Znači, ništa vas nisam pitao. Nemojte da mi odgovarate sa mesta. Siđite dole pa pričajte i diskutujte sa mnom.

Zašto oni viču? Dosta. Dosta.

U redu. Dozvolićete da nastavim da govorim.

Razlog zašto su u prethodnih 10 godina pregovori o Kosovu vođeni tajno jeste činjenica da se oni ne vode u interesu građana Srbije i u pravcu pomirenja, rešavanja problema i stvaranja mira u regionu, već u pravcu ostanka gospodina Vučića na vlasti. Ustupci koje Srbija pravi u pregovorima jesu nagrađeni. Nemojte imati sumnje, ali ličnom i političkom korišću Aleksandra Vučića i SNS. A to je ono što on želi da sakrije. Zato su pregovori tajni, zato nema ulogu opozicija koja može biti kontrolna u ovom slučaju. Tokom ovih godina slušamo šta sve može biti tumačeno kao priznanje, šta Srbija nikako ne sme da uradi kako ne implicitno ili eksplicitno, faktički ili de jure priznala Kosovo, ali se vremenom u zvaničnoj politici Srbije vrlo lako menjalo šta se smatra priznanjem Kosova.

Podsetiću vas da je priznanje bilo ako se ispred govornika nalazi ime pa fali ona zvezdica, pa vam je to bilo priznanje jedno vreme. Priznanjem se smatralo članstvo u međunarodnim organizacijama, pa kada je primljeno i u Međunarodni olimpijski komitet, FIFA, UEFA, MMF i sve ostalo, evo imam ovde spisak svih članstava, sada to više nije važno, sada je nešto drugo crvena linija. Učešće Srba u kosovskoj policiji, a bogami i politici, pravosuđu ili na izborima se našlo u Briselskom sporazumu i potpisano je i to više nije priznanje. Vučićeva crvena linija i mnogih drugih, priznajem, je UN, ali je članstvo u EU, gde mogu biti članice samo države u redu onda, u Savetu Evrope u redu.

Zašto ovo pominjem? Za nas je važno da vidimo šta piše u ovom sporazumu, kako bi znali da o njemu možemo da diskutujemo, ali pominjem ovo zato što stalno pomeranje crvenih linija i uopšte taj koncept ne služi ni zaštiti nacionalnih interesa, ni iznalaženju dugoročnog rešenja nego se njime trguje kako bi SNS i Aleksandar Vučić na čelu izgradila svoje pozicije i manipulisala javnošću, a ne da bi se pregovaralo o srpskim interesima.

Svaki put nova drama, svaki put nova kriza, pokrenu se emocije, bubnjevi, sablje se vade… Ej, bre, pokretali su artiljeriju. Da li vi mislite da ste nekog sa time zastrašili? Delujete smešno u tome, čoveče.

Ljudi na Kosovu žive sve lošije dok to radite, jer nema iskrene želje da se postigne sporazum koji će biti trajno rešenje onoga što bi moglo biti saradnja i prosperitet za sve ljude i zato dok god je Aleksandar Vučić jedini koji vodi tajne pregovore i podmeće nam ovakve stvari umesto plana za dalje, a nemojte, molim vas, da mi kažete da je plan za dalje – imaćemo bolji život, bićemo svi bogati. Ako je to plan, stvarno je smešno.

Nema šanse da se dođe do rešenja za Kosovo. U zabludi su oni koji misle. Rešenje bi trebalo da bude dugoročno, kojim bi bili zadovoljni Srbi i Albanci i koje bi vodilo ljude napred, u prosperitet, a ne u stalne sukobe i tinjajuće konflikte.

Članstvo u EU mogla bi biti prilika za nas, ali je Aleksandar Vučić najveća prepreka evropskim integracijama, jer kako neko ko je na vlasti zbog zloupotrebe medija i zbog krađe glasova može sada odjednom da se bori za standarde EU u kojoj su mediji slobodni, a glasovi se ne kradu? Kako neko sa dubokim vezama sa kriminalom može odjednom da se sada bori protiv kriminala? Pa, niste nas ubedili, gospodine.

