Zahvaljujem.

Samo da odgovorim uvaženom kolegi. Apsolutno, to sam vam i ranije rekao da osuđujem to, tu praksu, ako je dokazano, a nije, ali i da jeste osuđujem i da nije osuđujem.

Moram jednu zanimljivost da kažem zbog građana. Znam za taj papir. U pitanju je, čini mi se, opština Vlasotince i čovek koji je te karakteristike skupljao kao društveno-politički radnik je odavno napustio DS, ali i to nije bitno. Znate šta je važnije? Taj čovek, što st ga čitali da je pravio te spiskove, je danas vaš koalicioni partner u toj opštini. Da li vi to znate, gospodine Babiću­?

To je vaš čovek, sa njim ste u koaliciji, a naš narod, na to volite da se pozivate, kaže – s kim si onakav si ili s kim si takav si. Prema tome, kada već krećete da mašete tim papirima, barem se pripremite da je čovek vaš koalicioni partner. Nema smisla prema njima. Ima i ovde ljudi koji su bili u toj našoj vlasti, pa im sada sve neprijatno. Razumete? Dajte, molim vas, malo izravnajte svoju poziciju. Nemam ništa protiv, ali to je zaista vodvilj šta vi radite. Taj čovek je vaš koalicioni partner i on pravi spiskove podobnosti. Vaš čovek, vaš koalicioni partner. Zato nije više u našoj stranci.

(Zoran Babić, s mesta: Da li zbog toga?)

Između ostalog i zbog toga.

Znate šta, nije lako sa pozicije vlasti, kako vi radite, ovako izvrtati priču, izvrtati reči. Sve je to u redu što ste rekli, ali nije u redu, zbog građana Srbije, da ih dovodite u zabludu i da kažete neistine oko toga da li je neko dizao barikade, da li je palio Skupštinu, da li je pozivao na nasilje. To su ozbiljne optužbe. Mogli bi ipak da se suzdržite, u tom smislu. Molim vas, ja sam vam rekao kako ćemo vas ispratiti sa vlasti i održaću reč.

Kartica nije tu, čak i da je gospodin Šutanovac prisutan.

Hvala.
Ima nekoliko stvari koje ne treba uopšte komentarisati, ali na neke moramo reagovati. Prvo, ne postoji ni jedan zakon koji je iznad Ustava Srbije, pa bio to i Zakon o krivičnom postupku. Ne postoji ni jedno tužilaštvo koje može da onemogući Zaštitniku građana da dođe do izveštaja VBA. Ne postoji apsolutno ni procesno, ni pravno-materijalno mogućnost da bilo ko kaže – mi smo to predali tužilaštvu, e dok oni ne kažu, mi … Dakle, to je delatnost koja je direktno protiv zakona i ustavnog poretka u ovoj zemlji.
Da se razumemo, možemo drugačije da tumačimo. Ja vam kažem da je takva situacija. Zašto? Zato što se na proceduralnu ravan prebacuje ono što je definitivno i dokazivo i jasno obaveza organa uprave u ovom slučaju. Ako organ uprave odbija, vadeći se na aktivnost tužilaštva, to je pravna evazija. To je prva stvar.
Druga stvar, ja ili bilo ko u ovoj sali ne treba ni na koji način da raspravljamo o tome da li se usvajao nečiji izveštaj u Skupštini, ili nije. Nije se usvajao. Dobro je da se kasnije usvajao, ali to uopšte nije tema ove rasprave ni na koji način, nego je pitanje zašto sada 2015. godine taj čovek ne može da radi, podneo izveštaj, ne podneo izveštaj. To je tema. Da li je podnosio ranije? Nije i kažem to potpuno pošteno. Kažite vi meni sada, gospodo, šta vi radite? Sada je ono što građane interesuje šta ćete uraditi ili šta ste uradili. Nula. Dakle, to, a ne da li neko ima koliko procenata. Ti procenti kojima se gađate su loš bumerang u političkom smislu. Nemojte da ga vadite bez osećaja za odgovornost i čast, jer će vam se vratiti u političkom smislu.

