Svaka vam čast na ovim seksističkim komentarima kojima se smeju i žene, narodne poslanice, koje se smeju seksističkim komentarima predsedavajućeg jednoj narodnoj poslanici.

Mogu li ja da nastavim da govorim bez vašeg ometanja?

Jedino mene ometate sve vreme. Uopšte mi nije jasno zbog čega.
Kada je reč o aktima vašeg Ministarstva, to je jedan zakon, ja bih, svakako, mogla štošta da vam zamerim. Mi smo se malo komentarisali, dopisivali preko medija, to smo učinili i preko instituta Poslaničkog pitanja, mogla bih da vam zamerim da mi niste odgovorili, ili ne adekvatno, ni na jedno pitanje koje sam vam postavila. Uglavnom su se odgovori svodili na prebacivanje nadležnosti na Ministarstvo poljoprivrede, kolega Nedimović je prebacivao loptu na vas, jer sam ja istovetna pitanja slala na oba ministarstva, jer jedno se razdvojilo na dva dela.
Mogla bih da vam zamerim i što vas je šira javnost ili bar mlađa javnost upoznala tek u okviru beogradske kampanje ovog proleća, osim ovih starijih koji vas znaju kao ministra sporta, ali da kažem neka šira javnost u najdirektnijem delovanju vas je upoznala tek kada ste počeli da terenski posećujete lokacije na kojim je otkriven, odnosno krijumčarenjem zakupan kancerogeni otpad. I to je bilo samo u beogradskoj kampanji i to se završilo bez epiloga ili bar da javnost zna šta je bilo sa svim tim, jer nekako neće biti da su samo operateri krivi, neko je njima dao dozvole za rad. Neće biti da je jedina mera samo oduzimanje dozvola nesavesnim operaterima. Mene jako zanima ko je njima izdavao te dozvole? Šta sada u ovom trenutku rade lica koja su bila zadužena za izdavanje dozvola ovim, kako se smatra, očigledno nesavesnim operaterima.
Imala bih da vam zamerim dosta i kada je reč o tome da izbegavate neke lokacije u Pančevu. Ja dolazim iz Vojvodine, dolazim iz Pančeva i pozvala sam vas kada ste najavili posetu Pančevu i još jednu detektovanu krijumčarenu količinu kancerogenog otpada da svratite malo i u „Petrohemiju“ Pančevo. Mogla bih da vam zamerim što se tamo ne čini ništa da se ukloni ogromna deponija gotovo 100% žive u sred fabrike, ogromne količine izuzetno štetnog azbesta. Vi znate sigurno da se urušio i deo objekta gde je sve to bilo smešteno. Vi sigurno znate da se iz vazduha može videti preko Gugl mape fleka otpada u sred „Petrohemije“, koliko je velika. Ne vidite fabriku, vidite fleku, e to je taj otpad. Isto tako dobro znate da se sa živom u tako visokom procentu, ona je preko 80% čistoće, gotovo ne može ništa uraditi. Tamo rade neki ljudi, tamo žive neki ljudi. Sigurna sam da isto tako dobro znate o problemu porozne peći, od pre godinu i po dana i da je uprava „Petrohemije“ bila upoznata sa tim i da kancerogeni hrom ne samo što šteti građanima Pančeva, već i Beograda i da se ništa do danas po tom pitanju nije uradilo.
Mogla bih da vas kritikujem i po pitanju nepotizma u odnosu na „Petrohemiju“, ali neću ministre. Odlučila sam da vam verujem, slušala sam vas pažljivo i odlučila sam da vam verujem. Zato što imam utisak da ste ostavljeni na ledini.
Imam utisak da jasna poruka koju ste dobili sa gotovo 300 amandmana kolega koji će, kako su najavili, glasati za ovaj zakon, 300 amandmana ne na zakon, na četiri člana jednog zakona, ne na ceo zakon, neki imaju stotinu članova. Na četiri člana izmene zakona ove vaše kolege koje kažu kako će vas podržati su uložile gotovo 300 amandmana. Šta su vam time pokazale? Da ne znate da pišete ni izmenu člana? Da ne znate da pripremite materijal za skupštinsku sednicu? Ne znam za koga je to veći poraz, za njih, koji uprkos tome kažu da će glasati, iako ni jedan od tih amandmana verovatno neće biti usvojen, ili za vas, koji ste prva adresa i za pohvalu, ali i za kritiku.
Slušala sam raspravu nekih kolega koji su vam na elegantan način izneli prekorne tonove u odnosu na vaše kritike i vaš pokušaj da pred građanima savesno odgovarate na probleme, naročito na isušivanje reka i na veliki problem sa mini hidroelektranama. To su bili jedini trenuci kada niste klimali glavom dok neko govori. Taj govor tela je mnogo govorio, takođe zbog kog sam odlučila da vam verujem.
Zašto dodatno želim da vam verujem? Zato što znam da ne možete da se izborite sa izmišljenim pravnim licima koje osnovano možemo da sumnjamo da iza njih stoji SNS, koji su direktni zagađivači životne sredine, kao što je slučaj u Vrbasu. I hvala vrednim novinarima Vojvođanskog istraživačkog centra „Vois“ koji to prati već godinu i po dana. Radi se o tzv. nekoj kafileriji, inače pravnog lica „Eko vet plus“, kojeg Vrbašani zovu Aušvic, ali koji je imao evidentno za cilj da takođe u predizbornoj kampanji za beogradske izbore, iz gotovo trećine vojvođanskih opština, njih 18, izvuče preko milion evra za potpuno nenormalne ugovore za uklanjanje animalnog otpada, za tzv kafileriju „Eko vet plus“, koja je zapravo oteta. Oteti objekat je inače donacija EU prethodno koji je volšebno nestao, niko nije znao šta je sa njim, pa se odjednom pojavila ta kafelerija, pa neki radovi na nadstrešnici i onda su u rekordnom roku od nekoliko nedelja isisani bukvalno budžeti.
Znači raskinuti su ugovori u svim opštinama i gradovima koje sam pomenula. Dakle, trećina vojvođanskih gradova. Raskinuti su ugovori sa dotadašnjim saradnicima, sa javnim preduzećima ili sa kafelerijama ili sa privatnicima koji su za dve ili tri stotine hiljada dinara radile redovan godišnji posao, a sačinjavani su ugovori sa „Eko vet plus“ pravnim licem, za više desetina miliona dinara u samo nekoliko meseci. Naravno, kada se beogradska kampanja završila, za šta smatramo da je finansirana pretežnim delom upravo iz ovih vojvođanskih budžeta na ovaj način, ugovori su počeli da se raskidaju.
Jako je važno da napomenem da je prvi direktor ili vlasnik Branislav Radišić, rukometaš iz Novog Sada, koji je sa 40.000 dinara podržao kampanju Aleksandra Vučića, zatim kada je „Vois“ počeo da piše o ovome, preneto vlasništvo na Todora Šimpragu, koji je bio član veća ispred SNS u opštini Srbobran, a kada su ga novinari zvali, pobegao je glavom bez obzira i podneo ostavku istog dana.
Dakle, biće da ima i vatre tu gde ima dima. Vrbašani kažu crnog dima, smrdljivog dima, počinju da se zaista guše, da im biva jako teško da žive u Vrbasu. Ima ovde kolega iz Vrbasa, takođe vas molim da obratite pažnju ne samo na ono zagađenje koje se vidi, već i na ono zagađenje koje isisava naše budžete u stranačke svrhe. I zbog toga što ste ostavljeni na ledini dok se vi borite za neke stvari ovde, a imamo SNS zagađivače u svakom smislu, potpuno razumem vašu poziciju i ne znam … (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem, predsedavajući.