Obratio bih se i predstavnicima međunarodne zajednice, uvaženim ekselencijama ako su tu, a ako ne, onima koji prate. Kakvu to poruku šaljete Srbiji kada vam je jedina adresa za pregovore Aleksandar Vučić, čovek za koga znate da je uzurpirao ovlašćenja predsednika? Srbija nije despotija, nije kraljevina. Ona nema upravnika da se sa njime sve dogovorite. Mi smo demokratija i imamo parlament. Imamo izabrane predstavnike građana. Mi ne damo Srbiju. Mi predstavnici proevropske opozicije zagledani smo u visoke standarde demokratije u zapadnim društvima, u uređenim društvima i takve standarde želimo i ovde.

Ako je neko dogovorio nešto drugo, nešto ispod toga, mi na to ne pristajemo, gospodo, i jasno kažemo da je greška voditi tajne pregovore sa čovekom koji je uzurpirao sve institucije našeg društva.

Mi želimo da se karte otvore, a ne skrivaju, želimo da vidimo da li je u ovom francusko-nemačkom predlogu zaista nešto dobro za Srbiju, da li se u njemu nalaze rešenja za prevazilaženje problema na Kosovu, da li će on doneti dugoročnu stabilnost Srbije u regionu, da li će omogućiti suštinsku autonomiju i zaštitu Srba, da li će voditi pomirenju, da li će voditi suočavanju sa prošlošću, kao i saradnju srpskog i albanskog naroda, a ako nije tako želimo svojim predlozima da učinimo da bude tako.

Ako ste nas isključili i sakrili sporazum, kako mislite da to uradimo?

Nemojte gristi dolju usnu, gospodine. Govorim ovde nešto važno. Nema potrebe da se ljutite. Vrlo nam je jasno šta radite. Okupirali ste ovu državu.

O tome zašta se mi zalažemo, na koji način treba urediti ZSO i koliko je to važno pitanje koje će možda takođe ostati nedorečeno govoriće moja koleginica Biljana Đorđević kasnije.

Hvala što ste me saslušali.

Ne damo Srbiju!

Ja stvarno mislim da su ovo važne stvari o kojima govori moj kolega i da nije u redu da ga prekidate ovako. A što se tiče replike, imao bih nešto da kažem. Gospodine Vučiću, a to sam rekao i u svom govoru, izvinite ako je bio malo emotivniji, zato što volim ovu državu i vidim šta joj radite, pa onda tako i nastupam.

Dakle, vi mene ne zanimate, vaša mišljenja, vaša tumačenja, šta vi mislite ko je sedeo u prvom redu, ko je sedeo u drugom redu na pregovorima, šta ste jeli pa ste nam prepričavali sendviče ovde koje ste jeli, a ko je jeo supu. Pa ste nam prepričavali kako vaš doživljaj sveta izgleda. To ništa nije važno. Važno je šta stoji u tom papiru. Da li je on nešto što mi možemo da podržimo ili nije? Mislite li mi da se ovde svi slažemo ili ne slažemo se? Svako od nas ima neko drugačije mišljenje, zato služi parlament, naučite bre više, za druga mišljenja, za izražavanje različitih stavova, za to služi. A vi ste se uhvatili da nam vi kažete ko krši zakon.

Pitali ste građane, kažete – znate zašto ćete čuti o kršenju zakona i nekim novcima? Evo, ja da kažem građanima zašto će čuti. Zato što odgovore na suštinska konkretna pitanja nemate. To je problem, gospodine Vučiću. A rešenje, za mene, da li ja imam rešenje, kakvo je ono i šta znači je nevažno, ako ovaj koji donosi odluke nema rešenje, ljudi. Mi se nalazimo, na kormilu je čovek koji ne zna gde da ide ovaj brod, razumete vi to.

Molim vas da utišate ove ljude i da mi produžite vreme. Dakle, molim vas da mi produžite vreme.

Što se mene tiče, mi smo taj zahtev za sastanak prihvatili, mi vama sad kažemo ovde – ispunite ono šta ste najavljivali u medijima. Sve vreme se hvalite kako vi zovete nekoga na sastanak, pa ćete da ponudite neke odgovore i neke sporazume. Evo, ispunite sada to. Hajde da idemo na kolegijum, napravite pauzu, hajde da vidimo taj predlog, hajde.