Dobro, nisam se zbog toga javio. Javio sam se na repliku gospodinu Martinoviću.
Dakle, nema Demokratska stranka veze s komunizmom, tu ste jako pogrešili, inače se ne bih javio, niti imaju Grol i Davidović itd. Mada, bilo je tu i dr Ribara i gospodina Smiljanića. Bilo je tu raznih ljudi, znate. U našoj stranci se uvek negovala sloboda mišljenja i govora. Ne znam kako je kod vas?
Ono što znam jeste da smo mi ponosni na sve te tradicije i na borbu i slobodarstvo, bez obzira na levičarsko opredeljenje. Nemojte brkati te dve stvari.
Isto tako, koliko Ljuba Davidović i advokat koji je branio Dražu Mihajlovića imaju veze s komunizmom, zamislite koliko ima veze Vojislav Šešelj sa Nikolom Pašićem. Takva ista veza vam je ovde koliko između Vojislava Šešelja i Nikole Pašića. Evo, ako mi objasnite vezu između ta dva, ili Aleksandra Vučića i Nikole Pašića ili Vebera ili ne znam koga već, ili Lutera. Lutera plus dve godine, pošto ne može nikako da ubode datum.
Dakle, ja mislim da je ova rasprava sada otišla u potpuno nepotrebnom pravcu. Ja se radujem i volim da pričam o ideološkom opredeljenju, volim da razgovaramo o vrednosnim stavovima, volim da razgovaramo o političkim platformama i programima naših partija, ali mislim da samo zamaramo građane nepotrebnim stvarima koje sada zaista u ovom trenutku mislim da ih ne interesuje, ali sa velikom radošću ću se uvek odazvati na bilo kakvu razmenu mišljenja u tom smislu, pošto mislim da i te kako šta imamo da kažemo u jednoj drugačijoj Evropi koja se buni i budi, o jednoj drugačijoj Evropi koja sada nastaje dok mi ovde pričamo, a vi i dalje pričate o tradicionalnim podelama.

Hvala gospođo predsednice, povređen je član 107.
Znači, vi ste po meni morali sada pošto je kolega ponovio i rekao je - stojim na onome što sam rekao.

Da, ali dovoljno se čulo ovde niste primetili da je režim ubio Ranka Panića.

Dva puta su optuženi ljudi da su ubili nekoga što znači da su smišljeno namerno izvršili krivično delo ubistva. Zna se ili se ne zna, ali će se znati ko je konkretno odgovoran za to krivično delo na tom konkretnom događaju koji je tada organizovao gospodin Vučić i Tomislava Nikolić.
Znači, molim vas…

Ne, nego postoji odgovornost koja mora da se utvrdi kroz postupak, a ne da se ovde govori da je neko nekog ubio. Pazite, drugi put. Znate šta bih ja dobio da sam to rekao u Skupštini. Ne opomenu, nego tri. I, vi to vrlo dobro znate.

Dobro ne sa vaše, ali od gospodina Bečića bi to brzometno, on po dve opomene daje. Ne možete tako gospođo predsednice. Molim vas, dakle, ovo ne samo da je dostojanstvo narušeno, nego najgrublja stvar da nekome kažete gledajući u nas. Bivši režim, zna se da smo za njega to mi iz DS ili iz SDS ili iz SPS ili iz Rasimove partije, mi smo bivši režim. Znači, mi smo ubili Ranka Panića. Pa, to je sramota. Još kaže kako vas nije sramota što ste ga ubili. Pa, čekajte, mislim da u ovoj situaciji vaša reakcija je bila čini mi se primerena u smislu prekida, ali, mislim da ste zakasnili jer se dva puta čulo. I to ipak zaslužuje određenu čini mi se meru koja bi se prema tom poslaniku primenila. Da se taj snažan dizbalans izrečenih opomena opoziciji i poziciji malo promeni u korist istine.

