Poštovani predsedniče Republike, uvaženi predsedniče Narodne skupštine, poštovane koleginice i kolege, uvaženi Srbi sa KiM, kao što je gospodin Dragan Marković, predsednik naše poslaničke grupe, u svom jučerašnjem izlaganju već istakao, mi ćemo glasati za usvajanje ovog Izveštaja. Glasaćemo za ovaj Izveštaj jer želimo da damo podršku državi Srbiji, predsedniku Republike i pregovaračkom timu i želimo da time pošaljemo poruku jedinstva, jedinstva koje nam je preko potrebno zbog ovog izuzetno osetljivog političkog trenutka.

Bilo je ovde, poštovani predsedniče, reči o nekim željama, fontani želja, kako mi se čini. Mi iz JS znamo da realna politika nije ispunjavanje ničijih želja već nalaženje optimalnih rešenja u okvirima mogućeg.

Mislimo da je svaki vaš politički potez za sada bio upravo takav, za politiku očuvanja mira i ravnoteže. Bilo je potrebno mudrosti, ali pre svega hrabrosti i smatramo da je to kurs na kome Srbija treba da ostane.

Kada govorimo o dijalogu i kompromisima, ta je tema na izgled vrlo kompleksna, zamršena, ali zapravo je toliko jednostavna da jednostavnija ne može biti. Naša strana je ispunila i ispunjava sve međunarodne obaveze, kosovski Albanci nijednu. Ali bilo bi dobro da su oni ostali, da su se oni zaustavili samo na tom neispunjavanju međunarodnih obaveza. To bi bila još i dobra pozicija. Oni su otišli dalje sa konstantnim zastrašivanjem, sa nasiljem i znamo da je vrhunac bio pucnjava na srpsku decu, ali je o tome detaljnije govorila koleginica Marina Raguš.

Tokom ove diskusije otvorila se jedna vrlo velika tema, a to je naše članstvo u EU. Srbija je predana ovom procesu. Mi to zaista mislimo i ovaj proces to naše zaista dugo putovanje u EU je najmanje bilo stvar procedura i kako vole da kažu – usklađivanja sa evropskim vrednostima. To je bila stvar političkog uslovljavanja, politička stvar. Sada je novi uslov uvođenje sankcija Ruskoj Federaciji, tj. ne sada, već neko vreme ili kako to oni vole da kažu – usklađivanje spoljne politike Srbije sa spoljnom politikom EU.

Bez obzira na mučnu prirodu celog ovog procesa, mi duboko verujemo u evrointegracije i radimo na tome.

Međutim, moramo da konstatujemo da postoji izvesno nepoverenje. Koje su garancije da će Srbija biti članica EU ako uvede sankcije Ruskoj Federaciji? Gotovo nikakve. Kakve koristi građani Ukrajine imaju ako Srbija uvede sankcije Ruskoj Federaciji? Zašto se o tome niko ne pita?

Reći ću ono što predsednik moje stranke, gospodin Marković vrlo često ističe, Srbija ne bira strane. Srbija je za prestanak rata sada i odmah i nikakve sankcije nisu sprečile da ljudi ginu, a ljudi ginu svaki dan. Ginu Ukrajinci, ginu i Rusi.

Poštovane dame i gospodo, čini se da velike sile nisu želele da izvuku pouke iz Drugog svetskog rata, ali ni iz kasnijih sukoba, ali posebno iz Drugog svetskog rata, jer je to najveći sukob koje ovo čovečanstvo pamti i da li je za njih mir vrhovna društvena vrednost? Nije. Najveća društvena vrednost za njih je interes. Za nas to mora da bude mir i jeste mir i mi mislimo predsedniče da ste vi to i pokazali.

Jasno smo osudili agresiju, vrlo smo jasno rekli da poštujemo teritorijalni integritet Ukrajine. Mi smo za saradnju sa svima, ali uz poštovanje naših ključnih interesa. To je najteži put, ali verujemo da je to jedini ispravan put.

Od početka te krize govori se o teškim vremenima. I tu možemo da se podsetimo na onu staru „nema rđavih vremena, ima samo rđavih ljudi“, tako ima i dobrih politika i loših politika. Na vama predsedniče je, a i na Vladi i na nama narodnim poslanicima je da biramo one dobre i mislimo da upravo to i radimo.

U ovom izveštaju ne piše ništa epohalno, javnost je vrlo dobro upoznata sa situacijom na KiM. Ovaj izveštaj nije istorijski, on jeste važan, ali nije istorijski, ali mi ovaj trenutak možemo i dalje možemo da učinimo istorijskim. Možemo da prestanemo sa praksom deljenja. Jer, ako pogledamo samo malo u prošlost, od početka stvaranja moderne srpske države do danas, koji je bio najsrpskiji od svih manira? To je bio manir da se delimo. Delili smo se na pristalice Karađorđevića, pa na pristalice Obrenovića, pa na partizane, na četnike, na levičare, na desničare, monarhiste, republikance. Mi se danas, dame i gospodo delimo čak i na fašiste i antifašiste i to je nešto što stalno provejava. Danas je vrlo moderno istaći, antifašistički karakter u svom delovanju. Ne znam, ja možda živim u zabludi i za mene se podrazumeva da smo mi svi antifašisti.

Podele nam nisu donele ništa dobro, a razlike su nešto drugo i mi ćemo razgovarati o tom francusko-nemačkom predlogu jer rečno je jasno, to je otvorena platforma o tome će se tek pregovarati. To je pregovarački okvir.

Jedinstvena Srbija podržava usvajanje ovog izveštaja i pozivamo i ostale kolege da urade isto i da pokažemo da smo jedinstveni kada je u pitanju situacija na Kosovu i Metohiji. Nećemo da priznamo nikakvu nezavisnost, insistiramo na formiranju ZSO, jer je to trenutno najbolje, institucionalno rešenje za naš narod. Ali, ne onako kako to želi Aljbin Kurti pa daje pet, šest, nebitno koliko uslova. Jesmo li razmišljali o tome da ako možda budemo jedinstveni oko ovog ključnog pitanja, da će Međunarodna zajednica možda drugačije da razgovara sa nama?

Mi smatramo da ovo ne treba da se tumači kao jedno čisto srpsko pitanje ovo je država Srba, Bošnjaka, Roma, Albanaca, Crnogoraca, Hrvata, Mađara i svih ostalih naroda, ovo je naša država i mi drugu nemamo. I dobro je što imamo široku podršku. Želimo da se stavi do znanja da se sa predstavnicima naše države ko god oni bili, bilo da je u pitanju predsednik Republike ili neko drugi, da se sa njima razgovara. Sa Srbijom se razgovara, Srbija se ne ucenjuje i mislimo da se pokazao dovoljan kredibilitet za tako nešto.

Srbija se bori za očuvanje svoje teritorijalne celovitosti, za očuvanje svog naroda. Mi smo suverena zemlja i to smo pokazali. Pokazali smo da ne možemo i da nećemo da slušamo neke diktate iz drugih gradova, ali želimo da razgovaramo, želimo da pravimo kompromise tamo gde je to moguće. Mi imamo i neke svoje inicijative. To su vrlo progresivne inicijative. Evo, Otvoreni Balkan koji možemo i u širem smislu da tumačimo kao oživljavanje jedne vrlo stare ideje, a to je Balkan balkanskim narodima. I ta ideja nije u koliziji sa EU. To zaista mislim.

Mislimo da smo na dobrom putu, putu koji je pravedan i mudar. Čuli smo da Srbija ne odustaje od poštovanja svog Ustava i od čuvanja interesa našeg naroda i to je za nas najvažnije. Hvala.

Uvaženi ministre, poštovane koleginice i kolege.

Ja bih se osvrnula na Zakon o potvrđivanju Drugog dodatnog protokola, uz Konvenciju o visokotehnološkom kriminalu, o pojačanoj saradnji i otkrivanju elektronskih dokaza. Ovaj protokol je dopuna Konvencije o visokotehnološkom kriminalu koja je doneta 2001. godine i Prvom dodatnom protokolu koji je donet 2003. godine. Novi protokol je prilagođen izazovima sadašnjeg vremena i smatramo da je značajan za našu državu, zato što postoji povećana potreba za saradnjom između država koje su potpisnice ove konvencije.

Poslanička grupa JS će podržati ovaj zakon, zato što smatramo da će on unaprediti borbu protiv visoko tehnološkog kriminala koji je u porastu, ne samo kod nas, nego i u celom svetu.

