Zahvaljujem, predsednice.

Javio sam se za repliku povodom tvrdnje da Savez vojvođanskih Mađara blokira izbor REM-a. U raspravi smo se trudili da pojasnimo, pa ćemo ponoviti opet.

Želimo, pre svega, da istaknemo da je i neprihvatljivo i nedemokratski, da je suprotno evropskim vrednostima da se bezobzirno gazi dostojanstvo Saveta nacionalnih manjina u Republici Srbiji, naročito od strane onih koji se lažno predstavljaju kao njihovi zaštitnici, jasno i ogoljeno do kraja da su nacionalni saveti i njihovi kandidati, da se oni instrumentalizuju isključivo kao sredstvo za postizanje političkih ciljeva i interesa krupnih političkih aktera na sceni Srbije. Reč je o političkim interesnim grupama koje imaju, da kažemo, srpski nacionalni predznak i koji ama baš nikakve veze nemaju sa nacionalnim savetima nacionalnih manjina, osim namere da njima manipulišu.

Da je u pitanju isključivo politička matematika potvrđuje činjenica da su četiri od osam novoizabranih članova Saveta REM-a podnela ostavke, čime je jasno i da je presudan upravo bio deveti član, što jasno pokazuje da se preko nacionalnih saveta lome koplja, da nedostaje samo jedan glas za većinu, pa se pokušalo doći do tog jednog člana.

Dodatno, jedina dva nacionalna saveta koji od ukupno 24 nisu učestvovali u zajedničkom predlaganju, kako to Zakon o nacionalnim savetima predviđa, zajedničkih kandidata nacionalnih saveta, su upravo ona dva nacionalna saveta koja sede u poslaničkim klupama sa koleginicom koja je to iznela, nakon što je 20 od ukupno 24 nacionalna saveta pojedinačno potpisano i pečatirano podnelo svoje predloge za REM.

Mislim da o ovoj temi nemamo šta više da raspravljamo, mnogo bi poštenije bilo da se kao po dobro ustaljenoj praksi predloži brisanje možda člana 20. u Zakonu o nacionalnim savetima nacionalnih manjina ili brisanje nadležnosti u Zakonu o elektronskim medijima nacionalnih saveta, jer je to ono što se ovde događa već mesecima i to bi bilo mnogo poštenije i mnogo iskrenije da se uradi, nego da se na ovakav način, iz dana u dan, iz meseca u mesec, zloupotrebljavaju nacionalni saveti. Mi smo zaista morali da reagujemo. Hvala.

Hvala, predsednice.

Poštovano predsedništvo, uvaženi članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe Savez vojvođanskih Mađara obraćam vam se pre svega povodom izbora članova i zamenika članova Komisije za reviziju jedinstvenog biračkog spiska. Mislimo da to nije samo puka procedura ili formalnost, zato što odlučujemo da li će izmene i dopune zakona imati svoju svrhu i primenu u praksi.

Izmenama i dopunama Zakona o jedinstvenom biračkom spisku pokazali smo političku volju da unapredimo izborni proces. Sada imamo priliku da pokažemo i političku zrelost da te zakonske norme pretočimo u funkcionalnu, nezavisnu i stručnu instituciju.

Komisija za reviziju biračkog spiska je čuvar integriteta biračkog prava, ona je mehanizam kontrole, ali i mehanizam poverenja, most između države, politike i građana. Upravo zato njen sastav, način izbora i način rada imaju poseban značaj.

Izmene zakona koje smo usvojili propisuju Komisiju kao tripartitno telo, sastavljeno od predstavnika vlasti, opozicije i civilnog društva. Time je jasno poručeno da pitanje biračkog spiska nije, kako neki tvrde, partijsko pitanje, već pitanje od opšteg društvenog interesa.

Treba ponoviti da model odlučivanja unutar Komisije nije zasnovan na prostoj većini, već na širokom konsenzusu. Ni jedna odluka ne može biti doneta bez saglasnosti predstavnika svih predlagača. To treba da bude garancija ravnoteže, međusobne kontrole i poverenja.

Članovi Komisije koje biramo imaće zahtevnu i odgovornu ulogu. Njihov zadatak neće biti jednostavan. Radiće u uslovima pojačane pažnje javnosti, medija i institucija i svaka njihova odluka biće pod lupom.

11/2 VS/LjL

Zato je važno da u Komisiju uđu stručni i odgovorni ljudi, ljudi koji razumeju složenost evidencija, ali i težinu odgovornosti koju nose.

Savez vojvođanskih Mađara se uvek borio za normalnost. Trudimo se da budemo glas razuma i stabilnosti i to ne može niko da nam ospori. Načela koja su nam posebno važna jesu zakonitost, vladavina prava i politički pluralizam. U tom duhu od samog početka ovog procesa zastupamo stav da se izborni sistem unapređuje pravilima, kao i osnaživanjem institucija.

Podsećam da je proces koji je doveo do današnje tačke dnevnog reda bio dug, zahtevan i inkluzivan, uključivao je rad parlamentarne radne grupe, preporuke ODIHR-a, aktivno učešće civilnog sektora i niz javnih slušanja. To je bio proces dijaloga, često težak ali neophodan.

Važnu ulogu u svemu ovome ima i civilni sektor. Organizacije koje su učestvovale i učestvuju u ovom procesu pokazale su da je moguće delovati konstruktivno, čak i onda kada se sa sistemom ne slažemo u svemu. To je dokaz političke i društvene zrelosti. Izborom Komisije ovaj proces ulazi u fazu primene i upravo tu se razlikuju odgovorne politike od deklarativnih politika.

U ime poslaničke grupe Savez vojvođanskih Mađara želimo da istaknemo da podržavamo izbor Komisije, u skladu sa zakonom koji smo zajednički doneli, podržavamo njen uravnotežen sastav, podržavamo stručne kriterijume, podržavamo mehanizme kontrole i transparentnosti.

Istovremeno, ovo je jasna poruka građanima Republike Srbije, poruka da njihovo biračko pravo shvatamo ozbiljno, da razumemo zabrinutosti koje postoje u društvu i da smo spremni da na njih odgovorimo institucionalno a ne ad hok i deklarativno.

Ovo je takođe i jasna poruka međunarodnim partnerima da Srbija ima kapacitet da unapređuje svoj izborni sistem iznutra, kroz dijalog i uz uvažavanje međunarodnih preporuka, ali i sopstvenog pravnog poretka.

Komisija koju biramo neće biti savršena, ni jedna institucija to nije, ali ona je najbolje moguće rešenje u datim okolnostima jer je zasnovana na ravnoteži, kontroli i saradnji.

Ono što je sigurno, SVM na čelu sa našim predsednikom dr. Balint Pastorom, je bio, jeste i biće pouzdan akter u izgradnji stabilnog i demokratskog političkog sistema Republike Srbije. Ovo su pitanja koja se tiču temelja poverenja institucije Republike Srbije, ali i poverenja društva u celini. Zato je izuzetno važno da se ovaj posao obavlja odogovorno i profesionalno. Veliki korak napred predstavlja činjenica da smo raspravu o ovako važnim temama uspeli da vratimo u institucije Republike Srbije gde joj je i mesto, i za to se SVM snažno i dosledno borio sve vreme. Sada je vreme da napravimo sledeći korak, da sprovedemo u delo ono oko čega je postignut kompromis, i ono što građani sa pravom očekuju od nas. SVM je od samog početka, još od osnivanja radne grupe pokazao odgovoran pristup, aktivnim učešćem na svim sastancima, i konstruktivnim doprinosom raspravama i upravo takav pristup imaćemo i u radu komisije.

Od komisije očekujemo da u skladu sa svojim ovlašćenjima, u saradnji sa relevantnim organima i institucijama, na profesionalan i odgovoaran način sprovede reviziju biračkog spiska i da o tome podnese izveštaj Narodnoj skupštini, u zakonom utvrđenom roku. Pored najvažnijih prioriteta, SVM, kao što su borba za našu mađarsku zajednicu, u oblasti kulture, obrazovanja , upotrebe jezika i pisma, razvoja sredina u kojima pripadnici naše zajednice tradicionalne žive, njihovo ekonomsko osnaživanje, spada i aktivno i odgovorno učešće u razvoju države u kojoj živimo.

11/3 VS/LjL

Naš cilj je zajednički prosperitet, da se Srbija i Vojvodina razvijaju da svaka lokalna zajednica napreduje i da svaki građanin Republike Srbije, oseća sigurnost i dostojanstvo, i poverenje u institucije svoje države i upravo zbog toga ćemo i u ovom poslu dati svoj puni doprinos. Pored ove teme, želim da se osvrnem na predložene izmene i dopune pravosudnih zakona, i dozvolite mi da pre nego što pređem, na konkretna zakonska rešenja, napravim kratak, ali važan retrospektivni osvrt na nedavnu prošlost. Osvrnuo bih se kratko na reformu pravosuđa iz 2009. godine, na reformu koja je bila najavljena kao istorijski iskorak, a završila se kao primer kako reformu ne treba sprovoditi. To nije politička ocena, to je zaključak koji proizlazi iz činjenica sudskih odluka, međunarodnih izveštaja i iskustva samog pravosudnog sistema.

12/1 JD/JG 11.55 – 12.05

Reforma iz 2009. godine formalno je bila utemeljena na ciljevima poput efikasnosti, modernizacije, povratka poverenja građana i usklađivanja sa evropskim standardima. Tako je bila predstavljena javnosti.

Međutim, između deklarisanih ciljeva i stvarnih posledica zjapila je duboka praznina. Već kratko vreme nakon njenog sprovođenja pokazalo se da reforma nije proizvela brže, efikasnije i pravednije pravosuđe. Naprotiv, proizvela je pravnu nesigurnost i ozbiljno narušavanje nezavisnosti sudstva.

Posebno problematična bila je nova mreža sudova bez jasnih kriterijuma, bez analize opterećenosti i bez procene dostupnosti pravde građanima broj prvostepenih sudova smanjen je sa 138 na svega 34.

Time je pravo na pristup sudu i na pravično suđenje zagarantovano Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda dovedeno je u pitanje. Građani su ostali dalje od sudova, sudije su putovale umesto da sude, troškovi su rasli, a efikasnost nije.

Dodatni veliki problem bio je i opšti reizbor sudija i tužilaca, više stotina sudija nije reizabrano bez jasnih individualnih i obrazloženih razloga. O tome nisu govorili samo kritički mediji ili opozicija o tome su govorili Evropska komisija, Venecijanska komisija, međunarodne strukovne organizacije, ali na kraju i Ustavni sud Republike Srbije.

