Hvala.
Poštovani predsedavajući, uvažena gospođo ministar sa saradnicima, osvrnuću se na potpuno isti amandman i probati da koleginicu Stefanu eventualno dopunim kada je u pitanju naš predlog da zakon zapravo sadrži obavezujući stav da se nacionalna strategija za sprečavanje nasilja u porodici donese.
Nesporno je da je zakon sam po sebi tretirao prevenciju kao takvu, ali mi se čini pre svega sekundarnu i tercijalnu, pa smo u tom smislu razmišljali da je primarna neophodna. Zašto? Zato što bi na duži rok, kako smo amandmanom i predvideli, ona prosto ostavila mogućnost da se eventualno utiče na postojeće stanje. Zakon tretira ono što jeste činjenično stanje i posledica učinjenog, ali smatramo da bi prevencija u velikoj meri prosto umanjila možda broj ovakvih krivičnih dela.
U tom smislu smo čak i u obrazloženju amandmana, dozvolićete da se na to osvrnem, rekli da bi strategiju za period od pet godina donosila Vlada, a da bi u donošenju učestvovala nadležna ministarstva, stručna javnost, akademska zajednica i nevladin sektor. Ovo je kompleks institucija koje bi se bavile ovim pitanjem i, sigurna sam, na neki duži period uspele da umanje ono što je sada statistika koja zabrinjava.
Opet se osvrćem, za sve ovo inspiracija je pre svega bila u stavu da je nulta tolerancija u odnosu na porodično nasilje, kada je u pitanju odnos države prema ovom fenomenu. Hvala.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovana gospođo ministar sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, danas razgovaramo o veoma važnom setu zakona iz oblasti pravosuđa.
Ovom prilikom ću se, kao i većina prethodnih govornika i kolega, posvetiti predlogu zakona o sprečavanju nasilja u porodici, koji se u Srbiji donosi prvi put i zbog ozbiljnosti problema kojim se bavi zaslužuje posebnu pažnju u parlamentu.
Postoji izreka koja kaže – zdrava porodica zdravo društvo. Iz ove istine treba da crpimo i odnos države i društva prema fenomenu nasilja u porodici, koji, nažalost, postaje sve ozbiljniji, rasprostranjeniji i po zdravlje porodice opasniji. Posledice porodičnog nasilja su višestruke - psihološke, zdravstvene, socijalne, ekonomske, pravne, posledice po porodicu, ali i posledice po društvo u celini.
Moramo istaći da nasilje u porodici neretko predstavlja okidač za ostale oblike nasilja, počev od vršnjačkog, preko nasilja na stadionima, javnim skupovima, na ulici, do asocijalnog i kriminalnog ponašanja u svojim najtežim oblicima kakva su ubistva. Ne sprečeno i ne lečeno nasilje u porodici gotovo po pravilu stvara nasilnike u sledećim generacijama, i tako može ići u nedogled. Tako se urušava porodica kao bazična ćelija društva, a time i društvo i društvene vrednosti u celini.
Sa fenomenom nasilja se sreće čitava moderna civilizacija. To je planetarni problem zbog koga su se u njegovo rešavanje uključile i međunarodne organizacije. Međunarodni pravni osnov danas predstavlja Konvencija Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, poznatija kao Istambulska konvencija. Ovu Konvencije Srbija je potpisala 2012. godine, a ratifikovala 2013. godine.
Iz ove konvencije, pored ostalog, proističe i naša obaveza da svoje zakonodavstvo uskladimo sa mehanizmima prevencije i borbe protiv nasilja definisanim u ovom dokumentu.
Zakon koji je pred nama predstavlja naš domaći pravni okvir za prevenciju nasilja, sankcionisanje nasilnika i pružanje podrške žrtvama nasilja u porodici. Nažalost, svedoci smo gotovo svakodnevnog izveštavanja medija o počinjenom porodičnom nasilju i scene koje gledamo na televiziji ili na naslovnicama dnevnih novina su zastrašujuće. Najčešće žrtve su žene, ali i deca koja ili su svedoci ili su i sama žrtve nasilja. Uzroci porodičnog nasilja su brojni, ali su najčešće ljubomora, alkoholizam, narkomanija, jeste i ekonomska nesigurnost porodice, nezaposlenost, ugrožena egzistencija, ona izaziva nasilje, ali utiče, nažalost, i na to da žrtva trpi.
