A nadležno Ministarstvo je i naše i Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo prosvjete. Je li tako? Jer logopeda ima i po školama i kod nas u domovima zdravlja.

Ili da njima uputimo ovaj nacrt zakona, njihov predlog na mišljenje -

Mislite za decu sa posebnim potrebama, ali, ali mislim da su u okviru ovog Ministarstva prosvjete. Mislim. Četrnaesti. Kompanija Nov produkt. Znači, suštinski, oni su konkurenti i optužuju perutninu Ptuji Topi koji je iz Bačke Topole da stavlja u promet pilaće meso i proizvode pilaćeg mesa na osnovu analize i potvrde o zdravstvenoj ispravnosti laboratorije koja nije bila akreditovana.

I oni, erm, znači naš prijedlog je na osnovu toga da predstavku prosledimo Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede veterinarskoj inspekciji na razmatranje, pošto to nije direktno s nama.

Petnaesti. Znači NN diplomirani inženjer menadžmenta, dečko kojem je transplantirano srce trenutno radno angažovano u protokolu predsjednika pokrajinske vlade traži da se prebaci u Beograd da mu nađemo praktično zaposlenje, jer on je vezan zbog svoje bolesti, erm, a to je, erm, transplantacija srca. Je l' tako? Da. I stalno ide na redovne kontrole u Klinički centar Srbije i njegovo zdravlje vezano za Beograd.

Naš prijedlog je da predstavku prosledimo Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka socijalna pitanja i u skladu sa Zakonom o profesionalnoj rehabilitaciji zapošljavanja osoba s invaliditetom razmotri ovu molbu. Možda i Odboru za rad i socijalna pitanja.

Jel se slažete ili?

Šesnaesti. Ženski centar Milica. Erm, znači molba da Odbor za zdravlje i porodicu od Vlade Republike Srbije i Ministarstva financija zatražio obezbeđ-obe-obeđivanje posebne budžetske linije za obezbeđ-obezbeđenje inovativnih terapija za onkološke pacijente, ali pošto je ušlo nešto od te terapije, ne znam ni da li je zapravo već i rešen taj problem. Uglavnom, ovaj, mi predlažemo da predstavku uputimo Ministarstvu zdravlja na nadležnost. Ako se slažemo.

Da. Pa, ali oni će odgovorit svakako. I opet NN molba za pomoć oko deteta s teškoćama u razvoju. Apel da se njeno dete, la, nije bitno, koje ima dijagnozu, koja postaje sve više agresivan i remeti život ove tročlane porodice smesti u odgovarajuću ustanovu socijalne zaštite, navodi da se ustanove odbijaju prema prijem deteta. Ona je samohrana majka, ima ćerku koja ispašta zbog cijele situacije u kući i svakodnevno s majkom trpi torturu.

E sad, naša, naš predlog je da predstavku prosledimo Ministarstvu za rad, zapošljavanje i boračka socijalna pitanja i da, erm, da je uputimo da potraži pomoć u ostvarivanju alimentacionog prava pošto je ona samohrana majka i ima i materijalne probleme oko dece.

Poštovane kolege poslanici, ja bih samo dala jedan komentar što se tiče ove, ove pojave, eh, lečenja SMS porukama, odnosno eh, takozvanih samozvanih lečenja. Znači, eh, eh, govorim o samo tim stvarima, znači nije uopšteno. Dešava se da, eh, D i T pacijent ima određene indikacije i treba da se leči u inostranstvu, da li ima dovoljno novaca, nema, i pored tog dela novca koji ima, ž, eh, potreban mu je još dodatni novac, ali naglašavam, ima indikacije, lekarske indikacije, i pokušava i preko SMS poruka da dobije još, eh, određenu svotu novaca. To je jedna eh, grupa. Druga grupa je kad se pojavi informacija da je ovom i ovom čoveku detetu potrebno to i to lečenje.

Recimo, ja sam lično imala iskustva da je de, da je roditelj tražio i doneo neke upute, neke zapravo izveštaje iz neke turske klinike za primenu eh, eh, matičn-terapije matičnim ćelijama. I kada sam ja tražila, pošto sam bila uključena u tok lečenja, kada sam tražila od te turske klinike da mi tačno kaže koju vrstu terapije, koje ćelije, matične ćelije, koju podvrstu, na osnovu kojeg kliničkog ispitivanja, koje su re-relevance tu, eh, te klinike, koji su dokazi, koji je procenat nuspojava? Oni nisu mi ništa odgovorili. Znači, mi imamo jedan veliki, eh, ajde da kažem veliki broj nedokazanih i lečenja. Znači, pričam kao lekar sa znanjem kojeg mi ovde imamo.

Mi nismo ni Amerika ni Nemačka, ali ni nismo ni dno dna. Znači, znamo kol'ko znamo, tako da je to vrlo, eh, nezahvalno ceniti potrebu za dodatnim lečenjem, samozvanim dodatnim lečenjem, bez dokaza od naših eh, institucija, od naših klinika, da je baš to lečenje potrebno i da je baš toliko para potrebno, tako da tu treba da budemo kini, eh, kritični. To što neko traži novac. Evo ja mogu sutra da tražim za nešto što mislim da mi treba, a ko kaže da mi je to potrebno? Da li ja imam medicinsku dokumentaciju, dokaze da je baš na toj i toj klinici Švajcarskoj, nije bitno gde u inostranstvu, baš je najbolja terapija za tu moju bolest.

Znači, kada se to dokaže, onda se ide u tu proceduru. Zato postoje komisije pri kliničkim centrima koji žele i treba da naprave selekciju od potrebnog do nepotrebnog. Znači da li je nešto potrebno, da li se to nešto može kod nas odraditi ili se mora slati taj bolesnik, da li je to dete ili odrasao u inostranstvo A ono kad ja ili bilo ko, ko je laik u tome traži zato što misli da mu je to potrebno, mislim da je to-to-toDakle, mi tu ne možemo da se merimo i to nije relevantni, uhm, aj da kažem ocena našeg zdravstvenog sistema. Hvala.