Kada govorimo o visokotehnološkom kriminalu, naravno da on podrazumeva prostor ogromnih prevara i zloupotreba, međutim iz našeg posebnog tužilaštva, za visokotehnološki kriminal, navode da se najviše istražuju krivična dela, ugrožavanja sigurnosti, proganjanja i uznemiravanja.

U koliko se samo osvrnemo na godinu koja je iza nas, imamo više vrlo ilustrativnih primera visokotehnološkog kriminala. Možemo da se setimo samo lažnih dojava o bombama i one su se ticale i našeg aerodroma i letova i objekata, kao što su tržni centri i institucija, i ono što je najgore škola i fakulteta. Sve te lažne dojave bile su posledica vrlo organizovanog visokotehnološkog kriminala, međutim videli smo da je pre dva dana i uhapšeno jedno osumnjičeno lice.

Nažalost podaci pokazuju da su i deca žrtve visokotehnološkog kriminala i to je ogroman problem sa kojim se ovo društvo suočava i JS podržava napore, ozbiljne napore ove države da ovom problemu stane na put i pre samo, čini mi se par meseci smo imali uspešan nastavak akcije „Armagedon“, u kojoj je uhapšeno šest lica pod sumnjom da su izvršili krivično delo pedofilije.

Takođe, mislimo da ne smemo ignorisati da je sajber nasilje u uskoj vezi sa vršnjačkim nasiljem, koje je zastupljeno među maloletnim licima školskog uzrasta. Mnogo toga se sada prepoznaje, kao sajber nasilje i ovo je zaista jedna velika tema i toliko je novih termina, izraza koji su u vezi sa ovom temom, na primer „onlajn buling“, „fejmovanje“ i to su samo neki novi termini.

Videli smo da je radna grupa Ministarstva prosvete za sprečavanje nasilja dala preporuke i da će te preporuke definisati, kako su rekli do kraja meseca. Mere, što se tiče ovog pitanja su zaista nužne. Međutim, mi iz JS smatramo da je ključ rešavanja ovog problema u prevenciji, a ne u nekim strogim kaznama. Dakle, u prijavljivanju nasilja, u prevencije i u pomoći. Pomoć, kako deci koja su žrtve vršnjačkog nasilja, a tako i onoj deci koja ga vrše.

Ja bih pomenula i platformu „Čuvam te“, vrlo inkluzivna platforma i primer dobre prakse koja uključuje i rad sa decom. Naša država ima vrlo dobre okvire, međutim složićemo se da dodatnog rada na ovom polju nikada nije dovoljno.

Za ovaj, kao i za ostale zakone koji su na dnevnom redu, Vlada će imati podršku JS. Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, uvaženi članovi Vlade, poštovane koleginice i kolege, mi iz poslaničke grupe Jedinstvena Srbija slažemo se sa predlagačem da je ovaj budžet razvojni, da je ovaj budžet štedljiv i smatramo da su svi budžetski programi doneti vrlo promišljeno i u najboljem javnom interesu.

Ja bih pomenula i zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu i šta je važno. Njegovo donošenje donosi novi niz fiskalnih pravila koja će biti novi mehanizam zaštite i kontrole javnih finansija. Mi imamo fiskalnu stabilnost i to je situacija koja traje već izvesno vreme i koju treba održavati.

Što se tiče budžeta za narednu godinu, napravljen je jedan vrlo da kažem održiv sistem, ravnomernih ulaganja i to prema svim društvenim sektorima. Juče ste imali prilike da čujete konkretne predloge koje je naš predsednik, gospodin Marković izneo, a u vezi su sa poljoprivredom i mislimo da je delegirao jednu veoma važnu temu. Ta tema se tiče većih ulaganja i većih podsticaja u proizvodnji domaćeg mesa, čime ćemo u budućnosti, nadamo se, i ograničiti i smanjiti uvoz mesa.

Vi znate da će Jedinstvena Srbija uvek podržati veća ulaganja u poljoprivredu i mi to ovim budžetom imamo. Smatramo da država treba i da nastavi da pomaže i da podstiče razvoj malih i mikro poljoprivrednih gazdinstava. Osim nikada većih ulaganja u kapitalne investicije, evidentno je da se ovim budžetom stavlja i akcenat na socijalna davanja, a tu su i brojna ulaganja u zdravstveni sistem i to smatramo vrlo važnim.

Budžet takođe, predviđa i ulaganja u domaću privredu, podsticaje i za mala i srednja preduzeća, čiju važnost mi iz Jedinstvene Srbije stalno ističemo. Mi u ovoj Vladi imamo i ministra, prvi put, gospodina Bastu koji ima ideje i spremnost za reformisanje privrednog sektora. Takođe, prepoznao je žensko preduzetništvo kao jednu razvojnu šansu i na samom početku svoga rada je istakao da će se zalagati da se izjednače uslovi za domaće i strane investitore.

Kao jedno od najvažnijih rešenja, naravno, izdvajamo i povećanje plata, kao i povećanje minimalne zarade. U danu za glasanje naša poslanička grupa će podržati i Predlog Zakona o budžetu i sve ostale zakonske predloge. Hvala vam.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Poštovane koleginice i kolege, mi ne možemo da damo podršku amandmanu koji podrazumeva brisanje celog jednog člana izmena i dopuna Zakona o budžetu Republike Srbije i ruši smisao kompletnog predloga.

Na osnovu svega iznetog u prethodnim danima ove rasprave i na osnovu budžetskog materijala, poslanička grupa JS predložene korekcije u budžetu smatra opravdanim.

Vi ste, gospodine ministre, izneli precizne finansijske konstrukcije na osnovu kojih vidimo da u Srbiji postoji finansijska i ekonomska stabilnost i da naša država može da izdrži predložene promene.

Mi ćemo se složiti da su vremena teška i izazovna, ali to je razlog više da se radi odgovorno. Zato smo i dali podršku ovoj Vladi.

U svom uvodnom obraćanju naveli ste da ovaj rebalans proizilazi iz stabilnosti državne kase i iz dobrih naplata prihoda.

Zašto ćemo glasati za ovaj rebalans? Zbog sredstava koja su namenjena mladima, zbog povećanja penzija, zbog mera koje su nastavak borbe za povećanje nataliteta u Srbiji, zbog ulaganja u poljoprivredu i turizam. Smatramo da su ove mere vrlo važne, zato što predstavljaju dokaz trajnog opredeljenja Vlade da ulaže i reformiše određene sektore, a jedan od tih sektora je i zdravstveni sektor.

U prethodnim godinama se pokazalo koliko je važno što država nije zapostavila ulaganja u ovaj sektor i ovim rebalansom su opredeljena sredstva, mislim da je važno da kažem zbog građana, i za lečenje retkih bolesti, za prevenciju i lečenje bolesti izazvanih posledicama korona virusa, za razvoj inovativnih lekova i ono što je posebno bitno, za zapošljavanje najboljih diplomaca iz oblasti medicine.

Mi smo suočeni sa ekonomskim migracijama mladih i nadamo se da je ovo jedna od mera koje će se u budućnosti donositi da bismo se suočili i odgovorili sa ovim negativnim trendom.

Briga o zdravstvenim radnicima je jedan od prioriteta naše stranke. Ja ću podsetiti da je predsednik JS šest puta vodio delegaciju u prijateljski Egipat, od toga četiri puta većinski deo delegacije su činili upravo lekari koji su imali priliku da se upoznaju sa zdravstvenim sistemom ove zemlje.

U obrazloženju ovog rebalansa ste jasno pokazali da postoji i privredni rast. Međutim, tu takođe stoji da je naš ekonomski rast bio vođen uslužnim sektorom. Mi želimo da vrlo uskoro dođe dan i nadamo se da se tome teži da proizvodni sektor bude nosilac ukupnog ekonomskog rasta i zato nam je važno da ova Vlada nastavi da podržava domaća mala i srednja preduzeća.

Uskoro ćemo donositi i budžet za narednu godinu i očekujemo da se opredele podsticaji za domaću privredu, da će se pomagati i dalje poljoprivrednim proizvođačima, jer samo jak poljoprivredni proizvođač je stožer održivog razvoja ove privredne grane.

Takođe, želimo da sugerišemo da Srbija nastavi da jača socijalnu zaštitu svog stanovništva, a posebno socijalno ugroženih kategorija i da te i slične koncepcije primenite pri izradi budžeta o kojem ćemo raspravljati za par nedelja. Hvala vam.

Hvala vam, gospodine predsedavajući.

Poštovane koleginice, uvažene kolege, poštovani građani, naša poslanička grupa neće glasati za ovaj amandman, jer smatramo da oblast turizma kao jedna veoma važna oblast, kao domaća razvojna grana zaslužuje da bude tretirana u posebnom ministarstvu.

