Hvala predsedavajuća.

Obzirom da je sada već svima jasno šta se ovde zapravo događa da naše kolege poslanici imaju nove političke partnere i danas nastavljaju svoje tendenciozne napade na SVM, kucali su na mnoga vrata, ali su na mnoga vrata za njih ostala zatvorena i posebna ona na koja su najviše želeli da uđu, pre svega vrata studentskog pokreta, ali i neka druga vrata, poput novog evropskog pokreta. Sada u paničnom pokušaju da pronađu politički oslonac i novi prostor za političko delovanje, veruju da će im utočište pružiti partnerski odnos sa jednom civilnom organizacijom i da će preko manjinskih pitanja uspeti da na brzinu izgrade novi politički narativ sa kojim bi nastupili na predstojećim izborima. Zbog toga više ne želimo da dozvolimo da se SVM, naši stavovi i naša organizacija koriste kao instrument, za tuđe političke eksperimente i dnevno političke potrebe. Ono što smo imali da kažemo na ovu temu, rekli smo jasno i odgovorno, nemamo potrebu da se bilo kome dodatno pravdamo, najzanimljivije je i istovremeno i apsurdnije u celoj ovoj priči jeste činjenica da će upravo oni koji danas sa velikom dozom moralizovanja govore o određenim političkim mehanizmima, biti prvi koji će te iste mehanizme koristiti, a vrlo verovatno i zloupotrebljavati. U to nemam nikakvu sumnju, naročito kada je u pitanju lokalni nivo politike i siguran sam da će vreme koje dolazi to vrlo brzo i potvrditi i zato vas molim da nam ne držite moralne lekcije, upravo vi koji ćete prvi posegnuti za metodama koje danas pokušavate da predstavite kao politički problematične.

14/3 VS/JG

Kada se već predstavljate kao politički moralisti, hajde da ogolimo istinu, vaš novi koalicioni partner uopšte nije politička stranka, to je nevladina organizacija i budite sada dosledni i obećajte građanima hoćete li sutra koristiti izmene zakona i izaći na izbore maskirani kao manjinska stranka Mađara ili nećete?

Budite iskreni i dosledni sebi, i obećajte da baš vi nećete biti prvi koji ćete trčati da koristite ove mehanizme. Hvala.

Hvala, predsednice.

Kao što smo već rekli i u četvrtak kada smo jednom drugom kolegi poslaniku odgovarali, ponovićemo opet, vreme predviđeno za repliku je ograničeno, tako da ne možemo svu argumentaciju koju je troje govornika iz naše poslaničke grupe već iznelo.

Želimo da podsetimo da već duže vreme radimo na preporukama ODIHR-a, kao što smo rekli već u našim govorima, u našim raspravama. Znači, Radna grupa je obrazovana u aprilu 2024. godine. Ovo nisu prve izmene. Imali smo jednu veliku izmenu koja se ticala problema koji je sa opozicione strane bio detektovan kao najveći problem, a to je sređivanje Jedinstvenog biračkog spiska. To je bila prva velika izmena kojom se bavila Radna grupa. Nakon toga nastavili smo rad i na implementaciji drugih preporuka. Nije tajna, mi smo to u našim raspravama rekli, ove izmene našu situaciju učiniće manje komfornom. Nama će svakako, pogotovo na lokalnom nivou, ovo moći i da predstavlja izvesne izazove.

Međutim, stalno slušamo i sa druge strane argumentaciju kako je slaba participacija, kako je potrebna veća uključenost političkih aktera, a sa druge strane i argumentacija da ćemo ili primenjivati preporuke ODIHR-a ili ćemo nastaviti put evropskih integracija ili nećemo. U tom smislu, kada smo uzeli u obzir sve argumente, a očekujući da ćemo nastaviti i sa implementacijom drugih ODIHR-ovih preporuka, što se trenutno i događa, odlučili smo da ovaj put podržimo i one preporuke koje će nama situaciju učiniti manje komfornom, ali ćemo udovoljiti preporukama ODIHR-a.

Inicijalni predlog koji je odavde otišao put ODIHR-a, koji je podrazumevao da tu grupu građana mogu isključivo obrazovati lica upisana u poseban birački spisak, kao i da kandidati na listi moraju biti lica upisana u poseban birački spisak predlog je koji je ovde formulisan i to je predlog koji je kao diskriminatoran od strane ODIHR-a ocenjen.

Tako da, mi smo više podržavali taj predlog, ali uvažavamo mišljenje ODIHR-a i podržaćemo ovaj predlog.

Hvala, predsednice.

Znate, mi smo stara škola politike, tako nas je učio pokojni predsednik Ištvan Pastor i drugi lideri naše organizacije pre njega, a i posle njega. I dalje čvrsto verujemo da interesima mađarske zajednice u Vojvodini treba da se bavi ozbiljna i organizovana manjinska stranka, a ne politički solisti. Ne možete ozbiljno i delotvorno zastupati jednu manjinu ako ste samo šraf u beogradskoj stranačkoj mašineriji koja se seti Vojvodine i Mađara samo kada se raspisuju izbori. Razumemo da imate sada memorandum o saradnji sa jednim vidom političkog organizovanja, pa u skladu sa tim i doživljavamo sve ove napade.

Naša snaga nije u marketingu, već u 13.000 članova i u 137 mesnih odbora. Mi ne izmišljamo politiku u salonima. Naši ljudi žive sudbinu svoje zajednice svakog dana već pune 32 godine. Poverenje se ne kupuje instant kampanjama, ono se gradi decenijskim radom i konkretnim rezultatima.

Sa druge strane, imamo prilike da gledamo politički kameleonizam na delu. Pokušavaju naše kolege, u zavisnosti od toga šta je trenutno profitabilno na političkoj pijaci, malo da budu socijalisti, malo da budu „zeleni“, malo građanska levica, a po potrebi vidimo sada i vojvođanski Mađari.

28/3 MZ/MP

Imate glumca za svaku ulogu i kostim za svaku sezonu. Mi znamo ko smo, odakle dolazimo i kuda idemo. Znaju to i naši glasači. Za nas je interes naše zajednice u Vojvodini iznad svega, od svojih ciljeva nećemo odustati, istrajaćemo dostojanstveno i kulturno, a kada je potrebno i hrabro i snažno. Zahvaljujem se.

Hvala, predsednice.

Očigledno je da cela ova situacija oko potencijalnih i svakako prevremenih parlamentarnih izbora sada dovodi do pozicioniranja aktera na političkoj sceni Republike Srbije uoči tih izbora.

Kolege imaju strateškog partnera, otkrili su sada javno i sami o kome se tačno radi, koji se, da tako kažemo, pretvara da je mađarska filijala studentskog pokreta, budući da su malo pozajmili naziv "plenum" u svom nazivu, a zapravo nisu filijala, dok istovremeno vi fingirate brigu za našu zajednicu, a zapravo vas baš briga.

36/3 MV/LjL

Očigledno je da u vašim redovima vlada ozbiljna konfuzija pred samu izbornu kampanju. Pošto niste uspeli politički da se pozicionirate, sada paušalnim i nekorektnim napadima na Savez vojvođanskih Mađara pokušavate da gradite nepostojeći politički profil. Vojvođanski Mađari nikada neće biti predmet ničijeg političkog hobija. Savetujemo vam da pronađete drugi hobi, koji više priliči vašim trenutnim kapacitetima. Plašimo se samo, i nadamo se da nismo u pravu, da ćete prvi trčati da zloupotrebite izmene zakona i nadamo se da tako neće biti. Zahvaljujem se.

Hvala predsedavajuća.

Ne razumem otkud tolika zabrinutost za rad Saveza vojvođanskih Mađara ovih dana, ali dobro. Nismo dužni nikome da se pravdamo, ali zbog građana Srbije i zbog javnosti želimo da odgovorimo kolegi poslaniku.

Savez vojvođanskih Mađara nema šta da krije. Naša stranka ima potpisan koalicioni sporazum sa SNS, sporazumi o saradnji i to peti po redu. Ti sporazumi obuhvataju sve ključne društvene oblasti i nastali su nakon svakih parlamentarnih izbora na osnovu konkretnih programskih ciljeva i interesa građana koje predstavljamo. Ta saradnja je tokom prethodnih godina bila stabilna, odgovorna i plodonosna ne samo za pripadnike mađarske zajednice, već za sve građane Srbije.

Podsetiću samo na istorijsko pomirenje 2013. godine i odluku Vlade Republike Srbije iz 2014. godine kojom je nakon gotovo osam decenija skinuta stigma kolektivne krivice sa Mađarske zajednice u Srbiji. To nije bio samo politički potez, već civilizacijski čin i istorijski rezultat čiji značaj prevazilazi granice naše države. Takođe, ne treba zaboraviti ni to da smo podigli odnose između Srbije i Mađarske na nivo strateške saradnje, kao ni brojne rezultate koje je takva strateška saradnja donela.

Kada je reč o Preporukama ODIHR-a i izmenama zakona naravno da imamo svoj stav. Kolega poslanik na kojeg ste se pozvali bio je treći govornik naše poslaničke grupe po toj temi i čini mi se da možda niste pažljivo saslušali sve što je rečeno, jer smo jasno stavili do znanja svi da ćemo podržati izmene zakona. Vreme za repliku je kratko, tako da neću moći da ponovim sve što smo u svojim raspravama izneli, ali ću izneti ključni argument. Ili ćemo poštovati preporuke međunarodnih organizacija i nastaviti put evropskih integracija ili nećemo i to je bio ključni argument da podržimo ove predloge i na kraju poručujem svima da ne treba da budu ni za Savez vojvođanskih Mađara, ni za koaliciju, jer sve je u najboljem redu. Hvala.

