Zahvaljujem.

Mi smatramo da je ovaj zakon nepopravljiv, ali ipak podneli smo neke amandmane da bi pokazali koliko su formulacije koje su predložene problematične.

Tako da, mi dodajemo u ove udžbenike od nacionalnog značaja i matematiku, udžbenike za matematiku, fiziku, hemiju, biologiju, tehničko i informatično obrazovanje, fizičku kulturu i šah. Između ostalog, prosto, želimo da istaknemo da deo naše tradicije i kulture jesu i ove naučne oblasti i da smo imali značajne matematičare, matematičarke, fizičare, fizičarke. Da pomenem samo neke: Mileva Marić, Pavle Savić, Milutin Milanković, Nikola Tesla. Ne znamo zašto to ne bi na neki način bilo priznato i ovde. Očito se vi toga odričete. Pogotovo zato što su ovo predmeti od značaja za društveni život i predstavljaju oslonac razvoja društva i razvoja pojedinca.

Ako već idete, što je apsolutno neprihvatljivo, sa time da preko udžbenika branite nacionalnu bezbednost i nacionalni interes, treba ulagati u decu i njihovo obrazovanje i svestranost i omogućavanje njihovog razvoja, a ne ono što vi zapravo ovde pokušavate da radite, da na način na koji vi razumete instalirate nacionalni identitet.

Ja moram sad tu da postavim pitanje – kako vi to razumete? Da li je za vas nacionalni identitet prodaja i rušenje Generalštaba? Da li je za SNS nacionalni identitet kad se američki interes, tačnije interes jedne porodice, Trampove porodice, stavi iznad srpskog interesa, odnosno interesa Republike Srbije? Da li je to kada ruski interes stavite iznad srpskog interesa, kada je reč o NIS-u? Da li je nacionalni interes i da li je identitet koji ćete ugrađivati u našu decu da se nose maske dok se tuku građani i dok se ruše objekti, dok se preti klanjem? Da li se to treba učiti u školama? Da li je to objavljivanje intimnih fotografija maloletnih devojaka da bi se osvetili i kaznili ih zbog toga što prijave da im silovanjem preti komandant policijske jedinice za zaštitu određenih ličnosti i objekata Marko Kričak? Da li će se fotografije režimski sponzorisanog nasilja iz „ćacilenda“ naći u vašim udžbenicima? Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Pričalo se ovde dosta o politizaciji i ja želim da navedem u kontekstu ovog amandmana primer zašto je ovaj zakon baš i praksa ovog režima vrlo sklona da politizuje i stavlja šapu na obrazovanje.

Konkretno, u ovom članu radi se o tome ko mogu biti autori ovih udžbenika i ko može biti u recenzentskoj komisiji, da moraju da ispune određene zahteve. Jedan od tih zahteva, za koji smo mi tražili da se briše, jeste ovaj vrlo provizoran način na koji ćete vi tretirati učešće u aktivnostima koje doprinose očuvanju ugleda i promociji Republike Srbije. Naravno, to lepo zvuči, ali ja sam već ranije govorila o tome kako vi tumačite da ugled Republike Srbije izgleda, Bože me sačuvaj.

Mislim da to svako ne bi trebalo da bude slučaj, ali želim da ispričam jedan primer kako su već korišćene ove komisije za propitivanje podobnih za pisanje udžbenika. U konkretnom slučaju radi se o udžbenicima biologije za osmi razred iz 2022. godine, kada je zapravo nakon molebana Patrijarha SPC, koji je zahtevao ukidanje lekcija koje po njemu, su propagirale rodnu ideologiju, je ministar prosvete tražio od Nacionalno prosvetnog saveta mišljenje o tom programu udžbenika, i onda su se svi stručnjaci Srpskog biološkog društva i sve katedre Biološkog fakulteta, saglasili da je sve u udžbenicima zasnovano na naučnim činjenicama.

Međutim, u tom zaključku Nacionalno prosvetnog saveta, se pridodala konstatacija koju uopšte stručnjaci nisu izrekli, koja je dala osnov ZUV da formira jednu radnu grupu da utvrdi nedostatke udžbenicima. U toj radnoj grupi, zamislite, nije bilo nijednog biologa, a ti uglavnom sociolozi, psiholozi, neki filozofi, nijedna žena, dakle, sve su to bili muškarci koji su vrlo poznati po tome da su vrlo konzervativni, klerikalni da su protiv borbe za rodnu ravnopravnost, zaključili da u udžbenicima biologije lekcija o rodnom identitetu nisu bili u skladu sa strukom. Dakle, nikakvih biologa da o tome nešto kažu.

To je primer kako se zloupotrebljava obrazovanje, udžbenici da se nameću upravo ideološke pozicije koje želite da instalirate. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se.

Autentično tumačenje ovako kako je formulisano zapravo dodaje u zakonu ono što u njemu ne postoji. Tako da misli, pričali smo o tome i na Odboru za ustavna pitanja, ali da ponovim za građane ne možete da razrešavate nedoumice nego treba da idete na izmene i dopune zakona. To što se vi niste setili na koji sve načine je centar Beograda i različita kulturan dobra su zaštićena, to što vi niste znali, kao poslanici vladajuće većine, prilikom usvajanja zakona da bi štitili svoje pajtose od krivične odgovornosti, a čiji zaplet imamo i danas, o tome ću nešto kasnije, to vas ne opravdava ni na koji način da poništavate i urušavate i suspendujete Ustav Republike Srbije, što vi ovim autentičnim tumačenjem radite. Već sam leks specijalis je to i mi smo podneli predlog za ocenu njegove ustavnosti, ali ovo sa ovim autentičnim tumačenjem stvarno skandalozno, zbog toga predlažemo da se on briše.

Dakle, ne možete vi da tumačite da se ulice koje su zakonu definisane za projekat između Kneza Miloša, Masarikove, Birčaninove i Resavske, da odjedanput ima tumačiti da se tiče prostora oivičenog ulicama Vojvode Milenka, Svetozara Markovića, Kralja Milana, Dobrinjska, Admirala Geprata, Balkanske ulice, Hajduk Veljka, Zeleni venac i Sarajevske.

To niti piše u ovoj odluci na koju se pozivate o potvrđivanju područja uz ulicu Kneza Miloša, u Beogradu za prostorna i kulturnu istorijsku celinu, koja uzgred na sednici kada se usvajao leks specijalis, niko od vas nije ni spomenuo, jedina koja je spomenula tu ulogu sam bila ja, odluku, tako da ne možete autentično tumačiti da ste vi nešto mislili, o čemu ništa niste znali i što niste spomenuli.

Prestanite da kršite Ustav Republike Srbije. Najzad, imamo ovaj zaplet filma, na žalost u tom filmu živimo mi, da ministar kulture je osumnjičen u slučaju Generalštaba, danas se pojavio nakon što je prethodno odbio da se pojavi pred tužilaštvom za organizovani kriminal, i ja bih isto tako samo volela da kada se njemu preti, na ulici i da osobe koje mu prete, hitno privedu, da se isto tako reaguje po mojoj krivičnoj prijavi protiv studenta Vladimira Valića koji je meni pretio klanjem. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Mi predlažemo da se sredstva prikupljena, po osnovu naplate poreza na emisiji gasova sa efektom staklene bašte, obezbeđuje u vidu namenskog transfera za finansiranje dekarbonizacije privrede građana, čisto radi građana.

Dakle, prosto ja sam o ovome govorila i u načelu, o ovome se znalo da će ovo uticati pogotovo na konkurentnost naše privrede koja je izvozno orijentisana, tako da mi moramo da se bavimo ovim, ali je pogrešan način na koji se bavimo, bez uključivanja građana privrede.

Ovde ima niz propusta i problema sa načinom na koji su formulisani ovi zakoni. Ja ću izneti neke od predloga.