Istraživanja o pisanju medija o porodičnom nasilju koje je vršeno za potrebe Autonomnog ženskog centra, kaže da je za period februar-april 2016. godine, dakle 90 dana, objavljeno 460 informacija o nasilju nad ženama i nasilju u porodici, a na 53 naslovne strane dnevnih listova porodično nasilje je bilo tema. U čak 353 slučaja žene su bile žrtve nasilja. Nažalost, nemali je broj i smrtnih ishoda. Samo u prvih sedam meseci ove godine ubijeno je 18 žena. Ovi nimalo ohrabrujući podaci traže od države sistematičan i kontinuirani način suprotstavljanja nasilju svih oblika, a to je pre svega prevencija nasilja koja treba da se odvija na primarnom, sekundarnom i tercijarnom nivou.
Na prevenciju nasilja obavezuju nas i međunarodna dokumenta, ali i sama situacija u pogledu stanja i posledica porodičnog nasilja u Srbiji. Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije, primarna prevencija podrazumeva sve aktivnosti kojima je cilj sprečavanje nasilja. Sekundarna prevencija podrazumeva reagovanje i ograničavanje štetnih posledica nasilja, neposredno nakon što se nasilje dogodilo, s ciljem ograničavanja posledica. Tercijarna prevencija podrazumeva dugoročniji tretman, kao i podršku žrtvama nasilja da bi se sprečili dalji štetni efekti i ponavljanje nasilja.
Predlog zakona predviđa sinhronizovano delovanje svih nadležnih organa i institucija, što bi trebalo da doprinese mnogo bržem otkrivanju nasilja, zaštiti žrtve i podršku porodici. Ipak, kako se ne bismo i dalje bavili samo posledicama, potrebno je da u tekst zakona unesemo preciznije odredbe o primarnoj prevenciji, pre svega.
Iz tih razloga, poslanička grupa SPS podnela je amandman kojim se unosi zakonska obaveza primarne preventive nasilja u porodici, kao institucionalnog oblika sprečavanja nasilja u porodici. U prevenciji treba da učestvuju svi nadležni državni organa i institucije iz oblasti dečije i socijalne zaštite, iz oblasti obrazovanja i vaspitanja, zdravstva. Prevencija mora da ima multidisciplinarni pristup upravo zbog posledica koje nasilje u porodici uzrokuje, a koje imaju psihološki, socijalni, zdravstveni, pravni i ekonomski karakter. Žrtva nasilja trpi na svim životnim poljima. Ona mora da se sprovodi od najranijeg predškolskog uzrasta dece. A zašto decu moramo učiti nenasilnom ponašanju? Zato što se model nenasilničkog ponašanja prenosi. Sin nasilnika u kasnijem periodu života može postati nasilnik i neretko ćerka čija je majka žrtva nasilja i sama trpi nasilje u kasnijem periodu života. Svedoci nasilja takođe mogu pristalice vršnjačkog, ali i drugih oblika nasilja.
Takođe, amandmanom predlažemo donošenje nacionalne strategije za sprečavanje nasilja u porodici. Srbija je do sada imala dve strategije koje su se bavile pitanjima nasilja nad ženama, to su Nacionalna strategija za poboljšanje položaja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti iz 2009. godine i Nacionalna strategija za suzbijanje i sprečavanje nasilja nad ženama u porodici i partnerskim odnosima iz 2011. godine. Obema strategijama istekao je rok primene. Sada je to prazan prostor, tako da mi nemamo nijedan strateški dokument koji se bavi prevencijom nasilja i posledicama nasilja nad ženama i u porodici. Žrtve nasilja, kao što su već rekle kolege, a čini mi se i ja, nisu samo žene, iako su to u najvećem broju, već i deca, na koju nasilje ostavlja posledice za ceo život. Muškarci, pak, uglavnom predstavljaju žrtve psihičkog nasilja i kao što žene ne prijavljuju nasilje uglavnom iz straha, muškarci ne prijavljuju zbog osećaja stida, a neretko i zbog nepoznavanja simptoma nasilja. Zato predlažemo donošenje nove strategije čiji ciljevi će biti sveobuhvatan pristup prevenciji i suzbijanju svih oblika porodičnog nasilja.