Dobar dan.

Poštovani predsedavajući, poštovani građani, hvala što ste mi dali reč.

Dakle, pre nego što kažem nešto o nekim od ovih tačaka koje se nalaze na dnevnom redu, hteo bih samo da građane koji ovo gledaju zamolim da obrate pažnju na jedan set zakona koji sada nas čeka i koji će uskoro biti u proceduri, a to su ovi zakoni o policiji.

Dakle, ono što se sada sprema jeste jedna partijska policija koja je napravljena kako bi SNS mogao da kontroliše nepodobne političke neistomišljenika.

Ja neću danas duže govoriti o ovome. Ja vas molim da obratite pažnju. Ima dovoljno već sada informacija u medijima, obraćam se građanima, molim vas obratite pažnju. Postoji velika mogućnost da ćemo svoje pravo da živimo slobodno u ovoj državi morati da branimo od partijske policije SNS-a.

Poštovani građani, od brojnih tačaka koje su danas na dnevnom redu, koje su sve bile izgleda toliko hitne da se moralo trčati ponovo do pisarnice da se zakazuju ove hitne, hitne sednice, ja bih izdvojio ono što se dešava sa REM-om, sa Regulatornim telom za elektronske medije.

Dakle, zaista je dobro da mi u javnosti malo porazgovaramo o tome za šta služi zapravo REM, jer u prethodnih 10 godina SNS vlasti uspeli ste da potpuno devastirate stanje u medijima, da dotaknemo jedno apsolutno dno sa onim gde se sada nalazimo.

Ovo je ujedno i glavna poluga vlasti ovog režima zato što medije zloupotrebljavate da se obračunavate sa svojim političkim istomišljenicima.

Ne znam koliko građani znaju, ali ovo regulatorno telo je pre par dana stupilo u štrajk. To verovatno niko nije primetio, s obzirom da ono do sada nije ni radilo, pravilo se da ne postoji, nije se mešalo u svoj posao.

Zamislite, REM je štrajku? Ovo bi verovatno bio najbizarniji štrajk u nekoj novijoj istoriji ove države da nije bilo onog štrajka vlasti protiv opozicije. Podsetimo se toga. Bravo, šampioni!

Štrajk je kao neka vrsta štrajka vlasti protiv ideje da bi u medijima trebalo da se čuje još neko mišljenje osim vaših hvalospeva samom sebi. Umesto da štiti javni interes taj isti REM, umesto da se bori da se u javnosti čuju raznoliki glasovi, kritika, drugačija mišljenja, da se televizijski program makar uljudi, da građani nisu svakodnevno izloženi najprostijem i najvulgarnijem rijaliti programu, da reaguju na blaćenje političkih neistomišljenika režima, oni, zamislite, štrajkuju.

Hajde da malo zamislimo ovako kako izgleda taj štrajk. Hajde da se potrudimo da zamislimo Oliveru Zekić u štrajku. Ovde ispred Skupštine dođe i ovako ima jedan transparent na kom piše – hoćemo još Vučića na televizijama. Zamislimo to.

Pa, dobro, bre, ljudi, koliko još? Pa, taj čovek… Vi ne možete fudbal da gledate, sportski program ne možete da gledate zato što pre rezultata koliko je bilo na utakmici ide čestitka predsednika države pojedinim ekipama. Pa, dokle? Koliko ga još treba da bi vam bilo dovoljno?

Zamislite Oliveru Zekić u štrajku, recimo, ispred predsedništva koja kaže, na transparentu piše – ni sekund opoziciji ne sme proći? Pa, vi kontrolišete sve medije. Opozicija i onako nema ni sekund.

Ono malo medija na kojima se može čuti kritika režima želite da nestane. Najstrašnije napadate, i to prvi među vama, novinare N1 i drugih televizija koji se usude da vam postave neko pitanje. Ej, zamislite, neko se usudio da predstavnicima vlasti postavi pitanje na koji ovi nemaju odgovor. Evo, i danas smo ovde čuli da su mediji i opozicija neprijatelji države, strani plaćenici, izdajnici. Dokle, bre, ljudi, više toga?