Svi smo svedoci da je turizam privredna grana koja se ubrzano razvija u našoj zemlji i što se Beograda tiče, možemo da kažemo slobodno da se pozicionirao kao jedan važan turistički centar jugoistočne Evrope.

Ipak, šta mi mislimo da su glavni zadaci ovog, tj. budućeg novoobrazovanog ministarstva turizma. Imaće jedan veoma odgovoran zadatak, a to je da prepozna turističke potencijale i stvori jedan podsticajni ambijent za ulaganje u druge oblasti naše zemlje, tj. u druge regione i to neće biti zadatak samo ovog ministarstva, već cele Vlade, kao i lokalnih samouprava.

Građani Srbije, a i brojni turisti iz drugih zemalja su za sve ove godine imali priliku da vide da je Jagodina postala jedan veoma značajan turistički centar Srbije i taj centar je postala jednom odgovornom i promišljenom politikom gospodina Dragana Markovića i njegovog tima iz Jedinstvene Srbije. To se uspelo ulaganjima, izgradnjom, promocijom kako kulturnih sadržaja, tako i sadržaja za razonodu.

Kada već govorim o kulturnim sadržajima, mislim da nove politike koje će se sprovoditi i koje će unapređivati turizam i turističku ponudu u Srbiji moraju biti u tesnoj vezi sa kulturnim politikama koje će biti aktuelne u našoj zemlji. One u budućnosti moraju biti kreirane tako da zadovolje različite kulturne potrebe ljudi koje dolaze u našu zemlju i, naravno, domaćih turista.

U Srbiji je, poštovani narodni poslanici, na snazi Zakon o turizmu iz 2019. godine. Tu je takođe i Strategija razvoja turizma koja obuhvata period od 2016. do 2025. godine. Ipak, što se naše poslaničke grupe tiče, mi smatramo da nije na odmet, pogotovo zato što će turizam sada dobiti poseban resor, dodatno unaprediti ovu oblast i o tome ćemo, nadam se, ovde svi razgovarati.

Pošto će ovo ministarstvo po planu reorganizacije pojedinih resora biti nadležno i za omladinu, tj. za pitanja mladih, mi očekujemo kao predstavnici građana da se novo ministarstvo ozbiljno bavi pitanjima mladih ljudi u Srbiji.

Poslednji Zakon o mladima ova Skupština je usvojila 2011. godine. Već duže vreme se govori o izmenama i dopunama koje su započete. Međutim, to je jedan proces koji je nedovršen i od velikog je značaja da se to što pre dogodi i da izmene uđu u skupštinsku proceduru.

Takođe, tokom 2021. godine, relevantne organizacije mladih vodile su intenzivan dijalog sa premijerkom Srbije Anom Brnabić, što je vrlo pozitivno. Smatramo da ovo ministarstvo i nova Vlada moraju da rade pre svega na ostanku mladih ljudi u našoj zemlji, zatim na boljem osluškivanju njihovih potreba, na zapošljavanju mladih, zdravstvenoj zaštiti mladih i to sa posebnim akcentom na psihološkoj podršci koja treba biti pružena mladima, ukoliko je to potrebno, na jačanju i osnaživanju omladinskih institucija i uopšte na jednom pravovremenom prepoznavanju problema i radom na prioritetima.

Hvala vam.

Hvala potpredsedniče.

Uvažena ministarko, uvažene kolege, poštovani građani, kao što smo već istakli, naša poslanička grupa će u danu za glasanje dati podršku zakonskim predlozima sa ove rasprave.

Što se tiče seta izbornih zakona, smatramo da su novine koje ovi zakoni donose povoljne za subjekte koji učestvuju u izbornom procesu, kao i da sva zakonska rešenja nose poboljšanja, pre svega, u samoj organizaciji i transparentnosti izbora, i ono što je takođe značajno, što su maksimalno uvažene evropske preporuke, tačnije relevantnih tela koja se time bave.

Ja bih se ipak osvrnula na Zakon o socijalnom preduzetništvu, o njemu je danas bilo manje reči, ali ovaj zakon zaista jeste dokaz kontinuiteta i trajne opredeljenosti države Srbije da donosi korisne i pre svega, odgovorne javne politike.

Građanima Srbije je poznato da JS, kao stranka prepoznatljivog socijalnog programa koji ima svoje jasne primene i u Jagodini i u drugim gradovima širom Srbije, na lokalnom nivou donosi konkretne odluke koje se tiču poboljšanja uslova života za najugroženije kategorije stanovništva.

Donošenje ovog zakona ima za cilj da pomogne upravo ekonomskim najugroženijim grupama i mislimo da će ovaj zakon biti od posebnog značaja i za lokalne samouprave, jer će dati čvrst okvir za buduće postavke socijalnog preduzetništva, kao i za njegov razvitak.

Ovim zakonom se definišu pojmovi koji su u vezi sa socijalnim preduzetništvom, precizira se važna društvena uloga socijalnog preduzetništva, pojedinosti koje određuju poslovanje, kao i sami program razvoja.

Zakon će olakšati donatorima samu identifikaciju onih subjekata koji posluju po principima socijalnog preduzetništva i naravno, veću kontrolu zloupotreba, što će se ostvariti kroz poseban savet koji će formirati Vlada Srbije.

Ulogu u razvoju i u promovisanju socijalnog preduzetništva ima i tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije, razne civilne organizacije, mreže, kao i pojedinci koji pomažu i podstiču održivi razvoj i socijalnu ekonomiju.

Ako pogledamo svetske brojke u Sektoru socijalnog preduzetništva, u svetu danas radi preko 40 miliona ljudi, a volontira čak oko 200 miliona ljudi. U EU u Sektoru socijalnog preduzetništva radi oko 13 miliona ljudi.

U razvijenim svetskim i evropskim zemljama socijalno preduzetništvo učestvuje u značajnoj meri u ukupnom bruto društvenom proizvodu. Zapadne zemlje zaista imaju dugu tradiciju i kontinuitet socijalnog preduzetništva, a što se tiče Srbije uprkos nedostatku konkretnog pravnog okvira ono je više decenija prisutno i kod nas. Donošenjem, a nadamo se i očekujemo, pre svega, adekvatnom primenom ovog zakona, ova će se oblast urediti, jer i u samom zakonu se navodi da naš pravni sistem nije do sada prepoznavao socijalno preduzetništvo, kao kategoriju od opšteg značaja.

Ono što želim da dodam je da istraživanja pokazuju da je postojeći Sektor socijalnog preduzetništva u Srbiji, usmeren na socijalne ciljeve, da ima važnu društvenu misiju i ovaj će zakon biti čvrst orjentir kako onima koji su već u ovoj oblasti, tako možda i nekim budućim učesnicima u socijalnom preduzetništvu.

Samo donošenje zakona treba da bude početak jedne veće i obimnije državne podrške ovoj oblasti, jer kroz jačanje kapaciteta, veću socijalnu kooperaciju konstantno praćenje aktivnosti i nastojanje da se smanje eventualne zloupotrebe, dobićemo željene efekte, a to su vidljivost i zapošljavanje i zaštita ekonomski najranjivijih. Hvala.

Zahvaljujem, uvažena potpredsednice.

Uvažena ministarko, poštovane kolege JS će u danu za glasanje dati podršku zakonu o izmenama Zakona o kulturi kao i izmenama Zakona o bibliotičko-informativnoj delatnosti.

Primarno je da se postojeći Zakon o kulturi uskladi sa novim Zakonom o rodnoj ravnopravnosti koji je nedavno donet u Narodnoj skupštini.

Ravnopravnost, ne samo rodna, već ravnopravnost uopšte je termin koji u poslednje vreme prožima sve društvene segmente i odnose. Srbija kao i ceo civilizovani svet uopšte teži da ravnopravnost više ne bude cilj sama po sebi, već da se ona ostvari u punom smislu i da počne da se podrazumeva.

Novim odredbama kojima će se dodatno urediti Zakon o kulturi kulturne ustanove će morati da imaju više zaposlenih iz redova nacionalnih manjina kao i pripadnika manje zastupljenog pola. Ovakvim i sličnim zakonskim rešenjima daje se postojan okvir koji će omogućiti lakše ostvarivanje politika jednakih mogućnosti kojima se teži.