Jedan je da se uvede jasna i predvidiva dinamika rasta poreske stope na emisije, što smo prethodnim amandmanom i predložili. Zatim da se pripremi zvanična projekcija efekata poreza iz CBAM-a. Dakle, da ministarstvo objavi najmanje dva scenarija. Jedan konzervativni i stres test sa procenom ukupnih troškova po sektorima, fiskalnim efektima i uticajima na izvoznu konkurentnost, jer bez takvih procena ni privreda, ni država ne mogu zapravo planirati ono što bi trebalo da bude pravedna energetska tranzicija.

Sa vama pravde nema, ali ovi problemi nas čekaju i kada vas smenimo.

Takođe, treći predlog je hitno definisanje jasnog puta za sektore električne energije, uključujući i plan kako će se EPS postepeno približavati ITS režimu, na koji način će se smanjivati udeo uglja.

Isto, da podsetim građane, naš ugalj je inače katastrofalnog kvaliteta, tako da ovo više nije pitanje izbora da li hoćemo nego da li ćemo ga više uopšte i u tom smislu mi svakako moramo da idemo ovim putem, ali moramo to da planiramo. Dakle, kojim ćemo se modelima štiti raniji potrošači i industrija i bez toga rizikujemo visoke troškove CBAM-a i ulazaka u sistem.

Zatim, obezbeđivanje aktivne saradnje sa institucijama EU radi pristupa fondovima i prelaznim mehanizmima. Zemlje centralne i istočne Evrope su upravo ovakvim pregovorima obezbedile besplatne dozvole i velike investicione fondove i Srbija bi trebalo da prati isti princip prilagođen statusu zemlje kandidata.

Najzad, najvažnije, mi moramo ubrzavati smanjenje udela uglja u energetskom miksu kroz ciljane investicije, što pre svega podrazumeva širenje obnovljivih izvora energije i time bismo postepeno smanjili postojeću razliku da sada u ovom trenutku imamo 25% više emisija u odnosu na zemlje centralno i istočne Evrope.

Zahvaljujem.

Ja sam obična osoba, da, narodna poslanica, i da, docentkinja univerziteta. Ja hodam ovim gradom, vozim se autobusom, ja sama izlazim iz Narodne skupštine. Nisam do sada tražila da me neko prati. Ja sam bila u različitim opasnim situacijama, osećala sam se bezbedno. Nikada, vi pričate ovde svašta o nama, i da, doživljavamo svakojake pretnje na društvenim mrežama. Nisam to prijavljivala.

Pre osam i po meseci pretio mi je na stepeništu Narodne skupštine Simo Spasić, osuđeni silovatelj. To je skupštinska policija videla i nije reagovala spram skupštinskoj dužnosti. I pogrešila sam što tada to nisam prijavila. Nekoliko dana nakon toga prećeno je ministru Selakoviću, sa tvrdnjom da mu je ugrožena bezbednost. Policija je promptno reagovala.

Isti taj član Krivičnog zakonika, 138. stav 3, koji kaže: „Ko ugrozi sigurnost nekog lica pretnjom da će napasti na život ili telo tog lica ili njemu bliskog lica kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine“, a stav 3: „Ko dela iz ovog stava 1. učini prema predsedniku Republike, narodnom poslaniku, predsedniku Vlade, članovima Vlade, sudiji Ustavnog suda, sudiji javnom tužiocu i zameniku javnog tužioca, advokatu, policijskom službeniku i licu koje obavlja poslove od javnog značaja u oblasti informisanja u vezi sa poslovima koje obavlja kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina“.

Moj advokat sada sprema krivičnu prijavu, ali na ovo bi moralo da se reaguje po službenoj dužnosti. I to je sve što treba da se zna o nepostojanju jednakosti u ovoj zemlji. Ne može neko, ma kakav da je student, to ga ne opravdava da preti bilo kome, bilo kom građaninu, građanki, a kamoli narodnoj poslanici, da će me zaklati ako objavim snimak. A šta sam snimala? Snimala sam kako se nelegalna kućica ona, portirnica, ček-point „ćacilend“ povezuje nelegalno na struju i pitala sam ih – šta radite, jer ćete zapaliti nekoga?

Zato što sam to snimala, kao što sami kažete, najbolji student, ja ne znam da li je on najbolji student, da, rekao je da je student i rekao je kako se zove, zato i znam kako se zove, onda me je pratio i uporno pokazivao, govorio ono što se govori žrtvama nasilja – nemaš dokaza, jer nisi ti snimala. To što nisam snimila ne znači da se nije dogodilo, ali vaša je sramota da to pravdate, na način na koji to pravdate, i da još onda aplaudirate. Da dan ranije osuđeni silovatelj, za koga sam iskreno ja mislila da ste ga vi sklonili, ali ne, zapravo je bio u zatvoru zbog proganjanja, pa se sada vratio iz zatvora, pa na stepeništu Narodne skupštine opet nas treba da proganja.

Očekujem od vas, kao predsednice Narodne skupštine, za to ste nadležni, da obezbedite prostor Narodne skupštine, da tu ne budu silovatelji, ubice, kriminalci i progonitelji, a od Ivice Dačića da reaguje makar isto tako brzo kao za ministra kulture. Ja sam narodna poslanica, ali sam ljudsko biće pre svega. Niko nikome ne sme da preti klanjem. To ne može biti šala. Očekujem da sklonite to leglo kriminalaca.

Tek ćete da ga širite? Gospođo Brnabić, mislim da treba da budete ponosni na to što se ja prvi put ne osećam bezbedno da uopšte izađem negde sama.

Zahvaljujem.

Moj amandman se tiče obrazovanja. Delovalo je da se svi ovde slažemo da je obrazovanje važno, mada nije nam svima na jednak način važno.

Na primer, ja sam sada, mislim da je važno to spomenuti pošto građani možda ako nemaju studente u porodici možda bi mislili da studenti odnosno univerziteti ne rade, da se nastava ne odvija, iz ove priče i pravdanja da neki studenti samo žele da uče.

Koliko ja znam, nastava na Fakultetu političkih nauka počela je u junu mesecu. Isto tako, naknadnim guglanjem videla sam vest, pazite, to je isto bila vest, da se Vladimir Balać pohvalio da je položio ispit u julu mesecu 2025. godine. Znači, nastava na fakultetima traje i radi a očito neki ljudi i dalje smatraju da treba da kampuju zbog nastave koja radi i oni polažu ispite. Šta su njihovi razlozi?

Da se vratimo na moj amandman. Moj amandman se tiče rekonstrukcije objekata javne namene u oblasti prosvete i nauke. Ima mnogo škola koje treba popraviti, čiji plafoni padaju i ja imam potrebu barem neke od njih da spomenem. Jedna od takvih škola je OŠ "Dositej Obradović" na Voždovcu, gde je nedavno pao plafon u fiskulturnoj sali. Škola slala zahteve za obnovu, rekli im da ne mogu da im odobre sredstva, tražili da urade snimanje i procenu celog objekta. Nisu im odobrili sredstva.

Zatim OŠ "Branko Pešić" u Zemunu, prozori zakucani ekserima. Prva gimnazija Stari grad, isto tako prozori zakucani ekserima da ne bi pali. Roditelji sami skupljaju novac za popravke.

Škola "Vladislav Petković Dis", Veliki Mokri Lug, ovo je zanimljivo, Ministarstvo za zaštitu životne sredine je uvelo grejanje na pelet, ali škola nije rekonstruisana i stara je 60 godina i sada ne može da se zagreje, koristi se samo jedan sprat, a deca rade fizičko u trpezariji. O ovome je bio prilog i na RTS-u.

Osnovna škola "Kosta Đukić" u Mladenovcu, istureno odeljenje, napukli zidovi škole. Ona prokišnjava i niko im ne daje novac za popravku. Ugašeno je istureno odeljenje OŠ "Jajinci" u Rakovica selu na Voždovcu. Ovo su samo neki od primera.