Smatram da ste prekršili član 27. koji vam nalaže da se starate o primeni Poslovnika, a to znači da vodite računa o tome da se u Narodnoj skupštini govori istina i samo istina. Sigurna sam da i vi, kao narodni poslanik, imate saznanja o prethodnom radu, naročito ove, Vlade čiji ste sastavni deo, odnosno vaši ministri, jer je prethodna govornika govorila apsolutno netačne podatke, interpretirajući nešto što bi trebalo da, po istini SNS, bude i zvanična istina.

Nije tačno da se deca nisu lečila u inostranstvu pre 2013. ili 2014. godine zato što je Zakon o igrama na sreću usvojen 2008. godine. Dakle, to je stari zakon i počeo je da se primenjuje 2009. godine…

Dozvolite da završim obrazloženje i u čemu je neistina.

Dakle, neistina je da se deca nisu lečila ili pacijenti u inostranstvu pre 2013. ili 2014. godine. Godine 2013. ili 2014. je samo dato ime posebnom namenskom budžetskom fondu za lečenje stanja i oboljenja koja se ne mogu uspešno lečiti u Republici Srbiji. Nemojte dozvoliti da se anulira sve što se radilo 2008. ili 2009. godine kada je i prepoznato da se prihodi od taksi od igara na sreću, dakle, kockarnica, kladionica, poker aparata, narodne lutrije, namensku usmeravaju za lečenje pacijenata u inostranstvu koji se ne mogu uspešno lečiti u našoj zemlji.

Dakle, nije tačno, ponavljam treći put, i sigurna sam da vi to dobro znate da se prethodno nisu lečili pacijenti u inostranstvu, samo je dato ime namenskom budžetskom fondu i nije ga osnovao Aleksandar Vučić, kao što se ovde nameće, to nije privatni fond, nego fond koji pune građani Republike Srbije.

Zahvaljujem.

Ujedno molim da ne gledate samo u dva ili tri sektora u ovoj sali, posmatrajte sve narodne poslanike, zato i sedite dva nivoa iznad nas, da biste mogli da imate uvid u sve narodne poslanike.

Smatram da ste povredili član 8. koji predviđa da se starate o redu na sednici Narodne skupštine. Vašim ponašanjem unazad nekoliko minuta izazvali ste nered ovde. Malopre ste se obratili koleginici Jerkov da je upotrebila za vas, odnosno način na koji upravljate ovim poslednjim minutima sednicom, manipulaciju da je teška reč. Uverena sam i za to imam dokaze, i svi koji prate ovu sednicu, da vi vršite diskriminaciju. Ne manipulaciju, nego diskriminaciju.

(Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem, predsednice.

Pune su dve godine od kada pokušavam da dobijem podršku vladajuće većine da stavimo na dnevni red izmenu Zakona o igrama na sreću, kako bi se dodatni prihodi od kockarnica, kladionica Narodne lutrije, poker aparata, preusmerili za lečenje najtežih pacijenata koji se ne mogu lečiti u Republici Srbiji.

Na više desetina sednica koje smo imali u ovom sazivu, tačnije od 12. oktobra 2016. godine, kada sam prvi put počela da obrazlažem ovaj zakon i tako na svakoj sednici kada se utvrđuje dnevni red, vladajuća većina, odnosno njeni poslanici sedeli su skrštenih ruku, apsolutno nemi na ovaj apel, dok istovremeno, prorežimski tabloidi bukvalno stigmatizuju, vređaju, ponižavaju, a evo, od jutros su ponovo prokažene javne ličnosti, koje su se uključile da svojom voljom, humanitarnim i dobrovoljnim radom prikupljaju sredstva za lečenje, naročito najmlađih odnosno dece.

Jutros su osvanule naslovnice nekih tabloida gde Sergej Trifunović, ponovo prokažen, gde ga čine kriminalcem samo zato što je prepoznao svo naličje ovog sistema i samo zato što pokušava da pomogne naročito preneraženim roditeljima koji ne znaju kome da se obrate.

Mi smo slušali i čuli više obrazloženja resornog ministra Lončara, koji je maltene, okrivio i roditelje, odgovorivši da nisu na vreme reagovali u administrativnoj proceduri.

