Dve minute i sedam sekundi. Dve minute i dve sekunde, nebitno je. Kao što je i nebitno da li se zakon zove o privrednim društvima ili javnim preduzećima, ako prodajete državnu imovinu.
(Aleksandar Martinović, s mesta: To su dva različita zakona.)
I dobro je da ste mi to rekli, jer time ste sebe eskulpirali od odgovornosti što prodajete narodnu imovinu. A to, koje ja knjige čitam to ćete tek da vidite.

Ja sam lepo pitao predsednice, da mi kažu uvaženi poslanici, koja smo javna preduzeća, pa što mi nisu odgovorili.

Koristiću vreme ovlašćenog predstavnika.
Dakle, suština ovog amandmana, kao i nekih ranije, jeste u tome da se pokuša zadržati princip malih nabavki na male nabavke male vrednosti. Vaše podizanje iznosa na određenu meru pokazuje dve stvari. Prvo da niste bili u pravu kada ste predlagali i donosili ovaj zakon, a kleli ste u njegovu efikasnost i zaustavljanje korupcije. Drugo što se nameće kao zaključak jeste da želite neke stvari da izuzmete iz postupka javnih nabavki i prebacite ih u domen direktne pogodbe i time omogućite korupciju.
Kako ova tvrdnja lepo zvuči kada se kaže na ovaj način. Sada ja vama treba da kažem – dokažite mi da nije tako. Ne možete da mi dokažete. Nabavke u kulturi i organizacija naprednjačkih koncerata će sada biti mnogo olakšana. Moći ćete da pravite koncerte za Acu Lukasa gde stignete.

Osim u jednom delu. I moći ćemo, recimo, sada nabavke za JKP „Beli izvor“ da se grobna mesta prodaju više puta, kako je radio gospodin Babić, to će moći bez nabavke.

A što niste reagovali malo pre?

Pa niste reagovali.

Znate vrlo dobro na čiju.

Znači, u suštini, da se vratim na temu, ono što vi radite i što mi pokušavamo da ispravimo ovim amandmanom jeste da stvar vratimo na ono kako je bilo, jer nema nikakvog smisla pomerati princip primene javnih nabavki, na određenu vrednost stalno dizati lestvicu gore, gore i gore. Onda se obesmišljava mala nabavka. S obzirom na to da inflacije nema u obimu koji bi tako nešto opravdao, smatram da tako nešto apsolutno nema nikakvog opravdanja, osim da se izaziva sumnja da želite da radite ono što inače radite svaki dan po  Srbiji. Sada ja samo hoću vas da pitam, ako ovo što sam ja rekao nije tačno, ako to nije motiv predlagača, ja bih voleo da čujem koji jeste?
(Aleksandar Marković, s mesta: Upravni odbor.)
Odgovorio bih na to da imam pravo, ali mi neće dati predsednica.
Znači, voleo bih da mi neko odgovori koji je onda motiv? Moguće je da moj argument ne stoji, ali neka predlagač ustane sada i neka kaže zašto se diže granica male nabavke, a da nismo čuli nijedan argument koji bi to opravdao? Pogotovo kada nam i dalje u ušima odzvanjaju vaši argumenti prilikom donošenja ovog zakona, uvaženi kolega, kada ste nam tvrdili i ubeđivali nas da je najbolji na svetu, da će doneti uštedu od 600 miliona evra za ovu zemlju. To se nije desilo i o tome smo više puta razgovarali. Zašto? Vrlo jednostavno pitanje. Nikoga ne optužujem, samo pitam koji je kriterijum, koji je motiv i zašto se to radi i zašto za ovaj iznos? Hvala.

Po osnovu replike. Ne znam da li nas kolega  hvali ili kudi. Ako nas hvali, hvala,

Nije tačno.

Hvala.
Nije korektno što pravite komentare oko mog statusa u poslaničkoj grupi, kao kad bih ja rekao - vi ste još uvek potpredsednik Skupštine.

Kako to drugačije može da se razume?

Objasnite mi kako može da se razume vi ste još uvek šef poslaničke grupe?

A, šta znači – vi ste još uvek šef poslaničke grupe? Da li ste vi još uvek potpredsednik?

Da li možete da se izvinite, da čuju poslanici šta ste rekli.