Ja ne znam do kog obrazovanja je vama stalo kada do škola očito nije. Izmišljate da univerziteti ne rade, oni rade, studenti polažu ispite i branite ljude koji su kriminalci, progonitelji, silovatelji i to pravdate.

Sada dolazimo do ovog zanimljivog dela, a nešto što ne mogu ni da shvatim, tu konstrukciju kojom se kaže, to je tačno, upucan je čovek 22. oktobra i ovde se tvrdi da niko to nije osudio. Želim da pročitam deo saopštenja Zeleno-levog fronta istog dana. "Zeleno-levi front najoštrije osuđuje današnji incident i ističe da bilo kakvom nasilju, bez obzira na izvor, nema mesta u našem društvu i da se ono mora hitno sankcionisati".

U trenucima dok se to dešavalo, mi smo ovde glasali i kada smo čuli da se napolju dešava nešto, da je neko pucao, mi smo rekli - ljudi, nešto se dešava, a vi ste ostali ovde mirno da glasate. U redu, niste nama verovali, ne bih ni ja vama verovala, ali onda je neko sigurno vama javio da se nešto napolju dešava. Mi smo istrčali. Nama je skupštinsko obezbeđenje reklo - ne izlazite tamo, ima municije, a vi ste nastavili mirno da glasate.

I onda još hoćete ovu situaciju da pretvorite u situaciju u kojoj smo se mi smejali, a vi ste zaboga bili zabrinuti za ljude u šatorima, a vi ste mirno glasali. Dok tamo kažu – ima municije, dok nešto gori i dok je čovek upucan, vi ste mirno nastavili da glasate.

Dakle, to je ono što se dogodilo. Mi smo bili uznemireni, izašli smo da vidimo šta se događa i nismo smatrali da treba da se vratimo da glasamo u jednoj takvoj situaciji. Vi ste nastavili mirno da glasate. Dakle, menjamo teze, naravno, sve vreme. To što imate sve vreme ovoga sveta da o tome govorite, ne znači da ste u pravu i ne znači da govorite istinu. Isto tako, ako nešto nije snimljeno, ne znači da se nije dogodilo. Ako su žene odvlačene u „ćacilend“ i tamo tučene i o tome ne smeju da govore, a onda možda progovore za medije, ne smejući da otkriju svoj identitet jer se plaše, ne znači da se nije dogodilo.

Zahvaljujem.

Uvek podnosim ovaj amandman i nastaviću to da činim, tiče se pitanja oporezivanja kockarnica i kladionica. Pre dva dana predložila sam takođe da se na dnevni red dodaju izmene Zakona o oglašavanju vezano za zabranu reklamiranja kladionica i kockarnica, to ste odbili, ali dakle, mi imamo još mera u borbi protiv bolesti zavisnosti, u ovom slučaju patološke zavisnosti od kocke, s obzirom da ova vlast, vlast SNS i te kako promoviše igre na sreću, kao dobar način života. Često se to obrazlaže time da Srbija takođe prihoduje značajna sredstva od priređivača igara na sreću, ali mi ovim amandmanom, dakle čitav Zeleni front stoji iza ovoga, smatramo da to može da bude i više i da se time šalje poruka, ne ona koju vi šaljete, da je to dobar način života, nego da se šalje poruka da to treba da se sankcioniše.

Naravno, ne može da se zabrani, ljudi imaju prava da, nažalost nanosi štetu sebi i svojim porodicama, ali makar da se sankcioniše, da se pošalje poruka da to nije dobar način života.

Dakle, predlažemo da se poveća porez na dobit pravnih lica kada se radi o priređivačima igara na sreću. Dakle, sada 15% za sve na 50%. Inače to je bio čak jedan element našeg predloga o vanrednom kriznom porezu koji smo predlagali još pre, sada već tri godine, tada sa glavnim fokusom na ratne profitere poput NIS-a, dakle koji su se obogatili na energetskoj krizi, ali tada smo spomenuli u tom predlogu, isto tako kladionice i kockarnice.

Ovom temom se bavimo više godina i ovde je naš glavni argument da prihodi i ova značajna sredstva koja bi se onda prihodovala kada bi se uvećao porez na dobit priređivača igara na sreću, da bi to trebalo da zapravo se omogući da se stavi u funkciju lečenja bolesti zavisnosti. Trenutno se lečenje od bolesti zavisnosti na neki način u stvari privatizuje. Dakle, država nešto prihoduje, govori da je to, šalje poruku građanima Srbije da je to dobar način života, porodice propadaju, mladi siromašni, posebno jer u tome vide nekakav srpski san, da se možda brzo obogate i da možda brzo reše probleme u svom životu. Onda se porodice ostavljaju same da to rešavaju.

Dakle, te izuzetno štetne posledice bolesti zavisnosti trpe građani, a onda i čitavo društvo jer se razaraju naše porodice. Tako da ovo vidimo i kao jedno pitanje zdravlja, jer je patološko kockanje jedno od najzastupljenijih nehemijskih zavisnosti. Dakle, hemijske zavisnosti su one od alkohola i narkotika, ali ljudi često potcenjuje nehemijske zavisnosti kao što je patološko kockanje i zbog toga predlažem ovaj amandman. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Poslanička grupa Zeleno-levi front predlaže dopunu dnevnog reda Predlog zakona o izmenama Zakona o oglašavanju.

Srbija spada u zemlje sa najliberalnijim odnosom prema oglašavanju igara na sreću. Drugim rečima, povlađivanju interesima priređivača igara na sreću, posebno kada je reč o oglašavanju. Zbog toga snosi jako mnogo štetnih posledica. Posebno te štetne posledice snose mladi i siromašni građani ove zemlje.

Relevantna naučna istraživanja pokazuju direktnu vezu između reklamiranja kockarnica i kladionica i patološkog kockanja. Isto tako pokazuju i direktnu vezu između blizine kockarnica sa povećanjem stope patološkog kockanja u zajednici oko kockarnica i kladionica. To je prepoznato u stručnoj javnosti.

Ako ima restriktivne zakone, odnosno zakon kada je reč o oglašavanju alkohola i duvana, nema razloga da sličan model ne primenimo i na reklamiranje kockarnica i kladionica. To je ono što ovaj naš predlog izmena Zakona o oglašavanju i predlaže.

Dakle, tražimo da se smanji pristupačnost, vidljivost za reklamiranje kockarnica, da se potpuno zabrani reklamiranje igara na sreću u javnom prostoru i putem elektronskih medija, ali i da se zabrani reklamiranje preko humanitarnih aktivnosti koje pominju naziv priređivača igara na sreću, uključujući tu i same fondacije koje priređivač ili sa njime povezana lica mogu osnivati, jer se na taj način preko fondacija obnavljanjem škola, dečijih igrališta šalje poruka mladima, učenicima. Slušali smo o tome i maločas, da je kocka prihvatljiv i dobar način života.

Da vas uputim u to, pretpostavljam da ste pratili ako pratite fudbal ili košarku da je zabrana reklamiranja kladionica i kockarnica jedan širi trend u Evropi koji se posebno vidi preko zabrane reklamiranja kladionica i kockarnica na utakmicama. Evo, nedavno je košarkaški klub Crvena zvezda, objavio da štampa posebne dresove kada igra u Španiji u Evro ligi bez logoa glavnog sponzora Meridijan beta, tamo je zabranjeno, u Španiji je zabranjeno reklamiranje kompanije iz takozvane beting industrije na utakmicama. Španija vidite brine o svojim građanima, ali u Srbiji se lige zovu prema kladionicama, najveći klubovi, recimo u košarci Partizan Mozzart Bet, Crvena zvezda Meridianbet.