Logično je zaključiti, po ovome što on kaže da su se onda ta deca lečila kod nekih vračeva, ili nekom alternativnom medicinom a ne kod lekara, u sistemu zdravlja gde je on isključivo odgovorno lice i ovo prebacivanje ponovo odgovornosti na nekog ne bi smelo da prođe.

I stoga, ja ovog puta apelujem na vas, u prvom redu, predsednice Gojković, s obzirom da ste vi istovremeno i predsednica Odbora za prava deteta u ovoj Narodnoj skupštini, a deca imaju pravo ne samo na život, već u prvom redu na lečenje. Od vas prvo očekujem da pritisnete taster „za“ i podržite da se na dnevni red stavi ovaj zakon. Takođe, da vam kolega pomogne da stisne taster „za“ da i vaše druge kolege i koleginice to učine, a posebno molim sve koleginice u Narodnoj skupštini, ovde ima i majki i baka i sestara i tetaka i komšinica, koje su se sigurno bar jednom suočile sa ovakvim problemom. Ako je i partijski nalog iznad lečenja i života, bar ustanite napustite ovu salu, u znak solidarnosti, bunta, zato što partiju stavljate ispred lečenja dece.

Naravno, zahvaljujem predsednice.
Uvek imam dilemu kada treba da obrazlažem ovaj predlog za izmenu zakona i zahtev da se stavi na dnevni red, zato što ne znam šta je gore, da li da kao zagovornik decentralizacije gledam kako se čerupaju lokalni budžeti, kako se, narodski rečeno, džepare od strane političkih komesara SNS, a da paralelno zahtevam da se tim lokalnim budžetima vrati ono što im je 2016. godine oteto, da bi se opet u centralni budžet slilo više novca.
Dakle, ne znate šta je gore, vratiti novac lokalima ili ostaviti Republici, jer svakako oni koji zavlače ruke u džepove javnih budžeta, dakle u novac koji obezbeđuju građani, više nemaju nikakvu meru, nemaju je odavno a sada su prekardašili.
Ilustrovaću to sa dva primera iz situacije u gradu koji najviše poznajem, a to je moje Pančevo, s obzirom da Beograd nije bio u režimu ovog zakona, ali jesu svi drugi gradovi i opštine. Pančevo je na samo 17 kilometara od Beograda. Može se sve lako utvrditi. Između ostalog, jedan od aktera ovih primera sedi među nama, kolega je poslanik, nagrađen verovatno za ovo svoje nedelo, a imamo i koleginicu koja može da posvedoči, takođe narodnu poslanicu iz Pančeva o ovome što ću izneti.
Ono što je jeziv primer zloupotrebe lokalnih budžeta, iako bih ja i dalje kao neko ko je zagovornik decentralizacije, ponavljam, tražila da se omogući da autonomno odlučuju gradonačelnici, predsednici opština o sredstvima poreskih obveznika u svojim mestima, jesu primeri kolege Dušana Borkovića koji je uspeo da u 2017. godini, dakle, samo u jednoj godini, od Pančevaca ili iz budžeta grada Pančeva izvuče za svoj klub više od milion evra.
Po zvaničnim podacima koji su objavljeni, više od 117 miliona dinara je opredeljeno za njegova dva privatna, porodična kluba, što se lakim uvidom u APR može videti, s obzirom da mu se i brat Strahinja i supruga Adrijana provlače kroz akta o ova dva kluba AMK gettim tim i ASK NIS Petrol tim, naravno, prijavljenih na porodične privatne adrese i to samo u 2017. godini. Da ne govorim o prethodnim stanjima, kada je čitav budžet za sport grada Pančeva u jednoj godini bio 100 miliona, a klubovi Dušana Borkovića su dobili još 100 miliona, samo njegovi klubovi.
Dodatni, katastrofalni primer je čuveni primer „Brifing Banata“, medija, tzv. portala koji je isisao sve budžete u južnom Banatu, da bi se ispostavilo da vesti ne postoje i da je njegov glavni urednik lični vozač Branka …

Zahvaljujem predsednice.
Ovo je još jedna prilika da upravo ova vladajuća većina podrži da se na dnevni red stavi izmena ovog zakona u članu 5, koji podrazumeva da je zabranjeno da fašisti i neonacisti iskazuju mržnju kroz svoje simbole, svoje delovanje, svoje akcije, ne samo prema pripadnicima nacionalnih manjina, crkvama i verskim zajednicama, već i prema pripadnicima LGBT populacije.
Strašno je važno da to uradi upravo ovaj saziv i da se podigne baš ovde u Narodnoj skupštini svest o tome, posebno među poslanicima SNS, da antidiskriminatorne odredbe moraju da budu prepoznate u svim pozitivnim propisima Republike Srbije i da nije dovoljno samo šetati se jednom godišnje na „Prajdu“ ili objavljivati flajere, liflet itd. dajući podršku autovanim, naročito jadnim funkcionerima, koji su pripadnici LGBT populacije, već je važno da zakonima omogućite jednaka prava i onima koji nisu isti.
Dakle, morate pokazati konačno svest o tome da iako građani Srbije nisu isti, moraju biti jednaki pred zakonom. To bi vam ujedno bila i prilika da se na neki način izvinite predsednici Vlade, gospođi Ani Brnabić, koja je u vreme kada je ovde vređena od šefa poslaničkog kluba SNS, Aleksandra Martinovića, bila ministarka, jedina koja je u tom danu sedela ovde u klupama, ali tada smo čuli na očigled sveukupne javnosti Republike Srbije da šef SNS, poslaničkog kluba ovde u Narodnoj skupštini deli ljudi na zdrave i obolele u odnosu na njihovo seksualno opredeljenje. I nikada se nije izvinio. Dve godine su prošle. To je bila kasna jesen 2016. godine i nikom ništa.
Dakle, zbog vas je u prvom redu važno da pokažete da ste svesni kakav odnos imate prema građanima Republike Srbije koji takođe pune budžet Republike Srbije, bez obzira da li su glasali za vas ili nisu glasali za vas ili uopšte nisu glasali, bez obzira da li su pripadnici LGBT zajednice ili nisu. Zbog toga im morate obezbediti jednaka prava i ovo je pravi način, naročito da se i gospodin Martinović i njegove kolege iz poslaničkog kluba konačno izvinu sada premijerki Ani Brnabić. Hvala.