Ustavni sud je 2012. godine jasno rekao – postupak reizbora bio je neustavan, nije sproveden od strane nepristrasnog organa, nisu poštovana pravila postupka, kriterijumi nisu bili jasno definisani. Na osnovu tih odluka stotine sudija i tužilaca vraćene su na svoje funkcije.

Nakon promena 2012. godine nije bilo moguće sve vratiti unazad, ali bilo je moguće i neophodno ispraviti sistemske greške.

Zakon iz 2014. godine predstavljao je upravo to – korekciju pogrešnog pravca. Njime je započeto vraćanje dostupnosti pravde građanima kroz povećanje broja osnovnih sudova sa 34 na 66. Time je jasno priznato da je prethodna centralizacija bila preterana i štetna.

Štetne posledice reforme nisu osetili samo ljudi. U periodu od više godina dok se nije radilo u zgradama sudova, u mestima gde su oni bili ukinuti mnogi objekti su usred nekorišćenja značajno oronuli. Primer za to je i zgrada suda u Bečaju, ali i u mnogim drugim mestima.

Zbog toga je namera Saveza vojvođanskim Mađara da inicira rekonstrukciju sudskih objekata u mestima gde smo se i lično uverili da je to neophodno.

Zašto sve ovo govorim? Zato što su predlozi izmena i dopuna pravosudnih zakona koji su pred nama primer da se reforme moraju sprovoditi postepeno, racionalno, na osnovu iskustva i realnih potreba sistema.

Izmene Zakona o javnom tužilaštvu idu u pravcu operativnije organizacije rada sa jasnijim linijama odlučivanja i odgovornosti. Izmene Zakona o sudijama kojima se omogućava još jedan mandat predsednicima sudova doprinose kontinuitetu upravljanja i institucionalnoj stabilnosti u pravosuđu gde su iskustvo, znanje i poznavanje organizacije od ključnog značaja kontinuitet, nije slabost, on je prednost.

Osnivanje četvrtog Osnovnog suda u Beogradu, rasterećenje postojećih sudova i prilagođavanje mreže pravosudnih organa broju predmeta, predstavlja odgovorno, plansko i preventivno delovanje.

Pravosuđe mora biti spremno pre nego što problem nastane, a ne tek kada sistem već postane preopterećen. Predlozi koji su pred nama idu putem postepenog unapređenja i institucionalne stabilnosti.

12/2 JD/JG

Zato ove izmene zaslužuju podršku, jer su racionalne i utemeljenje u iskustvu i poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara će ih podržati.

Imajući u vidu da reformom pravosuđe iz 2009. godine, ukidanje brojnih lokalnih sudova nije bilo praćeno ozbiljnom analizom opterećenosti predmetima, broja stanovnika, udaljenosti, niti ekonomskih parametara, smatramo da i danas postoji prostor za dalje unapređenje i proširenje mreže sudova i javnih tužilaštava.

U skladu sa odredbama našeg koalicionog sporazuma sa Srpskom narednom strankom o zajedničkom programskom delovanju dogovoreno je da se u sredinama u kojima pripadnici nacionalnih manjina tradicionalno žive ili žive u značajnom broju da se očuva postojeća mreža pravosudnih institucija.

Takođe, prilikom naredne revizije mreže sudova i javnih tužilaštava pri određivanju njihovih sedišta i teritorijalne nadležnosti posebna pažnja biće posvećena ravnopravnoj dostupnosti pravde.

To podrazumeva da u većoj meri uvaže udaljenost pravosudnih institucija od mesta stanovanja građana, broj jezika nacionalnih manjina koji su u službenoj upotrebi u sudovima, kao i tradicija postojanja pravosudnih institucija u određenim sredinama.

Kako pred nama sada nisu sveobuhvatne izmene zakona, ovo je svakako jedan od ciljeva SVM za naredni period koji ćemo dosledno zastupati i očekujemo da će u budućim izmenama zakona koje bi Vlada Republike Srbije predložila i to biti ostvareno.

Zahvaljujem.

Hvala, predsednice.

Dame i gospodo narodni poslanici, na dnevnom redu ove sednice nalazi se jedno od važnijih pitanja o kojima Narodna skupština Republike Srbije odlučuje, a to je izbor sudija Ustavnog suda. To nije puka formalna ustavna procedura, već odluka od dugoročnog značaja, koja neposredno utiče na pravni poredak naše države, vladavinu prava i poverenje građana u institucije sistema.

18/2 GD/LjL

Ustavni sud je, kao što svi znamo, samostalan i nezavistan državni organ, čija je osnovna uloga zaštita ustavnosti i zakonitosti. Istovremeno, on je jedna od ključnih institucija u sistemu zaštite ljudskih i manjinskih prava i sloboda.

Ustavni sud, između ostalog, odlučuje o saglasnosti zakona i drugih opštih akata sa Ustavom, rešava sukob nadležnosti, odlučuje o zabrani rada političke stranke, sindikalne organizacije ili udruženja građana. Njegove odluke su konačne, izvršne i opšte obavezujuće.

Ustav Republike Srbije propisuje stroge i jasne kriterijume za izbor sudija Ustavnog suda. Sudija se bira i imenuje među istaknutim pravnicima sa najmanje 40 godina života i najmanje 15 godina iskustva u pravnoj struci. Ne može obavljati drugu javnu ili profesionalnu funkciju niti posao, osim profesure na pravnom fakultetu u Republici Srbiji, niti može biti član političke stranke. Sve ove odredbe nisu formalnost, već ustavne garancije nezavisnosti, stručnosti i integriteta.

Zbog toga je od izuzetnog značaja da se prilikom izbora sudija vodimo najvišim stručnim, profesionalnim i etičkim standardima.

Ustav Republike Srbije jasno definiše postupak izbora sudija Ustavnog suda, kao i podelu nadležnosti između Narodne skupštine i predsednika Republike. Poslaničke grupe imaju pravo da predlažu kandidate, Narodna skupština utvrđuje listu od 10 kandidata sa koje predsednik Republike imenuje pet sudija Ustavnog suda, dok Narodna skupština bira pet sudija između deset kandidata koje predloži predsednik Republike. Ovaj postupak zahteva od svih nas da se izdignemo iznad dnevno-političkih interesa i da donesemo odluke u najboljem interesu naše države i njenih građana.

U skladu sa propisima i utvrđenom procedurom, predlozi kandidata su dostavljeni a sada je na Narodnoj skupštini da postupimo u okviru svojih ustavnih nadležnosti.

Rukovodeći se temeljnim načelima Saveza vojvođanskih Mađara, s poštovanjem Ustava i zakona, jasnom političkom vizijom i programom, demokratičnošću u odlučivanju, odgovornošću prema građanima i zastupanjem njihovih interesa, i ovog puta smo, kao i uvek, nastojali da postupimo odgovorno i principijelno.

Polazeći od tih načela, Savez vojvođanskih Mađara predložio je prof. dr Atilu Dudaša za kandidata za sudiju Ustavnog suda. Profesor dr Atila Dudaš je kandidat čije su stručne i profesionalne kompetencije nesporne. Reč je o jednom najistaknutijih pravnika, ne samo u našoj zajednici, zajednici vojvođnaskih Mađara, već i u širem akademskom i stručnom okruženju.

Osnovne studije prava završio je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu u roku, sa prosečnom ocenom 9,93 ostvarivši najviši prosek u svojoj generaciji. Taj podatak nije samo biografska činjenica, već pokazatelj njegove posvećenosti, discipline i odgovornog odnosa prema nauci i profesiji.

Redovni je profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu sa gotovo dve decenije nastavnog iskustva. Specijalizovan je za obligaciono pravo, građansko pravo, uporedno pravo i pravo zaštite potrošača. Obrazovao je brojne generacije studenata, od kojih su mnogi danas uspešne sudije, tužioci, advokati i pravni stručnjaci.

Njegova naučna biografija dodatno potvrđuje njegovu stručnost. Autor je brojnih naučnih radova sa značajnim međunarodnim pokazateljima citiranosti, redovan je učesnik domaćih i međunarodnih naučnih konferencija.

Za funkciju sudije Ustavnog suda nije dovoljna samo naučna izvrsnost, potrebni su i visok stepen profesionalnog i ličnog integriteta, kao i duboko razumevanje ustavnih vrednosti.

18/3 GD/LjL

Kandidat Saveza vojvođanskih Mađara se u svom radu dosledno zalaže za poštovanje Ustava i zakona, ali i zaštitu ljudskih i manjinskih prava.

Kao aktivan učesnik stručnog i naučnog života, član Udruženja pravnika vojvođanskih Mađara i dugogodišnji angažovani član naše zajednice, posebno je upućen u pitanja manjinskih prava, jezika, kulture i očuvanja identiteta, pitanja koja se neretko nalaze pred Ustavnim sudom.

19/1 TĐ/JG 13.10 – 13.20

Za SVM učešće u ovom postupku ima i dodatnu principijelnu dimenziju. Naša poslanička grupa je i ranije, u skladu sa važećim ustavnim odredbama, predlagala kandidate za sudije Ustavnog suda.

Ukoliko prof. dr Atila Dudaš bude imenovan, on bi bio treći sudija Ustavnog suda izabran na predlog naše poslaničke grupe, nakon izbora 2007. i 2016. godine. To jasno govori o kontinuitetu odgovornog i ozbiljnog pristupa ovoj instituciji. Kontinuitet odgovornog, ozbiljnog i državotvornog delovanja SVM ne ogleda se samo u ovom primeru.

Vrednosti o kojima govorim čine politički kredo naše stranke u svim oblastima delovanja. Upravo te vrednosti predstavljaju osnov brojnih rezultata postignutih tokom 31 godine postojanja SVM kroz rad više generacija političara koji su bili i ostali deo našeg političkog delovanja, a danas pod rukovodstvom našeg predsednika dr Balinta Pastora.

Posebno želim da istaknem jedan od ključnih principa našeg rada – transparentnost. Naše odluke i postupci su otvoreni, javni i usmereni ka najboljem interesu građana. Najbolji primer toga vidimo upravo ovih dana. Reč je o temi od izuzetnog značaja za našu zajednicu. Smatram veoma važnim da kažem nekoliko reči i o tome.