Dakle, pozivam da stavite ovaj zakon na dnevni red. Znam da je Vlada u prošloj godini pripremila jedan drugi manje restriktivan zakon u odnosu na predlog koji mi predlažemo, ali ga od tada ne stavlja na dnevni red, da li je to zato što ga je radio nekadašnji ministar trgovine Momirović ili zbog jakih lobista igara na sreću, juče skinuti sa dnevnog reda Odbora za privredu. Ipak, mislim da bi ovo hitno moralo da se nađe na dnevnom redu Narodne skupštine. Zahvaljujem.

Poštovani građani i građanke Srbije, ima neke ironije u tome da je pre, čini mi se, nedelju dana Evropski sud za ljudska prava potvrdio da je projekat „Beograd na vodi“ zasnovan na leks specijalisu protiv koga se tada bunila inicijativa „Ne davimo Beograd“ iz koje je nastala stranka Zeleno-levi front utemeljena u bezakonju pre 10 godina.

Evropski sud za ljudska prava još uvek nije doneo odluku o fantomima koji su rušili u Hercegovačkoj a sada nam kroje budžete, ali ja ne sumnjam da će se i to uskoro dogoditi. Fantomi su onda rušili, policija nije reagovala, suspendovan je ustavni poredak u centru Beograda. Tako je uspostavljena savamalska oligarhija, na kršenju zakona, na kršenju građanskih prava, na privatizaciji javnog interesa, i to sve na dan izbora. To se nastavlja u narednih 10 godina.

Bilo je nas koji smo bili protiv. Nažalost, bilo je i onih koji su poverovali da ste stvarno hteli da uklonite pacove, zmije i narkomane. Poverovali su u vaš progres, stabilnost, evropski put ili je možda bilo lakše poverovati da je tako, jer im niste direktno zadirali u imovinu, posao, živote, ali i to se danas promenilo.

Međutim, poredak zasnovan na bezakonju, oligarhija čiji je cilj bio samo da izvlači za sebe profit, a to predstavlja kao patriotizam i da sve sopstvene protivnike napada kao izdajice i strane plaćenike, da građanima ogadi politiku i ne može da dođe u drugačiji stadijum do u onog u kome danas njeni ministri ubeđuju ljude da učestvuju u sprovođenju krivičnih dela, kako bi se umesto navodnog zmijarnika sada rušio Generalštab, a sa njim rasprodao i centar Beograda, kako bi se na mestu od izuzetnog političkog, istorijskog, kulturnog, arhitektonskog značaja gradili komercijalni sadržaji u vlasništvu stranaca.

Kao i pre 10 godina, diskretni heroji ovog društva su stručnjaci koji će se boriti do zadnjeg dana za kulturno nasleđe, poput Stele Radonjić Živkov, nekadašnje zamenice direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika, koju je prema tekstu BIRN-a, na osnovu saslušanja Aleksandra Ivanovića, vršioca dužnosti direktora Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, datog u Tužilaštvu za organizovani kriminal, ministar Selaković nazvao ustašom zato što je javno iznela informaciju prošle godine da zavod nije dao saglasnost da se skine zaštita sa Generalštaba.

Zamislite, građani i građanke Srbije, kakva je to perverzija, da ministar kulture naziva ustašom ženu koja čuva kulturno nasleđe Srbije, a on smatra da je patriota i onda ruši i prodaje Generalštab. U toj pervertiranoj realnosti mi živimo.

Sve je upravo obrnuto od onoga što režim kaže. Kada kažu opšti interes, u stvari, to je posao za gomilu podizvođača bliskih vlasti.

U toj realnosti Milenko Jovanov predlaže autentično tumačenje za već neustavni leks specijalis, kako bi urušio kulturno nasleđe još 13 drugih kulturnih objekata i ne bi li naprednjačka oligarhija umilila se jednoj drugoj oligarhiji.

Istovremeno nam predlaže i Zakon o udžbenicima, u kojem se udžbenici od nacionalnog značaja definišu kao, pa citiram, oni koji prenose vrednosti, tradiciju, jezik i kulturu, zbog čega predstavljaju osnovno sredstvo izgradnje i očuvanja identiteta i nacionalne kohezije, stabilnosti i otpornosti Republike Srbije na spoljne uticaje i jedan od stubova nacionalne bezbednosti.

Ne samo što funkcija udžbenika nije da bude stub nacionalne bezbednosti, već alat za prenošenje znanja i učenja, posebno je licemerno da to dođe od vas, da vi to pravdate kao oruđe otpornosti na spoljne uticaje, dok istovremeno urušavate kulturno-istorijsko nasleđe Republike Srbije radi izgradnje Trampovog hotela.

Dok udžbenicima jurišate ka osvajanju nacionalne bezbednosti Srbiji je ugrožena energetska bezbednost. Na sednicu smo došli sa apokaliptičnim najavama oko NIS-a, a nakon uvedenih američkih sankcija u oktobru, za koje smo znali još od januara i saopštenjima sa sednica Vlade prethodnih dana da ne treba da brinemo, kao da kao zemlja nismo mogli da se pripremimo za ono što nam se dešava, a mogli smo i Zeleno-levi front vas je upozoravao. Srbija troši poslednje strateške rezerve goriva, rezerve koje se čuvaju za ratno stanje i velike elementarne nepogode zato što je politika Aleksandra Vučića jedna velika elementarna nepogoda.

Pre tri godine na ovoj sednici o budžetu Zeleno-levi front je predlagao uvođenje vanrednog kriznog poreza, da se oporezuje dobit koju je NIS ostvarivao tako što je kupovao jeftinu naftu na međunarodnom tržištu i istu prodavao po nekim od najviših cena u Evropi građanima Srbije - em je profitirao na ratu, em su građani Srbije de fakto kreditirali NIS. To što je tada pljačka građana Srbije omogućila NIS-u da u jednoj godini, 2022, ostvari dobit za koju bi mu inače trebalo pet godina nije bio problem koji se ticao Siniše Malog, Aleksandra Vučića, SNS ili SPS. Tada smo mi podneli predlog zakona koji bi državi mogao da obezbedi 50 milijardi dinara vanrednih prihoda i po ugledu na mere koje su sprovele sve evropske zemlje.

U januaru ove godine, kada je postalo jasno da će Rusi morati da izađu iz vlasništva nad NIS-om, predlagali smo da Srbija preuzme ovu strateški važnu kompaniju po ugledu na brojne zemlje u Evropi, te da nacionalizuje NIS. Režim je izabrao da čeka, da i dalje laže građane Srbije i svoje birače kako nas od Rusa ništa ne sme odvojiti, pa su nas u prethodnih dana zamajavali time da se strateški resursi zemlje prodaju tajno, ponovo nekim čudnim arapskim, ili ko zna zapravo čijim kompanijama. Danas saznajemo da od toga nema ništa. Rafinerija uskoro prestaje da radi.

Danas smo od Aleksandra Vučića čuli da je Srbija čak četiri puta imala mogućnost, a nije iskoristila pravo preče kupovine NIS-a 2022. godine i u februaru, martu, maju 2025. godine iz poštovanja prema Rusima. Zašto Rusi, kojima ne uvodimo sankcije, tri i po godine, mi smo jedina zemlja kandidat za članstvo u EU koja to nije uradila, koja nije uskladila svoju spoljnu politiku sa zajedničkom spoljnom bezbednosnom politikom EU, zašto Rusi nama ne veruju? Zašto nam ne ponude da otkupimo NIS, kompaniju vitalnu za našu privredu. Kakvi su nam to prijatelji? Jasno je da nemaju političku volju da nam pomognu.

Zato i kažemo da Srbija mora biti prijatelj svojim građanima, braniti javni interes. Nacionalizujte NIS. Nemojte da zahtev za nacionalizacijom NIS-a da mešate sa poštovanjem prava na imovinu, jer ponoviću - Evropski sud za ljudska prava rekao je da vaša savamalska oligarhija u koju ste pretvorili Srbiju povredila pravo na imovinu kompanije „Iskra“, čiji su objekti srušeni radi projekta „Beograd na vodi“. Vi poštujete samo pravo na imovinu onih koji su bliski vama. Nacionalizacija nije i konfiskacija.