Zamislite tu istu Oliveru Zekić u štrajku nosi transparent ispred Vlade i kaže - hoćemo više nasilja na televiziji; hoćemo rijaliti za sve; "Pink" i "Hepi", mnogo ste mi lepi ili Željko i Milomire, volim vas. Da li bi to pisalo na transparentima? Pa, koliko je bizaran ovaj štrajk, bre, ljudi?

Ne treba da budete medijski eksperti da biste videli da vam sa ekrana izbija mržnja, nasilje, seksizam, brutalne bljuvotine i užas. Da li treba REM da se meša u to? Zašto R u REM služi nego da reguliše.

Ovaj štrajk, a evo, pokazao sam vam koliko je besmislen, ne samo da je besmislen, nego je i protivustavan i zbog toga što je protivustavan podneli smo i zahtev da se REM razreši. O tome će biti prilike da dodatno razgovaramo.

Da bude jasno, ne radi se ovde o nekom propustu, o nekom ne znanju ljudi koji žive u Savetu REM-a koji ga vode. REM je svesno saučesnik SNS u potpunoj kontroli medija, da se slučajno neki glas opozicije i kritike u javnosti ne čuje sa jedne strane. A sa druge, REM je saučesnik ove vlasti u zloupotrebi medija za obračune sa političkim neistomišljenicima.

Sve ove brutalne optužbe koje čujemo od političara, od vas, poslanika, ministara SNS-a, režimski mediji prenose u svojim programima i opet – izdajnici, strani plaćenici, ubice, dodajmo tome i Belivukov gang, neprijatelji države svako ko vam postavi pitanje o velikim poskupljenjima, ne daj Bože malim platama. Sve te optužbe zbog toga vidimo u programima „Hepija“, „Pinka“ i sličnih.

Režimski mediji su produžena ruka režima koji se obračunava sa nepodobnima, a REM je saučesnik koji bi trebalo to da legitimizuje, mada ja više ne znam koga možete time da prevarite.

Čak i oni koji ne vide druge programe, vide da nešto nije u redu sa takvom televizijom. Nije normalno, ljudi, da nam poluvremena utakmica počinju sa predsednikom, šta je danas uradio.

Daću vam jedan primer dokle ste doveli ove medije. Sede urednik „Politike“ Bilbija, Vojislav Šešelj i voditelj TV „Hepija“. U studiju lagani razgovor posle ručka i razgovaraju da li aktiviste „Ne davimo Beograd“ treba ubijati sekirom ili možda bolje puškom. Pa, gde vam je taj REM bio da štrajkuje protiv ovoga?

Gde vam je REM bio da štrajkuje kada su nama ispisivali kukaste krstove i tri puta upadali u prostor? Gde ste bili tada da osudite to, gospođo Raguš? Gde ste bili da osudite sve ove napade koji se dešavaju? Godinama se dešavaju kada smo organizovali proteste protiv rušitelja u Savamali, za koje je predsednik Aleksandar Vučić rekao da je Siniša Mali, a posle još neki potvrdili.

U prvih 100 dana 40 puta na naslovnim stranama smo osvanuli kako bi nam rekli da smo izdajnici, plaćenici, a ovde u ovom prostoru ste pokazivali naše slike i to posle prepričavali na istim tim elektronskim medijima. Gde ste bili da tada štrajkujete, gospodo?

Ljudi, ako možete malo da se stišate, pošto ovaj što bi trebao da vas stišava vas ne stišava, nego glumata tu kako ovde imamo neku ne znam kakvu situaciju. Bre, ponašate se potpuno nedostojno onoga što predstavljate. Narodni ste poslanici. Ako možete malo tiše.