Na inicijativu predsednika SVM dr Balinta Pastora početkom godine je započet rad na izradi Nacrta strategije regionalnog i ekonomskog razvoja mađarske zajednice u Vojvodini za period od 2026. do 2033. godine. Reč je o drugoj strategiji tog tipa. Na prvoj strategiji ekonomskog razvoja njeni autori su radili od 2012. do 2015. godine. U novembru ove godine obeležena je desetogodišnjica od odluke Vlade Mađarske da obezbedi sredstva za realizaciju te strategije. Kao rezultat vizije našeg pokojnog predsednika Ištvana Pastora, početkom 2016. godine osnovana je Fondacija „Prosperitati“, a prvi konkursi raspisani su krajem januara iste godine.

U protekloj deceniji objavljeno je ukupno 57 konkursa u okviru kojih su dodeljena finansijska sredstva za više od 16.000 prijava. Kao rezultat ove vizije realizovane su razvojne investicije u ukupnoj vrednosti od oko pola milijarde evra, a od čega je 250.000.000 evra obezbeđeno u vidu bespovratnih sredstava. Podršku je tokom ovog perioda dobilo približno 60.000 pripadnika vojvođanske mađarske zajednice. Ove brojke same po sebi govore o značaju, ali i uspehu ovog programa. Sve to, naravno, ne bi bilo moguće bez podrške Vlade Mađarske i njenog predsednika gospodina Viktora Orbana na čemu izražavamo iskrenu zahvalnost.

Polazeći od inicijative predsednika dr Balinta Pastora SVM je ocenio da je, nakon deset godina, došlo vreme da se prva strategija ažurira i prilagodi promenama koje su nastupile u poslednjoj deceniji. Nakon gotovo godinu dana intenzivnog rada Nacrt nove strategije je završen. Reč je sveobuhvatnom i kvalitetnom dokumentu koji donosi nova rešenja, ali zadržava sve ono što se pokazalo uspešnim u prethodnom periodu.

Nacrt koji postavlja temelje opstanka i prosperiteta vojvođanske i mađarske zajednice stavljen je na javnu raspravu 20. novembra. Budući da je u pitanju vizija naše zajedničke budućnosti, zasnovana na rezultatima postignutim u proteklih deset godina i ciljevima koje želimo da ostvarimo u narednih sedam, namera je da se u njeno oblikovanje uključe svi pripadnici naše zajednice. Nakon ukupno sedam javnih rasprava koje će biti održane širom Vojvodine, od kojih su neke već realizovane, krajem januara očekujemo dokument koji će u najvećoj meri odgovarati stvarnim potrebama građana koje predstavljamo i za koje se borimo.

19/2 TĐ/JG

Ovaj dokument biće temelj ekonomskog razvoja naše mađarske zajednice ovde u našoj domovini. U njegovoj realizaciji računamo na partnerski odnos i podršku koji kontinuirano imamo od Vlade Mađarske i predsednika gospodina Viktora Orbana upravo u trenutku kada se privodi kraju usvajanje nove strategije. Ovih dana je naš predsednik dr Balint Pastor, zajedno sa predstavnicima Vlade Mađarske, najavio nove konkurse Fondacije „Prosperitati“ za početak 2026. godine, što predstavlja jasan dokaz svega o čemu govorimo.

Naravno, želim da istaknem i značajnu ulogu države Srbije, Vlade Republike Srbije, Pokrajinske Vlade i lokalnih samouprava koje su u poslednjim godinama značajno doprinele unapređenju infrastrukture i životnog standarda svih građana, pa tako i pripadnika naše zajednice, zahvaljujući partnerskom odnosu koji je izgrađen.

Da se vratim na centralnu temu ove sednice – izbor sudija Ustavnog suda, mandat sudije Ustavnog suda traje devet godina, što znači da odluka koju donosimo prevazilazi jedan politički mandat ili saziv Narodne skupštine. To je odluka koja će dugoročno oblikovati ustavno-pravni poredak Republike Srbije i uticati na poverenje građana u institucije.

Kao master pravnik Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, sa posebnim zadovoljstvom ističem da se među kandidatima nalaze osobe koje su tokom mog akademskog obrazovanja bile moji profesori i asistenti, ali i moje kolege sa fakulteta. U tom kontekstu podsećam i na ustavnu obavezu da sa svake liste kandidata najmanje jedan izabrani sudija mora biti sa teritorije autonomnih pokrajina. To nije tehničko pitanje, već izraz ustavnog principa ravnopravnosti i teritorijalne uključenosti.

Uvereni smo da će Narodna skupština i predsednik Republike Srbije prepoznate kvalitete naših kandidata, kandidata poslaničke grupe SVM čija dosadašnja karijera predstavlja najbolju potvrdu njegove stručnosti, integriteta i dostojnosti funkcije sudije Ustavnog suda.

Obzirom da Ustav Republike Srbije predviđa zastupljenost manjina u institucijama, želim da istaknem da bi imenovanje našeg kandidata bila jasna poruka podrške politici integracije i pune uključenosti predstavnika nacionalnih manjina Republike Srbije u najviše institucije naše države. Naravno, ne isključivo po osnovu nacionalne pripadnosti, već po osnovu znanja, stručnosti i ličnog integriteta. Istovremeno, takva odluka dodatno bi ojačala kredibilitet Ustavnog suda, naročito u oblastima zaštite ljudskih prava, manjinskih sloboda i primene evropskih standarda. Uveren sam da ćemo, svesni odgovornosti koju imamo, doneti odluku u najboljem interesu Republike Srbije, njenog ustavnog poretka i svih njenih građana. Zahvaljujem na pažnji.

Hvala predsednice.

Poštovano predsedništvo, uvaženi članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, pored brojnih tema na ovoj sednici koje su veoma značajne za naše građane, iskoristio bih priliku da kažem nekoliko reči o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima.

Ovaj predlog predstavlja važan korak napred, usmeren je ka unapređenju obrazovnog sistema u skladu sa evropskim standardima i Ustavom Republike Srbije, uzimajući u obzir tendencije kao što su inkluzivnost, ali i jačanje spoznaje nacionalnog identiteta.

U javnosti se o ovom predlogu najviše govorilo kroz prizmu udžbenika od nacionalnog značaja za predmete važne za očuvanje identiteta srpskog naroda. Mi naravno uvažavamo ovu težnju, međutim kao predstavnici mađarske zajednice u Srbiji, SVM je insistirao na ravnopravnom uvažavanju naših posebnosti, posebnosti nacionalnih manjina i zahvaljujući partnerskom odnosu uspeli smo to da ostvarimo.

Naime, zakonom je predviđeno uvođenje udžbeničkog paketa i za nacionalne manjine koje obuhvata devet predmeta osnovne škole i to maternji jezik, maternji jezik i književnost, srpski kao nematernji jezik, svet oko nas, priroda i društvo, istorija, geografija, muzička kultura i likovna kultura.

Ovo rešenje omogućava da se kroz nastavne sadržaje neguje i prenosi kulturno nasleđe nacionalnih manjina što je u skladu sa zaštitom prava manjina garantovanih Ustavom. Ovo je sasvim novi stepen unapređivanja zaštite prava nacionalnih manjina u oblasti obrazovanja, pošto je ovo prvi put da će zakonom biti utvrđeno koji su to predmeti koji su od posebnog značaja za nacionalne manjine.

Zakonodavni okvir obezbeđuje da nacionalni saveti nacionalnih manjina učestvuju u procesu donošenja odluka, o sadržaju udžbenika, čime se štiti kulturni identitet i obrazovne potrebe pripadnika manjina. Ovim se još jednom potvrđuje i kulturna autonomija nacionalnih manjina sada i u oblasti obrazovanja. Kulturna autonomija za koju se SVM decenijama zalaže.

Važno je istaći da su Predlogom zakona definisane i vrste udžbenika u smislu autorskog udžbenika, prevoda udžbenika sa srpskog jezika na jezik nacionalnih manjina, dodatak za udžbenike koji su od posebnog značaja za nacionalnu manjinu kao i udžbenik koji je izdat u stranoj državi, a odabran je prema našim propisima. Mudra je odluka da se izdavanje udžbenika za nastavu na jeziku i pismo nacionalne manjine generalno ostavi svim izdavačima s tim da u slučaju da privatni izdavač ne želi da svoj udžbenik prevede na jezik nacionalne manjine, onda ovaj posao spada u nadležnost javnog izdavača. Ovakav pristup potvrđuje opredeljenje Republike Srbije za razvoj inkuzivnog društva i obrazovnog sistema koji poštuje kulturnu različitost, a istovremeno obezbeđuje jedinstvo obrazovnog prostora.

Do ovakvog zakonskog rešenja i rezultata nismo stigli performansima, već sistematskim, predanim i institucionalnim radom, kako u Savezu vojvođanskih Mađara radimo već 31 godinu i zato imamo rezultate.

Koliko je takav pristup važan, vidimo i na današnjem primeru, vidimo to iz izjave ministre inostranih poslova Mađarske i Peteras i ARTA, da Srbija uvek može računati na Mađarsku, da će u ovom teškom trenutku za našu zemlju Mađarska pomoći da Srbija ima stabilno snabdevanje energijom.

Naravno, nisu ovi istorijski odnosi između naše dve države i naša dva naroda, rezultat slučajnosti, oni su rezultat ljudskog faktora, kao i uvek, kao i svuda u svetu. Moraju postojati ljudi koji sanjaju snove, koji snove i vizije uobličavaju u ciljeve i na kraju, koji ulažu svoju energiju i mudrost da se ti ciljevi i ostvare, upravo tako jedan izuzetan čovek državnik u pravnom smislu te reči, naš pokojni predsednik Ištvan Pastor, imao je jasnu viziju kako odnos između Srbije i Mađarske treba da izgledaju i prihvatio se posla. Imao je tu privilegiju i prednost da je na tom putu kucao na otvorena vrata, tu viziju prijateljskih odnosa, odnose se na najvišem nivou. Delili su i lideri naših zemlja, koji će sutra upravo zbog svega navedenog primiti nagradu koja nosi cenjeno ime našeg pokojnog predsednika. Govorim o gospodi, Aleksandru Vučiću i Viktoru Orbanu. Nastavićemo tim putem i dalje, putem saradnje, prijateljstva i uspešne zajedničke budućnosti. Zahvaljujem.

Hvala, predsedavajuća.

Mi bi po mišljenju pojedinih kolega iz Narodne skupštine iz opozicije trebali da se sklonimo svi u stranu i da ćutimo, da se skloni u mišiju rupu 20 od 24 nacionalna saveta, čiji glas prethodnih dana i nedelja niko nije želeo da čuje. Jedino je predsednica Narodne skupštine udostojila predstavnike 20 od 24 nacionalna saveta da se sa njima sastane i da čuje njihov glas. Oni su napisali zajedničko saopštenje, oni su napisali pismo koje su uputili brojnim kako međunarodnim, tako i domaćim organima i organizacijama ali njihov glas niko ne želi da čuje.