Hvala predsednice.

Budući da je spomenuta naša stranka, želim da reagujem. Ono što je sasvim jasno svima koji prate medije, jeste da je pre nekoliko dana iako je naš predsednik saradnju ponudio uživo, jednoj organizaciji koja nije politička stranka, ali jeste nekakav vid političkog aktivizma Mađara u Vojvodini. Tu saradnju ta organizacija nije prihvatila, već je umesto toga radije potpisala, koliko se dobro sećam, Memorandum o razumevanju ili o saradnji sa Zeleno levim frontom. Tako da obzirom da sam u ovim poslaničkim klupama već dugo vremena, nas ne iznenađuje da baš sada dolazi taj napad, između, da kažem, provokacije i naše reakcije, uvek imamo taj jedan mali među prostor gde mi odlučujemo kako ćemo da reagujemo. Mi odlučujemo da reagujemo kao i uvek, politički odgovorno, gospodski, ne želeći da podižemo bilo kakve tenzije, ali zahvaljujući gospodinu Mirkoviću i ja imam sada jedan argument da istaknem koji se i kod mene formulisao da je ovo jedna koalicija ili buduća saradnja kojoj je jedini i isključivi cilj da se zajedničkim i udruženim snagama, iako nikakvih dodirnih tačaka nema nekako dočepaju cenzusa od tri posto.

Ono što imam da kažemo u SVM jeste da smo mi uvek samostalno nastupali sa svojim programom, sa svojim ljudima, sa svojim rezultatima, na svim izborima, na republičkim, na pokrajinskim, na lokalnim. Jedino u onim sredinama gde je mali broj pripadnika mađarske zajednice, kako bi i u tim sredinama imali svoje predstavnike, kako u parlamentu tako i u institucijama tih lokalnih samouprava. Nastupali smo u koalicijama, te koalicije su uvek bile principijelne i uvek su bile plodonosne za naše sugrađane, za pripadnike naše zajednice. O tome koliki smo i kakvih rezultata, rukom opipljivih ostvarili od svog osnivanja u proteklih 32 godine, svako može da sudi, a političke ambicije pojedinaca koji retorikom žele sebi da grade reputaciju, a ne delima, neka svako proceni od građana šta mu je važnije. Zahvaljujem se.

Hvala predsednice.

Pa, hteo sam samo da istaknem jednu važnu činjenicu, apropo onoga što sam već rekao da smo uvek samostalno nastupali na izborima, republičkim, pokrajinskim i svim onim lokalnim, gde ima pripadnika naše zajednice. Na nas, za našu stranku, za našu listu je uvek glasala, hajde da kažemo većina izašlih pripadnika naše zajednice, tako je to bilo i na poslednjim izborima i mi smo apsolutno legitimni predstavnik svoje zajednice u ovom parlamentu.

Što se tiče teze o pogrešnoj strani istorije, ja želim da kažem nešto o modernoj istoriji Evrope. To je činjenica da je gospodin Viktor Orban najdugovečniji lider jedne države u modernoj istoriji Evrope. Čovek je bio 20 godina premijer Mađarske, bio je velik kada je pobeđivao i bio je velik i sada kada je izgubio.

U pola 10, 12. aprila on je čovek izašao, priznao izborni rezultat, volja izražena na izborima u Mađarskoj je nedvosmislena i jasna. Naši pripadnici, naša braća iz Mađarske su rekli šta žele i mi tu volju poštujemo, baš kao što poštujemo i organe naše matice, a to je Vlada Mađarske, sa kojom takođe planiramo saradnju.

Što se tiče našeg učešća u kampanji, naše opredeljenosti u kampanji. Znate, mi smo 2010. godine upravo od Vlade Viktora Orbana dobili državljanstvo, dobili mogućnost da glasamo na izborima u Mađarskoj, rezultati koje smo ostvarili u prethodnih 16 godina, svi oni projekti, svi oni rezultati opravdali su naš stav. Nakon toga, 12. aprila desilo se šta se desilo, nama je saradnja sa Vladom naše matice važna i dalje i mi planiramo tu saradnju da nastavimo. Hvala.

Hvala, predsednice.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, na dnevnom redu ove sednice nalaze se izmene i dopune četiri zakona koje se odnose na dalje unapređenje izbornog zakonodavstva Republike Srbije. Ova rasprava ima poseban značaj, ne samo zbog sadržaja zakona o kojima odlučujemo, već i zbog činjenice da govorimo o pitanjima koja se tiču poverenja građana, poverenja u institucije, poverenja u izborni proces, poverenja u državu.

Važno je što ovu raspravu vodimo upravo ovde, u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Savez vojvođanskih Mađara je oduvek smatrao da se politički izazovi rešavaju dijalogom kroz institucije sistema, argumentima i odgovornošću. Svesni smo da je iza nas složen politički period. Predlozi o kojima danas razgovaramo nisu nastali slučajno, niti preko noći. Oni su rezultat jednog procesa, brojnih konsultacija, ozbiljnog rada i političke odgovornosti svih koji su učestvovali u usklađivanju našeg zakonodavstva sa preporukama ODIHR-a, odnosno Kancelarije OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava.

Postoje različiti pristupi politici. Naš pristup u Savezu vojvođanskih Mađara jeste odgovorno, konkretno i posvećeno rešavanje problema građana koji su nam ukazali svoje poverenje. Politiku merimo rezultatima, delima, onim što ostaje iza nas. Naš cilj je jačanje demokratije, unapređenje prava građana i očuvanje političke stabilnosti. Verujemo da predložene izmene predstavljaju korak u tom pravcu.

Koa što je poznato, ODIHR još od 1997. godine prati izborne procese u Republici Srbiji i nakon svakog izbornog ciklusa daje preporuke za unapređenje sistema i otklanjanje uočenih nedostataka. Međutim, važno je otvoreno reći i jednu činjenicu – tokom dugog niza godina te preporuke nisu bile predmet ozbiljnog institucionalnog rada. Unapređenje izbornih uslova tada nije bilo među političkim prioritetima. Tek tokom poslednje decenije razvijena je jasna politička volja da preporuke ODIHR-a ne ostanu samo slovo na papiru, već da budu ozbiljno analizirane i sistemski ugrađene u pravni sistem Republike Srbije. U tom cilju formirane su radne grupe koje su se sistemski bavile preporukama, na sličan način i sada je nastavljeno.

U februaru 2024. godine ODIHR je objavio konačni izveštaj o vanrednim parlamentarnim izborima, održanim 17. decembra 2023. godine, sa 25 preporuka za unapređenje budućih izbornih procesa. Radi njihove implementacije, Narodna skupština je u aprilu 2024. godine formirala Parlamentarnu radnu grupu za unapređenje izbornog procesa. Savez vojvođanskih Mađara je od samog početka tom procesu pristupio ozbiljno i odgovorno, aktivnim učešćem na svim sastancima i konstruktivnim doprinosom tokom rasprava. Kao rezultat tog rada već smo usvojili izmene i dopune Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, uvedeni su mehanizmi za sprečavanje zloupotreba u ovoj materiji, formirana je Komisija za reviziju biračkog spiska i očekujemo konkretne rezultate njenog rada. Danas nastavljamo proces implementacije preporuka ODIHR-a.

Naravno, o pojedinim predloženim rešenjima i preporukama imamo i sopstvene političke stavove koje smo u više navrata jasno izneli u komunikaciji u okviru Radne grupe. Smatramo da su neka postojeća zakonska rešenja bila dobra i funkcionalna. Pre svega rešenje prema kojem birač svojim potpisom može podržati samo jednu izbornu listu. Verujemo da je to mehanizam koji sprečava inflaciju izbornih lista. Takvo rešenje ni na koji način ne ograničava prava građana, jer svaki građanin slobodno odlučuje o tome kome će dati podršku, kako prilikom kandidovanja, tako i na samim izborima. Istovremeno, ono doprinosi i odgovornijem korišćenju javnog i medijskog prostora.

34/2 MV/MP

Takođe, smatramo da je postojeće rešenje, prema kojem status liste nacionalne manjine mogu imati isključivo političke stranke nacionalnih manjina, odnosno njihove koalicije, da je to rešenje bilo dobro i opravdano. Status manjinske liste ne sme biti puka formalnost, ne sme biti tehnička kategorija, ne sme postati politički instrument koji će neko koristiti samo onda kada mu to donosi političku korist. Ustav Republike Srbije jasno obavezuje državu da štiti prava nacionalnih manjina i garantuje posebnu zaštitu radi očuvanja njihovog identiteta i pune ravnopravnosti. Upravo zato smatramo da političko predstavljanje nacionalnih zajednica mora imati institucionalni legitimitet, političku odgovornost i kontinuitet.

Političke stranke nacionalnih manjina imaju program, statut, organe, članstvo i kontinuitet delovanja. Upravo to im daje legitimitet da autentično predstavljaju interese svoje zajednice. Najbolji dokaz za to jeste upravo Savez vojvođanskih Mađara. Već 32 godine Savez vojvođanskih Mađara predstavlja politički oslonac mađarske zajednice u Vojvodini i Srbiji. Tri decenije kontinuiteta, odgovornosti i rezultata. Iza nas ne stoje parole, iza nas stoje dela. Generacije ljudi koje su gradile našu organizaciju ostavile su dubok trag u političkom i društvenom životu Srbije i Vojvodine. Njihov rad danas predstavlja obavezu i inspiraciju svima nama koji nastavljamo istim putem, u odlučnoj borbi za očuvanje i unapređenje položaja naše zajednice.

