da dobro razmislite, da uvažite amandmane i da zaista usvojimo zakon koji odiše empatijom, koji odiše odgovornošću i koji odiše brigom zemlje o ovoj deci. Hvala vam lepo.

Zahvaljujem.

Elem, mi smo predložili da se član 1. briše i ovo je naše obrazloženje.

Republika Srbija preuzima finansijski rizik poslovanja javnog preduzeća i neposredno ga prenosi na budžet Republike Srbije i građane. Ovakva državna garancija predstavlja potencijalni oblik državne pomoći, ali u predloženom zakonu nije

21/3 TĐ/MP

sprovedena nikakva analiza usklađenosti sa pravilima EU u oblasti državne pomoći, niti je izvršena procena tržišnih uslova pod kojima se garancija izdaje. Posebno je sporno što se u izjavi o usklađenosti sa propisima EU navodi da ne postoje relevantni propisi EU. To nije tačno. Iako pravno, EU sadrži vrlo razvijen regulatorni okvir za državne garancije i subvencionisanje javnih preduzeća.

Zbog toga smo predložili brisanje ovog člana i ja negde želim da naglasim da Srbija centar i poslanička grupa Srbija centar apsolutno podržava izgradnju razvodnog gasovoda u području iz kojeg ja dolazim, ali ne na način i ne u formatu u kojem je ovde predviđeno.

Ja ću još jednom da podsetim građane Srbije da je ukupan dug preduzeća „Srbijagas“ 785,4 miliona evra. Od toga: državni garantovani kredit 584 miliona, krediti bez državnih garancija 156,4 miliona, kratkoročne pozajmice 81 milion evra od čega 42,6 miliona evra od Republike Srbije. I da naglasim, DRI i Fiskalni savet su naglasili da „Srbijagas“ pravi nepravilnosti u nabavkama od 340 miliona evra i da ne radi u formatu u kojem treba da radi jedno društveno odgovorno javno preduzeće. Uz sve to, Vlada je predložila ovaj zakon i smatra da bi trebalo preneti rizik, finansijski rizik i svaki drugi na građane Srbije. Zbog toga se ne slažemo i imamo dobro opravdanje zašto se briše član 1. Hvala vam.

Hvala lepo.

Mada je nepopularno govoriti da neki članovi treba da se brišu, mi smo zaista stava da svi ovi članovi, pa i cela priča zapravo treba da se izbriše. Ja ću obavestiti građane Srbije da se pet tačaka tiče dugova koje će napraviti „Srbijagas“ u ime građana Srbije. Znači, pet tačaka se bave kreditima koje će uzeti „Srbijagas“.

Ovako. Predloženim članom Republika Srbija izdaje garanciju bez sprovedene analiza ekonomske opravdanosti i procene efekata po javne finansije. Ukazujemo da nije sproveden test tržišnih uslova, niti analizirano da li ovakva garancija predstavlja nedozvoljenu državnu pomoć koja narušava konkurenciju.

22/1 AL/CG 13.30 – 13.40

U obrazloženju zakona nisu navedeni jasni podaci o postupku izbora banke, metodologije vrednovanja ponude EU u oblasti javnih nabavki i javnog finansiranja. Imajući u vidu da se radi o zaduživanju uz državnu garanciju predlagač amandmana, a to smo mi, smatra da predloženo rešenje nije niti transparentno, niti ekonomski opravdano i zato predlažemo brisanje člana.

Važno je da građani Srbije znaju da bez obzira što „Srbijagas“ ima vrednu imovinu i milionsku zaradu od prodaje gasa, grupa firmi pod okriljem državnog giganta „Srbijagasa“ zabeležila je više od 140 miliona evra gubitka. Znači, ona posluje nedomaćinski. Da naglasim nezavisna državna tela zadužena za kontrolu finansija javno javno kritikuju poslovanje „Srbijagasa“, a to su ponovo DRI i Fiskalni savet. Mi se naslanjamo zapravo u ovom komentaru na njihov stav. Zato smatramo da treba obrisati ovaj član. Zahvaljujem.

Takođe smo predložili brisanje člana 3. i ovo je obrazloženje. Ovim članom Republika Srbija preuzima neopozivu, bezuslovnu i bezprigovornu obavezu otplate svih dospelih obaveza „Srbijagasa“ prema banci, čime država faktički preuzima ulogu krajnjeg dužnika. Srbija centar smatra da je neprihvatljivo da se ovako visok stepen finansijskog rizika prenosi na budžet Republike Srbije bez jasne analize fiskalnih posledica i rizika aktiviranja garancije.