Mi ovde u Narodnoj skupštini želimo da budemo njihov glas. Mi ne želimo da kandidat koji uživa podršku samo jednog svog saučesnika u marifetluku pobedi kandidata koji uživa podršku u početku 15 od 24, sada već 20 od 24 nacionalna saveta. To više nije podrška od 62%, kao što je bilo u početku, to je podrška od 83% nacionalnih saveta.

Razumem ja da vas nacionalne manjine ne zanimaju, razumem da vas nacionalni saveti ne zanimaju, da vas ne zanima kako oni rade, kako oni odlučuju i to je iz aviona jasno da vi ovde štitite svoj politički interes, međutim obzirom da su nacionalni saveti po zakonu predlagači mi želimo da se njihov glas ovde čuje i mi želimo da se njihova zajednička volja ispoštuje.

Toliko. Zahvaljujem.

Hvala, predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas govorim o temi koja je, moram i ja, nažalost, konstatovati, narušila jedan mukotrpno građen sistem poverenja, saradnje i zajedništva među nacionalnim savetima nacionalnih manjina u Republici Srbiji.

Iznenađeni smo i razočarani pokušajima pojedinaca da manipulišu činjenicama i unesu razdor u redove nacionalnih saveta, organa koji predstavljaju stub personalne kulturne autonomije. Zato želimo da jasno postavimo stvari na svoje mesto kada je u pitanju predlaganje kandidata nacionalnih saveta u Savet REM-a.

Dakle, SVM smatra da se od devet kategorija Saveta REM-a izbor kandidata za osam odvijao po propisima i nadamo se da će oni i biti izabrani. Kod poslednjeg člana iz 8. kategorije kandidata nacionalnih savete nacionalnih manjina na pritisak različitih međunarodnih organizacija, dela opozicije, kao i pojedinih organizacija civilnog društva dogodilo se nešto što spada u kategoriju apsurda. Uprkos tome što su u više navrata krajem prošle godine i na proleće ove godine, ali i nedavno, 21. oktobra, izjašnjavanjem na sastanku organizovanom u tu svrhu nacionalni saveti koji zajedno kandiduju svoj predlog za Savet REM-a ogromnom većinom predložili svoje kandidate, među njima i Ištvana Bodžonija, na kraju iz navedenog razloga on nije kandidat.

Da malo pojasnim. Zakon o elektronskim medijima izričito predviđa da nacionalni saveti nacionalnih manjina imaju ovlašćenje i dužnost da predlažu kandidate za članove Saveta REM-a i da su u tome potpuno nezavisni.

Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina u članu 20. jasno kaže do predloga za dva kandidata nacionalnih saveta dolazi se zajedničkim dogovorom svih nacionalnih saveta. Dakle, ne jednog ili dva, već svih 24 nacionalna saveta, koliko ih ima. To je suština zajedničkog delovanja nacionalnih saveta, to je u duhu zakona.

Ustavom Republike Srbije utemeljeno je pravo nacionalnih manjina na samoupravu, između ostalog, i u oblasti informisanja. Ona se ostvaruje kroz kolektivno delovanje u formi nacionalnih saveta nacionalnih manjina. U pojedinim pitanjima koja su od opšteg interesa za svaku nacionalnu manjinu, nacionalni saveti zajednički deluju kroz zajedničko telo koordinaciju nacionalnih saveta.

Koordinacija je jedna od demokratskih tekovina kulturne, odnosno personalne autonomije u Republici Srbiji. Ona je pravna i politička realnost u našem sistemu. Njeno postojanje i značaj potvrđuje i prisustvo predsedavajućeg Koordinacijom na sednicama Republičkog saveta za nacionalne manjine kojim predsedava predsednik Vlade ili resorni ministar. Ona je bila, jeste i ostaje instrument zajedničkog delovanja nacionalnih saveta i ne samo u ovom slučaju, već i prilikom predlaganja zajedničkih kandidata za Nacionalni prosvetni savet, Nacionalni savet za kulturu i Savet za mlade. Decenijama unazad tako funkcioniše – dogovor, poverenje i međusobno uvažavanje.

Kada je u aprilu mesecu ponovo raspisan javni poziv za izbor članova Saveta REM-a, upravo je aktuelni predsedavajući u Koordinaciji pokrenuo proceduru usaglašavanja zajedničkih kandidata. U tom postupku 15 od 24 nacionalna saveta jasno je dalo podršku kandidatima Ištvanu Bodžoniju i Muhedinu Fijuljaninu. Preostalih devet saveta bilo je uredno obavešteno. Nisu glasali za, ali nisu glasali ni protiv, što je u skladu sa dosadašnjom praksom shvaćeno kao prećutna saglasnost.

Dakle, govorimo o volji apsolutne većine nacionalnih saveta, o volji 15 aktivnih i devet prećutno saglasnih saveta, o volji koja je demokratski izražena u okviru zajedničkog tela koje svi oni priznaju i u kojem svi učestvuju.

Nažalost, jedan nacionalni savet odlučio je da bez prethodnog obaveštavanja kolega samostalno podnese predlog, čime je učinjen potez bez presedana u istoriji postojanja nacionalnih saveta.

Taj potez je izrazito nekorektan prema zajedničkom radu, poverenju i instituciji koju svi nacionalni saveti grade više od 20 godina.

Da pojasnimo još nešto, iz dokumentacije koju je Koordinacija podnela, od samog početka je nesporno da ona istupa ne kao jedinstveni predlagač, već kao skup 15 ovlašćenih predlagača. Tretirati ih drugačije, a ne kao skup većine nacionalnih saveta je duboko pogrešno. Postoji dokumentacija o tome.

Sada, nakon svega, sekretari i predstavnici svega dva od 24 nacionalna saveta, od kojih jedan i sam aktivno učestvuje u glasanju u okviru Koordinacije, pokušavaju da ospore ono u čemu su i sami učestvovali. Pokušavaju da dovedu u pitanje postojanje foruma u kojem su i sami sedeli, raspravljali i glasali decenijama unazad. Zaista žalosno i neverovatno.

Petnaest od 24 je mnogo više nego dva od 24, ma ko koliko se neko trudio ovde u Domu Narodne skupštine da nas uveri u suprotno. U prvom slučaju imamo kandidata Ištvana Bodžonija i Muhedina Fijuljanina, koji imaju podršku od 62,5%, dok u drugom, za koji neko želi da nas uveri da je više, imamo podršku od 8,3%. U našem svetu, 15 je više od dva, baš kao što je 62,5% više od 8,3%.

Što se Koordinacije nacionalnih saveta tiče, ona postoji i danas, kada većina nacionalnih saveta stoji iza svojih odluka. Postojaće i sutra kao dokaz da manjinska zajednica u Srbiji ima kapacitet da odlučuje zajednički, demokratski i odgovorno. Nacionalni saveti zaslužuju podršku, a ne da se koriste za politizaciju i prevaru. Personalna kulturna autonomija koju ostvaruju nacionalni saveti nije politička igračka, već je rezultat višedecenijske borbe i poverenja.

Polazeći od svega navedenog, obzirom da ovde imamo i klasičnu manipulaciju, izigravanje volje apsolutne većine nacionalnih saveta, Savez vojvođanskih Mađara je stava da u slučaju predloga svega dva od 24 nacionalna saveta ne postoje uslovi za izbor kandidata iz osme kategorije u Zakonu u elektronskim medijima.

Postoji kandidat kog su prilikom glasanja podržali 15 od 24 nacionalna saveta. Zbog toga smatramo s punim pravom da je neophodno ponavljanje postupka predlaganja kandidata nacionalnih saveta kako bi se otklonila ova apsurdna situacija i ispoštovala njihova volja.

Zakon tako propisuje, nacionalni saveti su tako zajednički odlučili i poslali svoju dokumentaciju. Glas sada već 20 od 24 nacionalna saveta koji su u međuvremenu izdali zajedničko saopštenje mora se čuti i ovde. Na kraju krajeva, oni su predlagači. Nacionalni saveti zaslužuju poštovanje. Zahvaljujem.

Hvala, predsednice.

Poštovano predsedništvo, uvaženi članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, već smo čuli, današnja sednica ima izuzetan značaj ne samo zbog važne tačke koja je pred nama, mislim tu, pre svega, na izmene i dopune Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, već i zbog činjenice da raspravljamo o pitanjima koja se tiču poverenja u institucije Republike Srbije, ali i poverenja u društvu u celini.

Sama činjenica da o ovim temama razgovaramo ovde u Domu Narodne skupštine, u instituciji Republike Srbije, a ne na ulici, predstavlja veliki korak napred.

Upravo je Savez vojvođanskih Mađara uvek isticao važnost vođenja dijaloga i donošenja odluka tamo gde im je i mesto, u institucijama države.

Svaki predlog zakona zahteva težak i složen rad. Ovaj predlog je poseban zato što je zahtevao dogovor. Verovatno je zato i pokazana istrajnost i odgovornost učesnika, bez obzira na stranačku pripadnost.

Razgovori jesu bili dugi, sastanci ponekad i teški, ali možemo reći da smo uspeli i to zahvaljujući timskom radu, uvažavanju sagovornika, kompromisima, posvećenosti onih učesnika koji su želeli da doprinesu da se pronađu dobra rešenja koja će unaprediti naš izborni sistem. Praktično, svim onim vrednostima za koje se zalaže Savez vojvođanskih Mađara i na kojima se zasniva i naša politika.

Doprinos smo dobili i od ODIHR-a, OEBS-ove kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava, odnosno njihovih preporuka i na dobrom smo putu da unapredimo naše izborno zakonodavstvo.

Savez vojvođanskih Mađara, na čelu sa našim predsednikom dr Balintom Pastorom, dosledno i predano doprinosi jačanju demokratije, unapređenju prava građana i poboljšanju kvaliteta njihovog života.

Ovaj predlog zakona bez ikakve sumnje doprinosi upravo tom cilju. On unapređuje izborne propise, stabilizuje i razvija izborne procese i stvara uslove za dalji napredak Srbije na njenom evropskom putu.

Postoje različiti pristupi bavljenja politikom. Naš pristup u Savezu vojvođanskih Mađara jeste odgovorno, konkretno i posvećeno rešavanje problema građana koji su nam ukazali svoje poverenje.