Nama je jasno da REM nema nikakvu nameru da se bavi ovom ulogom regulacije. On je tu da nastavi ovu kontrolu medija, da se slučajno neki glas opozicije ne bi čuo, a one medije koji se usude da vam postavljaju pitanja, želite da pogasite, da nestanu, da ućutkate, da ugasite. Ali, zašto? Čega se to moćni SNS plaši, pa moramo da gledamo kako trčkarate da što pre zakažete sednice, da slučajno neki zakon ne bi došao na dnevni red od opozicije? Šta je problem, moćni monolitu? Šta je problem da se čuje dva minuta nešto, a gledajte koje zakone vam predlažemo? Šta je problem da se priča o čistom vazduhu? Šta je problem da se priča o rešavanju krize velikih stanarina? Šta je problem da se priča o povećanju dečijeg dodatka? Šta je problem da se priča o gradnji novih studentskih domova? Šta je problem da se govori o socijalnoj pomoći, o energetskoj efikasnosti?

Zašto, bre, bežite od toga? Gde su vam argumenti? Bežite jer nemate odgovore, ljudi. Jasno je to nama. Jasno nam je to. Ne znate kako da odgovorite. Tu je sedeo, gde vi sada, gospodine ministre, sedite, Siniša Mali i ubeđivao nas kako nema ekonomskih pokazatelja koji pokazuju kako je Srbija u lošem stanju, stvarno. Ali, da ne detaljišemo previše sada. O budžetu smo dovoljno govorili. Milim da je bilo jasno šta se dešava.

Građanima imam jednu poruku. Otvorite svoj novčanik, vidite koliko možete da kupite u radnji, šta možete za hiljadu dinara da kupite i sve vam je jasno. Nije važno koje televizije gledate. Da li možete vi da platite, ljudi, kiriju? Da li možete vi da kupite u radnji ono što vam treba? Ako ne možete, dajte da smenjujemo, bre, ovo. Ajmo da živimo dobro u ovoj našoj zemlji. Ovo je naša Srbija. Ne damo Srbiju!

I za kraj, predsedavajući, vidim da gledate, rade brzi prsti da se ukine vreme. Imam nešto da vam poručim i nadam se da ćemo moći sa nečim lepim da završimo ovo. Obratio sam se Sekretarijatu Narodne skupštine sa molbom da se svim poslaničkim grupama omogući ovaj časopis da uzmu. Radi se o časopisu koji prodaju ljudi koji su sa margine „Lice ulice“, sa margine ljudi kojima je potrebna pomoć, pola novca ide njima. Molim vas da Sekretarijat to omogući. Mnoge poslaničke grupe su to potpisale. Ja vam se ovom prilikom zahvaljujem. Trebalo bi nešto solidarno i lepo da uradimo za kraj ove godine i molim vas da se to desi i da u novu godinu uđemo barem sa jednim malim korakom ka solidarnosti. Hvala puno.

Dobar dan.

Predsedavajući, hvala što ste mi dali reč.

Dakle, ja bih hteo da pokažem još jednom, evo sada smo na dobrom primeru mogli da vidimo kako izgleda kada se zakazuje sednica ovako po hitnom postupku, da ne možete da ispratite onda ni vreme koje ste utvrdili.

Dakle, sednica je trebala da počne pre nekih 40 minuta, počinjemo sa 40 minuta zakašnjenja, zato što na brzinu nikada ne valja, nije dobro. Trebalo bi da se pripremimo, pa da lepo možemo u ovoj najvažnijoj demokratskoj instituciji naše države da razgovaramo, spremni i ne na brzinu.

Sa druge strane, odmah da kažem da smatram da je ovo jedna zloupotreba, kako ne bi došlo do toga da predlozi zakona opozicije, važne teme, recimo poskupljenja, recimo zakoni o kontrolisanim stanarinama, recimo zakoni koji se tiču zagađenje i svih drugih važnih stvari, nikada ne dođu na dnevni red ove Skupštine.

Da se vratimo na ono za šta je ovaj trenutak važan, a to su objašnjenja i obaveštenja, pa da krenemo redom.

