Znači, ja vas pitam – ko su osobe na galeriji?

Ko? Da su pozvani znam, ali ko su osobe na galeriji?

Ne znate vi, stvarno? Ko ih je pustio ovde, pošto ne znate? Ko su osobe na galeriji?

Znači, vi ne znate ko su osobe na galeriji?

Lepo, lepo. Hajde kad saznate, gospođo Brnabić, ko vam se mota po kući, javite mi. Hvala.

Vidim da se ovde pominje Volvo. Onaj koji to pominje i vol i vo, čovek koji priča o poljoprivredi već decenijama, ja vas pitam, Rističeviću, i sve vas pa šta traže juče ona dva traktora ispred Predsedništva? Što ste, ljudi, došli ovde? Znate zašto? Zato što će taj novi ministar, koji je verovatno izvučen pomoću šibice ili nekom slučajnom metodom, novi ministar poljoprivrede, neko ko je slučajna greška ovde na tom mestu, pomoći, gospodine Marijane Rističeviću, da vi postignete još veće rezultate u poljoprivredi.

S druge strane, ja ne znam kad imate to vremena da sejete, da žanjete, kada ovde non-stop pričate danima, godinama o poljoprivredi koja propada?

Šta vi znate, gospodine Maritinoviću, da li ste nekada pitali Martinovića šta on zna o poljoprivredi? Kakve on veze ima, Bože me sačuvaj? Ko je vas skrpio ovde? Ima pet ministara bez portfelja. Hoće li oni da se bave poljoprivredom, da malo pomognu Martinoviću da gaji muškatlu ili će u Jovanjici da pomognu Vulinu da bere paradajz? Znate li gde ćete da berete paradajz? U Zabeli. Ako budete ovako nastavili, kandidovaće se mnogi za ministarstva za kopanje krompira i kukuruza u Zabeli. To ćete vi da radite.

A ti, Marijane Rističeviću, samo nastavi tu da pričaš o poljoprivredi. Pozdraviće te ovde, doći će dan kad će ovde gomila traktora, ne dva, preksinoć su bila dva, doći će ovde i tu će biti vaš kraj. Sve ćete učiniti da se to ne desi. Protesti poljoprivrednika nekoliko puta u toku protekle godine. Kad budu došli ovde na stotine, na hiljade traktora, ima da se češete po glavi, i ti Marijane, pa ćeš ti da im pričaš šta je dobro za njih.

To što radite, gospodo, koje vas je skrpio Aleksandar Vučić ovde, je čist kriminal. Zapitajte se malo kakvi ste vi to ljudi, od kakvog ste vi to materijala sastavljeni kad se klanjate jednom čoveku, neko za mrvice kao Marijan, a neko za milijarde kao Đedovićka.

Jesmo u programu? Jesmo.

Razredna, pa ja sam dobacivao, ne znam što mi ne dadoste opomenu? Nemojte da me tolerišete, molim vas, svaka opomena sa vaše strane za mene je čast, tako da nemojte da štedite opomene. Prvi put sam je dobio prošli put, samo navalite. Poštujte Poslovnik.

Dobar dan dame i gospodo, poštovani građani Republike Srbije koji pratite ovaj prenos, dobrodošli na otvaranje nove sezone tragikomičnog cirkusa Aleksandra Vučića koji se zove nova Vlada Republike Srbije.

Pred vama su poznata lica, dugogodišnji, suvereni vladari srpske političke scene, ljudi koji se 30 godina, neki od njih 20, neki 30, ne skidaju iz vaših života, jer njihov jedini cilj je da vaš život bude bolji, srećniji i da vas vode u srećnu budućnost.

Evo, tu je sa nama neko koga ne treba posebno predstavljati, gospodin Ivica Dačić, novi, bivši ministar policije. Tu su Bata i Ivica, pa kako ko, jedan mandat on, drugi mandat Bata. To je čovek koji će sigurno brinuti o vašoj bezbednosti u zemlji koja je ogrezla u kriminal, kojom ne vladaju kriminalci, neki su i u Vladi, neki su na javnim funkcijama, u zemlji gde se deca izbacuju iz vrtića zato što njihovi roditelji nisu za SNS.