Ne verujemo u politiku performansa, praznih reči i populizma. Naša politika je politika dijaloga, delovanja i rezultata.

U tom duhu smatramo da je predlog zakona o kojem danas raspravljamo konkretan i kvalitetan rezultat.

Treba napomenuti, kao što je predsednica Skupštine već rekla, ODIHR od 1997. godine posmatra izbore u Republici Srbiji i nakon svakog izbornog procesa daje svoje preporuke za unapređenje izbornog sistema.

Važno je istaći da dugi niz godina, počev od navedene 1997. godine te preporuke nisu bile razmatrane na ovakav način. U to vreme unapređenje izbornih uslova nije bilo među prioritetima. Nije im se pridavao značaj, a bilo je preporuka, naravno, i tada. Tek u poslednjih desetak godina razvila se ozbiljna namera da se preporuke ODIHR-a ne zadrže samo na papiru, već i da se sistemski primene.

U tom pravcu u prethodnim periodima formirane su prve radne grupe koje su se ozbiljno i sistematski bavile preporukama. Na sličan način i sada je nastavljamo.

U februaru 2024. godine ODIHR je objavio konačni izveštaj o vanrednim parlamentarnim izborima održanim 17. decembra 2023. godine. Izveštaj sadrži 25 ključnih preporuka za poboljšanje budućih izbornih procesa. U cilju njihove analize i primene Narodna skupština je u aprilu 2024. godine formirala parlamentarnu Radnu grupu za unapređenje izbornog procesa, nastavak dobre prakse i dokaz spremnosti da se preporuke ozbiljno uvaže i ugrade u naš pravni sistem.

Savez vojvođanskih Mađara je od samog početka pokazao odgovoran pristup aktivnim učešćem na svim sastancima i konstruktivnim doprinosom raspravama. Kao rezultat tog rada pred nama se danas nalazi Predlog izmena i dopuna Zakona o jedinstvenom biračkom spisku.

Članovima Radne grupe, kao i javnosti, poznato je da su postojala dva nacrta zakona, jedan koji je predložila organizacija civilnog društva CRTA i drugi koji je pripremio član Radne grupe, naš kolega poslanik Uglješa Mrdić. Nacrt kolege je dobio veći broj glasova prilikom odlučivanja, ali je važno napomenuti da je i on u svojoj osnovi uvažavao rešenja predložena od strane CRTA-e.

U početnim verzijama nacrta zakona teško je bilo doći do kompromisnog rešenja. Zbog toga je nacrt kolege Mrdića više puta usaglašavan i približavan kako stavovima i predlozima CRTA-e, tako i preporukama i sugestijama ODIHR-a.

Organizovano je devet javnih slušanja, što jasno potvrđuje da je proces bio otvoren, transparentan i, što je najvažnije, uspešan. Rezultat tog rada je predlog zakona koji odražava istrajnost, spremnost na kompromis i zajednički cilj da se izborni proces u Srbiji učini još pouzdanijim.

Predložene izmene i dopune Zakona na sveobuhvatan način uvode mehanizme koji sprečavaju bilo kakvu zloupotrebu u materiji koju uređuje.

Birački spisak se u potpunosti izlaže na uvid građanima. Ministarstvo nadležno za poslove uprave omogućava javni uvid u podatke o biračima razvrstane po biračkim mestima, kao i podatke o broju birača po domaćinstvu, adresi i stanu.

Do zaključenja biračkog spiska ministarstvo svakih sedam dana objavljuje broj birača i sve promene u spisku sa navedenim pravnim osnovom svake promene. Time se obezbeđuje potpuna transparentnost i redovno informisanje javnosti.

Pravo uvida u birački spisak imaju članovi i zamenici članova Republičke izborne komisije. Nakon raspisivanja izbora isto pravo stiču i akreditovana udruženja koja posmatraju izbore, kao i podnosioci proglašenih izbornih lista.

Zakon predviđa i suštinsku reviziju biračkog spiska koju sprovodi tripartitna komisija sastavljena od predstavnika vlasti, opozicije i civilnog društva.

Ni jedna odluka komisije ne može biti doneta bez širokog konsenzusa, čime se jača poverenje i onemogućavaju eventualne zloupotrebe.

Osam članova komisije i njihovi zamenici imenuju se na predlog poslaničkih grupa, dok se dva člana i njihovi zamenici imenuju na predlog Udruženja civilnog društva. Sva imenovana lica moraju ispunjavati stroge, stručne i profesionalne kriterijume.

Zakon istovremeno vodi računa i o poverljivosti podataka. Članovi komisije su dužni da postupaju u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti i da sve informacije koriste isključivo u okviru svojih ovlašćenja.

Komisija je stalno telo sa petogodišnjim mandatom, kao što se moglo čuti, što obezbeđuje kontinuitet i efikasnost u radu.

Komisija ima široka ovlašćenja, može inicirati, koordinirati i nadzirati terenske kontrole birača, u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova. Može podneti zahtev za pokretanje postupka o utvrđivanju odgovornosti ili prekršajnog postupka protiv svakog organa koji ne postupi po njenim nalozima. Svi organi javne vlasti dužni su da komisiji dostave tražene podatke i omoguće pristup relevantnim evidencijama.

O rezultatima rada komisija podnosi izveštaj Narodnoj skupštini, sa preporukama nadležnim organima za dalja unapređenja sistema.

Odluke komisije donose se uz postizanje širokog konsenzusa. Potrebna je većina od najmanje sedam članova, pod uslovom da su za odluku glasala po najmanje dva člana iz svake grupe predlagača vladajuće većine, opozicije i civilnog društva. Predsedavanje komisijom je rotirajuće, što dodatno sprečava mogućnost bilo kakvih zloupotreba.

Komisiji bez prava odlučivanja pomažu predstavnici Ministarstva državne uprave i unutrašnjih poslova, Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, a po potrebi i predstavnici međunarodnih organizacija i stručnjaci iz relevantnih oblasti.

Prvi sastav komisije dužan je da u roku od devet meseci od imenovanja sprovede prvu reviziju biračkog spiska i o tome podnese izveštaj Narodnoj skupštini.

Jasno je, dakle, da je Predlog zakona kvalitetan, da komisiji daje široka ovlašćenja i da obezbeđuje punu implementaciju preporuka ODIHR-a u ovoj oblasti. Zato je važno da komisija što pre bude imenovana i započne svoj rad.

Da sumiramo, komisiju će činiti stručnjaci relevantnih nauka, imaće široka kontrolna ovlašćenja kojima će moći da zapazi sva sumnjiva kretanja birača i stane na put potencijalnim mahinacijama sa biračkim spiskom.

Posao implementacije ostalih preporuka ODIHR-a i izmena drugih zakona svakako će se nastaviti. Obzirom da će komisija biti sastavljena od stručnjaka iz predmetne oblasti, i od komisije se mogu očekivati konstruktivni predlozi svim organima koji u navedenom procesu učestvuju. Tako i Narodnoj skupštini Republike Srbije, kako bismo nastavili sa unapređenjem našeg izbornog sistema.

Nažalost, deo opozicionih predstavnika nije želeo da učestvuje u radu Radne grupe. Bilo je pokušaja da se dijalog obesmisli i diskusija skrene sa suštine. Ipak, zahvaljujući strpljenju i istrajnosti, postigli smo konkretan rezultat. Saradnja u Radnoj grupi i van nje izuzetno je važna. Samo dijalogom možemo graditi poverenje i zajedno pronalaziti rešenja u interesu građana Republike Srbije.

Savez vojvođanskih Mađara će i ubuduće ostati pouzdan partner i stabilan činilac na političkoj sceni Srbije, faktor normalnosti, odgovornosti i kontinuiteta. Naši prioriteti su jasni - očuvanje identiteta mađarske zajednice kroz kulturu, obrazovanje, upotrebu jezika i pisma, razvoj sredina u kojima pripadnici naše zajednice tradicionalno žive, njihovo ekonomsko osnaživanje, ali i istovremeno aktivno učešće u razvoju države u kojoj živimo. Naš cilj je zajednički prosperitet da se Srbija razvija, da svaka lokalna zajednica napreduje i da svaki građanin Republike Srbije oseća sigurnost, dostojanstvo i veru u institucije svoje države.

Iz svih navedenih razloga, u danu za glasanje poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara podržaće predloge zakona. Hvala na pažnji.

Hvala.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovani potpredsednici, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedniče i članovi Vlade Republike Srbije.

Na ovoj sednici raspravljamo o zakonima koji imaju veliku društvenu i ekonomsku težinu, koji zadiru u srž svakodnevnog života naših građana. Tu naravno, pre svega mislim na predloženi Zakon o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima, kao i na predložene dopune Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Ovo su predlozi koji pozitivno utiču na ljudsko dostojanstvo, na mir u kući, na sigurnost za buduće generacije.

Legalizacija objekata nema nacionalnu pripadnost, ona je politički neutralna. Legalizacija će omogućiti građanima pravnu i materijalnu sigurnost. Predloženi Zakon o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima direktno utiče na svakodnevni život svih građana Republike Srbije. Država daje priliku svima da legalizuju svoje objekte uz minimalne troškove i pojednostavljenu proceduru.

Kao što se moglo čuti i kao što je opšte poznato predloženim zakonom građani dobijaju pravo da svojim nepokretnostima raspolažu na jedan normalan pravni način. To znači da ljudi mogu da prodaju, da naslednicima ostave, da kuće i stanove stave pod hipoteku i da ih koriste kao sigurnost za nove investicije. To znači uključenje u regularni sistem, što jača i pravnu sigurnost i ekonomsku snagu države.

Posebno se vodi računa o socijalno ugroženim porodicama, samohranim roditeljima i porodicama sa više dece koji će imati olakšice i povlastice. Namera je jasna, a to je da ljudi dobiju sigurnost bez dodatnih barijera i birokratije. Obzirom da se već izvesno vreme govori o ovom zakonu, svima nam je poznata činjenica da broj objekata u Republici Srbiji na kojima nije utvrđen vlasnik nije mali. Radi se o gotovo 4,8 miliona objekata. Novi zakon trebalo bi da reši ovaj višedecenijski problem.