U budžetu za 2026. godinu nema novca za izdatke za NIS. Kao da se ovo što se dešava nema nikakve veze sa budžetom, a jasno je svima da to ne može biti tako. Uzgred, smanjuju se i troškovi za obavezne rezerve nafte, derivata nafte i prirodnog gasa, što bi trebalo to da nam objasnite.

Ovo kockanje sa sudbinom Srbije znak je posebne nedostojnosti da Srbiju vodite, posebne vrste bahatosti u kojim u različitim okolnostima različite grane vlasti uzurpiraju vlast. Narodna skupština uzurpira vlast preko autentičnog tumačenja. Mnogo češće ovde mi smo se suočavali sa uzurpacijom vlasti od Vlade, posebno kada je reč o trošenju našeg novca putem tekuće budžetske rezerve.

Tekuća budžetska rezerva je nezaobilazna tema na ovim sednicama o budžetu, jer se koristi van svoje osnovne svrhe, a za preraspodelu u budžetu za finansiranje ranije nekih novih ad hok ekonomskih politika bez javne rasprave i skupštinskog usvajanja, ali uvek za netransparentno trošenje, a bez objašnjenja za koje konkretne namere su sredstva preusmerena i da li je to bilo opravdano i čim se to krije, biće da nije.

U završnom računu vidimo da je tokom 2024. godine iz tekuće budžetske rezerve prebačeno ukupno 84.131.472.238 dinara, a prema prosečnom kursu to je 719 miliona evra. Sva sredstva su prebačena na osnovu pojedinačnih rešenja Vlade, a van saglasnosti Narodne skupštine, što predstavlja ozbiljan problem u pogledu transparentnosti i budžetske kontrole. Ukupno je doneto 297 rešenja o korišćenju tekuće budžetske rezerve. Od toga 49 rešenja je označeno kao „strogo poverljivo“, te podaci o nameni i korisnicima ovih sredstava nisu dostupni javnosti, pa ni nama narodnim poslanicima. Piše kojem korisniku se oduzimaju sredstva, kome se daju, datum rešenja, to se ne objavljuje u „Službenom glasniku“.

U ovom slučaju dominiraju odbrana, Generalni sekretarijat Vlade, ali i BIA. Posebno je upadljivo da je BIA tri puta dobijala dodatna sredstva tokom decembra 2024. godine, a upravo u periodu kada su započeli masovni studentski i građanski protesti. Sva ta rešenja, takođe, su bila klasifikovana „strogo poverljivo“.

Pošto smo imali ovu raspravu nekoliko puta sa ministrom finansija, a za građane da objasnim, „strogo poverljivo“ je stepen tajnosti koji se određuje radi sprečavanja nastanka štete po interes Republike Srbije, a kriterijume za određivanje stepena tajnosti određuje Vlada uz pribavljeno mišljenje Saveta za nacionalnu bezbednost. U prevodu, u ovoj savamalskoj oligarhiji to znači tako da oni između sebe dogovore šta im treba, kome treba da se deli novac, ko treba da se prisluškuje, prati, zastrašuje, a onda kako da se to sakrije, i to se onda proglasi „državnom tajnom“ ili se stavi ovo S.P, „strogo poverljivo“.

Na kraju, moram da kažem nešto o još dve teme na dnevnom redu, a koji je bogat raznim stvarima koje su nama važne, ali ja želim da govorim još o dve.

Jedna se tiče izbora Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Do sada su to bile dve Poverenice, od kako postoji ta institucija. U oba slučaja, Nevena Petrušić i Brankica Janković gradile su nezavisnu instituciju, podizale joj ugled, branile su prava građana i posebno su stale u odbranu ženskih prava. Važno mi je da to kažem na Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama.

Zeleno-levi front je na ovu poziciju kandidovao Milenu Vasić, advokaticu koja se jako dugo bori za zaštitu ljudskih prava, a čime je zaslužila poverenje preko 60 relevantnih organizacija civilnog društva, stručnih tela, medija i javnosti. Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo je umesto nje, za kandidata, za Poverenika za zaštitu ravnopravnosti predložio Milana Antonijevića, kandidata SNS, koji je odabrao, nažalost, da ga ljudi pamte po tome što relativizuje nasilje koje sprovodi SNS. Ovo je preuzimanje i poslednje nezavisne institucije. Mi smo protiv toga, kao i brojne organizacije za zaštitu ljudskih prava u Srbiji.

Još jedna tema o kojoj želim da govorim, a nama kao Zeleno-levom frontu je veoma važna. Tiče se dva poreska zakona koja se uvode zbog tzv. CBAM-a – Carbon border adjustment mechanism ili finansijskog mehanizma prekograničnog usklađivanja cene ugljenika. To su Zakon o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda i Zakon o porezu na emisiju gasova sa efektom staklene bašte.

Za CBAM se zna još od maja 2023. godine, a kada je usvojena Evropska uredba o naplati prekograničnih emisija i znalo se da je konačni rok za primenu 1. januar, a kada kreće primena, 2026. godine. Od tada će kompanije u EU plaćati porez na robu koja je uvezena iz zemalja u kojima ne postoji uspostavljen sistem naplate za emisije ugljendioksida, ali na tome se ništa nije radilo do maltene poslednjeg trenutka i zakoni dolaze na dnevni red mesec dana pre početka primene CBAM-a.

S obzirom da dve trećine našeg izvoza ide na tržište EU, da domaća privreda ima znatno veći ugljenični otisak po jedinici proizvoda u poređenju sa konkurencijom iz EU, jasno je da sve to umanjuje konkurentnost domaćih proizvoda. Najizraženija razlika vidi se u proizvodnji električne energije, gde su emisije u Srbiji tri do četiri puta više nego u EU.

Zeleno-levi front se zalaže za pravednu energetsku tranziciju, za Srbiju u EU. Međutim, jako je važno da se zakoni poput ovoga, koji imaju izuzetan uticaj na građane i na privredu, usvajaju nakon komunikacije, debate i diskusije upravo sa građanima i sa privredom.

Godina 2034. kada će CBAM naplata emisija biti 100% je jako blizu, to je za svega osam godina. Ako ne promenimo pristup, možemo očekivati da naši proizvodi postanu još manje konkurentni.

Vlada je izabrala lakši put - porez na ugljenik, umesto implementacije sistema trgovine emisijama, koji se već primenjuje u EU. Kada bismo stvarno želeli da što pre postanemo deo EU, možda bi bilo bolje da smo primenili ovo drugo, a ne porez na ugljenik, koji će morati da se svake godine zakonski reguliše prema ovom predlogu.

Ovo je jedan od primera koji pokazuje da Srbija ne ide stvarno ka EU niti je stvarno zanima borba protiv zagađenja, niti planiranje pravilne energetske tranzicije, već radi stvari kako bi se samo prividno prilagodila i kako ne bi izgubila tržište.

Čak i ovakvom odlukom da idemo sa ugljeničnim porezima, potrebno je hitno definisanje jasnog puta za sektor električne energije, uključujući plan kako će se EPS postepeno približavati ovom evropskom sistemu trgovine emisijama i režimu, na koji način će se smanjiti udeo uglja i kojim modelima će se štititi ranjivi potrošači i industrija. Bez tih elemenata Srbija rizikuje ili velike SVAM troškove ili ulazak u ITS sistem pod izrazito nepovoljnim uslovima.

Srbija bi trebalo da obezbedi aktivnu saradnju sa institucijama EU radi pristupa fondovima i prelaznim mehanizmima. Zemlje centralne i istočne Evrope su ovakvim pregovorima obezbedile besplatne dozvole i velike investicione fondove. Srbija bi trebalo da prati isti princip, prilagođen statusu zemlje kandidata. Nažalost, ona se tako ne ponaša.