Da pređemo dalje. Dakle, uloge su podeljene. Tu je i blagajnik Aleksandra Vučića, ovog najbogatijeg pozorišta u Evropi, čuveni gospodin doktorant višestruki u pokušaju, gospodin Siniša Mali. On brine da blagajna bude puna.

Koga mi tu još imamo? Gospodina Krkobabića, doživotnog brigača o srpskom selu, onoga koji brine da na srpskom selu porodice nastave da žive, a srpsko selo nikada praznije.

Koga mi to još imamo? Imamo ministarku za Rio Tinto čuvenu gospođu Dubravku Đedović, koja će sve učiniti samo da se narod iz Gornjih Nedeljica raseli.

Imamo čuvenog Gorana Vesića, čoveka kome predlažem da, umesto ministra za infrastrukturu i građevinarstvo, postane ministar i što pre osnuje ministarstvo za kanalizaciju zato što Beograd, pola Beograda, nema kanalizaciju. Imate velike pozdrave gospodo, bivše demokrate, julovci, bivši socijalisti, bivši sve, od građana sa leve obale Dunava koji jedva čekaju da vam vide leđa i da konačno neko dođe da im izgradi kanalizaciju.

Imamo i nove likove tu. Tu je gospođa Milica Đurđević Stamenkovski. Gospođo Milice, jeste to vi? Vas gledam, Milice. Vas gledam. Poneo sam i nešto da se ogledate, da mi kažete šta vidite u ovom ogledalu? Da vas pitam nešto samo, gospođo Stamenkovski, bivša zavetnice, da li znate čije su ovo reči: „Politika koju ste vi vodili uništila bi zemlju brzinom munje. U roku od 10 dana bi nestala Srbija i Srbi sa Kosova i Metohije. Vaša politika je politika krivotvorenja istine, politika neozbiljnosti, politika nepažnje“. Rekao je ko, gospođo Stamenkovski? Hajde da pogodimo. Onaj za koga ste do juče govorili, gledajte me, gospođo Stamenkovski, to sam ja Ćuta, znamo se od ranije, onda kada ste bili branilac svete srpske zemlje Kosova, a gde sad sedite gospođo Stamenkovski? Pogledajte me malo. Evo sa kim sedite, pogledajte malo ovamo, nemojte da se plašite, ne ujedam. Sedite sa onima koji su priznali francusko-nemački sporazum i onima koji su se u Ohridu dogovorili da Srbija postane član Saveta Evrope.

Da, gospođo Stamenkovski, vi treba da postanete ministarka za preletanje. Vi ste jedna tužna slika svakodnevne političke stvarnosti, onih koji bez problema ne prodaju obraz, nego prodaju ono za šta su se do juče zaklinjali. Vi ste, gospođo Đurđević Stamenkovski, izdali Srbe na Kosovu. Vi sedite sa onima koji su se družili sa Klintonom. Vi sedite sa onima koji su 24. marta, na dan bombardovanja, napunili punu Arenu i doveli, zamislite koga, Gerharda Šredera. Vi sedite sa onima, evo ga tu sa desne strane, gospodin Rakić, pošto nećete mene, možete njega da gledate, koji su se zakleli Aljbinu Kurtiju na ustav samostalne države Kosovo. Vas gledam i dalje, gospođo preletačice.

Ima jedna istinita priča, podseća na vic, nažalost tragičan. Kaže – sreli se Amerikanac, Nemac, Albanac i Vučić i seli da pregovaraju o Kosovu i 10 godina pregovarali o Kosovu. Ne znam kako se na kraju završava taj vic, ali znam da je Vučić ispao najgluplji.