Cilj je evidentiranje svih objekata izgrađenih na teritoriji naše države, njihovo upisivanje u katastar nepokretnosti, upis prava svojine, odnosno da se najveći broj objekata upiše na faktičke vlasnike. Veliki broj naših građana koji sada već faktički koriste nepokretnosti, postaće i njihovi stvarni vlasnici. Pored toga država će dobiti preciznu svojinsku evidenciju na svojoj teritoriji, rešiće imovinsko-pravne odnose koji se i po više decenija nisu mogli rešiti, ali će imati i mogućnost da bolje planira prostor i da bolje zaštiti javni interes kroz zaštitu područja javnih namena, zaštite prirode i zaštite kulturnih dobara.

Dakle, i za državu i za građane, kao i za privredu ovaj zakon bi trebalo da donese samo dobro. Naša država prvi put formira digitalnu platformu gde su evidentirani svi izgrađeni objekti na teritoriji Srbije što omogućava brz i jednostavan postupak legalizacije.

Građanima koji nisu tehnički opremljeni i koji nemaju digitalna znanja, lokalne samouprave će pružiti svu potrebnu pomoć. U većim gradovima naknada može biti veća, zavisno od zone i vrste objekta, ali za veliku većinu objekata naknada je simbolična i iznosi 100 evra, pojednostavljeno, bez složene papirologije, sa rokovima koji garantuju efikasno postupanje bez odugovlačenja.

Pozitivni efekti zakona su brojni. Postiže se socijalna i pravna sigurnost građana, postoje pozitivni i ekonomski efekti. Legalizacija omogućava veću tržišnu vrednost objekata, što može pozitivno uticati na tržište nekretnina i privući investicije.

Zakon doprinosi i boljoj urbanističkoj organizaciji i planiranju što je od značaja za održivi razvoj gradova i sela. Ovo je proces koji donosi red i razvoj. Ovaj zakon je ruka pružena građanima koji žele da se stvari urede. Zato se s pravom očekuje da će efekti ovog zakona biti brzi i vidljivi.

Zašto je nama u Savezu vojvođanskih Mađara još važno da se objekti legalizuju? Zato što mi realizujemo projekte koji unapređuju kvalitet života građana, a koji zahteva legalnost i čistu dokumentaciju.

Mislim ovde konkretno na sve što je SVM, uz podršku Mađarske Vlade i Viktora Orbana ostvario u prethodnih 10 godina posredstvom fondacije „Prosperitati“, ali i posredstvom aktivnosti Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine. Više od 16.000 uspešnih učesnika na konkursima, više od 250 miliona evra bespovratnih sredstava, više od 60.000 naših sugrađana na čije su se živote pozitivno odrazile preduzete mere i projekti, više od 1.300 kupljenih kuća za mlade parove koji mogu planirati svoju sigurnu budućnost u svom domu. Sve su to rezultati koje niko ne može da ospori i sve su to investicije koje ohrabruju ljude i ulivaju nadu u uspešnu i sigurnu budućnost ovde u našoj domovini.

Ne mogu se kupovati kuće, ne mogu se otvarati hoteli, ne mogu se kupovati i obnavljati brojne zgrade i objekti u kojima su smeštene ustanove kulture ako objekti nisu čisti, ako dokumentacija nije u redu.

Možda je ovo nekom nebitno, ali nama je svaki čovek koji pogotovo u malom mestu uspe da reši svoje stambeno pitanje ili uspe da pomoću podrške SVM zaposli sebe, svoju porodicu ili još nekog, za nas je to velika pobeda.

Kao što sam već rekao, više desetina hiljada ljudi je osetilo pozitivne efekte ovih mera u oblasti stanovanja, privrede, poljoprivrede, turizma i svih drugih oblasti života. Mi jesmo manjina u državi u smislu svoje nacionalne pripadnosti, ali nismo manjina u smislu ideja, programa, oživljavanja sela i svih onih sredina u kojima žive pripadnici naše zajednice, ali i drugih sredina, pre svega na teritoriji Vojvodine. To radi i Vlada Republike Srbije. Mi to pratimo i doprinosimo zajedničkim ciljevima veoma aktivno.

Moram da napomenem da je u finalnoj fazi izrada nove strategije programa ekonomskog razvoja Mađarske zajednice u Republici Srbiji. Na molbu predsednika SVM dr Balinta Pastora stručni tim od preko 80 eksperata iz svojih oblasti izradili su novi sedmogodišnji program ekonomskog razvoja naše zajednice i to za period od 2026. do 2033. godine. U pitanju je strateški dokument koji na duži period predviđa konkretne mere koje treba da doprinesu da uslovi života u našoj domovini budu još bolji, da budu konkurentni uslovima života u razvijenim državama Zapadne Evrope, sve kako bi se ljudi i porodice privolele da ostanu u našoj domovini, a ukoliko je moguće i da se porodice koje su se već odlučile da potraže u inostranstvu privole da se vrate svojoj kući i da ovde nastave svoj život.

Dakle, SVM se trudi da i u ovim izazovnim vremenima, kada je teško bilo šta planirati, ponudi konkretan sedmogodišnji plan razvoja i sigurnosti za svoju zajednicu ovde u našoj domovini. Neizmernu podršku u svemu tome pruža nam Vlada Mađarske, na čelu sa gospodinom Viktorom Orbanom, na čemu smo veoma zahvalni.

Legalizacija je preduslov da ljudi koji se spremaju da konkurišu zahvaljujući aktivnostima SVM mogu svoje ideje da realizuju na legalan i jedini ispravan način i to je još u nizu razloga zašto podržavamo ovaj predlog.

Osvrnuo bih se kratko na još jedan važan zakon o kom raspravljamo na ovoj sednici. U pitanju su dopune Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Dopunama zakona precizira se šta i pod kojim uslovima ne može biti predmet izvršenja radi efikasnije primene zaštite prava na porodični dom, koji garantuje Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Prema tome, dopunama zakona garantuje se pravo na porodični dom, pravo da se izuzme od izvršenja zbog naplate duga jedina nepokretnost u kojoj izvršni dužnik živi u slučaju kada bi takvo izvršenje narušilo pravo na porodični život izvršnog dužnika i članova njegove porodice. Time se štiti jedno od osnovnih prava građana, kao i njihovo dostojanstvo.

Kako bi se sprečile zloupotrebe ovog prava, ali i zaštita prava izvršnih poverilaca, preciziraju se uslovi koji moraju biti ispunjeni da bi nepokretnost bila izuzeta od izvršenja, a koji treba da obezbede pravičnost u postupku.

Predloženim dopunama pokazuje se da je socijalna sigurnost jedno od najvažnijih načela našeg društva i ovo je jedna od najsnažnijih socijalnih mera poslednjih godina. Država garantuje da porodični dom više nije meta izvršenja, već je zakonom zaštićen.

Ključna poruka ovih izmena jeste da država štiti porodicu i dom, ali istovremeno obezbeđuje da sistem izvršenja ostane funkcionalan i pravičan.

Niko ne može biti lišen jedinog krova nad glavom, a obaveze se moraju ispunjavati na način koji ne narušava ljudsko dostojanstvo.

U svemu se može naći i dobro i loše. Savez vojvođanskih Mađara je uvek okrenut ka dobrom i pozitivnom, ka razvoju naše domovine, ka ljudima, ka sigurnosti i kvalitetu njihovih života. Ne sedimo skrštenih ruka, pomažemo u tome veoma aktivno. Za nas normalnost, pristojnost, rad i prosperitet nemaju alternativu.

Smatramo da i ovi zakoni doprinose tim ciljevima i zbog toga poslanička grupa SVM će u danu za glasanje podržati ove predloge.

Hvala na pažnji.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovani kandidati za predsednika i članove Vlade Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku želim da istaknem da će poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara podržati izbor Vlade Republike Srbije.

Takođe želim da istaknem inašu nameru da i dalje aktivno učestvujemo u radu Vlade na nivou državnih sekretara i da dajemo svoj doprinos u različitim oblastima društvenog života.

Svedoci smo svi da se poslednjih nekoliko meseci mnogo manipulisalo emocijama ljudi. Mora se prestati sa konstantnim i namernim podgrevanjem negativnih emocija zarad postizanja političkih ciljeva i moramo se vratiti institucijama.

Moramo da radimo. Ovo je svakako jedan od načina da doprinesemo tome, da razgovaramo, razmenjujemo ideje. Kritika, naročito konstruktivna je uvek dobrodošla. Ona pokreće promene i inspiriše rast i razvoj, ali treba razlikovati kritiku od anarhije, jer dok kritika ima cilj i smer, anarhija nas vodi u haos i potpuno je neprimerena kao vid političke borbe. Iz tog razloga moram da iskažem zadovoljstvo atmosferom u sali juče i danas jer smo se značajno popravili. Ušli smo u drugi kvartal ove godine i zaista nema vremena za gubljenje.

Velika većina građana, nezavisno od njihove političke opredeljenosti, želi normalan život u svim sferama društva. Ljudi žele rad i razvoj, a pre svega mir i stabilnost.

Savez vojvođanskih Mađara, na čelu sa našim predsednikom dr Balintom Pastorom, je politička organizacija koja uvažava emocije, ali odluke donosi na osnovu logičkog promišljanja, činjenica i rezultata.

U ovom slučaju, na osnovu analize urađenog i sprovedenog, a prethodno dogovorenog programa rada koji je obuhvaćen našim sporazumom o saradnji, sve u najboljem interesu kako pripadnika naše zajednice, tako i svih građana Republike Srbije. Smatramo da je dosadašnja saradnja bila veoma korektna i konstruktivna. Mnogo smo postigli u prethodnom periodu. U brojnim oblastima života ostvaren je značajan napredak koji se pozitivno odražava na kvalitet života ljudi. Ogleda se to u infrastrukturi, ekonomskim pokazateljima, platama i penzijama.

Savez vojvođanskih Mađara zalaže se da nova Vlada omogući ravnomeran razvoj Republike Srbije kao i do sada. Naravno, nama je najbitnija Vojvodina sa svojim gradovima i selima. Mi kao spona između Republike Srbije i Mađarske, uz podršku koju smo imali u prethodnom periodu kako u Republici Srbiji, tako i od Vlade Mađarske, dali smo svoj veliki doprinos pored tradicionalnih oblasti kojima se po prirodi stvari bavimo, a to su obrazovanje, kultura, službena upotreba jezika i pisma, podrška našim crkvama i verskim zajednicama i u drugim oblastima koje nisu tipične za jednu manjinsku stranku, a to su bezbednost građana, razvoj infrastrukture, preduzetništvo, poljoprivrede, turizma i sveukupne ekonomije naše zemlje. Zalažemo se za dalju realizaciju dogovorenog iz koalicionog sporazuma, kao i svih ostalih projekata i aktivnosti koje služe na dobrobit građana Vojvodine i Republike Srbije.