Ovo bi sve radila odgovorna vlast, vlast koja stvarno teži članstvu u EU, kao način da unapredi život svojih građana, vlast kojoj nije najteža odluka da stavi srpski interes ispred ruskog interesa. To ne može da radi savamalska oligarhija koja je zarobila našu zemlju.

Ali, važno mi je da kažem - Srbija niste vi, Srbija nije savamalska oligarhija, Srbiju i dalje činimo mi, njeni građani, koji ne prodajemo, koji štitimo kulturno-istorijsko nasleđe, koji ćemo se boriti za njenu budućnost, u kojoj ćemo svi biti ravnopravni i slobodni. I izborićemo se. Hvala.

Zahvaljujem,

Pre ove rasprave, ti zaposleni u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture i Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda uputili su javni apel narodnim poslanicima da ne glasamo za usvajanje Predloga zakona kojim bi se srušio Generalštab.

Citiram: „Budite sigurni da vaša podrška ovom Predlogu zakona kojim se nacionalni interes podređuje ličnom interesu stranog investitora predstavlja izdaju u pravom smislu te reči i da će vas istorija baš tako i zapamtiti.

Time ćete naneti nepopravljivu štetu državi Srbiji i njenom kulturnom nasleđu, a sebi ćete naneti neizbrisivu ličnu sramotu, koju ćete nositi do kraja života“.

Vi iz satelitskih partija i 110 poslanika SNS glasaćete za ovo i lično ćete se osramotiti. Koliko košta ta sramota? Da li je cena ove godine veća, s obzirom da je modernistički kompleks Generalštab u Beogradu uvršten na listu „Sedam najugroženijih spomenika Evrope“ za 2025. godinu?

Današnje saopštenje stručnih saradnika Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda najoštrije osuđuje javni istup šefa poslaničke grupe SNS Milenka Jovanova na sednici Skupštine Srbije povodom rasprave o donošenju leks specijalisa kojim se, pored direktnog ugrožavanja kulturnog dobra zgrade Generalštaba SCG i Ministarstva odbrane, urušava i obesmišljava višedecenijski doprinos institucija koje se bave istraživanjem, očuvanjem i prezentacijom nepokretnog kulturnog nasleđa naše zemlje, a njeni predstavnici targetiraju, degradiraju i javno ponižavaju.

Kažu – od osnivanja Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda 1960. godine predstavnici stručne službe izloženi su brojnim pritiscima opstajući na liniji beskompromisne odbrane kulturnog nasleđa i njegove pozicije u javnom diskursu, a ipak, po prvi put, doživljavamo da u Domu Narodne skupštine, još jednom značajnom spomeniku istorije, arhitekture i kulture našeg grada i države, budemo nazvani organizacijom društvenih parazita. Osim što su ovakve ocene rada stručne službe Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda nepristojne i neutemeljene, te predstavljaju neprihvatljivu povredu ličnog i profesionalnog dostojanstva i integriteta stručnjaka, one predstavljaju pokušaj skretanja pažnje sa nezakonitog ukidanja statusa spomenika kulture jedinom ostvarenju renomiranog arhitekte i profesora univerziteta Nikole Dobrovića u Beogradu koje je predmet istrage Tužilaštva za organizovani kriminal. Tu ću stati.

Zahvaljujem.

Vi ste ovde pokušali da kažete kako niste čuli nikakvu argumentaciju jer, zapravo, vi nešto gradite, vi Srbiju razvijate, vi u Srbiju dovodite investicije.

Vaša vizija investicione Srbije, zemlje u kojoj se ruševine rata pretvaraju u profitabilni biznis, odnosno luksuzne apartmane za bogate turiste. Ali, verovatno i za vas biće taj đakuzi u Kamenoj palati, možda za Milenka Jovanova a možda i za Sinišu Malog, kako god.

Znamo da je ovo bila Vučićeva ideja sve vreme. Ali, moram da kažem, nije ni čudo da je najbliže realizaciji došla upravo sa Trampom, sa čovekom koji je, dok se sprovodio genocid nad Palestincima u Gazi, planirao obnavljanje Gaze putem jedne izgradnje voterfronda odnosno profitabilne rivijere na Bliskom Istoku i raseljavanja Palestinaca. Da li vi to zamišljate i za nas, da svi treba da odemo iz Beograda i da svi treba da odemo iz Srbije?

Da ponovim, ovaj projekat nije ništa drugo nego nastavak jedne autoritarno neoliberalne logike koja služi profitu, političkom profitu, od koga vi treba da dobijete u ovom slučaju umiljavanje i približavanje, i to čak ne Sjedinjenim Američkim Državama nego jednoj dinastiji koja trenutno vodi tu zemlju. Kao narodna poslanica, kao univerzitetska radnica, kao građanka, odbijam da prihvatim takvu logiku.

Možda nas je bilo malo 2014. i 2015. godine, kad smo se borili protiv "Beograda na vodi", ali sada nas je mnogo koji jednako odbijamo takvu logiku.

Nama su potrebni javni prostori, sećanja, preispitivanja, solidarne objave, stanovi za ljude a ne samo za elitu, ne da nam vi vređate inteligenciju i dostojanstvo. Srbija će pripadati svom narodu, a ne tajkunima i kapitalu. Onda kada se ne pitamo da li će preko puta Vlade da bude hotel, Trampov hotel, i ona… (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem.

Mi smo na sve članove ovog zakona podneli amandman - briše se, zato što smatramo da je sramotan ovaj pokušaj legalizacije pljačke od strane režima, kome su usta puna Srbije, patriotizma, a u stvari rasprodaje i poklanja najvrednije zemljište i srpska kulturna dobra u centru Beograda, gde na mesto zgrade Generalštaba srušene u NATO bombardovanju treba da se izgradi luksuzni Trampov hotel.

Ovih dana smo slušali kako je sve nakon bombardovanja obnovljeno, ali nismo dobili kredibilno objašnjenje zašto se ne obnovi Dobrovićeva zgrada Generalštaba? Stručnjaci kažu da je to moguće, postoji projektna dokumentacija, ali "lafufu" režimski stručnjak kaže da je pre neki dan čitao svu dokumentaciju do kasno u noć i da je zaključio da to ipak ne može. Kaže i da dolazi novo vreme. Valjda je to ono vreme u kome se mesta državnih i arhitektonskih simbola zamenjuju spomenicima kapitalu, ovoga puta američkom, drugi put nekom drugom. Da li vam je to važno? Meni nije, bitno je da se ne zamenjuje javnim interesom i to je problem.

Umesto da se omogući javni razgovor o tome šta ovo mesto za nas znači i šta je značilo, koje su se odluke u njemu donosile, mislim da to jeste vredno, i ispitivanje i preispitivanje kao i značaj arhitekture ovog arhitektonskog zdanja modernističkog stila, naše državnosti, na kraju krajeva, nama se pokušava prodati priča da to nije vredno, pa je toliko bezvredno zemljište u centru Beograda, preko puta zgrade Vlade, da je jedina šansa za njegovu obnovu izgradnja hotela.

Od onih kojima su usta puna suvereniteta, očekivali bismo da ovo mesto simboličnog pokušaja urušavanja suvereniteta makar obnove, ali ne, oni planiraju brisanje sećanje, brisanje mogućnosti preispitivanja, prodaju istorije, pod izgovorom investicija i opet da ponovim, izgradnju spomenika kapitalu.

Vučić se kune u patriotizam, ali svaki njegov patriotski projekat završava se kao privatni biznis u rukama stranih kompanija ili partijskih tajkuna. Nekome je, ponavljam, više ili manje važno da li su to domaći tajkuni ili strani, meni nije, ni u javnom interesu, nije rezultat učešća građana.