U predloženom zakonu ne postoji procena potencijalnog uticaja na javni dug, niti scenarij u slučaju nemogućnosti otplate kredita od strane „Srbijagasa“ iako standardi Evropske unije u oblasti fiskalne transparentnosti zahtevaju evidentiranje i procenu kontigentnih obaveza države.

Takođe napominjem, dragi građani Srbije, da je važno da znate da Vlada, Ministarstvo energetike i „Srbijagas“ ne odgovaraju na pitanje o kontroli rada „Srbijagasa“. Da se podsetimo. Imovina ovog državnog giganta prelazi 2,8 milijardi evra. „Srbijagas“ zauzima četvrto mesto po visini kapitala i imovine u Srbiji, pa opet postoji izuzetno jaka nelogičnost da je „Srbijagas“ na 11 mestu liste gubitaša sa više od 140 miliona evra. Iz svega navedenog mi smatramo da treba član 3. obrisati. Hvala lepo.

Zahvaljujem.

Iako je propisano da će kredit otplaćivati „Srbijagas“ iz sopstvenih prihoda, činjenica da Republika Srbija izdaje državnu garanciju ukazuje na postojanja realnog rizika da obaveze otplate kredita u krajnjem ishodu padnu na teret budžeta i građana.

22/2 AL/CG

Srbija centar ukazuje da je „Srbijagas“ i u prethodnom periodu akumulirao značajne gubitke i obaveze koje je država preuzimala. Znači, ovo nije situacija od danas, ovo je situacija koja traje petnaestak godina, dok istovremeno nisu sprovedene suštinske reforme u upravljanju, u kontroli troškova i poslovnoj odgovornosti jednog javnog preduzeća. Na ovaj način se nastavlja model u kojem država garantuje za zaduživanje javnog preduzeća bez uspostavljanja jasnih mehanizama, finansijske discipline, kontrole, zbog čega smo predložili brisanje ovog člana.

Srbija centar u ime građana Srbije pita Vladu do kada će država Srbija da vadi za Javno preduzeće „Srbijagas“ vruće kestenje iz vatre?

Da podsetimo, distributivna mreža „Srbijagasa“ je duga preko 16.000 kilometara sa preko 156.000 priključaka. Preduzeće drži preko dve trećine mreže, preko 65% i više od 40% ukupnog broja potrošača. Bez obzira na ovo što je takav gigant „Srbijagas“ posluje potpuno finansijski neodgovorno, netransparentno i bez bilo kakve kontrole države. Zato smatramo da član 4. treba da se obriše. Hvala lepo.

Predloženim članom predviđeno je pravo Republike Srbije na povraćaj sredstava od „Srbijagasa“ u slučaju aktiviranja garancije, ali bez jasnih garancija da će takva sredstva biti stvarno i naplaćena.

Srbija centar smatra da je ovakvo rešenje formalno i nedovoljno efikasno imajući u vidu dosadašnju praksu preuzimanja obaveza javnih preduzeća od strane države i nedostatak sistemskih mera za sprečavanje akumulacije gubitaka.

Umesto uspostavljanja mehanizma odgovornosti i kontrole poslovanja, predloženi zakon nastavlja praksu prebacivanja finansijskog rizika na državu i građane zbog čega smo predložili brisanje ovog člana. Republika Srbija prema ovom predlogu zakona garantuje za „Srbijagas“, firmu koja godinama radi bez finansijske discipline, bez kontrole i bez transparentnosti. Srbija centar podseća da se pod okriljem „Srbijagasa“ prema izveštaju APR za 2024. u njoj radi 2.300 zaposlenih u 17 povezanih firmi, od toga njih pet sa sedištem van Srbije.

Ja verujem da svi moramo imati odgovornost prema ljudima koji su zaposleni u ovoj firmi, pa tu mislim, pre svega, na „Srbijagas“, a zatim na državu, i zato smo predložili brisanje člana 5. Hvala lepo.

Hvala lepo.

Dakle, predložili smo i brisanje člana 6. Predloženim članom uređuje se raspolaganje sredstvima kredita uz saglasnost ministra finansija, što smatramo posebno neodgovornim, ali bez jasno propisanih mehanizama javne kontrole, transparentnosti i nadzora nad trošenjem sredstava obezbeđenih uz državnu garanciju.