Dakle, prvo bih pitao Ministarstvo za kulturu – dokle se stiglo sa radom Radne grupe za rešenje problema samostalnih umetnika sa dugovanjima za doprinose? Ljudi niti su napravili ova dugovanja, niti bi trebalo da ih vraćaju, a veliki problem im to stvara kako bi obezbedili svoja prava. Radi se o 2.300 ljudi i ovo je jedan veliki potencijal da ovo ministarstvo napravi jedan dobar korak koji ćemo, iako se ne slažemo generalno sa politikom SNS i njihovih predstavnika, vrlo rado podržati, da se reši problem 2.300 ljudi koji je nastao ne njihovom krivicom.

Druga stvar, ja ne znam da li svako ovo obraćanje treba da počnem sa pitanjem – šta se dešava sa Narodnom inicijativom o zabrani iskopavanja litijuma i bora u Srbiji?

Ono što sam ja uspeo da utvrdim, a da bi građani znali, nakon predaje ove inicijative ona bi trebala da ide na proveru odboru i resornom ministarstvu. Ono što sam ja uspeo da utvrdim jeste da do Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave ona nikada nije stigla iz Skupštine.

Postavljam pitanje Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo – da li je inicijativa stigla do njih? Dakle, hajde da utvrdimo, pošto je nestalo 38.000 potpisa, hajde da utvrdimo gde je nestalo, gde je zapelo.

Vama, predsedavajući, pitanje i ovaj put - kakav je status ove inicijative? Da li je Narodna skupština primila Narodnu inicijativu i šta će sada sa njom? Gde se fizički nalazi 38.000 potpisa? Gde su te kutije? Molim da mi se na to odgovori.

Dakle, postavio bih takođe pitanje, a u duhu ovoga što se dešava sa predlozima zakona o policiji i drugim zakonima, ovo je veoma važno, za predsednicu Vlade – da li je Vlada Srbije, neko njeno ministarstvo ili agencija nabavljala i koristila softver „Predator“ ili koristila usluge drugog pravnog lica za korišćenje softvera „Predator“?

Dakle, radi se o veoma moćnom softveru koji je već u mnogim državama, Poljskoj, Mađarskoj, Španiji, Grčkoj i Kipru, korišćen za prisluškivanje opozicionih političara, novinara i biznismena. Postoji obilje dokaza da se ovako nešto radilo i smatram da bi bilo važno da znamo da li se takva praksa radi i u Srbiji.

Dodatno, takođe, pošto nas očekuje velika rasprava o tome šta će se dešavati sa ovim zakonom o policiji koji čini da vi sebi pravite potpuno partijsku policiju, zanima me i postavljam pitanje Aleksandru Vulinu – zašto policajci koji su prebijali ljude u Novom Sadu na Šordošu nisu imali vidno istaknute identifikacije za vreme protesta, već su im imena bila skrivena? Dakle, prošlo je 56 dana od kada sam prvi put postavio ovo pitanje i nisam dobio odgovor. Zahtevam odgovor.

Izgled uniforme policajaca utvrđen je Uredbom o izgledu, formi i sadržini službene značke i službene legitimacije. Po novom zakonu koji je trenutno na javnoj raspravi, vi predviđate da se ime policajca skloni sa uniforme. Zašto? Da li je to da mogu nesmetano da prebijaju ljude po ulicama? Mislim da smo tu praksu videli, a sada im to i olakšavate, umesto da sprovodite unutrašnju kontrolu.

Ovo je samo jedan primer štetnosti ovog zakona o policiji. Na delu je stvaranje prave partijske policije. Ogromna protivustavna ovlašćenja se daju policiji, bez odluke suda da oni ulaze u stanove građana i vrše pretres bez svedoka. Pazite koju to mogućnost zloupotrebe stvara. Pazite kakvu mogućnost zloupotrebe stvara video nadzor javnog prostora koji će omogućiti SNS-u da može da prati svaki vaš korak.

(Predsednik: To je bilo pet minuta.)

Jer, cela policija je zapravo nadležna ministru. Ministar će imati ogromna ovlašćenja.

Izvinjavam se, predsedavajući, smo da postavim pitanje.

Dakle, zato je moje pitanje – kako vi znate ko je učestvovao, kako se sprovode procesi protiv aktivista sa protesta ekoloških, kako vi znate da su oni u njima učestvovali ako niste koristili ovaj video nadzor?