Kada su u pitanju rešenja koja su sadržana u Predlogu zakona, posmatramo ih kao odlučnost države da se nasilju u porodici i posledicama porodičnog nasilja odlučno suprotstavi. Činjenica je da su Krivičnim zakonikom sankcionisana krivična dela proistekla iz nasilja u porodici, ali Krivični zakonik tretira već učinjeno delo, a nama je neophodna platforma za sprečavanje nastanka nasilja i nasilnika.
Nulta tolerancija nasilja je apsolutno naše opredeljenje. Zato podržavamo donošenje zakona koji će predstavljati širok pravni okvir za integrisanu akciju svih nadležnih činilaca države i društva u borbi protiv nasilja u porodici. Verujem da će ministar i narodni poslanici podržati naš predlog jer bez strateškog dokumenta kao odgovorna država ne možemo ozbiljno prići rešavanju ovog problema.
Poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati ovaj i ostale predloge zakona iz ovog zajedničkog pretresa. Hvala vam.

Hvala.
Poštovana predsednike, poštovani gospodine ministre, poštovani narodni poslanici, javljam se u vezi sa amandmanom podnetim na član 43. Predloga zakona, koji je podnela grupa narodnih poslanika.
Naime, ovim članom 43. Predloga zakona dopunjuje se član 240. važećeg zakona u smislu propisivanja da je rešenje kojim se izdaje odobrenje za privremeno pretovarno mesto konačno u upravnom postupku i da se protiv njega može pokrenuti upravni spor kod upravnog suda u roku od 30 dana od dana prijema rešenja.
Ovo izmenom zakonom se u stvari popunjava pravna praznina u postojećem zakonu, kojom se obezbeđuje adekvatna pravna zaštita učesnika u postupku za izdavanje i oduzimanje odobrenja, za obavljanje lučke delatnosti u okviru privremenog pretovarnog mesta, odnosno ovom izmenom se odredbe člana 240. važećeg zakona usklađuju sa Zakonom o opštem upravnom postupku kada su u pitanju konačnost rešenja i rok za pokretanje spora pred upravnim sudom.
Smatram da razlog za brisanje ovog člana koji predlažu kolege nije opravdan, jer je u suprotnosti sa ustavnim pravom svakog građanina na pravnu sigurnosti i pravnu zaštitu. Iz tog razloga mišljenja smo da ovaj amandman ne treba prihvatiti. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovana gospođo ministar sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, u okviru prvog zajedničkog jedinstvenog pretresa danas govorimo o dva predloga zakona. Prvi je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi na unutrašnjim vodama, o kome je naša ovlašćena predstavnica, odnosno koleginica Stefana Miladinović, govorila vrlo detaljno. Drugi zakon je Zakon o potvrđivanju Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Vlade RS i Vlade Republike Koreje, o kome ću malo govoriti ja.
Kako Republika Koreja i Srbija uspešno sarađuju na mnogim poljima, uključujući politiku, ekonomiju, kulturu, iskoristila bih ovu priliku da podsetim na istorijat, pre svega, diplomatskih odnosa Srbije sa Republikom Korejom i na dosadašnje oblike saradnje naše dve zemlje.
Zvanični diplomatski odnosi Republike Koreje i Srbije, odnosno u to vreme kada su počeli, radilo se o Jugoslaviji, su uspostavljeni krajem 1989. godine, a već u februaru 1990. godine osnovane su i ambasade ove zemlje.
Srbija i Koreja su 2014. godine proslavile 25 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa. O izuzetno dobroj saradnji ove dve naše zemlje govori i podatak da je tokom skorašnje migrantske krize Koreja aktivno pomagala Srbiji, koja je bila jedna od najopterećenijih zemalja na zapadno-balkanskoj ruti, sa velikim prilivom migranata, koji su se kod nas duže zadržavali zbog nemogućnosti da idu dalje. Korejska ambasada je tada Srbiju podržala značajnom finansijskom pomoći u iznosu od milion dolara, ali i donacijom jednog broja ambulantnih vozila.
Diplomatski odnosi između Koreje i Srbije konstantno jačaju i putem obostranih poseta visokih zvaničnika visoke vlasti. Ovaj oblik saradnje bio je intenzivan u prošloj i u ovoj godini, kada je ostvareno više poseta predstavnika izvršne vlasti i jedne i druge zemlje.