22/3 AL/CG

Srbija centar ukazuje da u predloženom zakonu ne postoji referenca na pravila Evropske unije u oblasti energetike, transparentnosti i finansiranja, infrastrukture i pristupa trećih strana gasnoj infrastrukturi iako se radi o projektu izgradnje gasovoda. Nedostatak analize usklađenosti sa energetskim zakonima Evropske unije ukazuje da je zakon pripremljen bez suštinske integracije u evropski regulatorni okvir.

Sada bih se samo osvrnula, kada smo već stalno za brisanje članova i protiv zajmova, ko zapravo vodi „Srbijagas“. Od 2008. „Srbijagas“ vodi narodni poslanik Dušan Bajatović i to je već punoletni mandatni status od 18 godina. Gospodin Bajatović nije nikada otišao sa tog mesta, a reklo bi se da posluje finansijskih neodgovorno. Vlada je pokušala i raspisala konkurs 2017. i 2021. Ti konkursi se nisu završili.

Evo, pošto je gospodin Bajatović izjavio da uzima samo 220.000 dinara od „Srbijagasa“, ja imam jedan predlog, a to je, pošto je njegov ukupan mesečni prihod 34,5 hiljade evra, da prosto promeni svoje radno mesto, da ne bude više direktor, jer bi njegov gubitak bio na četiri miliona 71 hiljadu on bi izgubio 220.000, ostalo bi mu tri miliona 851 hiljada mesečno, tako da bi, mislim, mogao sasvim lagodno da živi sa tim. Ili, ako ne želi da napusti ovo mesto, onda da budući da prima na godišnjem nivou 414.000 evra, a za 18 godina je primio preko sedam miliona i 400.000, da on postane garant za kredite koje uzima, jer mislim da je dovoljno likvidan. Hvala lepo.

Zahvaljujem.

Evo već drugi put imamo isti predlog izmene zakona, o izmenama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

Meni je jako žao što vi niti pratite niti čitate ove izmene, mislim da su jako konstruktivne i da predstavljaju boljitak, pre svega govorim o ovima koje se tiču obrazovanja.

Znači, mi smo predložili izmenu člana 116. odnosno drugačiji format upravnog odbora škole. Do sada je upravni odbor škole imao devet članova, tri iz redova zaposlenih, tri iz reda roditelja i troje iz lokalne samouprave. Predložili smo drugu matematiku, da četvoro ljudi predstavljaju zaposlene, troje da predstavlja roditelje i dvoje da predstavljaju lokalnu samoupravu. To bi smanjilo zapravo politički uticaj i omogućilo jedan relaksiraniji vid autonomije škole, jer mi smatramo da je autonomija škole neophodna da bismo imali neku vrstu intelektualnog progresa.

Druga stvar koja je vrlo jasna i oštra i mislimo da je prava, predložili smo izmenu člana 119. stav 1. tačka 7. Ideja je da zapravo upravni odbor škole izabere direktora, da to ne radi ministar prosvete, jer je najčešće za ministra prosvete direktor škole osoba koja je iks-ipsilon i najčešće, odnosno skoro uvek, je to politički podobna osoba. Mislimo da je potrebno da se izabere osoba koja će pre svega biti stručna, koja neće biti vezana za politiku i da je nedopustivo političko kadriranje direktora u školama. Škole ne smeju da budu prostor političkog delovanja jer u škole idu i naša i vaša, dakle, sva deca Srbije.

Takođe smo predložili izmenu člana 177. Kod utvrđivanja socijalnog statusa deteta trebalo bi isključiti ili eliminisati čime se bavi roditelj i ostaviti samo najviši stepen obrazovanja. Recimo, ja uopšte ne razumem zašto ovo ne usvojite? Znači, treba da se izbaci jedan nepotreban podatak jer roditelji menjaju radno mesto i nemoguće je ažurirati u bazama podataka sve što roditelj može da promeni kao radno mesto. Njegov najviši stepen obrazovanja ostaje. Znači, ne mislim da ste uopšte ušli u razmatranje onog što vam nudimo i što vam predlažemo, a što jeste boljitak za obrazovni sistem Srbije.

Zakon o osnovama sistema obrazovanja je živ organizam. On treba da se menja i trebalo bi da se prilagođava trenutnoj situaciji. Mi smo svedoci, pre nekoliko dana smo čuli da je jedan visoki funkcioner, gospodin Glišić rekao da je merna jedinica za tečnost kubni litar, to je decimetar na deveti. Znači, to je merna jedinica koja se radi u trećem, četvrtom razredu osnovne škole, u šestom, u prvoj godini i to iz tri predmeta: iz fizike, matematike i hemije. On toliko nije savladalo da je javno otišao u prostor, da ne poznaje SI sistem. Eto, to je vaša slika o obrazovanju, odnosno neobrazovanja. Hvala vam lepo.