Hvala što ste mi dali reč.

Javljam se po Poslovniku, član 104, pravo na repliku smatra se…

Jel me sad čujete?

Znači, povreda Poslovnika, pravo na repliku…

Znam ja šta može biti povreda Poslovnika, ja se vama javljam zbog toga što mi niste dali pravo na repliku.

(Predsedavajuća: Dobro, onda mi recite koji je to član?)

Član 104, gospođo predsedavajuća.

Hvala vam na ovoj prilici da pokažem svoje znanje Poslovnika, uvek mi je zadovoljstvo.

(PREDSEDAVAJUĆA: Najzad ste naučili.)

Ja ne znam da li iko od građana može da shvati šta se sad desilo? Ko je ovde kome replicirao, ko je čiji deda, čiji stric, o čemu se ovde priča?

Ja bih samo hteo da vam kažem da ste pogrešili…

Pogrešili ste što ste dali reč gospodinu pre mene, ali po kom osnovu? Šta se dešava ovde? Ko kome odgovara?

Jedino što znamo jeste da ako ovde nešto kojim slučajem se neko usudi da kritikuje veliku Srpsku naprednu stranku, e, taj je Belivukov ubica, taj je strani plaćenik, izdajnik. Kako to, gospodo?

Kako to gospodo? Ovo što radite, stvarate neprijatelje od ljudi koji žele ovde da podnesu svoje predloge… (Isključen mikrofon.)

Hvala, predsedavajući.

Dakle, radi se o amandmanu kojim se predviđa delimično usklađivanje i povećavanje plata državnih službenika sa službenicima koji rade na istim ili sličnim poslovima u ostalim državnim organima. Dakle, iako je jedan od osnovnih ciljeva Zakona o platama državnih službenika i nameštenika iz 2018. godine bilo uvođenje principa - ista plata za isti posao, u Predlogu zakona o budžetu ove godine opstaju različite osnovice za zaposlene u javnom sektoru.

Istrajava se na pristupu kojim se cementiraju razlike između plata u različitim državnim organima, a posebno ono što nas brine jeste ta razlika, recimo, za zaposlene u Narodnoj skupštini.

Generalno, smatramo da vi tražite načine da unizite ovaj Dom, tražite načine da obesmislite Skupštinu, što ste pokazali svojim ponašanjem i do sada kada umesto da odgovarate na konkretna pitanje krećete sa blaćenjem, optužbama, a ono što je poslednje jeste uradio ministar Mali, koji je nazvao ljude izdajnicima.

Dakle, vratiću se samo još malo na ovo na šta se odnosi amandman. Dakle, ove osnovice se kreću od 25.000 dinara do 32.000 dinara. Nema razloga da one ne budu jednake za sve ljude koji rade u ovim službama i koji su na istom nivou posla. Nejasno je i netransparentno zbog čega zakonodavac u ovom slučaju ne uvodi jedinstvenu osnovicu?

Da se vratim samo na to da nemate odgovore, kao što smo mogli i da vidimo. Dakle, opasno je ovo što radite, gospodo. Opasno je ponašanje gospodina Siniše Malog, opasno je ponašanje drugih predstavnika vlasti zbog toga što kada vam postavljamo pitanja ili kao u ovom slučaju nudimo konkretne i dobre predloge, vi to doživljavate kao napade, o čemu je vaša poslanica juče i govorila.

Dakle, ja smatram da se u ovom Domu daju rešenja koja bi trebalo da budu za sve građane. Ono što vi radite, ono što smo videli sve ovo vreme je da bežite i da se sklanjate, da se sakrivate od argumenata.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Koristiću vreme šefa poslaničke grupe.

Izvinjavam se, ovde je rečeno da ovi amandmani služe za napad na SNS. Stvarno? Stvarno? Amandman za povećanje dečijeg dodatka služi za napad na SNS? Stvarno?

Da se ljudima kojima je potrebna socijalna pomoć uveća iznos i da se ne ukida onima kojima je potrebna je napad na SNS? Stvarno? To vam je napad?

Čekajte, čekajte, da se zamene grejna tela i unapredi energetska efikasnost, to vam je napad na SNS? Stvarno?