Kada je u pitanju Sporazum o saradnji u oblasti vazdušnog saobraćaja, treba podsetiti da je prvi put potpisan između Saveznog izvršnog veća tadašnje SFRJ i Vlade Republike Koreje već krajem 1990. godine, a ratifikovan sredinom 1991. godine. Tako da se sporazumom o kome danas govorimo praktično zamenjuje taj prvi sporazum, odnosno on predstavlja kontinuitet saradnje između ove dve zemlje.
Inače, sporazum koji ovom prilikom treba da ratifikujemo, peti je po redu sa Republikom Korejom, što potvrđuje da je ova saradnja i neophodna i plodotvorna.
Potpisivanje sporazuma u oblasti vazdušnog saobraćaja za obe zemlje je veoma značajno. On treba da prati sve intenzivniju ekonomsku, odnosno privrednu saradnju ove dve zemlje. Prema podacima Korejske međunarodne asocijacije za trgovinu, Republika Koreja je 2015. godine izvezla u Republiku Srbiju robu u vrednosti od 73 miliona dolara, kada kažem robu, onda pre svega mislim na automobile, monitore i ostale artikle, dok je Republika Koreja uvezla iz Srbije robu u vrednosti od 115 miliona dolara i tu se, pre svega radi, o prehrambenim proizvodima i delovima za automobile.
Robna razmena naše dve zemlje se povećala tokom poslednjih nekoliko godina, pri čemu je Srbija u konkretnom slučaju veći izvoznik. Da je Republika Koreja veoma zainteresovana za ekonomsku saradnju sa Srbijom, potvrđuje i da je Korejska agencija za promociju trgovine i ulaganja, Kotra, ostvarila svoje predstavništvo u Beogradu sa ciljem da se intenzivira trgovinska saradnja između srpskih i korejskih firmi.
Korejske firme su počele da investiraju u Srbiju prema podacima korejske strane, te investicije su u 2015. godini iznosile 12,6 miliona dolara, a korejske firme koje posluju u Srbiji su „Jura“ i „Cegrem“ u ovom trenutku.
Može se govoriti i o turističkoj razmeni između Koreje i Srbije i ona dobija na značaju, pri čemu je nešto više korejskih turista posetilo Srbiju. Tome doprinosi bezvizni režim, po kojem se za državljane obe zemlje za boravak od 90 dana ne zahteva viza.
Nije zanemarljiva ni saradnja Srbije i Koreje u oblasti kulture, pri čemu su u ovaj oblik najuključenije ambasade i diplomatski predstavnici. Posebno bi kao oblik saradnje dve zemlje istakla saradnju poslaničkih grupa prijateljstava, koje su formirane u parlamentima i Srbije i Koreje.
Delegacije Korejsko-srpske parlamentarne grupe prijateljstva su bile u poseti našem parlamentu dva puta, i to 2009. i 2014. godine, a u Narodnoj skupštini RS Poslanička grupa prijateljstva sa Korejom formirana je 2013. godine. U Srbiji takođe postoji i društvo Korejsko-srpskog prijateljstva, čije se sedište nalazi u Čačku, u ovom trenutku.
Sve ove činjenice idu u prilog uspostavljanju još boljih veza između dve zemlje u oblasti vazdušnog saobraćaja, koji je zbog udaljenosti naše dve zemlje kao dominantni oblik transporta ljudi i roba. Sporazum o vazdušnom saobraćaju između Vlade RS i Vlade RK potpisali su 24. februara 2016. godine prof. dr Zorana Mihalović, potpredsednik Vlade RS, i ambasador Republike Koreje u Republici Srbiji Lido Hun.
Parlament treba da ovaj sporazum ratifikuje, odnosno potvrdi. On suštinski predstavlja dugoročni pravni osnov za dalje unapređenje ukupnih odnosa dve države na svim poljima saradnje. Kako iz elemenata ovog sporazuma možemo zaključiti, u pitanju je jedan moderan sporazum usklađen sa savremenim standardima i tendencijama u međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu.
Ovim sporazumom se veoma precizno i detaljno uređuju odnosi u oblasti vazdušnog saobraćaja između RS i RK, uz poštovanje i ispunjavanje visokih međunarodnih vazduhoplovnih standarda, pre svega.