Ponosni smo što smo učestvovali u izgradnji pravnog sistema koji danas garantuje visok nivo zaštite prava i sloboda nacionalnih manjina u Republici Srbiji. Izborili smo se za institucije koje imaju suštinski značaj za našu zajednicu, pre svega za nacionalne savete nacionalnih manjina, ali i za brojne druge institucije u oblasti obrazovanja, kulture, službene upotrebe jezika i pisma i informisanja. Rezultati su vidljivi širom Vojvodine, u gotovo svim oblastima društvenog života: otvaranje odeljenja na mađarskom jeziku i borba za obrazovanje na našem maternjem jeziku u osnovnim i srednjim školama; razvoj kulturnih institucija; izgradnja i rekonstrukcija brojnih objekata i obezbeđivanje sredstava za njihov nesmetan rad; jačanje medijskih ustanova; razvoj infrastrukture, projekti koji unapređuju kvalitet života u sredinama u kojima živi mađarska zajednica; višejezičke table i na državnim putnim pravcima posle mnogo decenija; stipendije za mlade; predškolska ustanova; domovi za učenike i studente; sportske akademije; program ekonomskog osnaživanja mađarske zajednice i još mnogo drugih konkretnih rezultata.

Posebno želim da istaknem jednu važnu tekovinu, ulogu Saveza vojvođanskih Mađara u procesu istorijskog pomirenja i ulogu mosta saradnje između naša dva naroda i naše dve države. Brisanje odluka o kolektivnoj krivici mađarskog naroda iz pravnog sistema Republike Srbije posle osam decenija predstavlja civilizacijski čin i istorijski rezultat, čiji značaj prevazilazi granice naše države. To je dokaz šta može da postigne ozbiljna, odgovorna i dugoročna politika.

Tokom svih procesa u prethodne tri decenije Vlada Mađarske i naša matična država bile su uz nas kao pouzdani partneri. Na toj podršci smo iskreno zahvalni i računamo na nju i u godinama koje dolaze, kako bismo obezbedili dalji razvoj i sigurnu budućnost naše zajednice u svojoj domovini Republici Srbiji.

Duboko verujemo da u politici prava ne idu bez obaveza, da ovlašćenja uvek moraju ići zajedno sa odgovornošću. Kao stranka koja baštini vrednosti evropskih integracija i političkog pluralizma, Savez vojvođanskih Mađara ostaje pouzdan partner u reformskim procesima i dijalogu sa međunarodnim organizacijama. U svemu tome interesi Republike Srbije i dostojanstvo naših građana moraju ostati najvažniji.

34/3 MV/MP

Upravo zato, iako određena predložena rešenja i preporuke nisu najkomfornija za nas kao manjinsku političku organizaciju, Savez vojvođanskih Mađara podržaće ove izmene zakona. Ne možemo ova pitanja posmatrati izolovano od ukupnog društvenog i političkog konteksta u kojem se nalazimo.

Vođeni željom da budemo konstruktivan činilac u društvu i da probleme rešavamo kroz institucije, pružićemo podršku ovim nastojanjima. Naš primarni motiv, pored već iskazanog uvažavanja preporuka međunarodnih organizacija, jeste iskrena želja da doprinesemo smirivanju političkih tenzija. Stabilnost društva zajednička je odgovornost svih nas.

35/1 MZ/LjL 16.45 – 16.55

U ovaj proces uloženo je ogromno vreme i trud, desetine sastanaka, stotine sati rada, detaljne analize zakonodavstva i preporuka ODIHR-a. Taj rad ne sme ostati bez rezultata.

Savez vojvođanskih Mađara smatra da preporuke ODIHR-a treba usvojiti i onda kada nisu u potpunosti u našu političku korist, jer verujemo da je to u interesu stabilnosti sistema i građana Republike Srbije. Ili ćemo uvažavati međunarodne organizacije i ići putem evropskih integracija, ili nećemo. Mi se zalažemo za poštovanje tih vrednosti i za dalji napredak.

To se upravo odnosi na deo o obavezama za koji smatramo da uvek ide ruku pod ruku sa pravima. Istovremeno, smatramo da su inicijalni predlozi u vezi sa kandidovanjem manjinskih lista pre konačnog mišljenja ODIHR-a bili celovitiji i da su pružali snažnije mehanizme zaštite od eventualnih zloupotreba.

Međutim, kao što smo već istakli, uvažavamo činjenicu da takva rešenja nisu dobila pozitivno mišljenje ODIHR-a. Zato smatramo da je obaveza svih učesnika u političkom životu da spreče svaku eventualnu zloupotrebu ovog prava.

Savez vojvođanskih Mađara će pratiti primenu ovih rešenja i o svim eventualnim nepravilnostima obavestiti nadležne organe. Razumemo da ova rešenja otvaraju prostor širem političkom pluralizmu i većoj participaciji i to možemo da podržimo, ali važna je i zaštita integriteta izbornog procesa.

Kroz četiri javna slušanja, održana u najvećim gradovima Srbije, mogli smo čuti od učesnika da je implementirano gotovo 80% preporuka ODIHR-a. To je rezultat koji Srbiju svrstava ispred prakse mnogih evropskih država i jasno pokazuje posvećenost na tom planu.

Pozdravljamo i najavljene dalje korake koji uključuju izmene Zakona o finansiranju političkih aktivnosti i Zakona o sprečavanju korupcije. Savez vojvođanskih Mađara podržava ove izmene i sa punom pažnjom iščekujemo predloge zakona, spremni da damo svoj doprinos njihovom unapređenju.

Kada je reč o obaveznoj obuci lokalnih izbornih komisija i članova biračkih odbora, smatramo da će ona doprineti profesionalizaciji izbornog procesa i smanjenju mogućnosti za greške, što svakako podržavamo. Istovremeno, svesni smo i praktičnih izazova koje takvo rešenje nosi, posebno nama, manjinskim političkim organizacijama, jer i sada imamo poteškoće da obezbedimo dovoljan broj ljudi za rad na biračkim mestima. Zato je važno da obuke budu dostupne, kvalitetno organizovane i da ne predstavljaju dodatno opterećenje za građane.

Na kraju, želimo da poručimo – Savez vojvođanskih Mađara ostaje pouzdan partner, stabilan politički činilac i faktor odgovornosti u Republici Srbiji. Naši prioriteti ostaju isti, očuvanje identiteta mađarske zajednice, razvoj naših sredina, ekonomsko osnaživanje građana, jačanje institucija i aktivno učešće u razvoju države u kojoj živimo.

Naš cilj je zajednički prosperitet, da se razvija Srbija, da se razvija Vojvodina, da napreduje svaka lokalna zajednica i da svaki građanin Republike Srbije ima osećaj sigurnosti, dostojanstva i poverenja u institucije svoje države. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem, predsednice.

Javio sam se za repliku povodom tvrdnje da Savez vojvođanskih Mađara blokira izbor REM-a. U raspravi smo se trudili da pojasnimo, pa ćemo ponoviti opet.

Želimo, pre svega, da istaknemo da je i neprihvatljivo i nedemokratski, da je suprotno evropskim vrednostima da se bezobzirno gazi dostojanstvo Saveta nacionalnih manjina u Republici Srbiji, naročito od strane onih koji se lažno predstavljaju kao njihovi zaštitnici, jasno i ogoljeno do kraja da su nacionalni saveti i njihovi kandidati, da se oni instrumentalizuju isključivo kao sredstvo za postizanje političkih ciljeva i interesa krupnih političkih aktera na sceni Srbije. Reč je o političkim interesnim grupama koje imaju, da kažemo, srpski nacionalni predznak i koji ama baš nikakve veze nemaju sa nacionalnim savetima nacionalnih manjina, osim namere da njima manipulišu.

Da je u pitanju isključivo politička matematika potvrđuje činjenica da su četiri od osam novoizabranih članova Saveta REM-a podnela ostavke, čime je jasno i da je presudan upravo bio deveti član, što jasno pokazuje da se preko nacionalnih saveta lome koplja, da nedostaje samo jedan glas za većinu, pa se pokušalo doći do tog jednog člana.

Dodatno, jedina dva nacionalna saveta koji od ukupno 24 nisu učestvovali u zajedničkom predlaganju, kako to Zakon o nacionalnim savetima predviđa, zajedničkih kandidata nacionalnih saveta, su upravo ona dva nacionalna saveta koja sede u poslaničkim klupama sa koleginicom koja je to iznela, nakon što je 20 od ukupno 24 nacionalna saveta pojedinačno potpisano i pečatirano podnelo svoje predloge za REM.

Mislim da o ovoj temi nemamo šta više da raspravljamo, mnogo bi poštenije bilo da se kao po dobro ustaljenoj praksi predloži brisanje možda člana 20. u Zakonu o nacionalnim savetima nacionalnih manjina ili brisanje nadležnosti u Zakonu o elektronskim medijima nacionalnih saveta, jer je to ono što se ovde događa već mesecima i to bi bilo mnogo poštenije i mnogo iskrenije da se uradi, nego da se na ovakav način, iz dana u dan, iz meseca u mesec, zloupotrebljavaju nacionalni saveti. Mi smo zaista morali da reagujemo. Hvala.

Hvala, predsednice.

Poštovano predsedništvo, uvaženi članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe Savez vojvođanskih Mađara obraćam vam se pre svega povodom izbora članova i zamenika članova Komisije za reviziju jedinstvenog biračkog spiska. Mislimo da to nije samo puka procedura ili formalnost, zato što odlučujemo da li će izmene i dopune zakona imati svoju svrhu i primenu u praksi.

