Zahvaljujem, poštovana potpredsednice.

Poštovani gospodine Pantiću, kolege narodni poslanici, došao je trenutak da je možda ovo poslednja sednica na kojoj mi narodni poslanici biramo sudije na predlog Visokog saveta sudstva, jer usvajanjem ustavnih amandmana i sprovođenjem referenduma, koji će se isključivo odnositi na oblast pravosuđa ubuduće javne tužioce i sudije biraće telo koje će se sastojati iz članova Visokog saveta sudstva, Visokog saveta tužioca i istaknutih pravnika koje će predlagati Narodna skupština.

Mnogo puta sam ispred poslaničke grupe Jedinstvena Srbija, kada smo razmatrali u Skupštini o izboru sudija i drugih nosioca pravosudnih funkcija, isticala da je nezavisnost sudstva i tužilaštva jedan od najvažnijih stubova vladavine prave i da to daje sigurnost i garant svim građanima Srbije da Srbija jeste zemlja u kojoj se poštuje sloboda i prava svih građana. Sudska vlast je nezavisna i tu ne sme doći do nikakve zloupotrebe, jer je jedini interes ove države jednakost i ravnopravnost za sve građane.

Što se tiče predloženih kandidata, primetila sam sjajne biografije i profesionalnost. Ja bih, onako možda subjektivno, pohvalila biografiju gospođe Veljović koja je pored uspešne karijere u pravosuđu se ostvarila i kao majka četvoro dece. Kao majka i kao žena znam koliko je teško napraviti balans između karijere i porodice da tu niko ne trpi. Eto, kao žena, subjektivno bih, posebno pohvalila njenu biografiju.

Srbija je u proteklih deset godina prošla kroz sveobuhvatne reforme u pogledu pravosuđa, a sve u cilju da nova organizacija sudova iznese sav teret reformi, a kao krajnji cilj vidljiv je razvoj pravosuđa u našoj zemlji.

Želim da pohvalim rad Visokog saveta sudstva, koji je od krucijalnog i suštinskog značaja da Srbija bude efektivna i funkcionalna pravna država. Kao što znamo, dok se još uvek ne promeni Ustav, Visoki savet sudstva bira i razrešava sudije, vrši selekciju kandidata i kroz jedan pragmatičan koncept predlaže Skupštini izbor sudija i prilikom izbora sudija koji se prvi put biraju na funkciju, to je jedan odgovoran posao.

Osnovni argumenti za promenu Ustava u delu pravosuđa jeste i činjenica da važeći Ustav ostavlja veliki prostor za uticaj zakonodavne i izvršne vlasti na izbor nosilaca pravosudnih funkcija.

Ovaj uticaj ne sme dovede do neželjene politizacije pravosuđa. Jedini cilj ustavnih promena jeste da do toga ne dođe, da se postigne maksimalna nezavisnost pravosuđa, tj. nezavisnost sudova i samostalnost tužilaštva. To treba da bude težnja svih nas, jer samo tako garantujemo vladavinu prava kao osnovnog stuba jednog modernog društva.

Znamo da skoro sve države članice Evropske unije su morale da menjaju svoje ustave kako bi uspešno privele kraju proces pristupanja Evropskoj uniji, pa tako i Srbija u statusu kandidata za članstvo je u procesu menjanja Ustava koji se odnosi isključivo, moram ponovo to da naglasim, na oblast pravosuđa. Time smo još jednom potvrdili opredeljenost u sprovođenju reformskih procesa i ispunjavanja aktivnosti iz revidiranog Akcionog plana za Poglavlje 23.

Ako smo se opredelili da budemo deo EU i prihvatili obaveze, bez obzira koliko svaki put nam ta EU dodavala nove uslove za pristupanje, moram da pohvalim i otvaranje Klastera 4, koji obuhvata četiri poglavlja o pregovorima o pristupanju Srbije EU. To je velika motivacija za dalje reforme u oblasti vladavine prava i javne uprave, privrede i ekonomije, a sa druge strane EU je poslala snažnu poruku da Srbiju vidi kao ravnopravnog partnera.

Nadam se da ćemo u 2022. godini otvoriti Klaster 3, iako znamo da je stepen usklađenosti Srbije sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU trenutno 65,55%, onda sam sigurna da će i Klaster 3 biti otvoren i nadam se da ćemo se uspešno pripremiti za otvaranje Klastera 5.

Srbija, inače ima jasno definisane ciljeve koji se tiču i borbe protiv organizovanog kriminala i prilog u tome ide saradnja sa EVRODžAST-om. Mi smo u Skupštini prošle godine usvojili ovaj Sporazum i time smo dodatno ojačali kapacitete u ovoj borbi.