Ima još jedan vic o Vučiću i Kinezu. Kaže – sreli se Vučić i Kinez i krenuli da pregovaraju o srpskom zlatu. Ne znam šta je na kraju bilo, gospođo Đedović, ali na kraju Srbija ostade bez svog zlata. Tako priča može da se nastavi u nedogled.

Ima jedna zajednička osobina koja spaja i ove komuniste, Mirine julovce, kao što je Vulin, i sve ove bivše radikale, kao što je Martinović, koji će sada da se bavi poljoprivredom. Je li, Martinoviću, jesi li kopao nekada u životu ti? Jesi li zasadio nekada kukuruz? Ti si budući ministar poljoprivrede. Ti si karikatura od ministra poljoprivrede.

Samo jednu stvar da kažem – šta spaja sve ove ljude, građani Srbije? Jedna jedina stvar. Oni ne znaju šta će sa parama. Koliko vrede ovi ljudi svi? Kolika je njihova imovina? Ja sam pitao predsednicu Skupštine prošli put da mi odgovori – koliko vi to para imate, gospođo Brnabić, jel proradio bazen gore na Dedinju, jel bilo brčkanja ovih dana? Toplo vreme, jel? Koliko para su teški ovi ljudi dok građani Srbije nemaju bukvalno šta da jedu?

Ko je ovde budući ministar za brigu o porodici? Ko je budući ministar za brigu o siromašnima? Da li vi znate, Vučeviću, malopre pominjete decu u ekspozeu, koliko dece živi u porodicama koje primaju 12.000 dinara mesečno? Da li znate taj podatak? Nemate pojma, jer vas baš briga. Vi razmišljate o vašim skokovima u budućnost, o vašim milijardama. Po podacima Unicefa, 122.000 dece živi u porodicama koje primaju 12.000 dinara mesečno.

Vi, gospođo Đedović, pominjete prošli put Krivelj, pričamo o rudnicima. Nemam puno vremena. Što ne odoste vi malo u Krivelj posle one vaše posete? Bili ste tamo pola sata, zvali su me ljudi. Hajdete vi i vaša porodica da odete u Krivelj, a kojima ste obećali da će dobiti adekvatno preseljenje i smeštaj.

Zašto se vi, gospođo Đedović, ne preselite malo u Krivelj, da živite malo sa tim ljudima? Šta je smešno? Vidim da se smeškate. Evo pogledajte gospođu Đedović, njoj je to smešno.

Dakle, vi sa vašom porodicom u Krivelj, a Goran Vesić, čuveni graditelj, lepo u Borču i Padinsku Skelu, na levu obalu Dunava sa svojom porodicom, pa da živi tamo gde nema kanalizacije. Napunili ste se ko brodovi i baš vas briga za građane.

Evo Vulin, da li je smešno gospodine Vulin? Smešno je. Ako i treba da vam je smešno, samo doći će dan kada ćete morati da dokažete odakle vam tolika lova. Doći će dan kada ćete morati i te sve milijarde koje vrtite ovde, dok deca nemaju šta da jedu, da pokažete gde su. Postoje neki računi u inostranstvu koji su vaši. Do svakog evra …

Šta je gospođo Brnabić? Nešto vam se ne dopada ovo što govorim, jel tako? U redu.

Znači, Milici Đurđević Stamenkovski, evo jedno ogledalce svako jutro da se pogleda i imaš pozdrave Milice od ljudi sa Kosova. Imaš pozdrave od ljudi iz Mitrovice i Zvečana. Znaš šta kažu za tebe? Izdajnik. To je ono što su govorili do juče za tebe ovi sa kojima sada sediš, pa su ti lepili keče na glavu, a trebali su da ti stave logo SNS-a. To je isto.

Hajde vi se upristojite. Nemojte da me prekidate.

Znam, znam da vas čeka bazen u Jovankinoj vili gore, biće sve okej, ne brinite ništa.