Mi smo svedoci da se kroz istoriju položaj žena, kulturnih stvaralaca, menjao, ali taj položaj je generalno uvek bio nepovoljan. Čak i danas kada na snazi imamo veoma jake antidiskriminacione zakone situacija i dalje nije potpuno povoljna. Ako jedan od ključnih nosioca kulture umetnik ili umetnica kao pojedinac koji daje doprinos kulturnom razvoju, žena je uvek u nepovoljnijem položaju u odnosu na muškarca.

Kada je stvaralaštvo u pitanju, ako je žena ta koja stvara uvek se naglašava da je to žensko stvaralaštvo i verujem da ćemo se složiti da je vreme za brisanje tih razlika za napuštanje dominantnog muškog obrasca o kulturi i ravnopravnog tretmana žena koje učestvuju u stvaranju kulturnog sadržaja.

Kada govorimo o nacionalnim manjinama mi mislimo, verujem da će se i kolege i njihovi predstavnici složiti, da aktuelna kulturna politika podrazumeva očuvanje i negovanje kulturnih posebnosti svih nacionalnih manjina u Srbiji kao i prostor za jedno slobodno kulturno delovanje i umetnički izraz.

Kada govorim o očuvanju posebnosti ja se ne bih zadržala samo na tim specifičnostima kultura nacionalnih manjina već možda svih oblasti u Srbiji. Veoma je retko, pa možemo reći i u Evropi, da jedna mala zemlja poput naše ujedinjuje tako različite kulturne karaktere regiona osobenih kultura koje su se pak razvijale pod uticajem različitih nekada i čak potpuno suprotnih tradicija, ali ta različitost jeste naše bogatstvo.

Jedinstvena Srbije podržava decentralizaciju kulture ulaganja u infrastrukturi u kulturi u gradovima u Srbiji, mi možemo da stvorimo jednu postojanu bazu za dalji razvoj kulture, ali i želim da poručimo da to nije dovoljno. Dakle, nije dovoljno samo ulaganje u ustanove već moramo ulagati i u ljude pogotovo u mlade, talentovane umetnike i umetnice, stvaraoce koje ova država mora da prepozna i podržava.

Takođe, osvrnula bih se i na konkurs, tj. projekat „Prestonica kultura Srbije 2023“. To je zaista jedna prilika da lokalne samouprave pokažu svoje kompetetivne prednosti, to je inače domaći pandan projektu „Evropska prestonica kulture“.

Smatramo da je Strategija razvoja kulture Republike Srbije od 2020. do 2029. godine veoma važan proces u kome je opisan specifični kulturni kredo naše zemlje i možemo da kažemo da se do sada delovalo u skladu sa ovim strateškim dokumentom.

Vrlo je važno nastaviti negovanje i promociju onoga što se karakteriše kao kulturno nasleđe i naravno ne zapostaviti savremeno stvaralaštvo.

Kada smo već kod kulturnog nasleđa ja bih pomenula, ako se ne varam da ste juče posetili Čakovo, rumunski grad u kojem je rođen Dositej Obradović i raduje nas što su opredeljena sredstva za obnovu njegove kuće.

U junu 2018 godine, ja verujem da se mnoge kolege toga sećaju, Srbijom je odjeknula vest da mali maturanti, tj. mladi koji su u tom trenutku završavali osmi razred, naravno ne svi ali velika većina nije znala da prepozna ko je Dositej Obradović, oni zapravo nisu znali ko je to.

Kako će deca koja ne poznaju, ne cene, ne razumeju svoju tradiciju, kulturu i istoriju imati kapacitet da se interesuju, da pojme i da uvaže nešto što je tuđe?

Ne mogu a da se ne osvrnem i na vrlo aktuelno prisvajanje nečega što je naša kulturna baština, i to jedno beskrupulozno svojatanje Nikole Tesle, on jeste svetski ali je pre svega naš i mi smo svedoci da je na snazi jedna grupa kulturna asimilacija, ali to je možda i njegovo najveće priznanje, što ga drugi žele za sebe. Međutim, zbog nekih budućih generacija mi ne smemo da pristanemo na ovakvo grubo prekrajanje istorije i falsifikaciju.

Još jednom, u danu za glasanje mi ćemo podržati predložena zakonska rešenja.

Hvala.

Zahvaljujem.

Poštovani potpredsedniče, uvaženi ministre, uvaženi gosti, u ime svoje poslaničke grupe osvrnula bih se na Predlog zakona o utvrđivanju finansijske podrške privrednim subjektima za održavanje likvidnosti i Predlog zakona o potvrđivanju finansijskog ugovora između naše zemlje i Evropske investicione banke, a pomoću kojeg će se obezbediti značajna sredstva za podršku malim i srednjim preduzećima.

Ako se osvrnemo na period od marta 2020. godine do danas, uprkos brojnim kriznim situacijama, mi smatramo da je Vlada Srbije uspela da nađe način da premosti probleme društva i društvenih sektora pravovremenom reakcijom i merama koje su bile adekvatne trenutku.

Ipak ne možemo da kažemo da su problemi potpuno rešeni. I u narednom periodu će biti izazova, pogotovu za mala i srednja preduzeća koja su pandemijom tj. njenim posledicama izuzetno pogođeni, te mere i aktivnosti Vlade smatramo nužnim za očuvanjem stabilnosti finansijskog i privrednog sistema, jer se Srbija suočava sa brojnim, tj. ogromnim brojem zahteva za kredit.

Pored poreskih olakšica koje su se desile u prethodnom periodu, ovo je takođe važna podrška, jer će se urediti dodela kreditnih sredstava privrednim subjektima, a koji su zahteve za kredit podneli Fondu za razvoj Republike Srbije. Direktna je pretpostavka da će se na ovaj način...

Molim samo kolege za malo mira, ukoliko je to moguće. Zahvaljujem.

Dakle, direktna je pretpostavka da će se na ovaj način ublažiti negativne posledice koje su mala i srednja preduzeća pretrpela i da će se na taj način povećati njihova likvidnost.

Ako pogledamo relevantne podatke Republičkog zavoda za statistiku, 95,5% srpske privrede čine upravo mikro, mala i srednja preduzeća. Oni čine 58% ukupne zaposlenosti u Srbiji. Mala i srednja preduzeća generišu srpsku privredu i oni su zajedno sa uslužnom delatnošću osetili najteže posledice ove pandemije.

Finansijski ugovor o kojem danas raspravljamo sa Evropskom investicionom bankom vredi 200 miliona evra. Subjekti će moći da dobiju, kako se navodi u zakonu, povoljne kredite koje su vid pomoći za likvidnost, održivost, a i za investicione aktivnosti firmi.

Mi iz JS ovakve mehanizme smatramo efikasnim, jer se ovde radi o očuvanju poslovanja privrednih subjekata, ali odgovornim, jer će se pravovremenom reakcijom smanjiti neki potencijalni budući rizici o kojima moramo da mislimo, budući da stvar sa pandemijom još uvek nije gotova.

Mi ne možemo da se ne osvrnemo na izuzetno povoljnu investicionu klimu koja u Srbiji danas postoji. Jedinstvena Srbija je sa svojim predsednikom gospodinom Draganom Markovićem bila direktni učesnik stvaranja odličnog investicionog ambijenta poslednjih godina. Zahvaljujući intenzivnoj aktivnosti gospodina Markovića, u jagodinskoj industrijskoj zoni su danas prisutne razne internacionalne kompanije zaključno sa, od pre par nedelja, nemačkim „Fišerom“.

Ove investicije imaju veliku ulogu kada je u pitanju smanjenje nezaposlenosti i uopšte u ukupnoj ekonomskoj slici Srbije, ali mi smatramo da je u ovom kriznom periodu od presudnog značaja pomoći i zaštititi domaćeg privrednika, kao i poljoprivrednika. Očuvanje i stimulacija domaćeg privrednog potencijala mora biti strateški cilj.

Osvrnula bih se na kraj 2020. godine kada je održan jedan samit. To je samit poslovnih lidera koji se označava kao jedan jako važan biznis događaj u Srbiji i tu smo mogli da čujemo izjavu predsednika Privredne komore koji je istakao da male ekonomije moraju da nađu svoj put da bi opstale i preživele. Da, slažemo se da su male ekonomije uvek u opasnosti i one su ugroženije u odnosu na one velike, ali zato im je na tom putu potrebna pomoć. Tu ne mislimo samo na kreditiranje ili pak bespovratna sredstva koja Vlada dodeljuje, već na jedan trajni model koji će biti smernica malim firmama da mogu da predvide rizike i prilagode se, da kažemo, ovoj novoj normalnosti koju je Kovid-19 doneo. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovani potpredsedniče, uvaženi ministre, kao što je već u više navrata rečeno poslanička grupa Jedinstvene Srbije će dati podršku izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom.