Zahvaljujem.

Pa, evo, prvo bih želela da građane Srbije upoznam sa uslovima u kojima radimo. Gospođo predsednice Skupštine po članu 28. je davno trebala, još na početku ove godine da da program rada Narodne skupštine. Mi ga nemamo.

Zatim, vladajuća većina i gospođa predsednica zloupotrebljavaju članove koji se tiču hitnosti zakazivanja sednice i objedinjene rasprave. Tako da mi danas imamo objedinjenu raspravu o zakonima koji nisu srodni i međusobno uslovljeni, a to je ono što piše u Poslovniku. Prosto, čini mi se da je skandalozno govoriti uopšte o zakonima kada osnovni zakon i osnovni Poslovnik koji nam jeste u nameri da poštujemo, vi ne poštujete. Građani Srbije, a ja kažem i Šapca, budući da se ovo i njih takođe tiče, treba da znaju da smo mi u jednoj noći dobili dnevni red sa 40 tačaka, sa stotinama strana koje treba obraditi i imali smo 24 časa da to uradimo. Srećom, Srbija centar kao stranka je koncipirana tako da ima 17 resornih odbora. Mi smo za vas spremni, a i za vašu smenu.

Prvo bih se osvrnula na Zakon o sprečavanju i suzbijanju trgovine ljudima. U tom zakonu ono što je negde stav naš jeste da vi zapravo simulirate put ka EU. Zamoliću predsednicu Skupštine da održava red u Skupštini, jer to joj je posao.

28/1 VS/LjL 15.30 – 15.40

U članu 23. stav 1. vi ste ostavili opciono lokalnim samoupravama da formiraju timove, znači, mogu a ne moraju da formiraju timove za borbu protiv trgovine ljudima. To ni slučajno ne sme da stoji u zakonu. Davajući opciju da lokalna samouprava može a ne mora, ostavlja prostor da to i ne uradi.

Znači, mi ćemo insistirati da piše da lokalna samouprava mora da formira lokalne timove i da na osnovu toga funkcioniše.

Podsetiću vas da je 2023. godine bilo samo 17 lokalnih timova koji su se bavili trgovinom ljudima. Takođe, da vas podsetim da imamo 174 lokalne samouprave, ni 10% lokalnih samouprava se nije bavilo trgovinom ljudima. To mora biti obavezujuće za sve lokalne samouprave, jer je to posebno osetljivo za tranzitna i pogranična područja. Taj lokalni tim bi trebao da precizno raspodeli dužnosti i da izveštava nacionalnog koordinatora najdalje do 15. marta za prethodnu godinu.

Imate jedan vrlo sporan član koji niste sagledali dobro, a to je član 59. stav 2, gde ste ostavili da podaci o žrtvama trgovine ljudima u centralnoj evidenciji se čuvaju samo 10 godina. To je i neumesno i nekorektno, jer imate žrtve trgovinom koji imaju samo nekoliko godina, koji su deca. Naš stav je bio i biće da treba bar 40 godina da se čuva ta dokumentacija i evidencija, ako ne i trajno.

Novi elementi EU i direktive iz 2024. godine nisu uvršteni u ovaj zakon, a to je prinudni brak, eksploatacija surogatstva i nezakonito usvojenje.

Osvrnuću se i na Zakon o transportu opasne robe odnosno na izmenu i dopunu tog zakona.

Ovaj zakon je stavljen u proceduru 2016. godine. Po podacima koje ja imam, javna rasprava je bila 2023-2024. godine. Tek sada ga stavljamo ponovo, odnosno izmene i dopune, na raspravu, po hitnosti postupka, zaboga! Gospodo, deset godina se bavite ovim zakonom a na vlasti ste 15, što znači da deset godina uređujete zakone i žurite prema Evropskoj uniji.

Podsetiću vas na akcidente u Vrčinu, februara 2025. godine, gde je došlo do curenja sumporne kiseline, akumulatorske, i na Pirot. Reakcija je bila mlaka i, rekla bih, potpuno opuštena, s obzirom na to koliko je bila ugrožena bezbednost stanovništva.

Zakon jeste usaglašen sa drumskim i železničkim saobraćajem i sa unutrašnjim vodnim putevima, ali mislim da to i mora da bude usaglašeno.