Dakle, ovde je do malopre bio gospodin Kristofer Hil, propustio sam priliku da mu kažem, ali evo verovatno će mu neko preneti. To je ovaj što ga primate na pregovore sa opozicijom o izbornim uslovima. Da zna samo, pošto je Ustav SAD za njega svetinja, gospođo Milice, jel tako, e tako je Ustav Republike Srbije za nas svetinja i da se ne meša više u unutrašnje poslove Republike Srbije. To što ste vi ortaci sa njim i što imate kombinacije sa njim, za „Behtel“ i za sve te milijarde koje će on da vrti ovde i za rudnike, gospođo Đedović, za sve, to je vaš privatni dil, to nikakve veze nema sa nama, građanima Srbije, da zna samo Kristofer Hil da je srpski litijum ispod Gornjih Nedeljica srpski i hajde da vidim kako ćete vi to da kopate. Hajde da vidim kako ćete? Što ne krenete gore ka Gornjim Nedeljicama?

Da znate samo, to što ste nameračili zove se zločin prema ljudima i prema prirodi, što vaši džepovi puniji, to građani Srbije siromašniji i sve ih je manje. Briga o porodici, briga o prirodi, briga o prosperitetu, briga o svemu, bre ima vas 31, ko će vas sve bre da namiri, 31 vas ima. Imamo tu i troje ministara nizašta, jel tako gospođo Macura? Gospođo Macura možete da me pogledate. Čega ste vi tačno ministar? Ne znate. Dobro. Da li ima neko da zna, čega je tačno ministar? Vi ste jedna lakrdija, jedno tragično pozorište Šopalović, koje se vrti ovde 20-30 godina i dok se bogatite životi građana Srbije propadaju.

Ova zemlja će biti deponija. Petnaest posto teritorije Srbije ste već dali Aljbinu Kurtiju. Sad ste se nameračili na drugih 15%, date Kinezima, Arapima da to preoru i da zatruju. To ste vi. Posle vas će ostati pustoš ovde, pustoš.

Što se tiče gospodina Vesića, da li je pobegao Vesić, nema ga? Da mu kažem samo, evo, ima ovde još jedna patriotska slika, brzo završavam, evo ovde je Vučić sa Kušnerom. Znate li ko je ovaj Kušner? To je onaj što ste mu poklonili zemlju. Poklonili ste mu zemlju.

Zamolio bih reditelja da me snimi, tako je, evo ga Vučić. Hvala, gospodine reditelju, Vučić i Kušner, to je onaj što ste mu poklonili ovde zemlju na mestu Generalštaba gde je za vreme NATO agresije stradao narod. To ste vi poklonili, da taj gradi kockarnice, hotele sa pet zvezdica i đakuzijem. Milijarde to vredi. Znate li šta kaže taj Kušner? Kaže: „Veoma sam uzbuđen što ću na tom mestu da gradim kockarnice i hotele.“

Evo, ja da mu poručim sa ovog mesta – idi, bre, kući pa se uzbuđuj, nemoj ovde da radiš to što radiš. To što si se dogovorio sa ovim ovde tvojim pajtosima, sa lošima si se dogovorio.

Nameračili ste da rušite sajam. Pola Beograda hoćete da srušite. Pozivam sve građane Srbije, sve patriote, sve aktiviste, budu li se pojavili i na Generalštabu i Gornjim Nedeljicama da svim silama to sprečavamo. Hvala.

Da odgovori samo na ovo. Drugi put čujem ovde da sam bio član SNS i da imam člansku kartu. Osnivač. Ja vas osnovao. Sačuvaj bože. Ajde odmah pokažite tu člansku kartu moju SNS i pokažite tu dozvolu za malu hidrocentralu na mojoj Temštici koju je Nikola Petrović kum Aleksandra Vučića hteo da gurne u cev, pa raščistimo to jednom za sva vremena.

Što se tiče gospođe Đedović. Ja vas ko Boga molim gospođo Đedović nemojte da gradite nuklearne elektrane, ko Boga vas molim. Ako vi budete gradili nuklearne elektrane, proći ćemo kao u Černobilu Ukrajinci 1985. godine. Hvala.