Vi ste se ovde fokusirali da nam objasnite, odnosno ne da nam objasnite nego čitavo ovo zamešeteljstvo kako da ovo legalizujete, jer, prosto je neverovatno, ja hoću malo makar građanima da približim šta ste vi ovde radili, dakle, svi već sada znamo da ste vi u novembru, 14. novembra prošle godine, doneli odluku Vlade kojom zapravo potpuno neustavno, na osnovu falsifikovanih dokumenata, o čemu se sada vodi postupak, ukidate status kulturnog dobra zgradi Generalštaba i Ministarstva odbrane i čitav ovaj rad ste fokusirali na tu temu.

Isto tako, pokušali ste da nam prodate priču da je ovo nekakva ideološka borba da se zaštiti ideološki podobni arhitekta, da to nema nikakvu vrednost i da mi ovde govorimo isključivo iz pozicije nekoga kome je stalo do, recimo, socijalističkog nasleđa ili modernističke arhitekture. Naravno, nama je do toga stalo, ali apsolutno nije potpuna istina.

Dakle, vi ste tom odlukom od 14. novembra prošle godine, dakle, rekli ste da ovo više nije kulturno dobro, sada je to poprilično osporeno i prosto sramotno osporeno, s obzirom da imamo osumnjičene, v.d. direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, Gorana Vasića i Aleksandra Ivanovića, direktora Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, koji su priznali radnje koje im se stavljaju na teret, a to je falsifikovanje dokumentacije na osnovu kojih su u Ministarstvu kulture podneli inicijativu za donošenje ovakve odluke.

Ono na šta smo vam mi ukazali u amandmanima - briše se, jeste da se ove zgrade i dalje nalaze u Centralnom registru nepokretnih kulturnih dobara i deluje da ste vi to shvatili tek kad smo mi ovaj amandman podneli, pa ste onda vi podneli amandman koji ste u međuvremenu prihvatili, i to, pazite, u 9.57 časova a rok je 10.00 časova, da se učini ništavom ova odluka Vlade, koja je inače bila neustavna i kriminalna, od prošle godine, i da se automatski onda, u stvari, kaže da nikad to nije ni trebalo da bude kulturno dobro i fokusirate se na tu odluku Vlade iz 2005. godine, kao, zašto je uopšte neko naknadno proglasio to kulturnim dobrom.

Međutim, ovo čitavo područje zaštićeno je još po dva osnova. Jedan je zaštita prostorne kulturno-istorijske celine, gde Generalštab i zgrada Ministarstva odbrane svakako pripadaju, na kraju krajeva i čitav vaš zakon govori o jednom području koji vi revitalizujete i obnavljate i ta čitava kulturno-istorijska celina, a o čemu je vaša Vlada 2020. godine donela odluku da ga proglašava time, onda ste opet prošle godine 15. novembra doneli odluku da veštački izbacite samo ove parcele. Dakle, ako je nešto kulturno-istorijska celina od značaja za sve nas, onda samo jedan deo unutra više nije? Ja ne znam kako to može objasni osim jednim potpunim bezobrazlukom i vređanjem inteligencije svih nas i građana Srbije?

Želim to da pokažem plastično građanima. Dakle, ovo je jedna parcela, za koju vi sada kažete da je izuzimate iz zaštite kulturnog dobra, ali, pazite, ova parcela i neki njeni spomenici kulture ostaju deo ove zaštićene prostorno-istorijske celine i ja želim da problematizujem šta to zapravo za nas znači. Znam da je komplikovano, ali pratite me.

Dakle, ovo je ta srušena zgrada Generalštaba za koju vi kažete da ne može da se obnovi a stručnjaci kažu da može, ali pored nje je zgrada Generalštaba kraljevine, znači nije komunistička Jugoslavija, ako vam je to toliki problem, već Kraljevine, tzv. Kamena palata. Ona je zaštićeno kulturno dobro još iz 1984. godine i deo je i dalje ove prostorne celine. Ovde je zgrada Sedmog puka, dakle, isto tako kulturni spomenik i ovo je ova druga parcela o kojoj se govori, ona je za ovu priču možda manje važna, ali čisto da pokažemo građanima. Izvan je ta prostorna kulturno-istorijska celina od značaja za Beograd, ali samo smo ovako iščupali neke zgrade, gde je zgodno da dođe Trampov hotel. Tu sad dolazi jedna zanimljiva stvar.

Render firme, zove se kompanija "Finitel global development", kako bi trebalo da izgleda ovaj Trampov hotel, pazite, ovo je zgrada kasarne Sedmog puka i tu piše - Tramp. Ovo nije komunističko nasleđe, ako je to toliki problem, ovo je zgrada Sedmog puka gde piše Tramp. Idemo dalje.

Ovde vidimo dve kule, ovo je Beograđanka, ovo je na mestu srušenog Generalštaba, ali šta je ovo? Odakle viri ova kula? Meni ovo liči da ova kula viri iznad Kamene palate. Evo druge slike rendera. Znači, tri kule - srušeni Generalštab, šta je ovo, meni ovo liči da je iznad Kamene palate, ne znam, možda bi mogli da nam pojasnite? Na stranu što ne znam kako će ovo da se uklopi uz kulturno-istorijsku celinu?

Samo da bude jasno, koristila sam vreme ovlašćenog.

(Predsedavajuća: I da niste napomenuli ja bih skinula.)

Hvala vam.

Dakle, samo da podsetim šta u toj odluci o prostorno kulturnoj-istorijskoj celini piše. Prostorno kulturna-istorijska celina predstavlja prostor posebne kulturne istorijske arhitektonske, urbanističke, estetske, društvene, sociološke i nematerijalne vrednosti. O njenom nastanku i razvoju se čita uspon Beograda od vremena Kneza Miloša kroz čitav 19. i 20. vek. Ona svojim reprezentativnim arhitektonskim fondom u okviru očuvane ulične matrice čuva sve graditeljske mene Beograda i kroz njih priča o političkim aspiracijama različitih režima državnim ambicijama, političkim ideologijama, privrednim aktuelnostima, arhitektonskim tendencijama, stilovima i čuvenim graditeljima najvećim imenima srpske arhitekture.

Da ne čitam, mislim da bi svi trebalo da pročitaju ovo. Dakle, reč o tome je da se na ovom mestu nalaze značajne institucije koje su imale presudan uticaj na politički privredni i društveni razvoj Beograda i Srbije, što ukazuje na neosporne društvene vrednosti područja, a sada, vašu ideologiju svedočiće „Tramp“ hotel, i to sve govori o tome…

U stvari, ja bih rekla, vi ste u pravu, ovo jeste ideološka bitka, samo što je vaša ideologija jedna neoliberalna autoritarna na profitu i feudalizmu, u suštini, svedena ideologija, jer od ovoga javnog interesa nema. Jedini interes koji ja ovde mogu da vidim je vaš politički profit da se možda nekako umilite Amerikancima, rekli ste da hoćete da otoplite odnose, zbog ovih sankcija nisu za koje smo svi znali da će doći i da se nekako izvučete iz ove situacije, ali sigurno da tu ima i nekih drugih stvari.

Svakako, interesa nema, ideologije ima. Naša ideologija je interes građana, zaštita javnih, kulturnih, prirodnih dobara, a vaša čisto bogaćenje i opstanak na vlasti.

Hvala.

Ja nisam čula odgovore …

Dakle, sad ne znam koliko je vremena prošlo, tri sata možda, ja sam postavila neka pitanja, a ovde se raspredalo o Sutjesci pola sata, o raznim nekim stvarima. Pokušano je da se i dalje ovo svede samo na pitanje, ono nije ni malo beznačajno, samih ruševina Generalštaba, Ministarstva odbrane, ali nismo dobili nikakv odgovor na pitanje u čitavom ovom transu oko toga kako to nije vredno zato što je ideološki nepodobno iz vaše perspektive. Nismo dobili odgovor na pitanje šta znači „Tramp“ na zgradi Kasarne VII puka i šta znači ova kula iznad Kamene palate.