Da ljudi izoluju kuće, da se zameni stolarija, to vam je napad na SNS? Stvarno?

Da se deo sredstava namenjen BIA preusmeri za programe podrške mladima, to vam je napad na SNS? Stvarno?

Pa vi ste ovde ljudi uspeli da nam na prethodnoj sednici kada smo govorili o rebalansu budžeta kažete da je budžet za mlade povećan, samo što je tada to bilo sa 0,08% na 0,05%, a danas kada se budžet donosi ste uspeli da smanjite davanja za mlade na 0,03% i to je vaša briga za mlade? Stvarno?

Čekajte, čekajte, još malo da vidimo. Amandman da se sredstva sa nacionalnog stadiona prebace na kanalizaciju, na izgradnju kanalizacije gde ljudi nemaju, pola Srbije nema kanalizaciju, vi hoćete da gradite milionski stadion, ej bre, jel vam to napad na SNS? Stvarno?

Ako su ovo politike SNS, mi ćemo ih, bre ljudi, uvek napadati. Ovo bre ništa ne valja. Ništa vam ovo ne valja.

Ja sam, gospodine Orliću, tražio repliku, ali pošto ste vi repliku ukinuli, iskoristiću i ovo vreme. Kao što sam vam uvek govorio, ne možete ovako voditi sednicu, tako da procenjujete vi paušalno kada je vreme za šta. Dakle, imaju ovde neka pravila i vi bi trebali da ih poštujete. Više puta sam vam to sugerisao i to su vam sugerisali svi ovi ljudi ovde. Jasno je šta vi radite.

Iz ovog sada izlaganja vašeg kolege Milenka Jovanova jasno je šta je pozadina svega toga. Vi nemate nikakve odgovore. Vi nemate odgovore na najosnovnija pitanja koja ljude zanimaju. Vi nemate odgovore.

Kada kažemo objasnite šta ste uradili za zagađenje vazduha, vi nas napadate. Kada kažemo šta ste uradili u ekspozeu, zemlja sa najvećim ekonomskim nejednakostima u Evropi, a u ekspozeu jedne reči nema o tome. Vi, znate šta kažete? Stranci vam pišu govore. Pa, kako vas bre ljudi nije sramota?

Ima razlog zašto vi ovo radite. Zašto gospodin Orlić trči, on trči ovako da pre opozicionih poslanika brzo uđe u salu, ne bi li hitno nastavio skupštinsku sednicu, da ne stignu da se okupe opozicioni poslanici, pa ujutru trči, ovako trči, ne bi li stigao da zakaže sednicu, ne bi li se ukralo koje vreme.

Pa, ljudi, smešno je ovo! Deset puta jači, deset puta, 150 poslanika, moćni SNS, fabrika, mašina, graditelji mostova, utrkuju se da ukradu minut, sekund opoziciji da se slučajno nešto ne čuje. Od čega se bre plašite, bre? Istine! Hvala, kolega Cakiću. Njega napadate ceo dan, bre dva dana ga ovde razapinjete zato što govori o problemima građana Niša. Ovde se, Đorđe, utrkujete za Niš, ovde Cakića za Leskovac.

Ljudi, ovde smo vam tražili da normalno vodite sednicu, da omogućite da imamo repliku, da omogućite da se opozicija obraća, da omogućite da se poštuje Poslanik. Da li je to nešto mnogo? Da li je to nešto strašno? Moćni SNS-u, da li je to stvarno nešto oko čega treba mi da pregovaramo ovde? Šta ima mi da pregovaramo? Evo, građani, evo piše sve, vidite kolika knjiga, sve opisano. Opa, vidi ovo. I, šta je bilo? Moramo da pregovaramo da se poštuje zakon. Pa, sa vama sve može da se dogovori, izgleda.

Ja bih pre vas nazvao, ali neću, posle ćete mi reći da vas vređam, a neću da vas vređam. Želim normalno da razgovaramo i to je ono što mi od vas tražimo, a vi nama opomene izričite. Pa, vi ste zaslužili opomenu, gospodine, vi i vaše kolege.