Zahvaljujem, predsednice.

U prvom bloku imam dva, odnosno više pitanja za dva ministra i molila bih da samo oni odgovaraju na pitanja, pošto je praksa, pratili smo dosadašnje zasedanje, da i ne pitani ministri odgovaraju na pitanja, da odgovaraju na ne postavljena pitanja, da ne odgovaraju na postavljena. Moja su vrlo konkretna.

Prva upućujem ministru Nebojši Stefanović. Juče je objavljeno da je ministra Aleksandra Vulina sud novčano kaznio zbog toga što je odbio, odnosno nije u zakonskom roku odgovorio na pitanja vezana za incident na uglu ulice Birčaninova i Svetozara Markovića tokom održavanja parade ponose u Beogradu 2014. godine, a u kojem je, tom incidentu poznatom kao slučaj braća Vučić i Mali protiv žandarma, odnosno tužilaštvo sada u zvaničnoj formi protiv žandarma, osim Andreja Vučića i Predraga Malog bila uključena i Vojna policija.

Informacije je zatražio Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost CRTA i zahtevao je pristup kopijama dokumenata koje se odnose na ovaj incident, s obzirom da tada resorni ministar Vulin to nije ispoštovao, dakle nije ispoštovao zakon u Vladi Republike Srbije, čiji je član, Prekršajni sud ga je juče kaznio, jer je to objavljeno. Razlozi za odbijanje postupanja po zahtevima odnose se na poverljivost traženih informacija, ali je Prekršajni sud ocenio da tražene informacije nisu uopšte označene stepenom tajnosti – poverljivo, kako je VBA navela, dodaje se u javnoj objavi.

S obzirom da ministar Vulin ne poštuje zakone Republike Srbije i nije odgovorio po zakonu na postavljena pitanja i zahteve, tako da stoga ni ovom prilikom ne pitam njega, već ministra Stefanovića. Od vas me zanima, ministre, da li ovako razumete Poglavlje 24, da li ovako razumete transparentnost rada Vlade Republike Srbije i njenih organa? Zašto je ta pravda selektivna? Zašto je stranački prioritetna ili ne, i to mi je naročito važno, s obzirom da se ovo suđenje ponavlja? Dakle, u slučaju braće Vučić i Mali.

Važno je, takođe, zato što je tzv. ključni svedok u ovom suđenju prepoznat kao izvesni Đorđe Gačanović koji se predstavlja za portparola jednog od policijskih sindikata. Na to mesto ga je potpisom rešenja postavio vaš stranački kolega sa Srpske liste Aleksandar Đorđević, zaposlen takođe u MUP, ali s druge strane se tvrdi da taj ključni svedok Gačanović nije zaposlen u ministarstvu. Zanima me kako neko ko nije zaposlen u ministarstvu može da bude portparol policijskog sindikata i da tako brani prava zaposlenih u MUP? Hvala.

Hvala predsednice.

Ako sam dobro razumela ministra Stefanovića, koji je potpredsednik Vlade, vi ste nama objasnili da je vladavina prava to kada ministar krši zakon, i to ministar Vulin tako što staju svoje vojnike. Ministar Vulin da staju svoje vojnike, ne znam da li je to čast i pohvala za te vojnike ili je nešto drugo, ali ono što je takođe važno je, da je odluka u učestvovanju tih vojnika u ovom incidentu dozvoljena od strane njega ne od nekog drugog. Dakle, on je time štitio sebe, a ne te vojnike. To je prva stvar.

Druga stvar, pominjali ste curenje informacija zapravo, zašto bi nekome značili ovi podaci, zašto on sad to treba da ima, a čak i vi lično, a vrlo često vaše kolege iz Vlade su, gospodine ministre, ogledalo nekoga ko protivzakonito pušta osetljive informacije u javnost i pre nego što istraga neka počne, a i kada je ona u toku i vrlo dobro znate da je to bila jedna od ozbiljnih zamerki u izveštajima Evropske komisije što u okviru Poglavlja 24 nije dugo vremena, a verujem da nije ni sada usvojen kodeks protiv curenja informacija o ovakvim osetljivim predistražnim, odnosno istražnim radnjama.

I, drugo pitanje, da se vratim na ono što sam rekla na početku, upućujem ministru Šarčeviću. Tražim da mi objasni zašto ne reaguje, da li svojom voljom ili pod nekim pritiskom, jer ja zaista ne mogu da verujem da svojevoljno ne reaguje na to što osuđenik za krivično dela, ekstremni desničar koji se predstavlja i kao predsednik udruženja građana „Srpska desnica“, zove se Miša Vasić, deluje u ovom trenutku beogradskim mištanim školama.

Prvi put se to dogodilo zimus u osnovnoj školi „Elena Ćetković“, pre nekoliko dana u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“, a ako niste znali, prvi put, a znate da je javnost o tome bila obaveštena, da li ste išta preduzeli, da li ste se obratili direktorima škola da to ne rade. Mi dobro znamo da je na osnivanju srpske desnice rame uz rame uz Mišu Vacića bio i potpredsednik SNS Milenko Jovanov. Zanima me da li je bilo političkih pritisaka na vas da se ne reaguje na ovakav ulazak ekstremnih desničara i krivičnih osuđenika i da u obrazovne i vaspitne ustanove utiču svojim vrednostima na decu? Mislim da je to nedopustivo. Moram da vam kažem da i u ime zabrinutih roditelja ne samo u Beogradu, već i u Vojvodini, reagujem zato što se oni plaše da će i gospodin Jovanov da im i u Kikindi i širom Vojvodine dovodi Vacića i razne njegove saradnike.