Naveo bih samo neke. Važni su nam lokalni infrastrukturni projekti u sredinama gde žive pripadnici naše zajednice, izgradnja i rekonstrukcija državnih i lokalnih puteva, ulica i pruga, prečistači otpadnih voda, kanalizaciona mreža, razvoj turističkih potencijala Vojvodina.

Isto tako, kao što je već spomenuo naš predsednik dr Balint Pastor u svom izlaganju, važno nam je da se otvori dijalog i donese zakon o finansiranju Vojvodine, da se reši status penzijsko-invalidskog osiguranja poljoprivrednih proizvođača na način da se doprinosi plaćaju srazmerno prihodu, odnosno ekonomskoj snazi gazdinstva.

Za rad i razvoj naše domovine imaćete našu punu podršku, konkretan program koji je po svojoj prirodi strateški dokument koji obuhvata gotovo sve važne društvene oblasti i koji je izrađen uz konsultacije sa ljudima na terenu, koji odgovara njihovim realnim potrebama i životnim okolnostima, a potom pronalaženje partnera za realizaciju i sama realizacija našeg programa suština je našeg delovanja, a ne performansi i zanimljivi nastupi na društvenim mrežama.

Imamo tu privilegiju da imamo snažnu podršku mađarske Vlade i gospodina Viktora Orbana zahvaljujući mudrosti i viziji našeg pokojnog predsednika gospodina Ištvana Pastora, SVM-a i naravno rukovodstva naših država Republike Srbije i Mađarske. Uspeli smo da prekoračimo svoju senku, postignemo pomirenje i izgradimo stratešku saradnju koja je na istorijskom maksimumu.

Dajemo time pozitivan primer i svojoj deci i drugim narodima. Mađarska nam je uvek pouzdan oslonac u međunarodnim organizacijama. Tu je i vojna saradnja, saradnja u oblasti energetika. Srbija je u proteklom periodu skladištila gas u Mađarskoj i omogućavala neometani tranzit gasa preko svoje teritorije u Mađarsku. Gradi se zajednički naftovod koji će obezbediti mnogo veću energetsku bezbednost obe zemlje, kao i tri dalekovoda koji će nesumnjivo ojačati kapacitete i povezanost.

Mora se napomenuti da je Mađarska danas četvrti ili peti partner u oblasti trgovinske razmene, a pre deset godina nije bila ni među prvih 15.

Želim da istaknem da mi u SVM ne sedimo skrštenih ruku. Kao rezultat nastavka našeg programa za ekonomski razvoj mađarske zajednice u Republici Srbiji prošle godine su dodeljena sredstva za 1.811 novih korisnika. Od ove godine intenzivno radimo na izradi nove strategije za ekonomski razvoj. trudimo se da pomognemo i mladima i porodicama kroz stipendiranje učenika i studenata, izgradnju i funkcionisanje domova učenika, studentskog doma „Evropa“, sportskih akademija.

Mislim da je iz navedenog jasno da smo se kao stranka organizovali pre svega oko konkretnih zadataka i ciljeva, a ne oko funkcija, sve u interesu svoje zajednice i građana naše države, da nama u SVM normalnost, pristojnost, rad i prosperitet nemaju alternativu.

Trenutak je da svi pokažemo zrelost i snagu. Siguran sam da predložena Vlada poseduje ove kvalitete. Ekspoze mandatara profesora Macuta je sveobuhvatan, sturkturiran na način da se dotaknuo svih važnih oblasti života, ponudio rešenja za konkretne životne situacije. Sam profesor Macut, pored biografije koja je impresivna, ostavlja utisak smirenog intelektualca bez sujete, spremnog na požrtvovan rad i dijalog koji nam je svima potreban. Svet se stalno menja i postavlja pred nas svoje izazove koji su brojni. Smatram da je predložena Vlada sposobna i spremna da odgovori tim izazovima, kako na unutrašnjem, tako i na spoljno-političkom planu. Predloženi članovi Vlade poseduju stručnost, iskustvo i rekao bio odlučnost potrebnu za donošenje odgovornih i efikasnih odluka.

Želim vam puno uspeha u radu i poručujem da ćete u SVM, na čelu sa našim predsednikom dr Balintom Pastorom, imati pouzdanog i konstruktivnog partnera. Hvala vam.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovani potpredsednici, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani članovi Vlade Republike Srbije, na samom početku želim da istaknem da mi iz SVM smatramo da je održavanje ove sednice od izuzetnog značaja za naše društvo. Mislim da nam je svima jasno da je neophodno, u najboljem interesu građana Republike Srbije da pristupimo rešavanju nastale situacije u društvu i upravo to i činimo na ovoj sednici.

Rešavamo jedan od bitnijih studentskih zahteva koji se tiče većeg izdvajanja države za visoko obrazovanje. Sredstva će biti usmerena na smanjenje školarina, država preuzima 50% za materijalne troškove fakulteta i na studentski standard uopšte. Izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju doprineće unapređivanju i dostupnosti visokog obrazovanja umanjivanjem troškova školarine koji plaćaju studenti za 50%, takođe unaprediće se kvalitet visokog obrazovanja kroz veća izdvajanja iz budžeta za rashode za zaposlene i materijalne troškove visokoškolskih ustanova.

Prvi put se uvodi obaveza osnivača da obezbedi sredstva i za troškove akreditacije studentskih programa. Unapređuje se relevantnost visokog obrazovanja kroz uvođenje programa postdoktorskog usavršavanja koje mogu da organizuju univerziteti. Uvode se i mikrokredencijali, mali programi studija, sa jasno definisanom strukturom i svrhom, radi stručnog osposobljavanja lica, u skladu sa potrebama tržišta rada.

Predloženim izmenama Zakona doprinosi se i većoj autonomiji visokoškolskih ustanova, kroz promenu sastava organa upravljanja univerziteta, fakulteta i akademija strukovnih studija, zato što se učešće predstavnika osnivača u organima upravljanja smanjuje sa 30 na 25% u korist predstavnika zaposlenih na visokoškolskim ustanovama, pa je zastupljenost zaposlenih sada 60%, umesto dosadašnjih 55%.

Sve su to mere koje se preduzimaju sa ciljem ispunjenja studentskih zahteva i unapređenja položaja studenata.

Kao što se i ovom sednicom studentski zahtevi polako, ali sigurno pretvaraju u konkretna rešenja i zakone, tako je i vreme da uzavrele emocije pređu u racio, u logiku i činjenice šta je po naše društvo dobro i korisno, a šta nije. Govoriću kasnije o primeru koji nam je svima poznat i koji je uspeo da mnogo nagomilanih emocija pretvori u nešto dobro i konstruktivno.

Mladi često idealizuju svet i to je razumljivo i normalno i oni, za razliku od nekih, imaju puno pravo na to. Sa tim u vezi moramo imati u vidu da sve što upoređujemo sa idealnim mora biti lošije, bez obzira na to što je to nešto mnogo bolje od onoga što je bilo pre pet, 10, 15 godina. Evidentne i očigledne rezultate ne treba uzimati zdravo za gotovo, a budimo iskreni i realni, mnogo je rezultata, mnogo je oblasti u kojima je bez ikakve sumnje ostvaren značajan napredak.

Jedan za nas od najvažnijih rezultata i kao sjajan primer onoga o čemu sam već govorio prelaska emocija u racio svakako je istorijsko pomirenje naših naroda. To je često spominjana tema, ali isto tako i sjajan primer kako se promenom stava i pristupa može napraviti iskorak u najpozitivnijem smislu.

Pored primera koji dajemo svojoj deci, postavljenih u temelju istinskog prijateljstva, uz stratešku saradnju dve države i dva naroda, koja iz godine u godinu donosi svoje rezultate, međunacionalnih incidenata skoro da i nema, a nažalost bilo ih je. Saradnja u oblasti bezbednosti i energetike, ekonomska saradnja, uzajamna podrška u međunarodnim organizacijama, sve su to benefiti u kojima svi mi uživamo.

Još jedna jako važna stvar. Moramo imati u vidu da su građani Republike Srbije koji čekaju rešenje situacije u kojoj se nalazimo u većini, zato što je najvećem broju građana ipak stalo do napretka, razvoja, a pre svega mira i stabilnosti. Ljudi žele da se vrate normalnom životu, svojim svakodnevnim aktivnostima i takvi ljudi su u većini, ma šta ko mislio. Iz tog razloga, mi ćemo podržati predloge zakona koji su na današnjem dnevnom redu.

Savez vojvođanskih Mađara je, na čelu sa našim predsednikom dr Balintom Pastorom, politička organizacija koja uvažava emocije, ali odluke donosi isključivo na osnovu logičkog promišljanja, činjenica i pozitivnih rezultata na osnovu sprovođenja dogovorenog.

Pored izmena i dopuna Zakona o visokom obrazovanju koji je pre svega važan zbog ispunjavanja jednog od četiri studentska zahteva i podizanja studentskog standarda na dnevnom redu imamo i Zakon o utvrđivanju garantne šeme i subvencionisanju dela kamata kao mera podrške mladima u kupovini prve stambene nepokretnosti.

Ovim zakonom omogućava se … (Isključen mikrofon.)

Hvala.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovani potpredsednici, dame i gospodo narodni poslanici, uvažena ministarka, danas razgovaramo o jednoj od najvažnijih i najaktuelnijih temi, o eksploataciji ruda litijuma i bora.

Ovo je tema koja nesumnjivo deli naše društvo, a to nije prvi put u istoriji Srbije. Možemo se setiti podela od građenja prvih pruga, preko elektrifikacije Beograda, pa sve do problema oko hrasta prilikom građenja autoputa Miloš Veliki.

U isto vreme, ovo je veliki izazov, ali i veliki potencijal za našu budućnost. Ovu temu posmatram kroz tri dimenzije, a to su: strateška, ekonomska i ekološko-zdravstvena dimenzija. Sva tri aspekta ovog pitanja možemo posmatrati isključivo zajedno.

U svetu koji se sve više okreće obnovljivim izvorima energije litijum postaje ključni resurs. Koristi se u proizvodnji baterija za električne automobile i uređaje, čime postaje osnova za održivu energetsku budućnost.

Naša zemlja ima bogate resurse litijuma. Dolina Jadra predstavlja jedno od značajnijih nalazišta u Evropi.

Ovaj element može postati motor našeg razvoja omogućavajući nam da postanemo jedan od ključnih igrača na evropskom, pa i na globalnom tržištu, pogotovo ako uzmemo u obzir tendenciju u pogledu zelenih agendi svuda u svetu, pa i kod nas.