Amandman koji će bliže urediti pitanje dečijeg dodatka smatramo vrlo važnim, pre svega, zato što će više korisničkih grupa biti obuhvaćeno ovim amandmanom. Na ove važne izmene čeka se nekoliko, preciznije tri godine i očekujemo da se zakon koji garantuje finansijsku podršku porodicama sa decom još više unapredi u nekom budućem periodu. Sve ove intervencije u socijalnom sektoru, koje država radi su nužne u cilju zaštite dece i porodice, posebno ugroženih kategorija i naravno podrške pri nekim operativnim troškovima života.

Novčana pomoć nije jedini, ali smatramo da je vrlo bitan instrument socijalne zaštite. Po stupanju na snagu ovih izmena i dopuna u skladu sa novim zakonskim rešenjem, naknada zarada porodilja ne može biti manja od minimalca. Takođe, vrlo važna izmena se odnosi na majke dece sa invaliditetom, menjaju se to jest brišu se one odredbe koje su uslovljavale da te iste majke biraju između zarade i naknade koje su po difoltu dobijale jer su rodile decu sa invaliditetom. Možemo slobodno reći da su te odredbe imale jedan diskriminatorski karakter i da to nije bila dobra praksa i da je vrlo važno što će se to ovim rešenjem prevazići.

Takođe, zakon poznaje i poljoprivrednice, zatim od 1. januara samostalne preduzetnice će moći da ostvare naknadu zarade u visini od pet prosečnih zarada. Takođe, pitanje je da li ove izmene zakona mogu pozitivno odraziti na populacionu politiku. Odgovor je – da. Da li se ove izmene i dopune zakona mogu pozitivno odraziti na sveukupnu socijalnu politiku i odgovor je takođe – da. Međutim, ako postavimo pitanje da li su ove mere dovoljne, ja verujem da ćemo se složiti da još uvek nisu i da je potrebno raditi na unapređenju ove oblasti, postavljati prioritete i dalje se suočavati sa problemima.

Mislim da je svima poznato da je JS stalno ukazuje na problem tzv. bele kuge u Srbiji, na nisku stopu nataliteta. Od osnivanja naše stranke 2004. godine, a što se tiče našeg predsednika, još ranije, jer je on bio osnivač jednog jedinstvenog fonda tada u Jugoslaviji, Fonda treće dete. Dakle, od 2004. godine do danas mi nalazimo načine, mere, stimulans, nazovimo to kako god, za jednu aktivnu borbu protiv bele kuge, jer to vidimo kao jedan od najistaknutijih društvenih problema. Sam predsednik Srbije je u ovom visokom domu, pre otprilike nedelju dana, govorio o problemu bele kuge. Mi i dalje imamo aktivan Savet za populacionu politiku, Strategiju za podsticanje rađanja, opredeljena sredstva iz budžeta, od formiranja nove Vlade i vaše specijalizovano ministarstvo koje se time bavi.

Niko nikome nema prava da zadire u privatnost i utiče na tako lične odluke, kao što je odluka imati dete ili nemati. Međutim, ono što država može da radi, je da stvara ambijent u kojem će ljudi poželeti da imaju decu, tu nije po sredi samo novac, mislim da ste baš vi, gospodine ministre pričali o tome kada smo u načelu raspravljali o ovom zakonu. Pomenula bih tu jedan od faktora, tu je faktor sigurnosti. Sada smo imali na Odboru za prava deteta jednu vrlo kvalitetnu diskusiju o tome. Dakle, ne mislim samo o tome na ekonomsku sigurnost, već onu bazičnu, ljudsku sigurnost. Da li smo mi danas društvo koje je sigurno. Mi ne možemo da ignorišemo sve prisutno nasilje, pogotovo ovo vršnjačko nasilje u školama i da se zapitamo ko vaspitava nasilnike, ko ih prave, da li ih prave roditelji ili mi snosimo jednu kolektivnu krivicu kao društvo.

Iako je već mnogo toga urađeno na ekonomskim uslovima se zaista radi. Smatramo da nije na odmet revidirati postojeće strategije, artikulisati ih, unaprediti i na kraju krajeva modernizovati. Strategijom iz 2018. godine pomenuću, predviđeno je više uključivanje lokalnih samouprava u samu tematiku jer je postojala pretpostavka da oni mogu pomoći konkretne na terenu. Jako je važno da i u budućnosti, za neke buduće izmene i dopune, saslušamo udruženja građana, kao i sada i još više uvažiti njihove sugestije.

Još jednom želim da naglasim da je za JS briga o porodici i traženje načina za njen opstanak trajno opredeljenje. Hvala vam.

Zahvaljujem poštovana potpredsednice, uvažena ministarko, poštovane kolege poslanici, uvaženi građani, za JS briga o najstarijem stanovništvu jeste jedan od prioriteta i ne moramo da naglašavamo da su preduslovi za jednu, da kažemo, spokojnu starost, stabilne penzije i pravo na adekvatnu zdravstvenu zaštitu.

To ne poklanja nijedna država, niti jedna vlast, već su to građani sami sebi obezbedili višedecenijskim vrednim radom. Međutim, odgovorna država, kakva Srbija danas jeste je tu da unapređuje i uređuje sistem i da se suočava sa izazovima.

Sam kvalitet, stabilnost i kontinuitet penzijskog osiguranja, zavisi i od kretanja brojnih socijalnoekonomskih, kao i demografskih faktora, koje država može da kontroliše i predvidi, naravno, u nekim specifičnim situacijama.

Iako ovaj zakon ne donosi suštinske izmene, donosi značajna tehnička poboljšanja, prevazilaženje problema i brojnih stvari koje bismo mogli da karakterišemo kao neke nedoumice, a tu se pre svega misli na grupu korisnika prevremene starosne penzije, koji su zbog raznih procesa u njihovim preduzećima, a koje su ipak bile odluke Vlade Srbije, nisu mogli da ostvaruju pravo na starosnu penziju zbog same prirode tih uslova.

Problemi ove grupe korisnika penzijskog i invalidskog osiguranja, sa ovim izmenama i dopunama zakona će se trajno rešiti, a naša poslanička grupa će u danu za glasanje podržati predložene izmene.

Brojne su odredbe ovog zakona koje preciziraju položaj grupa, čiji status do sada nije bio tako precizno definisan. Na primer, kada poljoprivrednici koji su osiguranici i obavljaju ugovorene poslove, zatim frilenseri i ono što je jako važno, bračna i vanbračna zajednica su u ravnopravnom statusu i takođe što se tiče te porodične penzije, iz te oblasti, porodična penzija se posle smrti osiguranika ne određuje od prevremene starosne penzije, već od starosne ili invalidske penzije, koja bi pripadala osiguraniku u času smrti.

Praksa je pokazala da je dolazilo do brojnih zloupotreba koje se vezuju za isplatu penzija nakon smrti korisnika i ovim izmenama i dopunama se predviđaju adekvatni mehanizmi, koji će to u budućnosti sprečiti.

Mi možemo da zaključimo da se ove izmene i dopune prirodno nastavljaju na one iz 2018. godine i 2019. godine i oni zajedno predstavljaju jedno reformisano i stabilno normativno rešenje, kada je u pitanju penzijsko i invalidsko osiguranje.

Reforma penzijskog i invalidskog osiguranja u Srbiji je dugotrajna i traje 20 godina, a brojala je više faza.

Moram da se složim sa koleginicom Đurić, koja je pomenula teške restriktivne mere, koje su bile ciljane i onda možemo slobodno da kažemo da su naši penzioneri stoički podneli i izdržali te mere, ali su rezultati doveli do benefita.

Dakle, podneli su ključnu žrtvu, kada je stabilizacija javnih finansija u pitanju. Ako se osvrnemo unazad i posmatramo prakse, ne samo naše zemlje nego i raznih drugih zemalja za prevazilaženje problema, države su pristupale različitim modalitetima u kriznim situacijama. Iskustvo je pokazalo da je uvek najbolja i najproverenija metoda kada se povećava zaposlenost, kada se aktivno radi na politici zapošljavanja i smanjenju rada na crno.

Negativni prirodni priraštaj i činjenica da mi postajemo stara nacija je nešto pred čim ne smemo da zatvaramo oči. Mi imamo izrazito visok negativni prirodni priraštaj i što se tiče 2020. godine, mi ga možemo pripisati koroni, ali to jeste jedan demografski problem, sa kojim se suočavamo i koji direktno utiče na stabilnost sistema.