Zahvaljujem.

Ovim je samo pokazano da ni jednim obrazloženjem mene nećete anestezirati, kao vaše tapšače iz vladajuće većine. Dokazali ste da ne postoji kvalifikacija kašnjenje. Vi ste ovim dokazali da ste prekršili zakon time što niste u zakonskom roku odgovorili po Zakonu o dostupnosti informacija od javnog značaja i da je lažirano to da je izveštaj VBA bio označen oznakom tajnosti poverljivo, a to nije tačno.

Dakle, nemojte ovde držati nama predavanja o vladavini prava. Prekršili ste zakon, zato ćete platiti kaznu i snositi verovatno, nadam se neke konsekvence s obzirom da ste predstavnik i član Vlade.

Ono što je takođe važno, ministar Stefanović je u odgovoru pomenuo da su bili katastrofalni izveštaji Evropske komisije tokom 2010. i 2011. godine. Ja ću vas podsetiti da Srbija tada još nije bila u statusu kandidata, to se desilo u proleće 2012. godine. Da je tada imala kao teg oko vrata, ne samo oko noge, saradnju sa Haškim sudom gde svi danas, koji činite vlast, koji ste došli na gotov status kandidata, koji ste došli na spreman teren za otvaranje pregovaračkih poglavlja, ste bili svi protiv toga. Tehnički gledano, ako idemo unazad, bili ste i protiv statusa kandidati, iako sada imate ogromne benefite od predpristupnih pregovora i od svih fondova EU.Iskoristiću samo još nekoliko sekundi koliko mi je ostalo da prenesem par pitanja građana sa društvenih mreža. Drago mi je da se vratila ministarka Kuburović, pa pisanim putem može da odgovori pošto sada neće stići…

Zahvaljujem, predsedavajući.

Pitanja postavljam ministru unutrašnjih poslova Nebojši Stefanoviću. Odmah napominjem, pošto stenografski zapis kompletno i savesno beleži svaku našu reč, tražim da ministar odgovori na svako pojedinačno pitanje koje postavim, a ne uopšteno na izabrana pitanja. Takođe napominjem i da za sve što kažem posedujem dokaze i fotografije, a koje su dostupne svima, kako na društvenim mrežama tako i u medijskim izveštajima, te jednako su dostupne i ministru i njegovim saradnicima, što znači da eventualna informisanost MUP-a i ministra Stefanovića o licima koja će biti predmet mojih pitanja nikako ne može da stoji kao tačna, te ću ukoliko ministar i MUP ne odgovore na ova moja pitanja smatrati da lica koja su predmet mojih pitanja, njihove organizacije, Ministarstvo i sam ministar direktno štite.

Pitanja su sledeća. Koji je plan, kakav je cilj i čemu služi intenzivno angažovanje članova i saradnika Srpske desnice Miše Vacića u zvanično privatne, a zapravo prorežimske bezbednosne službe? Kako je moguće da izvesni Stevan Đokić koji vodi privatnu agenciju pod imenom DBA za bezbednost istrage i odbranu brendira tu DBA gotovo identično kao zvaničnu policiju, od značaka, automobila do svih drugih obeležja i time stvara opštu zabunu u javnosti kroz sliku da se zapravo radi o formalnoj policiji? Da li je ministar ikada upozorio Stevana Đokića da je to zabranjeno i ko mu je uopšte i dozvolio takav način rada i delovanja?

Kako je moguće da je taj isti Stevan Đokić, posedujem fotografije, u zagrljaju sa Mišom Vacićem, sa Tomislavom Lovrekovićem, tzv. novinarom koji je bio hapšen zbog toga što mi je upućivao preteće tekstove smrću i koji je svakodnevno proizvodio protiv mene, sada ulazi sa tom istom DBA i u vrtiće, ulazi i u škole i drži nekakve tzv. obuke? Dakle, postoje podaci i u medijima da su oni bili u vrtiću „Iva i Maša“ u Lazarevcu, u Osnovnoj školi „Nadežda Petrović“ u Beogradu, a verujem i u drugim školama i u vrtićima. Da li zbog ovakvih pojava ni posle šest meseci ne znamo ko je usred Beograda, i to u tri navrata, ispisivao po fasadama meni preteće poruke „Marinika, shvati, nećemo stati“, a koje su bile posledica mojih pitanja o tome šta britanski fašista DŽim Doson radi u Srbiji? Da li zbog toga što DŽim Doson svima nama ispred nosa i dalje šeta Beogradom i Novim Sadom i obučava ultradesničare i njihove zaštitnike kako da deluju i prete opoziciji Aleksandra Vučića?

Kako je moguće da taj isti Stevan Đokić iz agencije tzv. DBA uđe pre nekoliko dana i u prihvatilište za decu koje je u nadležnosti grada Beograda i simulira neku dobrotvornu akciju, i to još čini sa istaknutim članom i aktivistom SNS i Vacićeve Srpske desnice Vukom Mentovićem? Mentović je takođe saradnik DŽima Dosona i o svemu, kao što sam rekla, postoje fotografije i dokazi. Pritom, naravno, Stevan Đokić se u poslednje vreme ne skida sa režimskih medija, što je već matrica i deža vi koji smo imali u 90-im godinama, stvaranje režimske parapolicije.

Zatim, kako je moguće da pomenuti Vuk Mentović, koji se predstavlja kao predsednik Kluba prijatelja Sindikata Ujedinjeni kolektiv policije, zajedno sa predsednicom tog nedavno osnovanog policijskog sindikata Marinom Starčević, zloupotrebljava policiju i njene pripadnike u prihvatilištu za decu beogradskom, kada je pripadnicima policije zabranjen politički angažman i delovanje, a mediji su objavili da je Starčevićeva zajedno sa tim Vukom Mentovićem iz SNS i Srpske desnice nešto delila deci po prihvatilištu?