Žao mi je što ministar nije tu. Koristiću vreme ovlašćenog predstavnika, to jest šefa poslaničke grupe.
Ovaj amandman je dobar. Mi ga podržavamo, naravno. Smatramo da bi on uneo dovoljno reda u, inače, po nama,- nepovoljnu praksu, odnosa izvršne vlasti i Skupštine Srbije.
Takođe, moram da kažem da svi amandmani koje smo podneli, koje je opozicija podnela u ovom procesu su išli u pravcu daljeg preciziranja, poboljšavanja i drago mi je da su neki, doduše, po drugom formu prihvaćeni kao amandmani odbora, ali ono što smo dalje čuli je pokušaj da se sve ovo predstavi na jedan neodgovarajući način.
Dakle, slušali smo, između ostalog, u reakciji na naše amandmane i nastupe predstavnika vladajuće većine da se moglo pribeći nekim drastičnim merama, nekim merama koje su bile na raspolaganju, ali nisu iskorišćene. U tom smislu zaista moram da se osvrnem, i da kažem da je dobro da ministar Selaković i Vlada nisu pribegli tim merama, da je tačno da su mogli da primene mnogo oštrije mere, mere koje su neprihvatljive, koje su necivilizovane, koje su protivne vladavini prava i demokratskim društvima.
Mogli su da uz pomoć Vlade uvedu vanredno stanje u Srbiji, mogli su da ukinu advokaturu, mogli su da uvedu državnog advokata, mogli su da uvedu oružane snage u parlament, mogli su mnogo toga lošeg, hoću da kažem, i onda kada se razgovara o amandmanima, kada se razgovara o političkom, ako hoćete i stručnom porazu ministra Selakovića u Skupštini Srbije, onda se izađe kao kontra argument u onom tokom prvog dana - a šta vi radite u Vojvodini, vi nemate legitimitet, a u drugom danu kažete – mogli smo mi mnogo toga lošeg, pa nismo.
Sada mi iz opozicije i građani Srbije treba da se utešimo što nije pravljena, a razmišljano je da se pravi paralelna advokatska komora. Sada treba da budemo srećni, uvaženi kolega, što nije kroz, kako ste sami rekli, pravne cake, koje su moguće, ja ne kažem da nisu moguće, dakle, vi ste mogli da defakto sve oni koji su kršili odluke advokatske komore, dakle esnafskog udruženja koje je jedino ovlašćeno da daje potvrdu da je neko pripadnik advokatske struke u Srbiji, da ljudi koji su se oglušili na demokratski način donete odluke, kršili obustavu rada advokata…

Ja pokušavam da sublimiram.
U suštini, ovaj amandman, kao i svi ostali koji su podneti, su išli u pravcu daljeg poboljšanja ovaj sporazuma koji je postignut i kojim je ministar prihvatio skoro sve zahteve advokatske struke, čime je doživeo politički poraz, zbog čega treba da podnese ostavku, a ne da nam pričate ovde… Recite vi nama zašto ovaj amandman nije prihvatljiv i zašto ovaj amandman ne može da se prihvati, a prihvaćeni su drugi iz opozicije koji su građani sa hendikepom omogućili da ne budu diskriminisani u očima Ustava Srbije, na primer. Doduše, to je urađeno kroz jednu od caka, kako kaže gospodin s druge strane.
Prema tome, ja mislim da nema objašnjenja zašto se sada mora čekati osam dana da se nešto primeni, zašto se ne precizira kada ćemo imati tromesečne izveštaje koji su neophodni, pri čemu ministar Selaković možda je tu najmanje neažuran u celoj Vladi, kako ja imam informacije, koji nisam član odbora, ali s druge strane imate ministre koji se nikad nisu pojavili u Narodnoj skupštini i apsolutno ih nije briga za tri meseca. Zna se kome oni podnose izveštaj. E taj kome podnose izveštaj, taj čovek je skupljač svih informacija i svih odluka u ovoj zemlji i onda vi meni kažete da to ne liči na ono o čemu vi sanjate? E to mene brine, ti vaši snovi. Oni ne smeju nikada da se obistine u Srbiji, jer vaša java donela je već dovoljno nevolja građanima Srbije. Hvala.