Evropska Unija takođe ima svoj evropski zeleni dogovor. Ova zvanična Strategija pokušava da odgovori na pitanje kako razvijati privredu EU bez ubrzavanja klimatskih promena. Cilj je nulta emisija gasova sa efektom staklene bašte do 2050. godine.

Evropska komisija obećava i da će održivost biti uzimana u obzir prilikom donošenja svih budućih javnih politika, a to će svakako u bliskoj budućnosti dovesti do prelaska sa vozila sa unutrašnjim sagorevanjem na električna vozila.

U smislu klimatskih promena dva su broja koja treba imati u vidu. Prvi je 51 milijarda, drugi je nula. Dakle, 51 milijarda je broj tona gasova sa efektom staklene bašte koje čovečanstvo svake godine obično emituje u atmosferu, nekad više, nekad manje, u zavisnosti od godine, ali tendencija je uzlazna. Tu smo danas, nuli treba da težimo. Deluje teško ostvarivo i jeste teško ostvarivo.

Činjenica je da rudarenje tzv. kritičkih minerala pre 10 ili 15 godina i danas nije isto. Uzimajući i taj faktor u obzir postaje očigledno da bi ovaj projekta mogao učiniti Srbiju nezamenljivim akterom, a kada je neko nezamenljiv njegovi interesi postaju nezaobilazni i njegovi se argumenti moraju saslušati.

Ova pozicija osigurava da se glas Srbije čuje i uvažava na najvišim nivoima. Uveren sam da bi to značajno promenilo poziciju države u regionalni i međunarodnim odnosima, a to je poželjan strateški cilj svake zemlje. I to je ta strateška dimenzija o kojoj vam govorim.

Što se ekonomske dimenzije tiče, niko ne može da ospori da ovo može biti ključni ekonomski potencijal za našu zemlju, a to podrazumeva veće plate, veće penzije, bolju infrastrukturu za našu zemlju.

Pitanje ove rasprave bi moglo da bude i da li Srbija želi ili ne želi da izvozi sirovi litijum. Mislim da je pitanje izvoza davno rešeno i da smo se opredelili za izvoz gotovih proizvoda, što možemo čuti i u izjavama predsednika Republike Srbije i članova Vlade i njihov stav po tom pitanju je jasan. To bi omogućilo našoj zemlji da ostvari dodatnu vrednost, da razvijemo celokupan lanac vrednosti. Na takav način bismo obezbedili važnu ulogu i na tržištu krajnjeg proizvoda.

Pored otvaranja novih fabrika, novih radnih mesta, to bi sigurno dovelo i do povećanja trenutnih plata i penzija. Što se države tiče, rast BDP-a za 10 do 12 milijardi evra.

Hteo bih pomenuti da je naša matica Mađarska takođe na vreme prepoznala promene koje donosi zelena tranzicija kao strateški i ekonomski potencijal koji ona nosi sa sobom. Postigla je značajan napredak u proizvodnji električnih automobila i pratećih komponenti poput baterija i akumulatora.

Jedan od značajnijih koraka u tom pravcu je otvaranje kineske fabrike automobila BYD u Segedinu, koja je jedna od najvećih i najuspešnijih kompanija u toj oblasti na svetu. Ova investicija može dodatno osnažiti ekonomsku saradnju između Srbije i Mađarske.

Premijer Mađarske Viktor Orban više puta je istakao da ovaj region treba da postane tačka povezanosti. Spoj inovativnih azijskih tehnologija i evropske radne etike i znanja može stvoriti sinergiju koja će doneti značajan razvoj. Ovo je posebno važno u svetlu aktuelnih događaja, kada primećujemo ponovnu političku i ekonomsku polarizaciju u svetu, nalik onoj u vreme Hladnog rata. Obnovljeni politički i ekonomski blokovski sistem zahteva od nas da naša država očuva svoj politički i ekonomski suverenitet i istovremeno, sarađujući sa svima i prateći svoje interese, a evo i zašto. Parafraziraću premijera Orbana – geografski, pa i geostrateški položaj celog ovog regiona je takav da ukoliko postanemo ponovo podeljeni između zapadnog i istočnog bloka, uvek ćemo biti na periferiji jedne ili druge strane, dok smo u svetu povezanosti i slobodne ekonomske saradnje, žargonski rečeno, srce sveta. Mi smo slobodarski narodi koji nikome ne žele da budu periferija.

Upravo u tome, a naročito na planu sve dubljeg i plodonosnijeg povezivanja naših slobodarskih naroda, srpskog i mađarskog, ogroman doprinos daje i naša stranka, istorijsko poverenje i sve ono pozitivno i konstruktivno što je usledilo nakon toga, jačanje političke i ekonomske saradnje, veliki i brojni zajednički projekti, međusobni odnosi na istorijskom maksimumu ostaje jedan od najvažnijih rezultata politike Ištvana Pastora i jedan od najvažnijih prioriteta SVM-a pod hrabrim rukovodstvom našeg predsednika dr Balinta Pastora.

Naravno, uz sve navedene koristi, ne smemo zanemariti zabrinutost koja se javlja u vezi sa zdravljem i zaštitom životne sredine, što je treći neodvojivi ugao gledanja na ovu temu. Zbog toga je od suštinske važnosti da svi aspekti projekta budu podložni rigoroznim istraživanjima. Svaka faza eksploatacije mora biti pažljivo analizirana od strane stručnjaka. Ekolozi, zdravstveni radnici, eksperti rudarske, geološke, mašinske i tehnološke struke, svi oni moraju zajednički da rade, kako bi se osigurala bezbednost i zdravlje lokalnog stanovništva, kao i očuvanje životne sredine u tom području.

Transparentnost i dostupnost informacija u ovim procesima ključna je za izgradnju poverenja među građanima. Od suštinskog je značaja da se uspostavi dijalog između svih zainteresovanih strana. Građani treba da imaju priliku da iznesu svoje brige, sugestije i očekivanja. Videli smo da se takvi susreti i održavaju, da će se održavati i dalje i da će to doprineti smanjenju tenzije i stvaranju međusobnog razumevanja.

Mediji, takođe, imaju ključnu ulogu u informisanju javnosti i pozivam ih da se uzdrže od senzacija. Od suštinske je važnosti da prenose tačne i prave informacije.

Politizacija ovog pitanja, koja se isključivo zasniva na ekološkoj dimenziji, a zanemaruje stratešku i ekonomsku, nije ništa drugo do manipulacija ljudskim emocijama. Nažalost, ona služi da podeli javnost, ona služi da umesto predloga i rešenja, nudi demagogiju i poluinformaciju, ona služi da popuni prazninu u programima pojedinih političkih partija. Ovakav pristup samo stvara dodatne tenzije i otežava pronalaženje rešenja, koja bi mahom trebala biti pitanja za struku.

Kada struka kaže konačnu reč i ukoliko potvrdi da je projekat ekološki bezbedan, tada ova najvažnija dimenzija, uz već pomenute stratešku i ekonomsku, čini ovaj projekat jednim od važnijih pitanja u modernoj istoriji Srbije. Jedno je sigurno, nema razvojnog projekta koji ima veću razvojnu vrednost od zdravlja ljudi. Zdravlje nije samo individualni interes, već kolektivna odgovornost i najvažniji aspekt prilikom odlučivanja po svim, pa i po ovom pitanju. Hvala na pažnji.

Hvala.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, želeo bih…

(Dragana Rakić: Dozvolite mi repliku. Zašto se bojite da čujete?)

Predsednice Narodne skupštine, u ovom domu se ponekad zaista stiče utisak da gospoda iz opozicije mute vodu, samo da se ne bi videlo koliko je plitka.

Ja zaista smatram da smo mi u proteklih 30 godina, koliko postoji Savez vojvođanskih Mađara, prešli jedan daleki put i zaista smo ponosni na današnju situaciju da mi nismo stranka koja isključivo može da se bavi pravima pripadnika nacionalnih manjina, mi smo jedna ozbiljna regionalna, državotvorna stranka i kada vi budete učinili jedan posto onoga što je Savez vojvođanskih Mađara učinio za ovu zemlju, onda se možete javiti.

Takođe, smatram potpuno neprimerenim ovakav jedan istup i zaista bih molio da ukoliko niste pažljivo slušali izlaganje predsednika naše poslaničke grupe, da se sledeći put više fokusirate. Ono što je predsednik naše poslaničke grupe želeo da istakne jeste da smo mi veoma ponosni na našu zemlju što smo, kao i u Mađarskoj, dostigli takav nivo razvoja da pored toga što se bavimo pravima građana u Republici Srbiji, sada Republika Srbija ima snage i ugleda da se bavi i Srbima van Republike Srbije. Prema tome, molio bih vas da sledeći put pažljivije slušate. Hvala vam.

Hvala, predsednice.

Hteo bih da ukažem da zaista smatram da je na današnjem zasedanju zaista bilo dovoljno zloupotrebe mađarske nacionalne zajednice. Smatram da nas ovakva retorika vraća zaista nepotrebno u vreme nekih konfliktnih situacija. Mi smo svoje odnose raščistili, mi smo odlučili da ne želimo da gledamo u prošlost, odlučili smo da želimo da gledamo u uspešnu zajedničku budućnost. Mi zaista se radujemo da danas više novine nisu pune nekakvih konfliktnih situacija, već da mi danas možemo da razmišljamo zajedno sa Mađarskom, zajedno Srbi i Mađari o zajedničkim uspešnim projektima i zaista bih vas molio da više ne zloupotrebljavate mađarsku zajednicu. Mi smo mnogo veće patriote od vas, mi smo pošteni, mi radimo i gradimo ovu zemlju, a vi ako imate nekakve destruktivne porive, molimo vas da ih zadržite za sebe. Hvala.

Hvala.

Poštovana predsedavajuća, ja vam se zahvaljujem na izvinjenju.

Hteo bih zaista da ukažem, kao što je opšte poznato svaka frustracija i destrukcija svoj uzrok ima u nemoći i ja sam potpuno svestan da vi osećate jednu vrstu nemoći da se ponovo dočepate vlasti. Ja sam vas zaista samo lepo zamolio da u tim svojim nastojanjima ne pravite štetu. Znači, mi smo svoje odnose izgladili. Mi smo svoje odnose u mnogome unapredili i mi smo u redu. Smatram da takva vrsta vraćanja u prošlost ne može nikome da koristi. Samo bih hteo da pojasnim svoj stav. Hvala.