Izmenama i dopunama Zakona o jedinstvenom biračkom spisku pokazali smo političku volju da unapredimo izborni proces. Sada imamo priliku da pokažemo i političku zrelost da te zakonske norme pretočimo u funkcionalnu, nezavisnu i stručnu instituciju.

Komisija za reviziju biračkog spiska je čuvar integriteta biračkog prava, ona je mehanizam kontrole, ali i mehanizam poverenja, most između države, politike i građana. Upravo zato njen sastav, način izbora i način rada imaju poseban značaj.

Izmene zakona koje smo usvojili propisuju Komisiju kao tripartitno telo, sastavljeno od predstavnika vlasti, opozicije i civilnog društva. Time je jasno poručeno da pitanje biračkog spiska nije, kako neki tvrde, partijsko pitanje, već pitanje od opšteg društvenog interesa.

Treba ponoviti da model odlučivanja unutar Komisije nije zasnovan na prostoj većini, već na širokom konsenzusu. Ni jedna odluka ne može biti doneta bez saglasnosti predstavnika svih predlagača. To treba da bude garancija ravnoteže, međusobne kontrole i poverenja.

Članovi Komisije koje biramo imaće zahtevnu i odgovornu ulogu. Njihov zadatak neće biti jednostavan. Radiće u uslovima pojačane pažnje javnosti, medija i institucija i svaka njihova odluka biće pod lupom.

11/2 VS/LjL

Zato je važno da u Komisiju uđu stručni i odgovorni ljudi, ljudi koji razumeju složenost evidencija, ali i težinu odgovornosti koju nose.

Savez vojvođanskih Mađara se uvek borio za normalnost. Trudimo se da budemo glas razuma i stabilnosti i to ne može niko da nam ospori. Načela koja su nam posebno važna jesu zakonitost, vladavina prava i politički pluralizam. U tom duhu od samog početka ovog procesa zastupamo stav da se izborni sistem unapređuje pravilima, kao i osnaživanjem institucija.

Podsećam da je proces koji je doveo do današnje tačke dnevnog reda bio dug, zahtevan i inkluzivan, uključivao je rad parlamentarne radne grupe, preporuke ODIHR-a, aktivno učešće civilnog sektora i niz javnih slušanja. To je bio proces dijaloga, često težak ali neophodan.

Važnu ulogu u svemu ovome ima i civilni sektor. Organizacije koje su učestvovale i učestvuju u ovom procesu pokazale su da je moguće delovati konstruktivno, čak i onda kada se sa sistemom ne slažemo u svemu. To je dokaz političke i društvene zrelosti. Izborom Komisije ovaj proces ulazi u fazu primene i upravo tu se razlikuju odgovorne politike od deklarativnih politika.

U ime poslaničke grupe Savez vojvođanskih Mađara želimo da istaknemo da podržavamo izbor Komisije, u skladu sa zakonom koji smo zajednički doneli, podržavamo njen uravnotežen sastav, podržavamo stručne kriterijume, podržavamo mehanizme kontrole i transparentnosti.

Istovremeno, ovo je jasna poruka građanima Republike Srbije, poruka da njihovo biračko pravo shvatamo ozbiljno, da razumemo zabrinutosti koje postoje u društvu i da smo spremni da na njih odgovorimo institucionalno a ne ad hok i deklarativno.

Ovo je takođe i jasna poruka međunarodnim partnerima da Srbija ima kapacitet da unapređuje svoj izborni sistem iznutra, kroz dijalog i uz uvažavanje međunarodnih preporuka, ali i sopstvenog pravnog poretka.

Komisija koju biramo neće biti savršena, ni jedna institucija to nije, ali ona je najbolje moguće rešenje u datim okolnostima jer je zasnovana na ravnoteži, kontroli i saradnji.

Ono što je sigurno, SVM na čelu sa našim predsednikom dr. Balint Pastorom, je bio, jeste i biće pouzdan akter u izgradnji stabilnog i demokratskog političkog sistema Republike Srbije. Ovo su pitanja koja se tiču temelja poverenja institucije Republike Srbije, ali i poverenja društva u celini. Zato je izuzetno važno da se ovaj posao obavlja odogovorno i profesionalno. Veliki korak napred predstavlja činjenica da smo raspravu o ovako važnim temama uspeli da vratimo u institucije Republike Srbije gde joj je i mesto, i za to se SVM snažno i dosledno borio sve vreme. Sada je vreme da napravimo sledeći korak, da sprovedemo u delo ono oko čega je postignut kompromis, i ono što građani sa pravom očekuju od nas. SVM je od samog početka, još od osnivanja radne grupe pokazao odgovoran pristup, aktivnim učešćem na svim sastancima, i konstruktivnim doprinosom raspravama i upravo takav pristup imaćemo i u radu komisije.

Od komisije očekujemo da u skladu sa svojim ovlašćenjima, u saradnji sa relevantnim organima i institucijama, na profesionalan i odgovoaran način sprovede reviziju biračkog spiska i da o tome podnese izveštaj Narodnoj skupštini, u zakonom utvrđenom roku. Pored najvažnijih prioriteta, SVM, kao što su borba za našu mađarsku zajednicu, u oblasti kulture, obrazovanja , upotrebe jezika i pisma, razvoja sredina u kojima pripadnici naše zajednice tradicionalne žive, njihovo ekonomsko osnaživanje, spada i aktivno i odgovorno učešće u razvoju države u kojoj živimo.

11/3 VS/LjL

Naš cilj je zajednički prosperitet, da se Srbija i Vojvodina razvijaju da svaka lokalna zajednica napreduje i da svaki građanin Republike Srbije, oseća sigurnost i dostojanstvo, i poverenje u institucije svoje države i upravo zbog toga ćemo i u ovom poslu dati svoj puni doprinos. Pored ove teme, želim da se osvrnem na predložene izmene i dopune pravosudnih zakona, i dozvolite mi da pre nego što pređem, na konkretna zakonska rešenja, napravim kratak, ali važan retrospektivni osvrt na nedavnu prošlost. Osvrnuo bih se kratko na reformu pravosuđa iz 2009. godine, na reformu koja je bila najavljena kao istorijski iskorak, a završila se kao primer kako reformu ne treba sprovoditi. To nije politička ocena, to je zaključak koji proizlazi iz činjenica sudskih odluka, međunarodnih izveštaja i iskustva samog pravosudnog sistema.

12/1 JD/JG 11.55 – 12.05

Reforma iz 2009. godine formalno je bila utemeljena na ciljevima poput efikasnosti, modernizacije, povratka poverenja građana i usklađivanja sa evropskim standardima. Tako je bila predstavljena javnosti.

Međutim, između deklarisanih ciljeva i stvarnih posledica zjapila je duboka praznina. Već kratko vreme nakon njenog sprovođenja pokazalo se da reforma nije proizvela brže, efikasnije i pravednije pravosuđe. Naprotiv, proizvela je pravnu nesigurnost i ozbiljno narušavanje nezavisnosti sudstva.

Posebno problematična bila je nova mreža sudova bez jasnih kriterijuma, bez analize opterećenosti i bez procene dostupnosti pravde građanima broj prvostepenih sudova smanjen je sa 138 na svega 34.

Time je pravo na pristup sudu i na pravično suđenje zagarantovano Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda dovedeno je u pitanje. Građani su ostali dalje od sudova, sudije su putovale umesto da sude, troškovi su rasli, a efikasnost nije.

Dodatni veliki problem bio je i opšti reizbor sudija i tužilaca, više stotina sudija nije reizabrano bez jasnih individualnih i obrazloženih razloga. O tome nisu govorili samo kritički mediji ili opozicija o tome su govorili Evropska komisija, Venecijanska komisija, međunarodne strukovne organizacije, ali na kraju i Ustavni sud Republike Srbije.

Ustavni sud je 2012. godine jasno rekao – postupak reizbora bio je neustavan, nije sproveden od strane nepristrasnog organa, nisu poštovana pravila postupka, kriterijumi nisu bili jasno definisani. Na osnovu tih odluka stotine sudija i tužilaca vraćene su na svoje funkcije.

Nakon promena 2012. godine nije bilo moguće sve vratiti unazad, ali bilo je moguće i neophodno ispraviti sistemske greške.

Zakon iz 2014. godine predstavljao je upravo to – korekciju pogrešnog pravca. Njime je započeto vraćanje dostupnosti pravde građanima kroz povećanje broja osnovnih sudova sa 34 na 66. Time je jasno priznato da je prethodna centralizacija bila preterana i štetna.

Štetne posledice reforme nisu osetili samo ljudi. U periodu od više godina dok se nije radilo u zgradama sudova, u mestima gde su oni bili ukinuti mnogi objekti su usred nekorišćenja značajno oronuli. Primer za to je i zgrada suda u Bečaju, ali i u mnogim drugim mestima.

Zbog toga je namera Saveza vojvođanskim Mađara da inicira rekonstrukciju sudskih objekata u mestima gde smo se i lično uverili da je to neophodno.

Zašto sve ovo govorim? Zato što su predlozi izmena i dopuna pravosudnih zakona koji su pred nama primer da se reforme moraju sprovoditi postepeno, racionalno, na osnovu iskustva i realnih potreba sistema.