U isto vreme, kako je moguće da u istoj navodnoj akciji, pored Starčevića i Mentovića, kao pripadnik Đokićeve DBA učestvuje i izvesni Nemanja Ristić, prepoznatljiv kroz takođe političku organizaciju Zavetnici, koji ulazi u prihvatilište za decu i radi za parapolicijsku DBA, dok ima podeblji krivični dosije, a pouzdani izvori tvrde i u psihijatrijskoj ustanovi Laza Lazarević? Kako je moguće da ne znate da se za Nemanju Ristića navodi da je ubica koji je počinio ubistvo 1994. godine tokom obračuna pripadnika voždovačkog i zvezdarskog klana, kada je ubijena Tatjana Nikolić stara 20 godina i da je iz zatvora izašao 2012. godine? Da li vi, ministre, ne znate da se za Nemanju Ristića navodi da je hapšen zbog pretnji smrću republičkoj javnoj tužiteljki Zagorki Dolovac i bivšem američkom ambasadoru Majklu Kirbiju?

Da li su to sve, ministre, nesuđeni pripadnici pomoćne policije koju ste hteli naprečac da uvedete, a možda i buduće, ukoliko tu nameru ipak ostvarite? Da li zbog svega ovoga, ministre, nama narodnim poslanicima opozicije…

Samo da završim rečenicu.

Da li zbog svega ovoga, ministre, nama narodnim poslanicima opozicije mogu da prete razni Vacići i Lovrekovići koje obučava fašista DŽim Doson, koje štiti i pomaže vaša SNS?

Zahvaljujem i moram odmah na početku da izrazim zadovoljstvo zato što se ministar Đorđević vratio u raspravu, iz prostog razloga što njega nije karakterisao do sada konfliktan ili bahat odnos prema poslanicima opozicije, naprotiv, uglavnom korektan. Zaparalo uši, vrlo me je iznenadila njegova, na neki način prozivka opozicije u svom uvodnom izlaganju danas ničim izazvano. Dakle, u samom uvodnom izlaganju prevenirajući kako se izrazio, opozicionu zajedljivost po nekim pitanjima koje je očekivao u toku rasprave.

Stoga bih apelovala na ministra Đorđevića da ne upada u zamku dopadljivosti tapšačima i da nema razloga da prema opoziciji ovako nastupa, kao što sam rekla, ničim izazvan. Verujem da, ministre, imate svest o tome da ste ovde sa vašim saradnicima pred poslanicima, gde smo svi jednaki, i narodni poslanici pozicije i opozicije, da treba da vam bude cilj da što veći broj nas ubedite da podržimo zakone o kojima nas izveštavate i koje obrazlažete u ime Vlade i, isto tako, da ćete potom, ukoliko budu usvojeni, starati se o tome da oni budu primenjeni na adekvatan način, koji se odnosi na građane koji su glasali za ovu vlast i koji nisu glasali za ovu vlast i koji uopšte nisu glasali, na kraju krajeva.

Volela bih da se u vašem odnosu prema narodnim poslanicima vratite na onaj odnos koji smo ipak cenili i koji ste imali do jutrošnjeg uvodnog izlaganja.

Moram da kažem da su meni skrenuli pažnju zakoni u oblasti rada, i to naročito sada već malo duže prepričavani i obrazlagan zakon o angažovanju sezonskih radnika. Međutim, vi vrlo dobro znate, ministre, da nema adekvatnih rešenja i da je sve ovo pokušaj samo stavljanja mašne na fikus, ukoliko pre bilo kog, dakle, do ovog zakona, ovde je reč o novom zakonu ili izmenama i dopunama već postojećih zakona, se ne promeni, za početak, Zakon o radu, koji bi trebalo da bude najvažniji, bar u normalnim državama, a koji je, nažalost, u Republici Srbiji zasnovan na robovlasničkim principima, imajući u vidu da nigde nije lakše otpuštati radnike nego u državi Srbiji, da oni koji se ohrabre da pravdu traže pred sudom, poneki je i dobiju, nailaze posle na situacije u kojima se odluke suda ne izvršavaju ili se u nedogled odlažu.

Takođe, moram da kažem, pre ulaska u detaljnije obrazlaganje u ime Kluba samostalnih poslanika, o zakonu koji sam pomenula. Dakle, o sezonskim radnicima. Postoji jedan zakon koji je bio blizu toga da naš poslanički klub podrži, a to je izmena Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova, koji je opravdavajući u novom normiranju. Međutim, postoji jedan deo zakona koji nismo mogli prosto da opravdamo, ili nismo videli da je obrazloženje adekvatno ili dovoljno za našu podršku, a to je činjenica da se mobing, odnosno zlostavljanje na radu i diskriminacija sada pridodaju u nadležnost miritelja. Inače, to su individualni sporovi koji su najčešći, koji su najosetljiviji i koji naročito u odnosu poslodavca odnosno nadređenog i zaposlenog i mislim da ovo nije dobro rešenje, ili da će samo pokušaj miritelja, a ukoliko se ne dođe do obostrane saglasnosti, kako je ovim izmenama predviđeno, da samo produži rok i daljeg mobinga i da će situacija, naročito za zaposlene u problemu, biti sve neprijatnija.