Otvoreni su i posebni sudovi koji se bave tematikom organizovanog kriminala u Novom Sadu, Beogradu, Kraljevu i Nišu.

Ja bih se još u par rečenica osvrnula na promenu Ustava u oblasti pravosuđa gde je predviđeno da se ukine i postojanje probnog trogodišnjeg mandata za sudije i zamenike javnih tužilaca koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, tj. javnotužilaču funkciju. To je ranije bilo i kritikovano od strane Venecijanske komisije 2007. godine. Takođe, probni mandati za sudije kritikovala je i Akademska zajednica Srbije i stručna javnost.

Usvajanjem ustavnih amandmana sve sudije i javni tužioci koji su birani tako dobijaju stalnu sudijsku funkciju i to je jedan od postulata Venecijanske komisije, znači stalnost sudija, a drugi je nepremestivost sudije. To u praksi znači da sudije koje se ubuduće budu birale, na primer za Viši sud u Kraljevu neće moći da se premeštaju na neki drugi sud, izuzetno ako se sud za koji su izabrani ukine.

Što se tiče Venecijanske komisije, ona je polovinom oktobra dala pozitivno mišljenje na nacrt naših ustavnih amandmana koji smo mi u Skupštini usvojili, iako znamo da je proces ustavnih reformi trajao još 2006. godine kada je Venecijanska komisija uputila niz primedbi na Ustav koji je tada donet, došli smo do toga da sad imamo pozitivno mišljenje Venecijanske komisije.

To je samo jedna potvrda da smo radili na jedan odgovoran način. Pisanjem ustavnih amandmanima uključeni su svi činioci društva. Tako da, mislim da je sva zabuna koja je došla oko usvajanja ustavnih amandmana, oko usvajanja Zakona o referendumu došla samo od strane onih koji možda nisu hteli da razumeju zašto mi menjamo Ustav, isključivo, rekla sam, u oblasti pravosuđa.

To je jedan od prvih koraka ka usklađivanju našeg pravnog sistema sa evropskim, ali najvažniji korak u postizanju našeg krajnjeg cilja, a to je vladavina prava.

Učešće naše delegacije predvođene predsednikom Skupštine, Ivicom Dačićem u radu plenarne sednice Venecijanske komisije je veoma značajna, jer je ostvaren direkta kontakt i razgovarano je na jedan ravnopravan način.

Jedinstvena Srbija u danu za glasanje podržaće predložene kandidate. Uvek je Jedinstvena Srbija u svom radu i delovanju isticala da je nezavisno pravosuđe i naravno sudije i tužioci koji se biraju i koji moraju biti nezavisni i samostalni jedan od uslova kojim se garantuje vladavina prava, a to je jedan od bitnih garanta za normalan život naših građana i to treba svim političkim strankama, bez obzira da li pripadaju vlasti ili opoziciji, da bude ključ programa i političkog delovanja.

Treba da budemo fokusirani na život običnog građanina, bilo da on živi u centru Beograda ili u unutrašnjosti Srbije. To je jedan od glavnih postulata programa Jedinstvene Srbije.

Zbog svega navedenog i zbog želje da Srbija bude zemlja koja se može pohvaliti, kao i do sada, da se u budućnosti potpuno isključi bilo kakav uticaj na pravosuđe u Srbiji, u danu za glasanje podržaćemo predložene kandidate, kao i sve tačke koje su na dnevnom redu današnje sednice. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima predsednik poslaničke grupe Socijaldemokratska partija Srbije, narodni poslanik Branimir Jovanović. Izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima zamenik predsednika poslaničke grupe Jedinstvena Srbija, narodni poslanik Života Starčević. Izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima potpredsednik Narodne skupštine, narodni poslanik Stefan Krkobabić.
Izvolite.

Zahvaljujem, potpredsedniku Narodne skupštine.
Reč ima ovlašćeni predstavnik Socijalističke partije Srbije, narodni poslanik Radovan Arežina. Izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, narodna poslanica, Milanka Jevtović Vukojičić. Izvolite.

Zahvaljujem, koleginice.
Pošto više nema prijavljenih predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa, prelazimo na listu govornika.
Reč ima prof. dr Jahja Fehratović.
Izvolite.

Zahvaljujem.
Da li predsednici odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Za reč se javio narodni poslanik Samir Tandir. Izvolite.