Izmene Zakona o javnom tužilaštvu idu u pravcu operativnije organizacije rada sa jasnijim linijama odlučivanja i odgovornosti. Izmene Zakona o sudijama kojima se omogućava još jedan mandat predsednicima sudova doprinose kontinuitetu upravljanja i institucionalnoj stabilnosti u pravosuđu gde su iskustvo, znanje i poznavanje organizacije od ključnog značaja kontinuitet, nije slabost, on je prednost.

Osnivanje četvrtog Osnovnog suda u Beogradu, rasterećenje postojećih sudova i prilagođavanje mreže pravosudnih organa broju predmeta, predstavlja odgovorno, plansko i preventivno delovanje.

Pravosuđe mora biti spremno pre nego što problem nastane, a ne tek kada sistem već postane preopterećen. Predlozi koji su pred nama idu putem postepenog unapređenja i institucionalne stabilnosti.

12/2 JD/JG

Zato ove izmene zaslužuju podršku, jer su racionalne i utemeljenje u iskustvu i poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara će ih podržati.

Imajući u vidu da reformom pravosuđe iz 2009. godine, ukidanje brojnih lokalnih sudova nije bilo praćeno ozbiljnom analizom opterećenosti predmetima, broja stanovnika, udaljenosti, niti ekonomskih parametara, smatramo da i danas postoji prostor za dalje unapređenje i proširenje mreže sudova i javnih tužilaštava.

U skladu sa odredbama našeg koalicionog sporazuma sa Srpskom narednom strankom o zajedničkom programskom delovanju dogovoreno je da se u sredinama u kojima pripadnici nacionalnih manjina tradicionalno žive ili žive u značajnom broju da se očuva postojeća mreža pravosudnih institucija.

Takođe, prilikom naredne revizije mreže sudova i javnih tužilaštava pri određivanju njihovih sedišta i teritorijalne nadležnosti posebna pažnja biće posvećena ravnopravnoj dostupnosti pravde.

To podrazumeva da u većoj meri uvaže udaljenost pravosudnih institucija od mesta stanovanja građana, broj jezika nacionalnih manjina koji su u službenoj upotrebi u sudovima, kao i tradicija postojanja pravosudnih institucija u određenim sredinama.

Kako pred nama sada nisu sveobuhvatne izmene zakona, ovo je svakako jedan od ciljeva SVM za naredni period koji ćemo dosledno zastupati i očekujemo da će u budućim izmenama zakona koje bi Vlada Republike Srbije predložila i to biti ostvareno.

Zahvaljujem.

Hvala, predsednice.

Dame i gospodo narodni poslanici, na dnevnom redu ove sednice nalazi se jedno od važnijih pitanja o kojima Narodna skupština Republike Srbije odlučuje, a to je izbor sudija Ustavnog suda. To nije puka formalna ustavna procedura, već odluka od dugoročnog značaja, koja neposredno utiče na pravni poredak naše države, vladavinu prava i poverenje građana u institucije sistema.

18/2 GD/LjL

Ustavni sud je, kao što svi znamo, samostalan i nezavistan državni organ, čija je osnovna uloga zaštita ustavnosti i zakonitosti. Istovremeno, on je jedna od ključnih institucija u sistemu zaštite ljudskih i manjinskih prava i sloboda.

Ustavni sud, između ostalog, odlučuje o saglasnosti zakona i drugih opštih akata sa Ustavom, rešava sukob nadležnosti, odlučuje o zabrani rada političke stranke, sindikalne organizacije ili udruženja građana. Njegove odluke su konačne, izvršne i opšte obavezujuće.

Ustav Republike Srbije propisuje stroge i jasne kriterijume za izbor sudija Ustavnog suda. Sudija se bira i imenuje među istaknutim pravnicima sa najmanje 40 godina života i najmanje 15 godina iskustva u pravnoj struci. Ne može obavljati drugu javnu ili profesionalnu funkciju niti posao, osim profesure na pravnom fakultetu u Republici Srbiji, niti može biti član političke stranke. Sve ove odredbe nisu formalnost, već ustavne garancije nezavisnosti, stručnosti i integriteta.

Zbog toga je od izuzetnog značaja da se prilikom izbora sudija vodimo najvišim stručnim, profesionalnim i etičkim standardima.

Ustav Republike Srbije jasno definiše postupak izbora sudija Ustavnog suda, kao i podelu nadležnosti između Narodne skupštine i predsednika Republike. Poslaničke grupe imaju pravo da predlažu kandidate, Narodna skupština utvrđuje listu od 10 kandidata sa koje predsednik Republike imenuje pet sudija Ustavnog suda, dok Narodna skupština bira pet sudija između deset kandidata koje predloži predsednik Republike. Ovaj postupak zahteva od svih nas da se izdignemo iznad dnevno-političkih interesa i da donesemo odluke u najboljem interesu naše države i njenih građana.

U skladu sa propisima i utvrđenom procedurom, predlozi kandidata su dostavljeni a sada je na Narodnoj skupštini da postupimo u okviru svojih ustavnih nadležnosti.

Rukovodeći se temeljnim načelima Saveza vojvođanskih Mađara, s poštovanjem Ustava i zakona, jasnom političkom vizijom i programom, demokratičnošću u odlučivanju, odgovornošću prema građanima i zastupanjem njihovih interesa, i ovog puta smo, kao i uvek, nastojali da postupimo odgovorno i principijelno.

Polazeći od tih načela, Savez vojvođanskih Mađara predložio je prof. dr Atilu Dudaša za kandidata za sudiju Ustavnog suda. Profesor dr Atila Dudaš je kandidat čije su stručne i profesionalne kompetencije nesporne. Reč je o jednom najistaknutijih pravnika, ne samo u našoj zajednici, zajednici vojvođnaskih Mađara, već i u širem akademskom i stručnom okruženju.

Osnovne studije prava završio je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu u roku, sa prosečnom ocenom 9,93 ostvarivši najviši prosek u svojoj generaciji. Taj podatak nije samo biografska činjenica, već pokazatelj njegove posvećenosti, discipline i odgovornog odnosa prema nauci i profesiji.

Redovni je profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu sa gotovo dve decenije nastavnog iskustva. Specijalizovan je za obligaciono pravo, građansko pravo, uporedno pravo i pravo zaštite potrošača. Obrazovao je brojne generacije studenata, od kojih su mnogi danas uspešne sudije, tužioci, advokati i pravni stručnjaci.

Njegova naučna biografija dodatno potvrđuje njegovu stručnost. Autor je brojnih naučnih radova sa značajnim međunarodnim pokazateljima citiranosti, redovan je učesnik domaćih i međunarodnih naučnih konferencija.

Za funkciju sudije Ustavnog suda nije dovoljna samo naučna izvrsnost, potrebni su i visok stepen profesionalnog i ličnog integriteta, kao i duboko razumevanje ustavnih vrednosti.

18/3 GD/LjL

Kandidat Saveza vojvođanskih Mađara se u svom radu dosledno zalaže za poštovanje Ustava i zakona, ali i zaštitu ljudskih i manjinskih prava.

Kao aktivan učesnik stručnog i naučnog života, član Udruženja pravnika vojvođanskih Mađara i dugogodišnji angažovani član naše zajednice, posebno je upućen u pitanja manjinskih prava, jezika, kulture i očuvanja identiteta, pitanja koja se neretko nalaze pred Ustavnim sudom.

19/1 TĐ/JG 13.10 – 13.20

Za SVM učešće u ovom postupku ima i dodatnu principijelnu dimenziju. Naša poslanička grupa je i ranije, u skladu sa važećim ustavnim odredbama, predlagala kandidate za sudije Ustavnog suda.

Ukoliko prof. dr Atila Dudaš bude imenovan, on bi bio treći sudija Ustavnog suda izabran na predlog naše poslaničke grupe, nakon izbora 2007. i 2016. godine. To jasno govori o kontinuitetu odgovornog i ozbiljnog pristupa ovoj instituciji. Kontinuitet odgovornog, ozbiljnog i državotvornog delovanja SVM ne ogleda se samo u ovom primeru.

Vrednosti o kojima govorim čine politički kredo naše stranke u svim oblastima delovanja. Upravo te vrednosti predstavljaju osnov brojnih rezultata postignutih tokom 31 godine postojanja SVM kroz rad više generacija političara koji su bili i ostali deo našeg političkog delovanja, a danas pod rukovodstvom našeg predsednika dr Balinta Pastora.

Posebno želim da istaknem jedan od ključnih principa našeg rada – transparentnost. Naše odluke i postupci su otvoreni, javni i usmereni ka najboljem interesu građana. Najbolji primer toga vidimo upravo ovih dana. Reč je o temi od izuzetnog značaja za našu zajednicu. Smatram veoma važnim da kažem nekoliko reči i o tome.

Na inicijativu predsednika SVM dr Balinta Pastora početkom godine je započet rad na izradi Nacrta strategije regionalnog i ekonomskog razvoja mađarske zajednice u Vojvodini za period od 2026. do 2033. godine. Reč je o drugoj strategiji tog tipa. Na prvoj strategiji ekonomskog razvoja njeni autori su radili od 2012. do 2015. godine. U novembru ove godine obeležena je desetogodišnjica od odluke Vlade Mađarske da obezbedi sredstva za realizaciju te strategije. Kao rezultat vizije našeg pokojnog predsednika Ištvana Pastora, početkom 2016. godine osnovana je Fondacija „Prosperitati“, a prvi konkursi raspisani su krajem januara iste godine.