Zato ćemo podsticanjem pozitivnog prirodnog priraštaja, pristupanje aktivnoj politici koja podstiče rađanja, dobiti pozitivne efekte na više frontova. To je ta borba protiv bele kuge, o kojoj mi iz JS i naš predsednik, stalno govorimo i mera koje nam koriste u borbi protiv bele kuge, nikada nije dosta.

Za svaki adekvatan odgovor izazovima i problemima u budućnosti koje se tiču sistema penzijskog i invalidskog osiguranja imaćete podršku Jedinstvene Srbije, jer smatramo da zbog kompleksnosti ove oblasti uvek postoji prostor za unapređenje.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani predstavnici komisija, pred nama je danas set veoma važnih izveštaja. Za usvajanje izveštaja komisija, kao i za Izveštaj o monitoringu Kancelarije za javne nabavke Poslanička grupa JS će glasati u danu predviđeno za glasanje.

Iz priloženog možemo da zaključimo da su komisije ostvarile efikasnost i veoma visoku transparentnost u svom delovanju. Putem mehanizama podsticaja privrednih aktivnosti ovi nezavisni organi utiču i na stvaranje stabilnosti i povoljnih uslova za strane investitore.

Ja bih se osvrnula i na današnje otvaranje fabrike u Jagodini za proizvodnju delova i opreme za automobile. Investitor je nemačka kompanija „Fišer“. Otvara se 350 novih radnih mesta, a kompletan poduhvat je zasluga i inicijativa predsednika JS gospodina Dragana Markovića koji već godinama unazad godinama radi, dovodi investitore iz Evrope i sveta koji grade fabrike u dve industrijske zone, koliko ih grad Jagodina danas ima. I sam vlasnik kompanije „Fišer“, gospodin profesor Klaus Fišer je izjavio da nigde nije pronašao kvalitetne uslove za investiranje i rad kao u Srbiji, a tu pre svega misli na ekonomsku stabilnost.

Svi predmetni izveštaji vezani su za postupanje u izuzetno specifičnim uslovima izazvanim pandemijom bolesti Kovida 19. Kako se navodi u Republičkoj komisiji za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki u periodu koji obuhvata izveštaj rešeno je 3% više predmeta u odnosu na broj primljenih. Komisija za kontrolu državne pomoći pripremila je tri važne uredbe koje se tiču kontrole državne pomoći u cilju što lakšeg prevazilaženja Kovid krize.

Kada smo već kod ove relativno mlade, novoosnovane Komisije važno je istaći zbog građana i zbog prirode predmeta sa kojima se Komisija suočava da istaknemo da Komisija ne dodeljuje državnu pomoć, ali je nadležna za njenu kontrolu i brine se o uslovima, kriterijumima i o sprovođenju pravila pri dodeli pomoći do krajnjih korisnika.

Osim sprovođenja propisa i rada u skladu sa zakonom prioritet u delovanju ove Komisije za zaštita tržišta i zaštita konkurencije. Uspostavljanje jakog i stabilnog sistema kontrole državne pomoći je jedan i od bitnih zahteva kada je u pitanju pridruživanje EU.

Implementacija evropskih pravila i standarda u radu ove Komisije urađena je u ekspresnom roku i do kraja godine se planira potpuna harmonizacija sa evropskim propisima.

Formiranje ove Komisije uostalom i proizilazi iz zahteva i obaveza u skladu sa Zakonom o potvrđivanju SSP. Ono što mi iz JS smatramo isto važnim je što ova Komisija osim transparentnosti u radu ostvaruje i intenzivnu komunikaciju sa davaocima državne pomoći.

Vratiću se kratko na Izveštaj Komisije za zaštitu prava o postupcima javnih nabavki. O tome je govorila i koleginica Ćosović.

Posebno se izdvajaju preporuke za buduće delovanje, kako bi se otklonile nepravilnosti u procesima, a odnose se pre svega na naručioce javnih nabavki. Ova komisija vrši temeljni monitoring velikog broja postupaka u kojima se te specifične nepravilnosti ponavljaju. Sve komisije u svojim izveštajima ističu kontinuiranu razmenu iskustava sa relevantnim institucijama i ono što jeste njihov zajednički cilj u delovanju je svakako uspostavljanje pravne sigurnosti i jednosistemske stabilnosti.

Stalna nadgradnja i jačanje nezavisnih organa institucija bi trebalo da se posmatra kao jedan permanentan proces u državi Srbiji. Mi smatramo da je jačanje nezavisnih institucija i organa i njihovih kapaciteta uopšte nije važno samo zbog evropskih integracija, već i zbog postulata kojima jedno demokratsko društvo mora da teži. Bitno je i da ne zaboravimo i veoma značajnu ulogu Narodne skupštine u svemu ovome, jer nezavisni kontrolni organi za svoj rad odgovaraju upravo nama kao predstavnicima građana. Zahvaljujem se na pažnji.

Zahvaljujem poštovana potpredsednice.

Uvažena ministarko, poštovane kolege, kao što je kolega iz moje poslaničke grupe već napomenuo, mi ćemo podržati donošenje novog Zakona o zaštiti poslovne tajne.

U savremenom poslovnom svetu sve je veći značaj poslovne tajne i ekskluziviteta koju ona nosi, opasnosti otkrivanja poslovne tajne realno postoje i u internom okruženju, u samom okruženju privrednog subjekta, ali i od spoljnog faktora. Brojna su nastojanja da se nađu načini i mere zaštite u okviru samog privrednog subjekta koji će omogućiti primarnu zaštitu poslovne tajne, ali ipak te mere zaštite se najčešće pokazuju kao nedovoljne, te zato postoji potreba za čvršćom normom.

Što se tiče zaštite poslovne tajne u EU napuštena su stara rešenja, gde je ovaj predmet bio u nadležnosti nacionalnih zakonodavstava i time su se prevazišle razlike i sada postoji jedan jedinstveni sistem propisa. Aktuelni domaći zakon koji uređuje zaštitu poslovne tajne nije usklađen sa evropskom praksom iz ove oblasti i donošenjem novog zakona mi usklađujemo ovu oblast sa zahtevnim i visokim evropskim standardima.

Ipak mi iz Jedinstvene Srbije smatramo da osnovni benefit ovog zakona nije u ispunjavanju zahteva koje Evropa ima od nas, već pre svega u mehanizmima koji štite interese domaćih privrednih subjekata. Ovaj zakon će pravno urediti i unaprediti poslovne tajne od nezakonitog pribavljanja, a tzv. držaoci poslovne tajne će imati veću zaštitu, ali samim tim i veće obaveze i odgovornosti.

Zakonom se definiše koje odlike treba da poseduje jedna informacija ili podatak da bi mogla da se tretira kao poslovna tajna, preciznije se definišu pojmovi u vezi sa poslovnom tajnom i pravi se jasna razlika između zakonitog i nezakonitog pribavljanja informacija u vezi sa poslovnom tajnom ili otkrivanja poslovne tajne.

Ovaj zakon donosi novine i u pogledu same sankcije, jer će povreda poslovne tajne biti smatrana za privredni prestup ili će se posmatrati kao prekršaj, ukoliko je učinjena od strane fizičkog lica i za ove prestupe i prekršaje zakon predviđa odgovarajuće kazne.

Izdvojila bih da se kreativne tvorevine štite pravima intelektualne svojine ukoliko u sebi sadrže elemente poslovne tajne, takođe zakonom se štiti i intelektualni kapital, patenti, dizajn i autorska prava.

Ono što je novo i što treba istaći je da zakon predviđa zaštitu i za subjekte čija aktivnost nije primarno komercijalna. Tu podrazumevamo neka građanska udruženja, naučno-istraživačke institucije, udruženja koja se bave inovacionom delatnošću.

Poslovni svet uvek teži ka zaštiti svojih tajni koje su uvek važne pre svega zbog konkurentnosti. U poslovnom okruženju stalna je ta intencija zaštite određenih podataka, pa je odgovarajući zakonski okvir u ovoj sferi neophodan. Poslovna tajna mora biti maksimalno zaštićena i smatramo da će se donošenjem ovog zakona takav efekat postići.

Na kraju, ja bih se osvrnula na situaciju koja traje već duže od mesec dana. Radi se o jednom izmišljenom procesu koji ima za cilj poniženje i totalnu degradaciju predsednika Jedinstvene Srbije i koji je krajnje politički motivisan. Već mesec dana čoveku se sudi u javnom prostoru i spekuliše na osnovu niza laži koje su iznete, a svaka od njih je opovrgnuta pismenim dokazima. Još jednom, verujemo da će nadležni organi ove države raditi svoj posao i verujemo u najskoriji završetak ove lažne afere.