Gospođo Brnabić, pretpostavljam da se Poslovnik odnosi i na gospodina Vučevića, član 106. Poslovnika. Iskočio je gospodin, novi premijer iz moda, nije on tu da meri rejting, bilo čiji, pa ni gospodinu Novakoviću koji je malopre govorio. Znači, on je to upravo radio. Znači, ušao u političku kampanju. Dakle, gospodine, Vučeviću, ajde vi izađite sami na izbore, pa onda nekom spočitavajte koliki mu je rejting.

To isto važi i za vas svi što sedite ovde, što niko za vas živ ne bi glasao da nije Aleksandra Vučića. Tačka.

Zdravo živo svima.

Gospođo Brnabić, imam jedno pitanje za vas, pre nego što krenemo sa ovim što je na dnevnom redu. Na početku proteklog saziva građanska inicijativa „Kreni promeni“ podnela je ovde zahtev da se u ovoj Skupštini raspravlja o trajnoj zabrani litijuma i bora, iskopavanju litijuma i bora.

Vaš prethodnik, gospodin Orlić, čim je stupio na tu funkciju, istog momenta je prekršio Ustav. Ovde je neko pokrao 38.000 građana tako što su njihovi glasovi, ja vas pitam, završili gde? Dakle, gde su potpisi 38.000 građana? Pošto ste vi, gospođo Brnabić, ovde preuzeli ulogu domaćina u ovoj kući, kako vi volite da kažete svetog doma u kome se kradu potpisi, ja vas sad pitam pred svima vama, pred građanima, gde su potpisi 38.000 građana?

Pošto ste vi rekli da je priča o litijumu zabranjena, tj. završena, da je to zatvorena priča i ponovo ste slagali. Dakle, ko krade ovde u ovoj Skupštini? Ko se ovde bavi lopovlukom? Govorim sad za ovu Skupštinu.

Sad ću da pređem o drugim stvarima. Imam još jedno pitanje za vas. Ovde su se vodili pregovori o uslovima za naredne izbore koji slede. Jedan dan ste Ustav tretirali kao Jevanđelje, kleli se u njega, a drugi dan kao otirač, pa jedan dan ne možemo da kršimo Ustav, pa drugi dan možemo da kršimo Ustav, imam drugo jedno pitanje za vas, gospođo Brnabić, ko je pozvao ambasadora Hila na sastanak sa opozicijom da bude prisutan i da sluša ono što se tiče samo naše zemlje, ono što je naša unutrašnja stvar, a to su izbori? Dakle, to je drugo pitanje za vas. Očekujem odgovor od vas, dakle, otkud ambasador Hil na razgovorima o izborima?

Sad ću da vam kažem otkud ambasador Hil? Nije on tu zato što je mnogo zainteresovan za izborne uslove i za demokratiju ovde u ovoj zemlji, nego zato da može da obezbedi da njegove firme, kao što je „Behtel“, na primer, kao što je ovaj Kušner, dobijaju poslove bez tendera, da ovde mogu, recimo, da grade na lokaciji vojnog kompleksa Generalštab, a tako što ste vi odlučili, po vašem starom dobrom običaju, da poklonite zemlju da bi se na mestu stradanja, simbola NATO agresije gradili nekakvi hoteli sa pet zvezdica sa džakuzijem i kockarnicama. Odakle vama pravo, dokle mislite da prodajete, tj. da poklanjate nešto što nije vaše?

Generalštab ne pripada ni Aleksandru Vučiću, ni Goranu Vesiću, ni vama gospođo Brnabić. To isto važi i za Sajmište koje ste, takođe, planirali da sravnite sa zemljom…

Molim, poštovana, pod znacima navoda, predsednice Skupštine, hajde vi mene da pustite da ja pričam…

Pustite me da govorim.

Na dnevnom redu su izbori. Jel su na dnevnom redu izbori?