Ono što je svakako fokus mog izlaganja i što je zakon za koji smatramo da je nepopravljiv, dakle da ga treba povući iz procedure, jeste već pominjani zakon o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima. Prvenstveno se misli na sezonske radnike u poljoprivredu, dakle, na najtežim poslovima u poljoprivredi. Moram da kažem da je javnost bila u mogućnosti, evo tačno pre mesec dana, krajem maja, da bude i konačno javnim izjavama informisana o tome, a kakav je odnos ova vlast odnosno ovaj režim imala tokom poslednjeg vremena prema sezonskim radnicima, dobro je da je to postalo javno. To jeste zaista neobičan odnos, to jeste odnos kakav niko drugi nije imao prema sezonskim radnicima. Neki bi to voleli da kažu – prvi put u novijoj srpskoj istoriji. Ja ću stoga, evo, javni podaci, koji su izdati 29. maja, da pročitam i ovde, zbog ministra, resornog, i zbog mojih kolega i koleginica i naravno, zbog javnosti, a to je da smo mi saznali da je ovaj režim sezonskim radnicima za lokalne izbore u Vrbasu plaćao po 1.000 dinara dnevnicu da ne rade, ali da prodaju svoj glas za SNS.

Evo citata, citat iz javne informacije. Jedan grupovođa sezonskih radnika potvrdio je da je učestvovao u kupovini glasova za SNS na prošlogodišnjim izborima u Vrbasu. To je potvrdio i policiji. A kako je objavljeno 29. maja, policija je, kako je navedeno, počela da postupa po krivičnoj prijavi za kupovinu glasova na tim lokalnim izborima u Vrbasu. On je potvrdio, dakle taj grupovođa sezonskih radnika, da, citiram – u dogovoru sa poverenicima SNS radnike, umesto na njivu, razvozio je na biračka mesta, te da su za glasanje za naprednjake dobili dnevnicu od 1.000 dinara. Kaže čovek: „Rekao sam da su me kontaktirali ljudi iz SNS i rekli da za glas daju hiljadu dinara. Ja sam to preneo radnicima, ko bude glasao za SNS, dobiće dnevnicu bez rada. Nisu svi pristali, ali oni koji jesu, dobili su novac.“ Jedini je problem, ispada, pod navodnicima, ovom čoveku ispao što kaže – sada ću možda ja ispasti jedini krivac, a znam mnoge koji su to radili i za SNS i za SPS i rekao je da ga niko nije pripremio za mogućnost da će biti pozvan na razgovor u policiju. To je ono što postoji kao javna informacija.

Do sad, a nije isključeno da će tako biti i nadalje, ako smo svesni realnosti, da su radnici na najtežim poljoprivrednim poslovima bili u toliko teškoj situaciji da su bili spremni da za dnevnicu od jednog dana, za hiljadu dinara prodaju svoj glas da bi neko u njihovo ime odlučivao naredne četiri godine. Ovo je samo ilustracija da vidimo u kojoj se situaciji nalaze nadničari.

E, sad, ako se vratim na konkretna rešenja koja ste vi podneli u ovom zakonu, za koje sam se već izjasnila da je nepopravljiv i da smatram da ga treba povući iz procedure, jeste to što, gospodine ministre, vi ovde uspostavljate princip usmenog ugovaranja i ja mogu da razumem, sami ste rekli da niste pravnik, mogu da razumem da neke okolnosti za vas nisu prepoznatljive, ali sam sigurna da u vašem bliskom, profesionalnom radnom okruženju postoje vrlo stručni pravnici koji su morali da vam ukažu da je uspostavljanje usmenog ugovaranja nakon vekova razvoja pravne nauke nešto što je najnebezbedniji, najnesigurniji odnos između bilo koga ko treba da bude strana u tom ugovaranju, bez obzira da li su u pitanju u ovom slučaju sezonski radnici, njihovi poslodavci ili je neki drugi odnos odnosno drugi profil ugovornih strana u pitanju.

Morali su da vam kažu, takođe, da nije tačno da su pozitivna iskustva nekih zemalja koje su isto uspostavile u jednom trenutku princip usmenog ugovaranja pozitivna. Moraju da vam kažu da su iskustva pokazala da su ta rešenja prokažena u međuvremenu i da se radi na tome, neki su već to učinili a neki rade na tome da ih što pre izmene. Naravno, život je brži od zakona i vi ne možete i potpuno mi nije jasno po kom osnovu nama sada govorite da ćete možda uoči sledeće sezone letnjih radova, dakle do sledećeg leta, možda i izmeniti ugovor odnosno ovaj zakon ukoliko se ispostavi da je on problematičan, a to ne činite sada, kada vam se toliko puta i za već neka ponovljena rešenja ukazuje da ih treba prihvatiti, zato što ovaj zakon, na ovaj način napisan, je zakon koji zapravo štiti prava poslodavaca a ne sezonskih radnika.

Takođe, morali su da vam objasne da je to usmeno ugovoranje, kao što sam rekla, ostalo daleko van pravne nauke još u doba starih Rimljana. Znate, tada su se usmeni ugovori sprovodili tako što se pojave svedoci, pojavi se čovek sa vagom, strane u usmenom ugovaranju obećaju jedna drugoj neku obavezu. Ja kažem – ja sam Zoranu Đorđeviću, evo, pozajmila hiljadu dinara, on će mi vratiti za mesec dana. Posle mesec dana Zoran Đorđević dođe i kaže – otkud, nije meni ona uopšte pozajmica hiljadu dinara.

Zbog toga su i stari Rimljani počeli da zapisuju obaveze i ono što se izgovori prilikom usmenog ugovaranja. Dakle, pisani trag je bio jedina garancija šta je dogovoreno. E, tako su nastali zakoni. Dakle, zakoni su nastali zbog toga da ljudi ne bi lagali i varali jedni druge, zato što je usmeni ugovor najnebezbedniji. To je član 5, koji posledično izaziva niz drugih normi i koje dodatno, naravno, čine ovaj zakon neodrživim.

Usmenim ugovorom se smatra trenutak kada radnik pristupi na rad prihvatajući pre toga predstavljene uslove od strane poslodavca. Nigde se ne evidentira ni šta su oni dogovorili, ni koja je cena dnevnice, odnosno sata, ni da li će on imati pauzu na koju bi trebalo da ima pravo od 30 minuta, apsolutno ništa, osim elementarnih ličnih podataka.