U protekloj deceniji objavljeno je ukupno 57 konkursa u okviru kojih su dodeljena finansijska sredstva za više od 16.000 prijava. Kao rezultat ove vizije realizovane su razvojne investicije u ukupnoj vrednosti od oko pola milijarde evra, a od čega je 250.000.000 evra obezbeđeno u vidu bespovratnih sredstava. Podršku je tokom ovog perioda dobilo približno 60.000 pripadnika vojvođanske mađarske zajednice. Ove brojke same po sebi govore o značaju, ali i uspehu ovog programa. Sve to, naravno, ne bi bilo moguće bez podrške Vlade Mađarske i njenog predsednika gospodina Viktora Orbana na čemu izražavamo iskrenu zahvalnost.

Polazeći od inicijative predsednika dr Balinta Pastora SVM je ocenio da je, nakon deset godina, došlo vreme da se prva strategija ažurira i prilagodi promenama koje su nastupile u poslednjoj deceniji. Nakon gotovo godinu dana intenzivnog rada Nacrt nove strategije je završen. Reč je sveobuhvatnom i kvalitetnom dokumentu koji donosi nova rešenja, ali zadržava sve ono što se pokazalo uspešnim u prethodnom periodu.

Nacrt koji postavlja temelje opstanka i prosperiteta vojvođanske i mađarske zajednice stavljen je na javnu raspravu 20. novembra. Budući da je u pitanju vizija naše zajedničke budućnosti, zasnovana na rezultatima postignutim u proteklih deset godina i ciljevima koje želimo da ostvarimo u narednih sedam, namera je da se u njeno oblikovanje uključe svi pripadnici naše zajednice. Nakon ukupno sedam javnih rasprava koje će biti održane širom Vojvodine, od kojih su neke već realizovane, krajem januara očekujemo dokument koji će u najvećoj meri odgovarati stvarnim potrebama građana koje predstavljamo i za koje se borimo.

19/2 TĐ/JG

Ovaj dokument biće temelj ekonomskog razvoja naše mađarske zajednice ovde u našoj domovini. U njegovoj realizaciji računamo na partnerski odnos i podršku koji kontinuirano imamo od Vlade Mađarske i predsednika gospodina Viktora Orbana upravo u trenutku kada se privodi kraju usvajanje nove strategije. Ovih dana je naš predsednik dr Balint Pastor, zajedno sa predstavnicima Vlade Mađarske, najavio nove konkurse Fondacije „Prosperitati“ za početak 2026. godine, što predstavlja jasan dokaz svega o čemu govorimo.

Naravno, želim da istaknem i značajnu ulogu države Srbije, Vlade Republike Srbije, Pokrajinske Vlade i lokalnih samouprava koje su u poslednjim godinama značajno doprinele unapređenju infrastrukture i životnog standarda svih građana, pa tako i pripadnika naše zajednice, zahvaljujući partnerskom odnosu koji je izgrađen.

Da se vratim na centralnu temu ove sednice – izbor sudija Ustavnog suda, mandat sudije Ustavnog suda traje devet godina, što znači da odluka koju donosimo prevazilazi jedan politički mandat ili saziv Narodne skupštine. To je odluka koja će dugoročno oblikovati ustavno-pravni poredak Republike Srbije i uticati na poverenje građana u institucije.

Kao master pravnik Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, sa posebnim zadovoljstvom ističem da se među kandidatima nalaze osobe koje su tokom mog akademskog obrazovanja bile moji profesori i asistenti, ali i moje kolege sa fakulteta. U tom kontekstu podsećam i na ustavnu obavezu da sa svake liste kandidata najmanje jedan izabrani sudija mora biti sa teritorije autonomnih pokrajina. To nije tehničko pitanje, već izraz ustavnog principa ravnopravnosti i teritorijalne uključenosti.

Uvereni smo da će Narodna skupština i predsednik Republike Srbije prepoznate kvalitete naših kandidata, kandidata poslaničke grupe SVM čija dosadašnja karijera predstavlja najbolju potvrdu njegove stručnosti, integriteta i dostojnosti funkcije sudije Ustavnog suda.

Obzirom da Ustav Republike Srbije predviđa zastupljenost manjina u institucijama, želim da istaknem da bi imenovanje našeg kandidata bila jasna poruka podrške politici integracije i pune uključenosti predstavnika nacionalnih manjina Republike Srbije u najviše institucije naše države. Naravno, ne isključivo po osnovu nacionalne pripadnosti, već po osnovu znanja, stručnosti i ličnog integriteta. Istovremeno, takva odluka dodatno bi ojačala kredibilitet Ustavnog suda, naročito u oblastima zaštite ljudskih prava, manjinskih sloboda i primene evropskih standarda. Uveren sam da ćemo, svesni odgovornosti koju imamo, doneti odluku u najboljem interesu Republike Srbije, njenog ustavnog poretka i svih njenih građana. Zahvaljujem na pažnji.

Hvala predsednice.

Poštovano predsedništvo, uvaženi članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, pored brojnih tema na ovoj sednici koje su veoma značajne za naše građane, iskoristio bih priliku da kažem nekoliko reči o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima.

Ovaj predlog predstavlja važan korak napred, usmeren je ka unapređenju obrazovnog sistema u skladu sa evropskim standardima i Ustavom Republike Srbije, uzimajući u obzir tendencije kao što su inkluzivnost, ali i jačanje spoznaje nacionalnog identiteta.

U javnosti se o ovom predlogu najviše govorilo kroz prizmu udžbenika od nacionalnog značaja za predmete važne za očuvanje identiteta srpskog naroda. Mi naravno uvažavamo ovu težnju, međutim kao predstavnici mađarske zajednice u Srbiji, SVM je insistirao na ravnopravnom uvažavanju naših posebnosti, posebnosti nacionalnih manjina i zahvaljujući partnerskom odnosu uspeli smo to da ostvarimo.

Naime, zakonom je predviđeno uvođenje udžbeničkog paketa i za nacionalne manjine koje obuhvata devet predmeta osnovne škole i to maternji jezik, maternji jezik i književnost, srpski kao nematernji jezik, svet oko nas, priroda i društvo, istorija, geografija, muzička kultura i likovna kultura.

Ovo rešenje omogućava da se kroz nastavne sadržaje neguje i prenosi kulturno nasleđe nacionalnih manjina što je u skladu sa zaštitom prava manjina garantovanih Ustavom. Ovo je sasvim novi stepen unapređivanja zaštite prava nacionalnih manjina u oblasti obrazovanja, pošto je ovo prvi put da će zakonom biti utvrđeno koji su to predmeti koji su od posebnog značaja za nacionalne manjine.

Zakonodavni okvir obezbeđuje da nacionalni saveti nacionalnih manjina učestvuju u procesu donošenja odluka, o sadržaju udžbenika, čime se štiti kulturni identitet i obrazovne potrebe pripadnika manjina. Ovim se još jednom potvrđuje i kulturna autonomija nacionalnih manjina sada i u oblasti obrazovanja. Kulturna autonomija za koju se SVM decenijama zalaže.

Važno je istaći da su Predlogom zakona definisane i vrste udžbenika u smislu autorskog udžbenika, prevoda udžbenika sa srpskog jezika na jezik nacionalnih manjina, dodatak za udžbenike koji su od posebnog značaja za nacionalnu manjinu kao i udžbenik koji je izdat u stranoj državi, a odabran je prema našim propisima. Mudra je odluka da se izdavanje udžbenika za nastavu na jeziku i pismo nacionalne manjine generalno ostavi svim izdavačima s tim da u slučaju da privatni izdavač ne želi da svoj udžbenik prevede na jezik nacionalne manjine, onda ovaj posao spada u nadležnost javnog izdavača. Ovakav pristup potvrđuje opredeljenje Republike Srbije za razvoj inkuzivnog društva i obrazovnog sistema koji poštuje kulturnu različitost, a istovremeno obezbeđuje jedinstvo obrazovnog prostora.

Do ovakvog zakonskog rešenja i rezultata nismo stigli performansima, već sistematskim, predanim i institucionalnim radom, kako u Savezu vojvođanskih Mađara radimo već 31 godinu i zato imamo rezultate.

Koliko je takav pristup važan, vidimo i na današnjem primeru, vidimo to iz izjave ministre inostranih poslova Mađarske i Peteras i ARTA, da Srbija uvek može računati na Mađarsku, da će u ovom teškom trenutku za našu zemlju Mađarska pomoći da Srbija ima stabilno snabdevanje energijom.

Naravno, nisu ovi istorijski odnosi između naše dve države i naša dva naroda, rezultat slučajnosti, oni su rezultat ljudskog faktora, kao i uvek, kao i svuda u svetu. Moraju postojati ljudi koji sanjaju snove, koji snove i vizije uobličavaju u ciljeve i na kraju, koji ulažu svoju energiju i mudrost da se ti ciljevi i ostvare, upravo tako jedan izuzetan čovek državnik u pravnom smislu te reči, naš pokojni predsednik Ištvan Pastor, imao je jasnu viziju kako odnos između Srbije i Mađarske treba da izgledaju i prihvatio se posla. Imao je tu privilegiju i prednost da je na tom putu kucao na otvorena vrata, tu viziju prijateljskih odnosa, odnose se na najvišem nivou. Delili su i lideri naših zemlja, koji će sutra upravo zbog svega navedenog primiti nagradu koja nosi cenjeno ime našeg pokojnog predsednika. Govorim o gospodi, Aleksandru Vučiću i Viktoru Orbanu. Nastavićemo tim putem i dalje, putem saradnje, prijateljstva i uspešne zajedničke budućnosti. Zahvaljujem.

Hvala, predsedavajuća.