Dva puta je pomenuta DS u vrlo negativnom kontekstu. Pežurativnom kontekstu, lažnom, kako god hoćete. Navikao sam to da slušam od pojedinih poslanika sa druge strane.
Međutim, u nadi da ćemo se vratiti na dnevni red, koji je kao što vidite, debata o dnevnom redu i razgovor sa ministrom Sertićem, koji mislim da je bio u okvirima civilizovanog, argumentovanog je potpuno iskliznuo, da kažem, iz šina, ovako da se izrazim u duhu novih promena u „Železnici“ samo zato što je jedan od poslanika sa druge strane, gospodin Petko ponovo zloupotrebio Poslovnik i krenuo da priča makar šta, što inače radi.
Ja mu savetujem da ode u tužilaštvo da se zaposli kao pripravnik. Plate mu nisu potrebne. Ima ih pet komada. Znači, neka ode tamo. Neka volontira pošto se bavi istražnim radnjama u Skupštini Srbije i ponovo spominje Adu Kale. Ja sam vas već molio jednom, gospodine Bečiću, vas lično, nekoliko puta, ne jednom, bar dva, tri puta, da ne dozvolite takve neukusne istorijske paralele.
Oni koji su ubijeni na Ade Kale su bili dahije i zločinci koje su…

…ustanici ubili. Paralela sa Adom Kale je vrlo nezgodna.
Hvala, ali vas molim da slušate poslanike sa obe strane. Molim vas. Ada Kale je neprimerena paralela. Može neko da pomisli da se poziva na nasilni kraj srpske opozicije. Nasilni kraj, jer smo mi jel dahije, a oni su jel oslobodioci ustanici, Karađorđe? Nit su oni ustanici, nit su Karađorđevi, nego su trošitelji, upropastitelji Srbije, uništitelji srpskog budžeta. To su, ali to nije isto što i dahija. Znate li zašto? Ne samo iz etičkog, etničkog, istorijskog konteksta, već zato što se sa političkim protivnikom ne razgovara kroz prizmu nasilja…

… kroz istorijsku paralelu. Moram da kažem, za kraj, jeste, sužava se prostor kao u Irigu. Kažite kako je došlo do toga? Da li je SNS imala jednog odbornika u Irigu? Nije imala nijednog, a danas imate vlast. O tome treba da pričate.

Gospođo predsednice, javljam se po članu 87. u smislu kršenja i članu 97. u smislu predloga. Član 97, molio bih da se Skupština izjasni o predlogu da se duplira vreme za raspravu, zbog važnosti teme o kojoj se radi, a član 87. vi ste u poziciji da razjasnite narodnim poslanicima ovu situaciju.
Član 87. kaže da se sednice održavaju po pravilu od 10,00 do 18,00 časova i da se promena produženja rada posle 18,00 časova treba izneti u Skupštini od strane predsedavajućeg do 16,00 časova tokom trajanja same sednice.
Vaše tumačenje da je to urađeno ranije i da se odnosi na ovu sednicu, neko ko je zlonameran, a ne spada među takve bi mogao da pomisli da vi danas možete da produžite rad sednice i 21. maja 2015. godine.
Dakle, neko bi mogao to da zaključi. U cilju da se ta nedoumica anulira u ovoj situaciji i da vi nama objasnite ovde o čemu se radi i kako mi uopšte radimo danas kada nije produžen rad sednice posle 18,00 časova i ako je to tako urađeno, da li to znači da ćemo raditi samo dva sata protiv čega mi jesmo ili ćemo raditi u punom obimu, a uostalom u tom smislu i predlažem da se vreme poslaničkim grupama duplira i molim vas da se Skupština o tome izjasni. Hvala.