Naredna stvar koju onda pretpostavljate jeste da poslodavac, na zahtev tog sezonskog radnika, može da izda potvrdu gde će biti navedeni podaci da on radi. Ali, u toj potvrdi, koju izdaje maksimalno dva meseca kasnije, dakle, sa kojom taj sezonski radnik, koji možda radi mesec dana ili deset dana, ne može da uradi ništa, uopšte ne mora da znači da tu neće biti lažirani podaci. Možda će oni usmeno da se dogovore da će radnik da radi za 200 dinara na sat, a onda će poslodavac dva meseca kasnije da navede da ga je angažovao da radi za 100 dinara na sat, a svedoka nema. Usmeni dogovor je samo između nadničara i poslodavca. I ko će da garantuje? Inspektor rada koji je navodno ovde zaštitnik prava sezonskih radnika. Na osnovu čega će taj čovek da zaključi šta je bio dogovor, šta je bio usmeni ugovor na – majke mi? Pa, to ne može da prođe nigde.

Dakle, ne postoji nijedno tumačenje najboljeg pravnika na svetu koji će reći da ovaj zakon obezbeđuje i garantuje poboljšavanje uslova rada i prava sezonskih radnika i to je potpuno jasno. Naravno, da ne govorim o ucenjivačkom potencijalu određenih odredbi gde poslodavac jednostrano može da otkaže ugovor sezonskom radniku, tako što će odmah da zaposli sledećeg i naravno da će ovaj prvi u strahu od posla da pristane na sve. Dakle, ne postoji u toj evidenciji niti iznos zarade, niti znamo da li će se plaćati na ruke ili možda postoje neki obračuni zarada, koji bi opet bili neki dokaz.

Moram takođe da kažem da uopšte ne razumem kako ste došli do zaključka da ovaj zakon ubrzava ili olakšava angažovanje rada sezonskih radnika, ako vam je s jedne strane bio cilj da kroz usmeni ugovor izbegnete formalnosti, a onda s druge strane uvodite niz formalnosti bukvalno u sat za poslodavce. Nije mi jasno kako niste predvideli rešenje da se jednostavnim formularnim ugovorom, jednakim ili tipskim za sve, ovaj odnos reguliše, ali vi ste sve to izbegli i zapravo zaštitili uglavnom prava poslodavaca, ukoliko uopšte i budu savesni da prijavljuju sezonske radnike.

Ostalo mi je još malo vremena samo da se osvrnem i na nekoliko vrlo zanimljivih teza koje su ovde iznete u delu obraćanja o populacionoj politici.

Koristim priliku da apelujem i na ministarku Đukić Dejanović i na ministra Đorđevića – dajte, učinite sve, sav mogući uticaj uložite na ministra prosvete i na ministra zdravlja da se to reproduktivno zdravlje uvede jednom u školski sadržaj. Vi ste nama, ministarka, govorili o obrazovnom nivou žena da treba da se podigne, slušali smo od ministra o statistici, o kiretažama, o neželjenim maloletničkim trudnoćama itd. Nisu u pitanju žene. Mi moramo da se bavimo adolescentima, dakle, i devojkama i mladićima, koji su, naravno, zajedno u tome.

Reproduktivno zdravlje nije samo pitanje reprodukcije. Mi se svi rađamo kao seksualna bića, dakle, sa reproduktivnim organima. Izbor je ljudi da li će se reprodukovati ili ne, ali mi moramo jednako da se staramo, i oni koji to žele i oni koji to ne žele i oni koji žele a ne mogu, a vi znate da je najbolja mera prevencije i od neželjenih trudnoća i od posledičnih steriliteta itd. uvođenje reproduktivnog zdravlja i tih sadržaja ne samo u srednje škole, nego u više razrede osnovnoškolskog obrazovanja. Tu nema druge. Nema prakse, nema države koja nije pokazala da je to najbolja mera prevencije.

Ja vas molim da založite svoje autoritete da se što pre to primeni u Republici Srbiji, bilo kroz neko pilotiranje, bilo kroz neki alternativni sadržaj. Ali, svest o tome ili objašnjenje da klinci ili mladi znaju sve nije tačno. Molim vas, pogledajte statistike instituta Zavoda za javno zdravlje od Vojvodine pa preko Beograda, videćete koliko ne znaju o elementarnom reproduktivnom zdravlju, nemaju pojma o elementarnim stvarima. Informisanje preko interneta je, znate i sami, često parcijalno, netačno, nedovoljno i s druge strane, ja ne spadam u te roditelje, ali razumem roditelje koji nemaju znanja, nemaju hrabrosti, na kraju krajeva, da sa svojom decom razgovaraju na ovu temu.

Mislim da je obrazovni sistem ključan, znači, ne zdravstvo, ali u mreži ovih ministarstava, kroz obrazovni sistem, da je to jedina mera ne samo prevencije loših situacija i opasnih u kojima se žene mogu naći, kao i mladići, naravno. Mi ovde potpuno zapostavljamo momke. Kada neko kaže reproduktivno zdravlje, svi prvo pomisle na neželjenu trudnoću neke mlade devojke ili srednjoškolke, zato što je njena trudnoća vidljiva, znate, a niko se ne bavi urološkim problemima momaka, raznim drugim problemima koje adolescenti zaista imaju bukvalno na svakodnevnom nivou, a u tom su nekom uzrasnom periodu kada ne dele sa autoritetima svoje probleme i kada je vršnjački odnos taj koji je ključan, naravno, ali mislim da je sistem obrazovanja najobuhvatniji, jer to je ključ. Dakle, nealternativno idite u neke zavode ili izmestite se, naročito u malim sredinama, znate da su mladi stigmatizovani čak i ako nemaju problem, a odu po informaciju u neko savetovalište. Dakle, da, doći im na noge, u obrazovni sistem koji je najobuhvatniji i to je prava mera, što ne znači da isključuje mere o kojima ste vi govorili, ali mislim da je ovo lekcija broj jedan, a sve ovo ostalo je nadogradnja. Zahvaljujem.