Mi bi po mišljenju pojedinih kolega iz Narodne skupštine iz opozicije trebali da se sklonimo svi u stranu i da ćutimo, da se skloni u mišiju rupu 20 od 24 nacionalna saveta, čiji glas prethodnih dana i nedelja niko nije želeo da čuje. Jedino je predsednica Narodne skupštine udostojila predstavnike 20 od 24 nacionalna saveta da se sa njima sastane i da čuje njihov glas. Oni su napisali zajedničko saopštenje, oni su napisali pismo koje su uputili brojnim kako međunarodnim, tako i domaćim organima i organizacijama ali njihov glas niko ne želi da čuje.

Mi ovde u Narodnoj skupštini želimo da budemo njihov glas. Mi ne želimo da kandidat koji uživa podršku samo jednog svog saučesnika u marifetluku pobedi kandidata koji uživa podršku u početku 15 od 24, sada već 20 od 24 nacionalna saveta. To više nije podrška od 62%, kao što je bilo u početku, to je podrška od 83% nacionalnih saveta.

Razumem ja da vas nacionalne manjine ne zanimaju, razumem da vas nacionalni saveti ne zanimaju, da vas ne zanima kako oni rade, kako oni odlučuju i to je iz aviona jasno da vi ovde štitite svoj politički interes, međutim obzirom da su nacionalni saveti po zakonu predlagači mi želimo da se njihov glas ovde čuje i mi želimo da se njihova zajednička volja ispoštuje.

Toliko. Zahvaljujem.

Hvala, predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas govorim o temi koja je, moram i ja, nažalost, konstatovati, narušila jedan mukotrpno građen sistem poverenja, saradnje i zajedništva među nacionalnim savetima nacionalnih manjina u Republici Srbiji.

Iznenađeni smo i razočarani pokušajima pojedinaca da manipulišu činjenicama i unesu razdor u redove nacionalnih saveta, organa koji predstavljaju stub personalne kulturne autonomije. Zato želimo da jasno postavimo stvari na svoje mesto kada je u pitanju predlaganje kandidata nacionalnih saveta u Savet REM-a.

Dakle, SVM smatra da se od devet kategorija Saveta REM-a izbor kandidata za osam odvijao po propisima i nadamo se da će oni i biti izabrani. Kod poslednjeg člana iz 8. kategorije kandidata nacionalnih savete nacionalnih manjina na pritisak različitih međunarodnih organizacija, dela opozicije, kao i pojedinih organizacija civilnog društva dogodilo se nešto što spada u kategoriju apsurda. Uprkos tome što su u više navrata krajem prošle godine i na proleće ove godine, ali i nedavno, 21. oktobra, izjašnjavanjem na sastanku organizovanom u tu svrhu nacionalni saveti koji zajedno kandiduju svoj predlog za Savet REM-a ogromnom većinom predložili svoje kandidate, među njima i Ištvana Bodžonija, na kraju iz navedenog razloga on nije kandidat.

Da malo pojasnim. Zakon o elektronskim medijima izričito predviđa da nacionalni saveti nacionalnih manjina imaju ovlašćenje i dužnost da predlažu kandidate za članove Saveta REM-a i da su u tome potpuno nezavisni.

Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina u članu 20. jasno kaže do predloga za dva kandidata nacionalnih saveta dolazi se zajedničkim dogovorom svih nacionalnih saveta. Dakle, ne jednog ili dva, već svih 24 nacionalna saveta, koliko ih ima. To je suština zajedničkog delovanja nacionalnih saveta, to je u duhu zakona.

Ustavom Republike Srbije utemeljeno je pravo nacionalnih manjina na samoupravu, između ostalog, i u oblasti informisanja. Ona se ostvaruje kroz kolektivno delovanje u formi nacionalnih saveta nacionalnih manjina. U pojedinim pitanjima koja su od opšteg interesa za svaku nacionalnu manjinu, nacionalni saveti zajednički deluju kroz zajedničko telo koordinaciju nacionalnih saveta.

Koordinacija je jedna od demokratskih tekovina kulturne, odnosno personalne autonomije u Republici Srbiji. Ona je pravna i politička realnost u našem sistemu. Njeno postojanje i značaj potvrđuje i prisustvo predsedavajućeg Koordinacijom na sednicama Republičkog saveta za nacionalne manjine kojim predsedava predsednik Vlade ili resorni ministar. Ona je bila, jeste i ostaje instrument zajedničkog delovanja nacionalnih saveta i ne samo u ovom slučaju, već i prilikom predlaganja zajedničkih kandidata za Nacionalni prosvetni savet, Nacionalni savet za kulturu i Savet za mlade. Decenijama unazad tako funkcioniše – dogovor, poverenje i međusobno uvažavanje.

Kada je u aprilu mesecu ponovo raspisan javni poziv za izbor članova Saveta REM-a, upravo je aktuelni predsedavajući u Koordinaciji pokrenuo proceduru usaglašavanja zajedničkih kandidata. U tom postupku 15 od 24 nacionalna saveta jasno je dalo podršku kandidatima Ištvanu Bodžoniju i Muhedinu Fijuljaninu. Preostalih devet saveta bilo je uredno obavešteno. Nisu glasali za, ali nisu glasali ni protiv, što je u skladu sa dosadašnjom praksom shvaćeno kao prećutna saglasnost.

Dakle, govorimo o volji apsolutne većine nacionalnih saveta, o volji 15 aktivnih i devet prećutno saglasnih saveta, o volji koja je demokratski izražena u okviru zajedničkog tela koje svi oni priznaju i u kojem svi učestvuju.

Nažalost, jedan nacionalni savet odlučio je da bez prethodnog obaveštavanja kolega samostalno podnese predlog, čime je učinjen potez bez presedana u istoriji postojanja nacionalnih saveta.

Taj potez je izrazito nekorektan prema zajedničkom radu, poverenju i instituciji koju svi nacionalni saveti grade više od 20 godina.

Da pojasnimo još nešto, iz dokumentacije koju je Koordinacija podnela, od samog početka je nesporno da ona istupa ne kao jedinstveni predlagač, već kao skup 15 ovlašćenih predlagača. Tretirati ih drugačije, a ne kao skup većine nacionalnih saveta je duboko pogrešno. Postoji dokumentacija o tome.

Sada, nakon svega, sekretari i predstavnici svega dva od 24 nacionalna saveta, od kojih jedan i sam aktivno učestvuje u glasanju u okviru Koordinacije, pokušavaju da ospore ono u čemu su i sami učestvovali. Pokušavaju da dovedu u pitanje postojanje foruma u kojem su i sami sedeli, raspravljali i glasali decenijama unazad. Zaista žalosno i neverovatno.

Petnaest od 24 je mnogo više nego dva od 24, ma ko koliko se neko trudio ovde u Domu Narodne skupštine da nas uveri u suprotno. U prvom slučaju imamo kandidata Ištvana Bodžonija i Muhedina Fijuljanina, koji imaju podršku od 62,5%, dok u drugom, za koji neko želi da nas uveri da je više, imamo podršku od 8,3%. U našem svetu, 15 je više od dva, baš kao što je 62,5% više od 8,3%.

Što se Koordinacije nacionalnih saveta tiče, ona postoji i danas, kada većina nacionalnih saveta stoji iza svojih odluka. Postojaće i sutra kao dokaz da manjinska zajednica u Srbiji ima kapacitet da odlučuje zajednički, demokratski i odgovorno. Nacionalni saveti zaslužuju podršku, a ne da se koriste za politizaciju i prevaru. Personalna kulturna autonomija koju ostvaruju nacionalni saveti nije politička igračka, već je rezultat višedecenijske borbe i poverenja.

Polazeći od svega navedenog, obzirom da ovde imamo i klasičnu manipulaciju, izigravanje volje apsolutne većine nacionalnih saveta, Savez vojvođanskih Mađara je stava da u slučaju predloga svega dva od 24 nacionalna saveta ne postoje uslovi za izbor kandidata iz osme kategorije u Zakonu u elektronskim medijima.

Postoji kandidat kog su prilikom glasanja podržali 15 od 24 nacionalna saveta. Zbog toga smatramo s punim pravom da je neophodno ponavljanje postupka predlaganja kandidata nacionalnih saveta kako bi se otklonila ova apsurdna situacija i ispoštovala njihova volja.

Zakon tako propisuje, nacionalni saveti su tako zajednički odlučili i poslali svoju dokumentaciju. Glas sada već 20 od 24 nacionalna saveta koji su u međuvremenu izdali zajedničko saopštenje mora se čuti i ovde. Na kraju krajeva, oni su predlagači. Nacionalni saveti zaslužuju poštovanje. Zahvaljujem.

Hvala, predsednice.

Poštovano predsedništvo, uvaženi članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, već smo čuli, današnja sednica ima izuzetan značaj ne samo zbog važne tačke koja je pred nama, mislim tu, pre svega, na izmene i dopune Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, već i zbog činjenice da raspravljamo o pitanjima koja se tiču poverenja u institucije Republike Srbije, ali i poverenja u društvu u celini.

Sama činjenica da o ovim temama razgovaramo ovde u Domu Narodne skupštine, u instituciji Republike Srbije, a ne na ulici, predstavlja veliki korak napred.

Upravo je Savez vojvođanskih Mađara uvek isticao važnost vođenja dijaloga i donošenja odluka tamo gde im je i mesto, u institucijama države.

Svaki predlog zakona zahteva težak i složen rad. Ovaj predlog je poseban zato što je zahtevao dogovor. Verovatno je zato i pokazana istrajnost i odgovornost učesnika, bez obzira na stranačku pripadnost.