Hvala.
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SDPS, narodna poslanica Jasmina Karanac.

Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici, pre nego što dam reč sledećem govorniku, molim vas da pozdravimo predstavnike Narodne partije Austrije koju ovu sednicu posmatraju sa galerije. Hvala.
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe JS, magistar Đorđe Kosanić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima ministarka Anđelka Atanasković.
Izvolite.

Zahvaljujem, ministarka.
Reč ima potpredsednik Narodne skupštine narodni poslanik Stefan Krkobabić.
Izvolite.

Zahvaljujem.
Da li još neko od predstavnika želi reč? (Da.)
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Aleksandar Vučić – za našu decu, dr Aleksandra Tomić.
Izvolite.

Hvala.
Pošto više nemamo prijavljenih predsednika odnosno predstavnika poslaničkih grupa, preći ćemo na listu prijavljenih narodnih poslanika.
Pre toga, jedno obaveštenje. Saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da ćemo danas raditi i posle 18.00 časova, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese zakone iz dnevnog reda ove sednice.
Reč ima narodni poslanik prof. dr Jahja Fehratović. Izvolite.

Zahvaljujem poštovani potpredsedniče.

Poštovana ministarko sa saradnicima, kolege narodni poslanici, otprilike i prošle godine u ovo vreme smo raspravljali o setu zakona kojim su predložene izmene u oblasti radnih odnosa zaposlenih u javnim službama i niko od nas tada nije ni slutio da ćemo morati ponovo da raspravljamo i odlažemo rok primene ovih zakona.

Razlog i tada, kao i sada, je bila složena epidemiološka situacija u kojoj se nalazi naša zemlja, ali ne samo naša zemlja nego i ceo svet.

Kao što smo mogli videti i čuti u vašem obraćanju, ministarka, rekli ste da ponekad i najveće želje i velika volja da se uredi javni sektor su nemoćni pred životom koji diktira pandemija, a svedoci smo svakog dana koliko ceo svet trpi i koliko su mnogi globalni procesi u prethodne skoro dve godine usporeni.

To je inače i dovelo do dodatnog opterećenja kapaciteta i fizičkog ograničenja javnog sektora, ali i do otežanog funkcionisanja podsistema javnog sektora u kojem upravo ove reforme treba da budu izvršene. Zbog toga je onemogućeno sprovođenje aktivnosti od strane svih učesnika u reformi i uspostavljanje efikasnog mehanizma na prelazak na novi sistem plata u javnom sektoru, predviđenog za početak 2022. godine.

Dok čekamo da se primene predložene izmene, ja bih vam skrenula pažnju na jedan deo zaposlenih u javnim ustanovama za sport koji se bave održavanjem sportske infrastrukture, kojih ima negde oko 2.000 i njihov koeficijent nije menjan još od 2002. godine, iako je Uredba menjana čak 44 puta od tada. Svim drugim javnim službama su periodično povećavani koeficijenti, osim ustanovama za fizičku kulturu.

Mislim da treba da razmotrimo deo Uredbe koja se odnosi na zaposlene u javnim ustanovama za sport, jer kao zemlja koja mnogo ulaže u sport, kao zemlja koja ima vrhunske sportiste, kao zemlja koja je u poslednjih nekoliko godina izgradila mnogo modernih sportskih objekata, a to su upravo ljudi koji stoje iza tih objekata i koji vode računa da takvi objekti budu sačuvani i da budu, i na zadovoljstvo naših sportista, ali i naših građana, mislim da su nenamerno poslednjih skoro 18-20 godina zaboravljeni kada se uređivala Uredba o koeficijentima zaposlenih u javnim ustanovama.

Čisto informacije radi, čuli smo i od vas i od drugih kolega, da javni sektor odnosno reforme koje će obuhvatiti javni sektor, tiče se oko 400 hiljada zaposlenih, to zahteva postojanje pouzdanih podataka na osnovu kojih će moći da se sprovedu posebne potrebne analize finansijskih i fiskalnih efekata reformi, ali se to može postići, odnosno ne može se postići dok ne uspostavimo jedinstven i centralizovan sistem u kojem se nalaze tačni i precizni podaci.

Inače, proces reforme plate je složen i obiman posao i mnoge zemlje su ga sprovodile i pripremale duže od 10 godina, tako da prethodna odlaganja, kao i ovo odlaganje, je zato što želimo i kao država, a naravno i vi kao resorno ministarstvo, da ti zakoni budu što bolje odrađeni i da se sutra što bolje implementiraju u društvo.