U međuvremenu, Jedinstvena Srbija sa svojim predsednikom nastavlja sa svojom politikom, koja je uvek bila i biće po meri građana. Javnost je upoznata da za nedelju dana u našoj organizaciji 600 ljudi, a od toga 500 lekara koji su radili u kovid zoni, idu u Grčku, u Paraliju. Do kraja meseca u Jagodini će u potpunosti biti završena kineska fabrika za proizvodnju plastičnih granula i ono što je važno je da će tu biti otvoreno 100 novih radnih mesta, a 10. juna nemački „Fišer“ otvoriće u Jagodini fabriku koja će zaposliti 350 ljudi.

Još jednom, poslanici Jedinstvene Srbije će glasati za ovaj zakon. Hvala.

Hvala, poštovani potpredsedniče.

Uvažena ministarko, ministre, kao što je koleginica iz moje poslaničke grupe već rekla, u Danu za glasanje mi ćemo podržati ovaj set zakona koji je pred nama.

Svi zakoni su podjednako važni ali svakako bih izdvojila Zakon o rodnoj ravnopravnosti kojem je prethodio jedan, možemo reći, jedan intenzivan društveni dijalog i javna debata i on predstavlja jednu institucionalizaciju borbe koja je trajala dugo i koja će i posle donošenja ovog zakona trajati, jer treba biti realan i objektivan.

Usvajanjem jednog ovakvog zakona mi nećemo rešiti sve probleme ali ćemo postaviti zdrave temelje i raskrčiti put ka punoj rodnoj ravnopravnosti kojoj se teži.

Ovaj zakon podrazumeva one prakse koje podstiču rodnu ravnopravnost u svim aspektima života, u oblasti zdravstvene i socijalne zaštite, bezbednosti, poslovnog života, saobraćaja, tehnologija, kulture komunikacija, sporta, politike, udruživanja. On je naravno usmeren protiv nasilja, podrazumeva oštriju kaznenu politiku i što je važno podrazumeva mehanizme za prevenciju nasilja i njegovo prepoznavanje.

Činjenica je da danas više nego ikada Srbija ima žena koje vrše javne funkcije. Kada je u pitanju politička moć žena više nego ikada imamo i ministarki i poslanica, ali i sutkinja. Ipak, mi smatramo da te zakonske privilegije nisu samo rezervisane za političarke i sutkinje, već pre svega za građanke i građane ove zemlje.

Mnoge građanke, nažalost, nisu dovoljno upućene u svoja prava, suočavaju se sa diskriminacijom na svakom koraku, ne prepoznaju uvek diskriminaciju, nisu informisane na pravi način. O tome govore razna sektorska istraživanja i na kraju krajeva Godišnji izveštaj Poverenice za ravnopravnost, kao jedan vrlo relevantan dokument i to je činjenica nad kojom ne smemo da zatvaramo oči.

Za Jedinstvenu Srbiju su posebno važne mere zakona iz pete oblasti, čini mi se da je peta, a to je oblast rada, zapošljavanja i samozapošljavanja i ta se oblast dosta izmenila i unapredila. Stvorio se jedan vrlo precizan i jasan normativan okvir koji će obezbediti punu primenu politike jednakih mogućnosti kada je u pitanju rad.

Ovim zakonom mi smo borbu za ravnopravnost utemeljili, dali smo joj okvir, opredelili smo se za jedan jasan pravac. Ipak, rodnu ravnopravnost neće obezbediti donošenje zakona, već njegova primena i zato je veoma važno delovanje svih činioca ovog društva. Ravnopravnost treba da postane manir, način ponašanja koji treba praktikovati u svim društvenim odnosima, počevši od onih porodičnih do onih koji se obrazuju u institucijama.

Mi podržavamo i Predlog zakona o obnovi kulturno-istorijskog nasleđa i podsticanju razvoja Sremskih Karlovaca i cela ta kulturno-istorijska celina, gradsko jezgro Sremski Karlovci predstavlja jedno jedinstveno kulturno nasleđe u Srbiji.

Karlovci su grad – muzej, grad jedinstvene vinogradarske tradicije. Ni jedan grad u Srbiji ne slika takvu epohu romantizma kao Sremski Karlovci. To je grad Branka Radičevića, nekadašnje stecište domaće intelektualne elite i mesto koje je bilo centar kulture, obrazovanja i duhovnosti nekada za Srbe. Nadamo se da ćemo uskoro pobediti koronu i da će u oblasti kulture biti više ulaganja.

Kada sam već kod korone i pandemije protiv koje se i dalje borimo, želim samo da spomenem da u organizaciji Skupštine grada Jagodine, a o trošku donatora i na inicijativu predsednika JS, gospodina Dragana Markovića Palme, 600 ljudi boraviće u Paraliji od 3. do 7. juna, od toga najviše lekara, njih 500 i to najviše onih koji su pandemiju proveli u crvenoj zoni.

Poslanička grupa će u Danu za glasanje podržati sve zakonske predloge koji su pred nama. Hvala.

Hvala, poštovani predsedniče Skupštine.

Uvažena ministarko, članice Vlade, poštovani građani, pred nama je danas set veoma važnih zakona, a ove zakonske predloge, kao i izmene i dopune postojećih zakona, poslanička grupa Jedinstvene Srbije podržaće u danu za glasanje.

Što se tiče izmena i dopuna Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, mi iz Jedinstvene Srbije smatramo pozitivnim unapređivanje celokupne strategije zapošljavanja na teritoriji Srbije. Iako je nezaposlenost u Srbiji, kako se danas često kaže, što je istina, na istorijskom minimumu, ona nikako nije zanemarljiva i dobro je da se o tome govori.

Ono što nas svakako ohrabruje je činjenica da se na ovom problemu radi, da se podstiče privredna aktivnost, konkurentnost, kao i društvena produktivnost uopšte i što je smanjenje nezaposlenosti istinski prioritet.

Aktivnom primenom odredbi ovog zakona će i lokalne samouprave imati bolje uvide u samu problematiku zapošljavanja i očekujemo da će se problemi rešavati brže i efikasnije.

Kada je u pitanju zapošljavanje starijih od 45 godina, iako je zakonski propisana zabrana diskriminacije po starosnoj osnovi, mi ne možemo a da ne pomenemo to kao problem koji definitivno postoji. Česte su i predrasude sa kojima se ljudi koji traže posao suočavaju, jer će poslodavac biti naklonjeniji osobi tj. kandidatu za posao od 30 godina a ne onoj od 50, verujući da će ta osoba biti produktivnija, što uopšte ne mora da znači, pogotovo na poslovima gde je iskustvo presudno.

Mi očekujemo da će se Vlada u budućnosti posvetiti konkretno ovom problemu, koji nije mali i za sve mere koje će voditi olakšanom zapošljavanju starijih od 45 godina, Vlada će imati podršku Jedinstvene Srbije. Jer, ne zaboravimo, neko ko ima 45 godina treba da radi do 65 godine i na nekoj je polovini svog radnog veka.

Osvrnula bih se i na izmene i dopune Zakona o osnivanju Muzeja žrtava genocida. To je veoma teško govoriti, jer, šta reći posle gospođe Smilje Tišme? Zakon o osnivanju Muzeja žrtava genocida treba da se uskladi sa postojećim propisima iz oblasti kulture i smatramo da je došlo vreme da se ovoj posebnoj ustanovi kulture da značaj koji ona zaslužuje.

Kada govorimo o genocidu na prostorima bivše Jugoslavije mi pre svega mislimo na genocid počinjen na prostorima bivše NDH nad Srbima, Jevrejima i Romima

Činjenica je da se danas o ovim zločinima govori više nego ikada. Zašto ova tema nije ranije toliko okupirala javnost? Da li je to stvar ideološkog ili političkog poimanja datog trenutka? To nije ni toliko važno. Najvažnije je da zverski zločini počinjeni u Jasenovcu, Donjoj Gradini, Jadovnu, Garavicama, uopšte širom NDH da su najveće stradanje našeg naroda ikada i najveće stradanje uopšte u ovom delu Evrope.

Te žrtve doduše uvek spominjane, ali decenijama marginalizovane, umanjivane, izvrgavane raznim kalkulacijama, moraju da dobiju zasluženo mesto u kolektivnom pamćenju, ali pre toga treba da naučimo nešto o njima, baš kao što je i rekao kolega Jovanov. Evo jednog primera, mladi odlaze u Poljsku na ekskurzije. Kada se ide u Krakov gotovo je obavezan izlet u logor Aušvic Bikernau, što je naravno i normalno i potrebno jer je to mesto najvećeg stradanja ikada, ali da li ste ikada čuli da se organizuje ekskurzija za Memorijal park u Jasenovcu koji je na tri sada vožnje od Beograda? Odgovor je ne.