Razgovori jesu bili dugi, sastanci ponekad i teški, ali možemo reći da smo uspeli i to zahvaljujući timskom radu, uvažavanju sagovornika, kompromisima, posvećenosti onih učesnika koji su želeli da doprinesu da se pronađu dobra rešenja koja će unaprediti naš izborni sistem. Praktično, svim onim vrednostima za koje se zalaže Savez vojvođanskih Mađara i na kojima se zasniva i naša politika.

Doprinos smo dobili i od ODIHR-a, OEBS-ove kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava, odnosno njihovih preporuka i na dobrom smo putu da unapredimo naše izborno zakonodavstvo.

Savez vojvođanskih Mađara, na čelu sa našim predsednikom dr Balintom Pastorom, dosledno i predano doprinosi jačanju demokratije, unapređenju prava građana i poboljšanju kvaliteta njihovog života.

Ovaj predlog zakona bez ikakve sumnje doprinosi upravo tom cilju. On unapređuje izborne propise, stabilizuje i razvija izborne procese i stvara uslove za dalji napredak Srbije na njenom evropskom putu.

Postoje različiti pristupi bavljenja politikom. Naš pristup u Savezu vojvođanskih Mađara jeste odgovorno, konkretno i posvećeno rešavanje problema građana koji su nam ukazali svoje poverenje.

Ne verujemo u politiku performansa, praznih reči i populizma. Naša politika je politika dijaloga, delovanja i rezultata.

U tom duhu smatramo da je predlog zakona o kojem danas raspravljamo konkretan i kvalitetan rezultat.

Treba napomenuti, kao što je predsednica Skupštine već rekla, ODIHR od 1997. godine posmatra izbore u Republici Srbiji i nakon svakog izbornog procesa daje svoje preporuke za unapređenje izbornog sistema.

Važno je istaći da dugi niz godina, počev od navedene 1997. godine te preporuke nisu bile razmatrane na ovakav način. U to vreme unapređenje izbornih uslova nije bilo među prioritetima. Nije im se pridavao značaj, a bilo je preporuka, naravno, i tada. Tek u poslednjih desetak godina razvila se ozbiljna namera da se preporuke ODIHR-a ne zadrže samo na papiru, već i da se sistemski primene.

U tom pravcu u prethodnim periodima formirane su prve radne grupe koje su se ozbiljno i sistematski bavile preporukama. Na sličan način i sada je nastavljamo.

U februaru 2024. godine ODIHR je objavio konačni izveštaj o vanrednim parlamentarnim izborima održanim 17. decembra 2023. godine. Izveštaj sadrži 25 ključnih preporuka za poboljšanje budućih izbornih procesa. U cilju njihove analize i primene Narodna skupština je u aprilu 2024. godine formirala parlamentarnu Radnu grupu za unapređenje izbornog procesa, nastavak dobre prakse i dokaz spremnosti da se preporuke ozbiljno uvaže i ugrade u naš pravni sistem.

Savez vojvođanskih Mađara je od samog početka pokazao odgovoran pristup aktivnim učešćem na svim sastancima i konstruktivnim doprinosom raspravama. Kao rezultat tog rada pred nama se danas nalazi Predlog izmena i dopuna Zakona o jedinstvenom biračkom spisku.

Članovima Radne grupe, kao i javnosti, poznato je da su postojala dva nacrta zakona, jedan koji je predložila organizacija civilnog društva CRTA i drugi koji je pripremio član Radne grupe, naš kolega poslanik Uglješa Mrdić. Nacrt kolege je dobio veći broj glasova prilikom odlučivanja, ali je važno napomenuti da je i on u svojoj osnovi uvažavao rešenja predložena od strane CRTA-e.

U početnim verzijama nacrta zakona teško je bilo doći do kompromisnog rešenja. Zbog toga je nacrt kolege Mrdića više puta usaglašavan i približavan kako stavovima i predlozima CRTA-e, tako i preporukama i sugestijama ODIHR-a.

Organizovano je devet javnih slušanja, što jasno potvrđuje da je proces bio otvoren, transparentan i, što je najvažnije, uspešan. Rezultat tog rada je predlog zakona koji odražava istrajnost, spremnost na kompromis i zajednički cilj da se izborni proces u Srbiji učini još pouzdanijim.

Predložene izmene i dopune Zakona na sveobuhvatan način uvode mehanizme koji sprečavaju bilo kakvu zloupotrebu u materiji koju uređuje.

Birački spisak se u potpunosti izlaže na uvid građanima. Ministarstvo nadležno za poslove uprave omogućava javni uvid u podatke o biračima razvrstane po biračkim mestima, kao i podatke o broju birača po domaćinstvu, adresi i stanu.

Do zaključenja biračkog spiska ministarstvo svakih sedam dana objavljuje broj birača i sve promene u spisku sa navedenim pravnim osnovom svake promene. Time se obezbeđuje potpuna transparentnost i redovno informisanje javnosti.

Pravo uvida u birački spisak imaju članovi i zamenici članova Republičke izborne komisije. Nakon raspisivanja izbora isto pravo stiču i akreditovana udruženja koja posmatraju izbore, kao i podnosioci proglašenih izbornih lista.

Zakon predviđa i suštinsku reviziju biračkog spiska koju sprovodi tripartitna komisija sastavljena od predstavnika vlasti, opozicije i civilnog društva.

Ni jedna odluka komisije ne može biti doneta bez širokog konsenzusa, čime se jača poverenje i onemogućavaju eventualne zloupotrebe.

Osam članova komisije i njihovi zamenici imenuju se na predlog poslaničkih grupa, dok se dva člana i njihovi zamenici imenuju na predlog Udruženja civilnog društva. Sva imenovana lica moraju ispunjavati stroge, stručne i profesionalne kriterijume.

Zakon istovremeno vodi računa i o poverljivosti podataka. Članovi komisije su dužni da postupaju u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti i da sve informacije koriste isključivo u okviru svojih ovlašćenja.

Komisija je stalno telo sa petogodišnjim mandatom, kao što se moglo čuti, što obezbeđuje kontinuitet i efikasnost u radu.

Komisija ima široka ovlašćenja, može inicirati, koordinirati i nadzirati terenske kontrole birača, u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova. Može podneti zahtev za pokretanje postupka o utvrđivanju odgovornosti ili prekršajnog postupka protiv svakog organa koji ne postupi po njenim nalozima. Svi organi javne vlasti dužni su da komisiji dostave tražene podatke i omoguće pristup relevantnim evidencijama.

O rezultatima rada komisija podnosi izveštaj Narodnoj skupštini, sa preporukama nadležnim organima za dalja unapređenja sistema.

Odluke komisije donose se uz postizanje širokog konsenzusa. Potrebna je većina od najmanje sedam članova, pod uslovom da su za odluku glasala po najmanje dva člana iz svake grupe predlagača vladajuće većine, opozicije i civilnog društva. Predsedavanje komisijom je rotirajuće, što dodatno sprečava mogućnost bilo kakvih zloupotreba.

Komisiji bez prava odlučivanja pomažu predstavnici Ministarstva državne uprave i unutrašnjih poslova, Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, a po potrebi i predstavnici međunarodnih organizacija i stručnjaci iz relevantnih oblasti.

Prvi sastav komisije dužan je da u roku od devet meseci od imenovanja sprovede prvu reviziju biračkog spiska i o tome podnese izveštaj Narodnoj skupštini.

Jasno je, dakle, da je Predlog zakona kvalitetan, da komisiji daje široka ovlašćenja i da obezbeđuje punu implementaciju preporuka ODIHR-a u ovoj oblasti. Zato je važno da komisija što pre bude imenovana i započne svoj rad.

Da sumiramo, komisiju će činiti stručnjaci relevantnih nauka, imaće široka kontrolna ovlašćenja kojima će moći da zapazi sva sumnjiva kretanja birača i stane na put potencijalnim mahinacijama sa biračkim spiskom.

Posao implementacije ostalih preporuka ODIHR-a i izmena drugih zakona svakako će se nastaviti. Obzirom da će komisija biti sastavljena od stručnjaka iz predmetne oblasti, i od komisije se mogu očekivati konstruktivni predlozi svim organima koji u navedenom procesu učestvuju. Tako i Narodnoj skupštini Republike Srbije, kako bismo nastavili sa unapređenjem našeg izbornog sistema.

Nažalost, deo opozicionih predstavnika nije želeo da učestvuje u radu Radne grupe. Bilo je pokušaja da se dijalog obesmisli i diskusija skrene sa suštine. Ipak, zahvaljujući strpljenju i istrajnosti, postigli smo konkretan rezultat. Saradnja u Radnoj grupi i van nje izuzetno je važna. Samo dijalogom možemo graditi poverenje i zajedno pronalaziti rešenja u interesu građana Republike Srbije.

Savez vojvođanskih Mađara će i ubuduće ostati pouzdan partner i stabilan činilac na političkoj sceni Srbije, faktor normalnosti, odgovornosti i kontinuiteta. Naši prioriteti su jasni - očuvanje identiteta mađarske zajednice kroz kulturu, obrazovanje, upotrebu jezika i pisma, razvoj sredina u kojima pripadnici naše zajednice tradicionalno žive, njihovo ekonomsko osnaživanje, ali i istovremeno aktivno učešće u razvoju države u kojoj živimo. Naš cilj je zajednički prosperitet da se Srbija razvija, da svaka lokalna zajednica napreduje i da svaki građanin Republike Srbije oseća sigurnost, dostojanstvo i veru u institucije svoje države.

Iz svih navedenih razloga, u danu za glasanje poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara podržaće predloge zakona. Hvala na pažnji.