Nešto više o sadržaju sporazuma govoriće moja koleginica dr Danica Bukvić, a ja na kraju želim da kažem da će iz svih navedenih razloga Poslanička grupa SPS u Danu za glasanje podržati ovaj sporazum. Hvala vam.

Hvala.
Poštovana predsednice, poštovane kolege narodni poslanici, Narodna skupština je, u skladu sa zakonom, u obavezi da izabere članove Saveta Regulatornog tela za elektronske medije zbog isteka mandata jednom broju dosadašnjih članova REM.
Iz tog razloga, kao što sam već rekla, u skladu sa Zakonom o elektronskim medijima, nadležne službe i Odbor za kulturu i informisanje Narodne skupštine Republike Srbije sproveli su zakonom utvrđene procedure u vezi sa popunom ovih upražnjenih mesta članova Saveta REM.
U Savetu regulatora koji, napomenuću, čini devet članova, upražnjena su tri mesta članova Saveta REM, i to mesta sledećih predstavnika: udruženja čiji su ciljevi ostvarivanje slobode izražavanja i zaštite dece, udruženja izdavača elektronskih medija i udruženja novinara i nadležnog odbora Skupštine AP Vojvodine.
Na svojoj sednici, koja je održana 28. juna, Odbor za kulturu i informisanje konstatovao je da je Gordani Suši, predstavniku Udruženja izdavača elektronskih medija i Udruženja novinara, mandat istekao 23. maja 2016. godine. Javni poziv za izbor člana Saveta REM u ime ovog predlagača objavljen je 15. avgusta 2016. godine u dnevnom listu „Politika“, a 17. avgusta 2016. godine u „Službenom glasniku Republike Srbije“, kao i na veb sajtu Narodne skupštine.
Ovlašćeni predlagači su, na osnovu člana 10. stava 2. Zakona o elektronskim medijima, u roku od 15 dana od dana objavljivanja, dostavili svoje predloge Odboru za kulturu i informisanje i uz predloge kandidata dostavljena sva potrebna dokumentacija koja je propisana zakonom. Nadležna služba Narodne skupštine obezbedila je predstavnicima predlagača prostor za održavanje sastanka radi utvrđivanja zajedničkog predloga dva kandidata, odnosno liste od dva kandidata.
Na listi kandidata koju je podneo ovlašćeni predlagač Udruženja izdavača elektronskih medija i Udruženja novinara nalaze se Biljana Ratković Njegovan i Goran Peković. Na osnovu postignutog dogovora a u skladu sa članom 11. stav 8. zakona, odbor je 22. septembra 2016. godine obavio razgovor sa predloženim kandidatima i zaključio da isti uputi Narodnoj skupštini.
Takođe, mandat je 18. februara 2016. godine istekao i Goranu Karadžiću, koji je u ovom organu bio kao predstavnik nadležnog odbora Skupštine AP Vojvodine, koji je biran na period od šest godina. Javni poziv za izbor člana Saveta REM u ime ovog predlagača objavljen je takođe 15. avgusta 2016. godine u dnevnom listu „Politika“ i 17. avgusta 2016. godine u „Službenom glasniku Republike Srbije“, naravno, kao i na veb sajtu Narodne skupštine Republike Srbije.
Ovlašćeni predlagač je imao rok od 15 dana da na osnovu člana 10. stav 2. zakona dostavi svoje predloge Odboru za kulturu i informisanje, što je i učinio. Uz predloge kandidata, dostavljena je i sva potrebna dokumentacija koja je propisana Zakonom o elektronskim medijima.
Odbor je 22. septembra 2016. godine obavio razgovor i sa ovim predloženim kandidatima i zaključio da listu kandidata koju je kao ovlašćeni predlagač podneo nadležni odbor Skupštine AP Vojvodine, a na kojoj se nalaze Siniša Isakov i Đorđe Vozarević, dostavi Narodnoj skupštini jer su se stekli uslovi za sprovođenje postupka za izbor članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije.
Odbor za kulturu i informisanje je Narodnoj skupštini uputio izveštaje sa održanih sednica, u kojima su navedeni svi elementi sprovedenih procedura, kao i biografije kandidata za članove Saveta REM koje su predložili zakonom ovlašćeni predlagači. Zahvaljujem se.