Muzej žrtva genocida je u svom dosadašnjem radu prikupio ogromnu građu o stradanjima na prostorima NDH, organizovao i sproveo brojne projekte, naučne skupove i oni su imali za cilj da se na osnovu činjenica dođe do istine o događajima na tim prostorima. Istina je samo jedna – uništiti jedan narod ne samo biološki, već i njegovu kulturu, veru, tradiciju, sve ono što čini identitet jednog naroda.

Završila bih svoje izlaganje kratkim osvrtom koji je takođe borba za istinu, a tu borbu vodi već nedeljama predsednik JS, gospodin Marković. Ovaj slučaj od samog starta je jedno čisto politikanstvo jer je osnova svega, laž i intriga. Mi očekujemo rasplet ove izmišljene afere i verujemo da će institucije ove zemlje raditi svoj posao i da će svi oni koji su plasirali ove nimalo naivne laži odgovarati u skladu sa zakonom u najskorije vreme. Hvala.

Zahvaljujem, poštovani potpredsedniče.

Politička stranka Jedinstvena Srbija će u danu za glasanje podržati Predlog odluke o izboru članova Komisije za kontrolu izvršenja krivičnih sankcija.

Personalna rešenja predviđena ovom odlukom smatramo vrlo korektnim izborom. Uprava za izvršenje krivičnih sankcija u svom delovanju mora da teži potpunoj primeni poznatih međunarodnih konvencija koja regulišu ovu oblast i članovi Komisije koji se biraju iz redova predstavnika građana imaju upravo tu kontrolnu funkciju.

Kao predstavnica građana i članica stranke Jedinstvena Srbija, ne mogu da se ne osvrnem na poslaničko pitanje koje je uputila moja koleginica, potpredsednica Skupštine, gospođa Jevđić i na događaj koji se juče zbio, jednu konferenciju predstavnice opozicije.

Kao predstavnica građana i kao neko ko ima priliku da u okviru svog vremena politički govori, ja ovde, kao i ostalih 249 kolega narodnih poslanika, imam mogućnost da kažem svašta. Namerno koristim ovu reč, jer nažalost danas je svašta politički govor. Da pljujem, da nivo svoje konverzacije spustim na nivo palanačkog prepucavanja, kako bi možda mnogi hteli, ali to nije moj manir i to nije nešto što građani očekuju od nekoga ko dolazi iz jedne poštene i dostojanstvene kuće kakva je Jedinstvena Srbija.

Kao predstavnica građana, kao pripadnica političke opcije koja aktivno učestvuje u radu ovog parlamenta, govori o zakonima, predlaže, kritikuje i daje sugestije, poštujem kodeks koji smo doneli i poštujem ovu instituciju.

Kao predstavnica stranke koju predvodi čovek sa kojim sarađujem 12 godina, o kojem smo juče čuli brutalne laži, ja mogu ovde da branim Dragana Markovića Palmu ukoliko mi vreme dozvoljava 20 minuta. Da li je čoveku koji ima iza sebe 60 godina života, decenije uspešnog poslovnog, političkog i porodičnog života, potrebna moja odbrana, potrebna bilo čija odbrana? Gospodin Marković nema od čega da se brani. Iza njega stoji Jagodina, iza njega stoji rezultat, socijalni program, međunarodna priznanja, prijatelji iz celog sveta, ljudi kojima je pomagao, njegova porodica i pre svega on sam. Već je održao konferenciju za medije.

Danas u Srbiji svako može da sazove konferenciju za štampu, da izda saopštenje i to je potpuno u redu. Ali, danas u Srbiji svako može i da iznese najozbiljnije optužbe i to bez ikakvih dokaza. Jučerašnja jeftina predstava sa montiranom izjavom lažnog svedoka nije nikakva borba za slobodu i pravdu, kako kažu, već pokušaj totalne diskreditacije ličnosti Dragana Markovića i rušenja moje stranke, rušenja Jedinstvene Srbije. Ovo je podli napad na našu stranku.

Mi nemamo problem sa borbom, sa političkom borbom, sa političkim sučeljavanjem, ali imamo problem sa lažima, imamo problem sa fantazmagorijama Đilasa i Tepićeve. Od dana formiranja ovog Dvanaestog saziva parlamenta Srbije, moje kolege i ja smo se bavili zakonima, sugestijama, jedna smo od aktivnijih poslaničkih grupa i ko je hteo mogao je i još uvek može da vidi po stenografskim beleškama čime smo se mi bavili svih ovih meseci, a to je jedna konstruktivna politika.

Osećam obavezu da stanem iza građanki, žena koje rade u Skupštini grada i u javnim preduzećima Jagodine koje su sramno targetirane, jer citiram gospođu Tepić: „Svaka žena koja bi da se zaposli u Jagodini dobija telefon za druženje i od kvaliteta druženja joj zavisi posao“. Da li se osoba koja stoji iza ovog uratka pitala šta je sa tim ženama? Da li je te žene kod kuće možda neko nešto pitao, majka, otac, sestra, prijatelji, suprug? To je očigledan primer povrede dostojanstva i integriteta ličnosti. Danas osećam obavezu da stanem iza zaposlenih radnica restorana „Tigar“, koje godinama pošteno rade u tom ugostiteljskom objektu kao kuvarice, konobarice, koje su uvređene i ponižene lažima.

Danas osećam obavezu da stanem iza svih žena moje stranke, funkcionerki i članica, simpatizerki, žena Jedinstvene Srbije, a mnogo nas je. Mi podržavamo i promovišemo rad naše stranke, nismo nikakve klimačice glavom i slepi sledbenici. Koliko puta smo samo za ovom govornicom i koleginica Jevđić i ja pozivale da se prijavi nasilje, ne samo ono eksplicitno fizičko, već i psihološko. Govorili smo o mogućnostima edukacije da se to nasilje prepozna i ta tvrdnja juče izrečena da se Dragan Marković krije iza žena je čista lakrdija. Čovek je, kako je već rekao, bio u Tužilaštvu.

Znate, nije ovo prvi put da on sam ode i kaže šta ima, nije prvi put da se baca kamenje na njega. On je optuživan isto eto tako, jer se u Srbiji sve to može – eto tako, optuživan je da ima indirektna i direktna saznanja o ubistvu Milana Pantića. Naravno da je odmah dokazano da je to čista laž, ali ja samo hoću da podsetim javnost u Srbiji šta sve može da prođe – eto tako.

Prava žena i ostvarenje pune rodne ravnopravnosti spadaju u red vrhunskih prioriteta naše stranke, ali postoji jedan drugi najviši prioritet, a to je bezbednost dece. O tome smo govorili u ovoj Skupštini i gospodin Marković, sve moje kolege i ja.

Mi smo juče čuli najgnusniju optužbu za krivično delo gore od ubistva. To je delo zloupotrebe maloletnika. Za to je optužen čovek, narodni poslanik ove države, otac, muž, prijatelj i deda petoro unučadi. Zajedno sa njim, indirektno, optuženi smo i svi mi, njegovi bliski saradnici, funkcioneri, žene Jagodine, radnice ugostiteljskih objekata. Da smo znali za neke izmišljene žurke, gde se neko igra sa dečjim životima na nekim zabavama, da smo mi to videli, mi smo za to optuženi u jednom senzacionalističkom montiranom procesu. Ostavljamo da tužilaštvo utvrdi aktera tog procesa, jer mi nismo izgubili veru u institucije ove države. Mi smo ti koji stalno ponavljaju da nadležni moraju da rade svoj posao.

Za 12 godina, koliko sarađujem sa gospodinom Markovićem, ono što sam videla je bratski odnos prema zaposlenima i saradnicima, prijateljski odnos prema sugrađanima, brigu o porodici. Videla sam i zahtevan, ali razuman odnos prema poslu, visok nivo profesionalizma i pre svega radnu etiku, pregršt dobrih ideja, projekata, koje su neki raznorazni osporavali, pa su se čak i smejali i izvlačili iz konteksta, ali su te dobre ideje uvek našle svoj put i uvek su bile dobre za građane, baš kao i ova poslednja, a to je putovanje u Egipat na koje je Dragan Marković odveo sto zdravstvenih radnika koji rade u crvenim zonama iz cele Srbije.

Želimo da tužilaštvo što pre rasvetli i obelodani sve one koji stoje iza ove groteske. Hvala.