Dakle, ja bih zamolila predlagača da se malo posveti čitavom prostornoj, kulturno-istorijskoj celini iz koje ste iščupali samo neke deliće i rekli jednom odlukom Vlade od 15. novembra da sad to više nije deo te kulturno istorijske celine, ali sve ostalo oko njega jeste, pa će valjda iz toga viriti neka ružna zgrada na kojoj će pisati „Trump International“ i nekako će sve to biti u redu.

Prosto, nema razloga da, s obzirom na način na koji donosite odluke, ne verujemo. Prvo, nije ni jasno da li je ovo već deo ovog zakona, ali čak i da nije, način na koji donosite odluke, prosto, samo donosite odluku Vlade kojom nešto iščupate iz kulturne zaštite, onda kada se to kaže da to nije u skladu sa Ustavom, vi kažete Ustavni sud ne reaguje. Mi smo podneli kao poslanici opozicije, šest poslaničkih grupa ako se ne varam, u januaru mesecu predlog za ocenu ustavnosti i zakonitosti odluke Vlade kojom ste tada Generalštab… oduzeli ste mu status kulturnog dobra, ali, kako da vam kažem, dakle, na način na koji se sada ponašate možemo legitimno da postavimo pitanje i ja se već sada brinem, a vi uporno izbegavate da odgovorite na to pitanje, šta ako prosto Trampovom zetu bude malo da ruši Generalštab, pa onda poželi da sruši i ovu Kasarnu VII puka ili zgradu Generalštaba Kraljevine. Dakle, nije SFRJ, ako vam je to već nekakav problem.

Koja je to ideologija, koja je to zaštita državnosti? Pričali ste o tome kako ta država nije stvorila i ta vojska ništa nije sačuvala. Evo ovo je neka vojska. Tu su bili neki oficiri koji su se borili na Kajmakčalanu. Jel to ta vojska koja nije stvorila i sačuvala svoju državu? To su argumenti koji vi koristite.

Molim vas da pojasnite građanima Srbije, na kraju, krajeva vašim biračima. Šta radite sa centrom Beograda, upravnim delom grada kako ga je zamislio još knez Miloš? Šta radite sa tim, kome to prodajete i za koju vrstu interesa na kraju, krajeva?

Moram još nešto da vam kažem. Vi ste ovde dosta spominjali različite vrste ograđivanja. Od vas su se neki ljudi ogradili, ogradili su se od ovih „lafufu“ stručnjaka, pa tako profesor Aleksandar Kadijević povodom diskusije o Dobrovićevom Generalštabu u Skupštini Srbije kaže – „povodom citiranja moje kritike, Dobrovićevih pogrešnih odluka na polju arhitekture i urbanizma u Skupštini Srbije, napominjem da to ne može biti opravdanje za rušenje njegovog Generalštaba. Te teme nisu povezane. Generalštab je biser naše posleratne arhitekture, urušen u NATO agresiji 1999. godine, o čemu sam mnogo puta pisao i govorio“.

Ograđuju se od vas „lafufu“ stručnjače.

Zahvaljujem.

Ja želim da govorim o Predlogu odluke o izboru članova Saveta Agencije za energetiku Republike Srbije. Govorila sam o tome i na odboru kada je to bilo, već pre nekoliko meseci. Dakle, moja glavna zamerka je ne transparentnost prema nama kao članovima odbora, a sada i kao članovima Narodne skupštine, jel, pošto o ovome odlučujemo u plenumu, oko toga koji su predloženi kandidati.

Dakle, procedura je išla tako da je formirana komisija za sprovođenje ovog odbora, koja je imala dva člana iz redova našeg odbora. To znamo. Mi smo se kao odbor o tome izjašnjavali, a kako smo informisani imala je i tri profesora Mašinskog i Tehničkog i Rudarsko-geološkog fakulteta, ali mi uopšte ne znamo ko su oni. Oni su dali neko mišljenje Komisije Vladi.

Zanimljiv podatak koji sam saznala na toj sednici odbora jeste da isprva Vlada nije mogla da usvoji to mišljenje, jer je bila u tehničkom mandatu, ali podsetila bih građane i građanke Srbije da ta ista Vlada u tehničkom mandatu, koja nije mogla da usvoji mišljenje ove Komisije za izbor članova Saveta Agencije za energetiku Republike Srbije, mogla je da usvoji jednu Uredbu o visokom obrazovanju, čuvenu Uredbu 535 koja je neustavna, nelegalna i šta sve ne još. Dakle, potpuno urušava visoko obrazovanje tako što nastavnike u naučnoistraživačkim institucijama suštinski svodi samo na nastavnike, a ne na istraživače, jer kaže da je dovoljno pet sati nedeljno da se bavite naučnim istraživanjem, a 35 sati nastavom, dakle pretvara fakultete u srednje škole. Dakle, ta ista Vlada u tehničkom mandatu može da uradi nešto ovako krupno, da usvoji uredbu, ali ne može da usvoji, mora da sačeka da prođe vreme da usvoji mišljenje ove komisije.

Moj problem kao narodne poslanice jeste što mi nismo dobili to mišljenje Komisije i zašto ovo problematizujem? Zato što su se na konkurs prijavila tri kandidata. Nama su predstavljene biografije samo dva. Ne znamo ko je treći kandidat, ne znamo kakvu biografiju ima. Možda je sa tim konkursom sve u redu, možda je to mišljenje zaista najbolje moguće, ali mi, kao narodni poslanici koji o tome treba da se izjašnjavamo, to ne možemo da znamo. Imajući u vidu kako vi generalno delite funkcije u raznim institucijama, telima, različitim vrstama političkih dilova, korupcijom i nekompetentnošću, imamo razloga da sumnjamo da je to možda slučaj i ovde, s obzirom da je Agencija za energetiku vrlo važna agencija, imajući opet u vidu i sadašnju energetsku krizu, poskupljenje struje itd. Dakle, ne moram, čini mi se, da naglašavam zašto je ovo pitanje važno.

Dobila sam odgovor na tom odboru da prosto Vlada, na osnovu ove Komisije, čije članova ne znamo i mišljenje nismo mogli da vidimo, predlaže Narodnoj skupštini ove članove i da je to u domenu Vlade i mi samo možemo da glasamo za ili protiv. Možda je to stvarno tako. Mislim da to nije dobro i govorim kao narodna poslanica i verujem da će se kolege složiti i građani takođe. Mi nismo sluškinja Vlade. Mislim da bi trebalo da znamo da bi ceo proces trebao da bude transparentniji. Valjda svi želimo da imamo najbolje kandidate u jednoj tako važnoj instituciji.

Posebno mi je važno da napomenem to, kao neko ko dolazi sa univerziteta, znate, tamo kada se raspiše javni konkurs za neku poziciju, svi se prijave, kada postoji formirana komisija ona mora da napiše izveštaj, mora da kaže zašto nije uzela u razmatranje nečiju kandidaturu, da li zato što ne ispunjava neke formalne uslove, pa mora da obrazloži u tom izveštaju koji to formalni uslovi nisu ispunjeni i zašto dalje nije uzela tu kandidaturu u razmatranje, a ako jeste uzela u razmatranje, mora da kaže zašto ta kandidatura nije bila dovoljno dobra, zašto su ove druge dve bile bolje.

Dakle, tako izgleda jedan transparentan proces i onda na kraju nastavno-naučno veće kasnije, ko već, treba to da potvrdi, savet univerziteta, senat itd, u zavisnosti od zvanja. Vi onda imate sva ta dokumenta i možete kompetentno da glasate o tome ko je najbolja osoba za ovu poziciju. Ovde to nije slučaj. Mislim da je to jako loše i zbog toga, kao što na odboru ovo nisam mogla da podržim, neću moći da podržim ni u danu za glasanje ovakav način izbora članova Saveta Agencije za energetiku Republike Srbije. Zahvaljujem.