Sama reforma javne uprave je jedan od ključnih prioriteta ove Vlade i jedan od tri ključna uslova za pristupanje Srbije EU.

U prethodnom periodu, i u periodu gospodina Ružića, puno se radilo na unapređenju rada opštinskih i gradskih uprava kroz projekat efikasne uprave i rađeno je na razvoju i širenju jedinstvenog upravnog mesta kojim je mnogo olakšano građanima da ostvare svoja prava i da dođu do informacija koje su im potrebne, da ne moraju da obilaze više različitih institucija kako bi završili svoje poslove sa upravom, već to mogu da urade na jednom mestu, u najkraćem mogućem roku, da ostvare svoja prava, zaštite svoje interese i da, ono što je možda i najbitnije, uštede svoje vreme i novac.

Zašto je ovo važno za lokalnu samoupravu? Zato što svi odgovori su objedini na jednom mestu i to doprinosi da vidimo šta još može da se unapredi da se poveća efikasnost, transparentnost i ekonomičnost rada gradske uprave, jer je želja svih nas da javna uprava bude po meri i u korist građana.

Od 2018. godine, kada je zaživeo ovaj projekat, pa do sada otvoreno je više od 14 jedinstvenih upravnih mesta u Srbiji, a kao poslanica i kao građanka koja dolazi iz Kraljeva, znam da grad Kraljevo ima spreman projekat koji će predati Ministarstvu i nadam se da će u sledećoj godini građani Kraljeva moći da vide sve prednosti jedinstvenog upravnog mesta. Grad Kraljevo, koji se poslednjih godina dosta modernizovao, mislim da zaslužuje da ima upravo jedan ovakav projekat.

Sam set zakona se u svojoj srži odnosi na ljudske resurse i zato želim da pohvalim i donošenje Zakona o formiranju Nacionalne akademije za javnu upravu. To je veliko unapređenje za sistem upravljanja ljudskih resursima. Ova institucija koristi svim službenicima za sticanje novih znanja i ovladavanjem svim procesima koji obuhvataju modernizaciju lokalne samouprave. Time se postiže kvalitet rada državnih službenika, a opet je to u korist građana, jer, kao što sam i rekla, želimo da javna uprava bude savremena, modernizovana, efikasna. Građani Srbije zaslužuju da imaju upravo takvu javnu upravu.

Videli smo u proteklih godinu i po dana koliko je bitno da imamo digitalizovanu upravu. Kada je bio blokiran rad svih institucija, kada smo svi prešli na onlajn rad, rad javne uprave nije stao. Tu smo pokazali koliko je država, ali i vaše ministarstvo bilo spremno da odgovori svim izazovima i situacijama kojim su se tokom pandemije zadesili i bili suočeni svi građani, pa i rad svih ministarstava i same Vlade. To je za svaku pohvalu.

Poslanička grupa Jedinstvene Srbije smatra da u budućem radu treba nastaviti na razvoju efikasnosti i stručne državne, odnosno lokalne samouprave, ulaganje u usavršavanje kadrova, jer je cilj da i građani kojima se pružaju usluge, ali i službenici koji pružaju te usluge budu zadovoljni, jer jedino tako možemo govoriti o javnoj upravi koja je u službi i po meri svih građana.

Mislim da je cilj Ministarstva, a i države, opremanje modernijom tehnikom organa državne i lokalne samouprave. Videli smo, juče je u Kragujevcu otvoren jedan savremeni „Data centar“, koji bi trebalo da doprinese neometanom i pouzdanom radu usluga elektronske uprave, bezbednom čuvanju podataka iz registara, kao i razvoju budućih usluga. Na taj način biće unapređen rad javne uprave, što će ubrzati procedure i pojednostaviti život svakog građanina. U njemu će biti smeštena prva državna platforma za veštačku inteligenciju, koja će biti na raspolaganju i državi i lokalnoj samoupravi, ali i univerzitetima i naučno-tehnološkim parkovima. Mislim da je država prepoznala da u današnjem modernom dobu, u 21. veku vrednije od novca jesu podaci. Otvaranjem ovakvog centra Srbija je postala zemlja sa najmodernijom bankom podataka.

Jedinstvena Srbija, kao socijalno odgovorna stranka, koja je mnogo puta pokazala da joj je život običnog građanina prioritet, da je ravnomerni razvoj Srbije jedan od postulata našeg programa, u nadi da ćemo možda i reformu javnog sistema završiti pre 2025. godine, u danu za glasanje podržaće sve predložene izmene predloženih zakona na današnjem dnevnom redu. Zahvaljujem.