Ono što je sporno, jeste, recimo, član 46a. Policija i inspekcija može momentalno da isključi osobu koja je prevoznik, preduzetnik i koja vozi opasnu robu. Šta bi to značilo? Da isključuju iz saobraćaja osobu za koju u tom trenutku nisu dokazali da je prekršila bezbedonosne uslove. Dok on dokaže, ta roba, odnosno opasna roba, propada u prostoru u kojem se prevozi. Znači, to može da dokazuje tek u sudskom procesu.

Član 39. vam je diskriminatoran. Zašto je diskriminatoran? Pa, zbog toga što je kazna 500 hiljada dinara i za malog preduzetnika, koji se jedva izborio za sertifikaciju, i za velike korporacije.

Po našim iskustvima i po istoriji, koju pratimo, vašeg delovanja, nikada nisu stradale velike korporacije, najčešće se isključe mali preduzetnici i preduzetnička preduzeća koja su jedva dobila sertifikaciju.

Jedanaest, to je takođe sporan član, država priznaje da briše obavezu lociranja i praćenja vozila jer im je to preskupo. Znači, više neće biti niti praćenja, niti lociranja ovih vozila.

Zakon je opor, spor, intertan i više administrativan i fiskalan.

28/2 VS/LjL

Ono što mi smatramo jeste da vi samo simulirate energiju prema EU i ono što plaši Srbiju Centar a neće pogrešiti u tom strahu, nas ne brinu zakoni kao takvi, već primena, nadzor i efikasnost. Hvala lepo.

Hvala lepo.

7/3 JD/JG

Ovako, poslanička grupa Srbija centar predlaže tri izmene članova i ideja je, zapravo da se da neka autonomija školi i odlučivanje u školama.

Prvo, član 116. Upravni odbor se sada sastoji od devet članova, od toga su tri. Troje su predstavnici zaposlenih, troje su roditelji i troje su predstavnici lokalne samouprave.

Mi predlažemo drugu matematiku. Predlažemo da četiri člana budu iz redova zaposlenih, da troje bude iz redova roditelja, a dvoje iz lokalne samouprave.

Time bi se smanjio politički uticaj za rad Upravnog odbora i Upravni odbor bi imao veću autonomiju u odlučivanju.

Sledeće što predlažemo jeste član 119. stav 1. tačka 7. Radi se o izboru direktora. Mi predlažemo da tako formatiran upravni odbor zapravo donese odluku o izboru direktora. Ukoliko se nalazite u lokalnoj sredini ideja je zapravo da direktor bude izabran preko Upravnog odbora, a da se samo izveštaj i odluka Komisije pošalje ministru na odobrenje. Znači, time ministar više ne bi postavljao direktore po političkoj liniji, niti bi mogao da utiče na eventualnu klimu, atmosferu, odnosno etos u školi.

8/1 GD/IR 13.15 – 13.25

Treće što predlažemo jeste promena člana 177. kod utvrđivanja socijalnog statusa deteta, treba isključiti ili eliminisati oblik zaposlenja roditelja. Sasvim je dovoljno da se poznaje obrazovni status roditelja, a nije neophodno i mislimo da je nepotrebno, a i nemoguće je ažurirati oblik zaposlenja. Zašto? Pa zato što roditelji u toku jedne godine mogu da promene više puta zaposlenje i svaki put bi trebalo ažurirati novo zaposlenje.

Ono što želim da kažem, mi smo svedoci zapravo jedne politike koja traje prilično dugo, a za to je, da tako kažem, pravi predstavnik sadašnji ministar prosvete Dejan Vuk Stanković, koji se ne snalazi sa postavljanjem direktora, tako da je katastrofalnu odluku doneo za Petu beogradsku gimnaziju.

Vi znate kako je prošla gospođa koja je bila vršilac dužnosti Danka Nešović. Ne samo što je smenjena odnosno sklonjena, ona je usput dobila i Svetosavsku nagradu. To je bilo krajnje licemerno i ja se sada obraćam u ime prosvetnih radnika, roditelja i učenika da je to nedopustivo.

Osoba koja je zamenila gospođu Danku Nešović, gospodin Ognjen, koji navodno jeste iz kolektiva, sada ima problem i podelio je nekoliko ugovora, odnosno otkaza, tako da je i on u problemu. Znači, neophodno je da se skine politički uticaj ministra u školama. Škole i obrazovanje moraju da preživljavaju društveno-političke promene. Obrazovanje je prostor gde bi trebalo da svi budemo jednaki i da ne postoje naše i vaša deca, nego da se sva deca pravovredno školuju. Hvala lepo.